Antonela i Lionel MESI – LJUBAV JAČA OD SVEGA
Najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi i njegova izabranica Antonela Rokuzo
Svi koji poznaju Antonelu kažu da je ona ostala skromna devojka iako ima
Životna priča SINIŠA MIHAJLOVIĆ Srbin sam od glave do pete sa svim vrlinama i manama mog ponosnog Naroda
Ostaće zauvek upamćen, a ovo su detalji iz života Siniše Mihajlovića:
Rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru. Otac Bogdan vozio je
kamione, majka Viktorija je bila zaposlena u fabrici obuće i gume.
– Moj otac je rođen u selu Kukujami, kod Laktaša, a majku Hrvaticu
upoznao je u Vukovaru dok je radio u preduzeću ‘Građevinar’. Do rata
1991. svi u našoj kući su se izjašnjavali kao Jugosloveni.
Deda po ocu Ostoja i njegova žena Rista imali su veliku porodicu, baš kao i
Ostojini otac i majka. Kad je Siniša pričao o svojih šestoro dece, šalio se
kako je samo nastavio tradiciju. Majčin otac Ivan, poreklom je vojvođanski
Bunjevac, a baka Eva je bila Nemica iz Srpskog Miletića u Vojvodini.
Kažu da je u detinjstvu bio pravi mali đavo, zbog čega je često radila
mamina varjača. U komšiluku je živela učiteljica koja je, kad je čula da mali
Bogdanov polazi u školu, odlučno rekla: "U moj razred, bogme, neće!"
U prvom osnovne je napisao da će kad poraste biti fudbaler. Znajući njegov
prek karakter, mnogi se kunu da je ono ,,biti” mislio doslovce. Osnovnu
školu "Bratstvo i jedinstvo" u Borovu Naselju završio je sa odličnim
uspehom. Upisao je Mašinsku školu, ali se zbog stroge profesorke
matematike prebacio u Tehničku u Borovo, gde je pohađao obućarski smer
– zbog sigurnog zaposlenja.
– Nastavnik književnosti u Borovu, Blago Bilić, rekao mi je da sam
jedini fudbaler na svetu koji je pročitao sve Andrićeve knjige – za šta
je, naravno, on zaslužan.
Koliki je Srbin opisao je u ispovesti za Gazetu:
– Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i
manama mog ponosnog naroda. Znam da priznam i svoje greške, znam da
dam i primim izvinjenje i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju da sam
tvrd čovek. To je istina. I bolje je da me ne provociraju.
– Otkad sam prohodao igrao sam fudbal na livadi u blizini kuće… Jednom
sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug mi je, iako sam mu
slomio ruku, oprostio, a mama me istukla čim se osvestila.
U klubu Borovo uočili su da njegova levica čuda čini pa su mu obukli dres s
brojem 11 koji je, po nepisanom pravilu, bio rezervisan za "levo krilo".
Profesionalnu karijeru počeo je 1988. u Vojvodini, a u decembru 1990.
kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u
jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a
tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji "levog beka".
Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je "libero". Sledi angažman u
Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.
Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona,
Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup
Evrope i tri superkupa Italije. Do danas drži rekord u Seriji A sa 28
postignutih golova iz slobodnih udaraca. U Brazilu su mu jednom merili
snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat. U
istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu bilo je i drugih legendarnih
izvođača slobodnih udaraca, ali Miha se pokazao najkreativnijim.
– Kad sam šutirao penale, nisam gledao ništa, zatvorim oči i šutnem.
A kod slobodnog udarca do poslednjeg koraka posmatram golmana.
Ako ostane na poziciji, šutnem preko živog zida, ako se pomeri,
gađam u njegov ugao. Uvek sam uzimao isti zalet.
Golmani su ga se plašili zbog rezultata, protivnički igrači su znali da će
nekome stradati rebra.
– Posle završetka igračke karijere želeo sam da postanem pomoćni trener i
ostanem u sportu kome sam posvetio život. To se i dogodilo, počeo sam na
poziciji pomoćnog trenera u ‘Interu’. Nisam osetio, a kamoli teško podneo
taj prelazak sa terena na klupu i u stručni štab. Bilo mi je lakše kad sam bio
igrač nego sada. Pre sam obraćao pažnju samo na sebe i na to da dam
sve najbolje što mogu za tim, a kao trener razmišljam o trideset igrača.
