Životna priča SINIŠA MIHAJLOVIĆ Srbin sam od glave do pete sa svim vrlinama i manama mog ponosnog Naroda

2329

Ostaće zauvek upamćen, a ovo su detalji iz života Siniše Mihajlovića:
Rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru. Otac Bogdan vozio je
kamione, majka Viktorija je bila zaposlena u fabrici obuće i gume.
– Moj otac je rođen u selu Kukujami, kod Laktaša, a majku Hrvaticu
upoznao je u Vukovaru dok je radio u preduzeću ‘Građevinar’. Do rata
1991. svi u našoj kući su se izjašnjavali kao Jugosloveni.
Deda po ocu Ostoja i njegova žena Rista imali su veliku porodicu, baš kao i
Ostojini otac i majka. Kad je Siniša pričao o svojih šestoro dece, šalio se
kako je samo nastavio tradiciju. Majčin otac Ivan, poreklom je vojvođanski
Bunjevac, a baka Eva je bila Nemica iz Srpskog Miletića u Vojvodini.
Kažu da je u detinjstvu bio pravi mali đavo, zbog čega je često radila
mamina varjača. U komšiluku je živela učiteljica koja je, kad je čula da mali
Bogdanov polazi u školu, odlučno rekla: "U moj razred, bogme, neće!"
U prvom osnovne je napisao da će kad poraste biti fudbaler. Znajući njegov
prek karakter, mnogi se kunu da je ono ,,biti” mislio doslovce. Osnovnu
školu "Bratstvo i jedinstvo" u Borovu Naselju završio je sa odličnim
uspehom. Upisao je Mašinsku školu, ali se zbog stroge profesorke
matematike prebacio u Tehničku u Borovo, gde je pohađao obućarski smer
– zbog sigurnog zaposlenja.
– Nastavnik književnosti u Borovu, Blago Bilić, rekao mi je da sam
jedini fudbaler na svetu koji je pročitao sve Andrićeve knjige – za šta
je, naravno, on zaslužan.
Koliki je Srbin opisao je u ispovesti za Gazetu:
– Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i
manama mog ponosnog naroda. Znam da priznam i svoje greške, znam da
dam i primim izvinjenje i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju da sam
tvrd čovek. To je istina. I bolje je da me ne provociraju.

– Otkad sam prohodao igrao sam fudbal na livadi u blizini kuće… Jednom
sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug mi je, iako sam mu
slomio ruku, oprostio, a mama me istukla čim se osvestila.
U klubu Borovo uočili su da njegova levica čuda čini pa su mu obukli dres s
brojem 11 koji je, po nepisanom pravilu, bio rezervisan za "levo krilo".
Profesionalnu karijeru počeo je 1988. u Vojvodini, a u decembru 1990.
kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u
jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a
tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji "levog beka".
Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je "libero". Sledi angažman u
Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.
Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona,
Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup
Evrope i tri superkupa Italije. Do danas drži rekord u Seriji A sa 28
postignutih golova iz slobodnih udaraca. U Brazilu su mu jednom merili
snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat. U
istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu bilo je i drugih legendarnih
izvođača slobodnih udaraca, ali Miha se pokazao najkreativnijim.
– Kad sam šutirao penale, nisam gledao ništa, zatvorim oči i šutnem.
A kod slobodnog udarca do poslednjeg koraka posmatram golmana.
Ako ostane na poziciji, šutnem preko živog zida, ako se pomeri,
gađam u njegov ugao. Uvek sam uzimao isti zalet.
Golmani su ga se plašili zbog rezultata, protivnički igrači su znali da će
nekome stradati rebra.
– Posle završetka igračke karijere želeo sam da postanem pomoćni trener i
ostanem u sportu kome sam posvetio život. To se i dogodilo, počeo sam na
poziciji pomoćnog trenera u ‘Interu’. Nisam osetio, a kamoli teško podneo
taj prelazak sa terena na klupu i u stručni štab. Bilo mi je lakše kad sam bio
igrač nego sada. Pre sam obraćao pažnju samo na sebe i na to da dam
sve najbolje što mogu za tim, a kao trener razmišljam o trideset igrača.
Teže je biti trener, ali je to takođe posao koji mnogo volim i planiram da ga
dugo još radim.
Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 1991. godine u meču protiv
Farskih Ostrva.

– Pobedili smo sa 7:0. Kasnije sam još 63 puta oblačio dres sa državnim
grbom, čime se jako ponosim, iako je taj broj mogao biti veći da nije bilo
poznatih događaja.
Sredinom maja 2012. postao je selektor reprezentacije Srbije. Potpisao je
dvogodišnji ugovor i, kako to obično biva, posle neispunjenih očekivanja
stručne i svekolike javnosti da kvalifikuje Srbiju za Mundijal u Brazilu, od
nacionalnog junaka "pretvorio se" u najvećeg neprijatelja srpskog fudbala.
Poslednja utakmica kojom je dirigovao sa kormila državnog tima bila je
protiv Rusije. Meč je završen rezultatom 1:1, a Miha je napustio
reprezentaciju i postao trener Sampdorije. Bio je trener Katanije, Fjorentine,
Milana, Torina i Bolonje.
Najradije bi zaboravio jun 2019. kad je misleći da ima grip, otišao kod
lekara. Ispostavilo se da je leukemija. Lečen je na Institutu ,,Sant Orsola”
gde mu je u oktobru iste godine transplantovana koštana srž. Uprkos
komplikovanim terapijama, nekoliko puta, što iz bolničke postelje, što na
terenu, bio je uz svoju Bolonju.
Njegova supruga je Arijana Rapaćoni, nekadašnja zvezda italijanske
televizije RAI UNO.
– Kad sam je prvi put video pomislio sam kako bi naša deca bila lepa.
Prvi put su se sreli u restoranu "Ultima folija", gde je Arijanu dovela Sinišina
poznanica, jer joj je on dan ranije rekao da mu se dopada.
– Bilo je namešteno da Arijana sedne kraj mene. Sve se završilo prilično
hladno, s nekoliko neobaveznih rečenica. Glumio sam kao da uopšte nisam
zainteresovan, a ona je uzvratila istom merom.
Provod su nastavili u jednoj rimskoj diskoteci, gde su se zbližili u separeu.
Godinu dana kasnije, 1996, venčali su 28. juna u rimskoj opštini
Kampidoljo, potom i 2005. godine, u manastiru u Sremskim Karlovcima.
– Pre Arijane, imao je samo jednu ozbiljnu vezu u Srbiji. Nisam bio
zaljubljive prirode.
Inače, sina Marka dobio je sa Italijankom sa kojom je bio u vezi pre nego
što se oženio. Odmah ga je priznao, dao mu je prezime, a svakog meseca
mu je uplaćivao alimentaciju, pa je Marko za 18. rođendan na računu imao

pola miliona evra. Arijana mu je rodila dve ćerke, Virdžiniju i Viktoriju, i tri
sina, Miroslava, Dušana i Nikolasa. Hteli su da usvoje i jednu crvenokosu
devojčicu iz Dečjeg sela, ali ih je od toga "odgovorila" dobro poznata
komplikovana srpska administracija.
Neka mu je laka zemlja.
IZVOR: espreso.co.rs

PODELI