Teže je biti trener, ali je to takođe posao koji mnogo volim i planiram da ga
dugo još radim.
Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 1991. godine u meču protiv
Farskih Ostrva.
– Pobedili smo sa 7:0. Kasnije sam još 63 puta oblačio dres sa državnim
grbom, čime se jako ponosim, iako je taj broj mogao biti veći da nije bilo
poznatih događaja.
Sredinom maja 2012. postao je selektor reprezentacije Srbije. Potpisao je
dvogodišnji ugovor i, kako to obično biva, posle neispunjenih očekivanja
stručne i svekolike javnosti da kvalifikuje Srbiju za Mundijal u Brazilu, od
nacionalnog junaka "pretvorio se" u najvećeg neprijatelja srpskog fudbala.
Poslednja utakmica kojom je dirigovao sa kormila državnog tima bila je
protiv Rusije. Meč je završen rezultatom 1:1, a Miha je napustio
reprezentaciju i postao trener Sampdorije. Bio je trener Katanije, Fjorentine,
Milana, Torina i Bolonje.
Najradije bi zaboravio jun 2019. kad je misleći da ima grip, otišao kod
lekara. Ispostavilo se da je leukemija. Lečen je na Institutu ,,Sant Orsola”
gde mu je u oktobru iste godine transplantovana koštana srž. Uprkos
komplikovanim terapijama, nekoliko puta, što iz bolničke postelje, što na
terenu, bio je uz svoju Bolonju.
Njegova supruga je Arijana Rapaćoni, nekadašnja zvezda italijanske
televizije RAI UNO.
– Kad sam je prvi put video pomislio sam kako bi naša deca bila lepa.
Prvi put su se sreli u restoranu "Ultima folija", gde je Arijanu dovela Sinišina
poznanica, jer joj je on dan ranije rekao da mu se dopada.
– Bilo je namešteno da Arijana sedne kraj mene. Sve se završilo prilično
hladno, s nekoliko neobaveznih rečenica. Glumio sam kao da uopšte nisam
zainteresovan, a ona je uzvratila istom merom.
Provod su nastavili u jednoj rimskoj diskoteci, gde su se zbližili u separeu.
Godinu dana kasnije, 1996, venčali su 28. juna u rimskoj opštini
Kampidoljo, potom i 2005. godine, u manastiru u Sremskim Karlovcima.
– Pre Arijane, imao je samo jednu ozbiljnu vezu u Srbiji. Nisam bio
zaljubljive prirode.
Inače, sina Marka dobio je sa Italijankom sa kojom je bio u vezi pre nego
što se oženio. Odmah ga je priznao, dao mu je prezime, a svakog meseca
mu je uplaćivao alimentaciju, pa je Marko za 18. rođendan na računu imao
pola miliona evra. Arijana mu je rodila dve ćerke, Virdžiniju i Viktoriju, i tri
sina, Miroslava, Dušana i Nikolasa. Hteli su da usvoje i jednu crvenokosu
devojčicu iz Dečjeg sela, ali ih je od toga "odgovorila" dobro poznata
komplikovana srpska administracija.
Neka mu je laka zemlja.
IZVOR: espreso.co.rs
Zadnje reči…:„ Neka su mi samo deca dobro“
Stanko je bio domaćin. Prvi u selu. Oženio je Vidu mlad. Izrodiše se deca, petoro. Tri sina i dve ćerke.
Dobra i časna porodica. Radili su koliko svi u neka srećno-nesrećna vremena. Mnogo, teško i pošteno.
Jedno po jedno dete su ispraćali u svet, na škole, fakultete. Osta prazna kuća. Dece nigde, a posao isti. Prelazilo je preko njihove kičme tereta za petoro, taman za onoliko koliko ih je to ognjište zaljuljalo.
Govorili su im ljudi: „Smanji Stanko posao, prodaj livade i goveda, dani malo, ne možeš sam, a i Vida više ne može. Proživite ovo malo što je ostalo bez kose, grabulje, muže, mlekara i štale.“Vazda im je odgovarao : „Evo samo Jovo da zavrsi školu, Mira da se uda, Janko da se zaposli, Branka da završi fakultet, Goranu svadbu da napravim.
Svojim ispucalim rukama su plaćali neke studenske sobice po Beogradu, prve temelje kuća svoje dece, dizali im krovove, udavali, ženili….
Deca zaživeše neke svoje živote…i zaboraviše ih. Ostadoše sami, negde gore, na vrhu planine. Slali su svojoj deci sira i kajmaka autobusima…svaka kanta i kriška zalivena suzama. Svaka, bas svaka je trebalo da ih seti…da su gore, jos uvek živi…Da su dobro, da im ništa ne treba, sem njih…njihovih glava i osmeha, njihove ljubavi, poziva, pisma…
Niko od njih petoro nije primetio tu čudnu slanoću sira od majke i oca… Svaka oplakana i presoljena tugom,nedostajanjem i samoćom.
Vida je umrla jednog septembarskoj jutra. Na sred kuce, srce joj je puklo. Dušu je ispustila taman onde gde je dušu dala.
Osta Stanko sam. Gledao je zidove, prizivao dečiju ciku i radost, Vidin miris hleba i njene tople oči. Tišina mu je cepala grudi. Noću bi dugo sedeo na basamaku puste kuće… Gledao u nebo…Slike su promicale…Samo je njima razbijao muk koji mu se uvukao u srce i dušu.
Razboleo se…Tri sina i dve ćerke. Počeše da ga sele, od jednog do drugog. Svima je smetao. Svađale su se njegove snaje sa njegovim sinovima zbog njega…Kod ćerki isto nije moglo…Lomili su ga na živo, onako bolesnog…Svaki put kada su mu pakovali torbu za kod nekog drugog…lomili su mu dušu. Onu njegovu, gorštačku, veliku…Lomili su mu prste kojim ih je sve podigao, kičmu kojom im je škole završio i kuće napravio, oči su mu već davno oslepele gledajući preko brda, ne bi li ugledao lik..barem jednog od njih petoro…da mu dolazi. Iz Mirine kuće je krenuo sa onom prokletom torbom, opet. Unuka Milica mu je poletela u zagrljaj, stegla ga jako i počela da plače..
.“Nemoj lale…nemoj dedino…“
„Videćemo se uskoro, zar ne? Opet ćeš ti kod nas, mama jel tako? Mama?“
Koliko je brazdi na licu imao, niz svaku je suza lila…Drhtava brada ih je stresala, a oči…blage…plave…zamućene…Zagrlio je jako : „Nećemo se lale više videti. Budi dobra…i ne zaboravi svog dedu.
Gledala je u njegovu mačugu, povijena leđa, korak koji zastaje, težak, pretežak…
Ostala je Milica, nigde vazduha, nigde glasa…zalepljene dedine suze na licu za reči „nećemo se vise videti“…On je znao…Da će uskoro otići…ne kod jedno od svoje petoro dece…već u neki lepši svet…gde za njega ima mesta.
Odveli su ga u starački dom…Umro je sam, bolestan, ostavljen…Sve ruke i kičma izdrže za svoju decu…ali srce…srce nije izdržalo…Prepuklo je jedne noći…u nekoj memljivoj sobi, napušten od svih. Zadnje reči… : „ Neka su mi samo deca dobro“…Držao je ruku sestre…dok je ispuštao dušu…zadnja suza se sktorljala na ovom svetu. A u njoj 10 ruku, a ni jedna u njegovoj.
Postoje gresi…koje ni Bog ne može oprostiti.
Zorica Vučelić
DEDA MRAZ postoji, i zove se MAJKA!
Kad imaš 5 godina misliš da Deda Mraz stvarno postoji, i stvarno ti donese ono što si želio. Majka te sluša dok joj ti raširenih očiju pokazuješ kako je donio baš ono što si želio! Baš ono što ti treba!
Kad imaš 10 godina Majka ti prizna da je sve te poklone ona kupovala, sruše ti se svi snovi i dugo ti treba da prihvatiš činjenicu da ta čarobna bića ne postoje.
Kad imaš 15 godina mrziš i Deda Mraza i Majku. Ona je najveći neprijatelj u tvom životu. Ne razgovarate po nedelju dana, susrećete se na školskom hodniku kad njoj ne treba susret s tobom nego apaurin, jer je upravo pogledala tvoje ocene i neopravdane izostanke u dnevniku. Mrziš njezina kuvana jela i obožavaš pizze i sve ostalo što se nudi u kioscima.
Kad imaš 20 godina Majka i ti ste ok. Ona ti svakog ponedjeljka na banci ostavlja određeni iznos novca, tvoj život je lep i bezbrižan, ali nisi joj zahvalan. To je Majkina obaveza, ti ćeš za 5 godina biti svoj čovek, i ona ti uopšte neće biti potrebna.
Kad imaš 20 godina misliš da ti je čitav svet pod nogama. Majka i njezin muž su i dalje glupi i ne shvataju kako funkcioniše život 21. veka. Njihovi saveti su promašeni i staromodni. Ali super si s njima, jer svakog ponedjeljka ti ostavljaju određeni iznos novca da bi ti živeo ko bog dok studiraš ili ne studiraš.
Kad imaš 25 godina ne postoji Deda Mraz. Legneš kad želiš. Nema Majke da ti u 2 ujutro kaže da ugasiš internet i ideš spavati. Nema Majke da ti kuka što si već tri dana na fast foodu i ništa nisi kašikom pojeo.
Kad imaš 25 godina već si skontao da ti svet uopšte nije pod nogama, i tako bi rado Majci i njezinom mužu ponekad priznao da su stvarno bili u pravu.
Kad imaš 25 godina legneš kad hoćeš u noći kad dolazi Deda Mraz. Nemaš očekivanja od njega, ni od nje.
Ali Majka nađe način da te ponekad vrati u ono doba kad si bio uveren da postoji.
Majka nađe način da opet bude Deda Mraz. Poslat će ti gotov burek. Šteku cigara. Poslat će ti poruku navečer da te voli i da se moraš boriti i reći ‘Mogu još’.
Kad imaš 25 godina mater nađe način. Ne ostavlja ti ništa u čizmu, ali ti šušne šušku za nove čizme.
Majka zna kad imaš i kad nemaš. Majka će naći način, i kad ti nekome budeš Majka. Znat će kad ti bude falilo za ratu kredita ili račun za struju. Ti si njezino malo dete i kad si nekome već odavno Majka. I misli na tebe kada ona tebi ne padne na pamet po nedelju dana.
Da, slagali su vas.
Deda Mraz postoji, dok god imamo Majku!
– M. Radoš –
Patrijarh Pavle: “O, Bog ga video, čime bi li se tek naše vladike vozile da se nisu zavetovale na skromnost!”
Kad bismo poruke patrijarha Pavla upamtili, učinili bismo život mnogo boljim i sebi i drugima. Ali, i učenje je proces. Ako mnoge jednostavne, a mudre reči nismo dokučili za njegova života, nije kasno da ih se podsetimo, da ih pamtimo i prenosimo.
Podsetimo odavno je poznato da je počivši patrijarh Pavle skromno živeo, da je sam krpio cipele, šio mantije i vozio se GSP-om. S druge strane kada god se održava Sabor SPC ispred zgrade Patrijaršije nije moguće proći od besnih limuzina kojim se prevoze današnje vladike.Tako možemo videti najnovije modele mercedesa, audija, džipova, baš kao na sajmu automobila.
Davno je Patrijarh Pavle rekao “O, Bog ga video, čime bi li se tek naše vladike vozile da se nisu zavetovale na skromnost!”
Izlazeći iz Patrijaršije, Patrijarh Pavle upitao je svog pratioca:
– Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?
– Naših vladika. Došli su njima na Sabor – odgovorio je pratilac.
– O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!
Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:
– To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.
Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio nasvoj račun:
– Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.
Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane kad je video Patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a Patrijarh mu je na to odgovorio:
– Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.
Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
– Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.
U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:
– Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.
Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo Patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:
– A ti na to trošiš struju?
Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, Patrijarh nije popustio:
– Znate, svako vidi ono što želi
Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, Patrijarh mu je odgovorio:
– Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.
Posle svadbe pukla bruka, mlada otkrila sve detalje: “Očekivala sam da bude praznih koverti, ali ovome se nisam nadala”
Dilemu oko toga šta pokloniti mladencima, najveći broj svatova rešava tako što sa sobom ponese kovertu sa novcem, ne bi li novopečenom paru olakšao početak zajedničkog života. Sa druge strane, neki mladenci iz Srbije svedoče i da ih je prilikom otvaranja tih poklona dočekalo neprijatno iznenađenje – prazna koverta.
Venčanje održano prošle nedelje u Leskovcu, pokazalo je pak novu, ružnu praksu gostiju, koju je mlada nakon svadbe morala da podeli sa svim dobrim prijateljima i komšijama i otkrije kako su ona i njen novopečeni suprug prošli nakon svadbe.
“Nismo bili od onih koji prave veselje samo da bi zaradili, ali ovome se stvarno nismo nadali. Očekivala sam da bude praznih koverti, ali nijedna nije bila prazna, samo je bilo onih koji su na svadbu došli praznih ruku. I ne bih verovala da mi je neko to pričao pre svadbe, ali sam se i sama uverila u to na samom veselju, tačnije odmah na početku dok smo se slikali sa gostima”, ispričala je Teodora M.
Na samom ulazu z svačanu salu, kaže, organizovano je slikanje, a odmah pored mladenaca stajala je i kutija za koverte.
“Skoro svi gosti su ubacivali koverte, međutim, pojedini gosti i sa moje, a i sa suprugove strane su došli bez ičega. Čak nisu ni stavili novac za kićenje svatova. Stali, slikali se i produžili dalje. Tada nisam mogla da razmišljam o tome šta su doneli, ali videla sam da kovertu nisu ubacili. Pomislila sam da su možda kupili poklon, pa dali konobarima ili ostavili sa strane. Međutim, posle slavlja sam videla da nijedan poklon nismo dobili, dakle nisu doneli ništa”, kaže.
Ona navodi i da je saglasna sa tim da su gosti pozvani da ulepšaju to veselje.
“Smatram da je osnovna kultura doneti bar sitnicu, a dolazak praznih ruku vidim kao bezobrazluk, bruku i nepoštovanje tih mladenaca i veselja na kome su došli. Još gore od svega je što se ti isti gosti nakon svadbe hvale kako su dobro pojeli i popili u restoranu toliko da ni sutradan ne moraju ništa da jedu”, priča besna mlada.
Izvor: blic.rs
Od 10. decembra vantelesna oplodnja i doniranim ćelijama uvezenim iz inostranstva
Srbija u ovom trenutku ima sklopljen ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, ali će se broj banaka u narednom periodu povećavati. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić objasnila je ko će imati pravo da o trošku države obavi taj postupak.
Sanja Radojević Škodrić navela je da do sada u Srbiji nije mogla da se radi vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom ni o trošku države, ali ni kod parova koji su sami plaćali postupak.
“Od 10. decembra moći će u oba slučaja da se uveze donirani materijal i da se celokupan postupak vantelesne oplodnje obavlja u Srbiji”, naglasila je Radojević Škodrićeva.
Objasnila je da će pravo o trošku države imati sve žene do 45 godina i to u sledećim situacijama: one koje imaju partnera ali ne mogu iz svojih jajnih ćelija da postanu majke; one koje imaju partera do 45 godina, ali čiji partner ne može da ima decu, tačnije ima dijagnozu azospermije; kao i žene do 45 godina koje nemaju partnera, a žele da se ostvare kao majke.
“Takođe, razmišljali smo i o onima koji su započeli proceduru u inostranstvu, dakle u drugim zemljama i koje su platile paket – nikada se ne uvozi jedna jajna ćelija, već paket od nekoliko jajnih ćelija, moći će taj postupak da nastave u Srbiji i troškove transporta će platiti takođe Republika Srbija”, navela je Radojević Škodrićeva.
Postupak košta oko 7.000 evra
Ukazala je da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra.
“Sve to će snositi država u slučajevima koji ispunjavaju kriterijume, a oni koji ne ispunjavaju kriterijume i sami žele da plate biće im omogućen uvoz i obavljanje postupka u Srbiji”, naglasila je Radojević Škodrićeva.
Navela je da većina zemalja plaća samo deo postupka, kao i da je Srbija jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru.
Na pitanje na koliko postupaka će imati pravo par kada krene sa procedurom doniranih ćelija, Radojević Škodrićeva kaže da će biti omogućeno šest postupaka.
“Tri stimulisana od samog početka do kraja se obavlja postupak i tri iz krioembriotransfera – to znači da je priprema kraća i da se radi iz zamrznutnog materijala”, navela je Radojević Škodrićeva.
Iz kojih banaka će moći da se uveze donirani materijal
Do sada Srbija je potpisala ugovor sa bankom u Španiji, a Radojević Škodrićeva kaže da će biti uvrštene sve evropske banke koje dozvoljavaju izvoz – Italija, Španija, Grčka i skadinavske zemlje.
“Na taj način će zainteresovani roditelji moći da biraju iz koje banke se uvozi donirani materijal”, poručuje Radojević Škodrićeva.
Do sada su mogli da biraju u kojoj klinici će da rade vantelesnu opodnju i na to država nije uticala – sklopljen je ugovor sa šest državnih i 13 privatnih klinika.
“Roditelji će i dalje moći da biraju u kojoj klinici će da se raditi vantelesnu oplodnju, kao iz koje banke će biti uvezen donirani materijal”, dodaje Radojević Škodrićeva.
Kako bi se olakšala procedura, preko e-Uprave biće pokrenuta aplikacija koja je uvezala sve institucije – od referentne banke, za sada imamo jednu referentnu banku u Kliničkom centru Srbije, a do kraja godine biće uvrštena i referentna banka u Narodnom frontu i sve privatne laboratorije koje ispunjavaju stručne kriterijume.
“I Ministarstvo zdravlja i RFZO su preko te aplikacije uvezani, tako da sami korisnici ništa neće raditi, a preko aplikacije će u svakom momentu moći da vide u kom statusu se nalazi njihov zahtev”, naglašava Radojević Škodrićeva.
Istakla je da je čekanje na saglasnost maksimalno pet dana, a celokupan uvoz će obavljati referentna laboratorija.
“Ono što ostaje korisnicima je da u klinici u kojoj rade vantelesnu oplodnju popune obrazac sa svojim karakteristikama – krvna grupa, visina, težina i moći će sami da biraju kako žele da izgleda taj donor kako bi njihovo buduće potomstvo što više ličilo na njih”, zaključila je Radojević Škodrićeva.
izvor: superzena.b92.net
Tropsko voće PAPAJA – Ima antikancerogeno dejstvo, jača srce, briše bore sa lica…
Papaja potiče iz Centralne Amerike i južnog Meksika, ali se sada uzgaja u mnogim drugim delovima sveta. Veoma je ukusna, ali ne samo to, bogata je raznim hranljivim materijama i ima višestruku primenu na zdravlje čoveka.
Papaja ima oblik kruške i može biti duga do 51 cm. Koža je zelena kada je nezrela i narandžasta kada je zrela, dok je meso žuto, narandžasto ili crveno. Sadrži samo 43 kalorije na 100 grama, a bogat je vitaminima A i C. Sadrži i folate, kalijum, ali i tragove kalcijuma, magnezijuma, vitamina B1, B3, B5, E i K.
Papaja sadrži antioksidativne karotenoide, posebno vrstu koja se zove likopen. Štaviše, telo bolje apsorbuje ove korisne antioksidante iz papaje nego iz drugog voća i povrća.
Ima snažan antioksidativni efekat
Slobodni radikali su molekuli koji su prirodni nusproizvod metaboličkih procesa vašeg tela. Međutim, oni mogu izazvati oksidativni stres, koji može dovesti do različitih vrsta bolesti. Antioksidansi, uključujući karotenoide koji se nalaze u papaji, mogu neutralisati slobodne radikale.
Istraživanja pokazuju da fermentisana papaja može da smanji oksidativni stres kod starijih i onih sa predijabetesom, kao i kod onih sa blagim hipotiroidizmom i oboljenjem jetre.
Takođe, mnogi istraživači veruju da su prekomerni slobodni radikali u mozgu važan faktor u Alchajmerovoj bolesti. U jednoj studiji, ljudi sa Alchajmerovom bolešću koji su uzimali fermentisani ekstrakt papaje šest meseci doživeli su pad biomarkera od 40% (koji ukazuju na oksidativno oštećenje DNK).
Smanjenje oksidativnog stresa pripisuje se upravo sadržaju likopena u papaji.
Antikancerogena aktivnost
Istraživanja su pokazala da likopen iz papaje može smanjiti rizik od raka. Isto tako, ima brojne prednosti za ljude koji se leče od raka. Naime, papaja može smanjiti nivo slobodnih radikala koji dovode do raka.
Ali ovo tropsko voće ima neke jedinstvene efekte koje nema nijedno drugo voće. U maloj studiji o efektima 14 vrsta voća i povrća sa poznatim antioksidativnim svojstvima, samo je papaja pokazala antikancerogene efekte na ćelije raka dojke.
Slično, druga studija na starijim odraslim osobama sa upalom i prekanceroznim stanjima želuca, fermentisani preparat papaje smanjio je oksidativna oštećenja.
Međutim, potrebno je dalje istraživanje pre nego što ovo postane preporuka.
Jača zdravlje srca
Ako želite da održite zdravlje srca, dodajte papaju u svoju ishranu.
Istraživanja su pokazala da voće bogato likopenom i vitaminom C može sprečiti srčana oboljenja. Isto tako, antioksidansi u papaji mogu zaštititi srce i povećati nivoe HDL (dobrog) holesterola.
U jednoj studiji ljudi koji su uzimali suplemente papaje 14 nedelja imali su manje upale i bolji odnos LDL (lošeg) i HDL (dobrog) holesterola od onih koji su primali placebo. Poboljšani odnos je povezan sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja.
Bori se protiv upale
Hronične upale uzrok su mnogih bolesti, a nezdrava ishrana i loše životne navike mogu da pojačaju upalne procese.
Istraživanja su pokazala da voće i povrće bogato antioksidansima može smanjiti nivo markera zapaljenja. Na primer, jedna studija je otkrila da su muškarci koji su povećali unos voća i povrća sa visokim sadržajem karotenoida imali znatno smanjenje CRP-a, specifičnog inflamatornog markera. Papaja je voće koje je bogato karotenoidima.
Poboljšava varenje
Papain je enzim koji može pomoći u bržem razbijanju proteina. Ljudi u tropima smatraju papaju lekom za zatvor i druge simptome sindroma iritabilnog creva (IBS). U jednoj studiji, ljudi koji su uzimali formulu na bazi papaje tokom 40 dana imali su znatno poboljšanje kod zatvora i nadimanja.
Takođe se pokazalo da seme, listovi i koreni papaje leče čireve kod životinja i ljudi.
Štiti kožu
Osim što štiti vaše opšte zdravlje, papaja održava vašu kožu mladom i sjajnom. Starenje kože je rezultat prekomerne aktivnosti slobodnih radikala, oni podstiču stvaranje bora i opuštanje kože.
Vitamin C i likopen koji se nalaze u papaji štite kožu i mogu smanjiti znake starenja.
U jednoj studiji, učesnici su uzimali likopen 10–12 nedelja i iskusili smanjenje crvenila kože nakon izlaganja suncu.
U drugom slučaju, starije žene koje su konzumirale mešavinu likopena, vitamina C i drugih antioksidanata tokom 14 nedelja imale su vidljivo i merljivo smanjenje dubine bora na licu.
Izvor: zivim.com
Ova pića ubrzava starenje, utiču na izgled kože uzrokujući probleme kao što su podbulost, podočnjaci, bore…
Stručnjaci upozoravaju da proces starenja možemo i ubrzati, i to sopstvenim lošim navikama. Između ostalog, u poslednjem istraživanju otkriveno je da konzumiranje jedne vrste pića može itekako ubrzati starenje.
Prema istraživanjima, jedan od najgorih napitaka koji će uzrokovati starenje kože je alkohol, u kojem danas mnogi uživaju u prevelikoj meri. U rezultatima nove studije zaključeno je kako osam ili više alkoholnih napitaka u nedelji ima potencijal da utiče na izgled kože uzrokujući probleme kao što su podbulost, podočnjaci, definisane bore na licu te povećanje krvnih žila koje će postati vidljivije.
Između ostaloga, alkohol doslovno dehidrira kožu, što je jedan od najčešćih razloga preranog starenja. Nutricionistkinja Ejmi Gudson navodi kako će koža postati tanja i suvlja u procesu starenja, ali faktor poput konzumacije alkohola to može da ubrza.
Ispijanje alkohola u velikim količinama može da utiče da koža stari pre vremena jer remeti san, tvrde stručnjaci. U novoj studiji otkriveno je da muškarci koji piju velike količine alkohola imaju više problema sa snom, a upravo manjak sna može voditi i do problema s kožom jer ona neće imati vremena za oporavak i regeneraciju, što za kožu predstavlja veliki stres.
Ovo istraživanje potvrđuje kako uz fizičke znakove starosti zbog manjka sna, taj problem može da smanji sposobnost organizma da se oporavi nakon stresa iz okoline. Takvi stresori su izlaganje suncu, nanošenje nekvalitetnih kozmetičkih proizvoda, zagađenja vazduha i dim cigarete.
izvor: hayat.ba