Ulje bundeve čini čuda za unutrašnju i spoljnu lepotu. Pored svih ovih vitamina sadrži još i sadrži vitamine B, nezasićene masne kiseline, omega 6 i 9, minerale (fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum) i elemente u tragovima (gvožđe, cink, mangan), lecitin, proteine i salicilnu kiselinu.
Uticaj ovog ulja na zdravlje je veoma veliki. Da bi stvari bile bolje, odlično ide uz salate i mnoge kombinacije hrane.
Ulje semena bundeve ima mnoge zdravstvene prednosti:
– reguliše problem uvećane prostate
– leči infekcije urinarnog trakta
– reguliše holesterol
– pomaže kod kardiovaskularnih bolesti
– reguliše varenje
– promoviše normalnu funkciju bubrega
– poboljšava imuni sistem
– pozitivno utiče na vid
– pozitivno utiče na raspoloženje
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
– blagotvorno deluje na kožu
– sprečava gubitak kose
Ulje treba uzimati tri meseca na sledeći način: 2 kašike i to 2 puta dnevno (ujutro sa doručkom i uveče sa večerom)
Postoji nekoliko vrsta bundeve. Ulje se dobija iz semenki, a zatim se koristi za široku paletu kulinarske i medicinske primene. Ulje bundeve može biti tamno zelene boje ili nekada i crveno. U kulinarstvu se koristi u salatama, u desertima, ili čak se dodaje i u supe. Međutim, bitno je da znate da se bundevino ulje ne koristi za kuvanje. Dobra vest je što ga možete veoma brzo i lako napraviti kod kuće.
Kako napraviti ovo ulje
Ulje bundeve dobija se iz semena štajerske bundeve, koja vodi poreklo iz Austrije. Ove bundeve su savršene za ulje. Ulje bundeve je izvor mnogih ključnih vitamina i minerala.
Sakupite semenke ručno ili, koristeći vrlo oštar nož, razdvojite bundevu tako da su semenke izložene i bundeva se sada lako može očistiti. Uklonite sve semenke, ručno ih razdvajajući od pulpe bundeve. Temeljno operite semenke i pustite da se potpuno osuše. Semenke se moraju dobro očistiti od svih vlaknastih materijala. Pecite semenke na 60c nekoliko minuta u rerni. Vreme pečenja i temperatura imaju veliki uticaj na ukus ulja. Budite oprezni da semenke ne pregore. Nakon ovog vremena izvadite semenke iz rerne, i stavite u pripremljenu presu kako bi isdecili ulje. Ukoliko nemate presu, alternativa je avan i tučak, a zatim procediti kroz gazu. Prikupite ulje i sipajte u čiste staklene posude.
Suve šljive su zdrave za zglobove i kosti a ako se redovno jedu, mogu sprečiti i gubitak koštane mase. Veoma je važno da kosti budu zdrave i jake, jer nas podržavaju i omogućavaju nam da se krećemo. I ne samo to – kosti štite naše srce, mozak i druge organe od povreda. Osoba sa jakim kostima oseća da ima više energije tokom celog dana. S obzirom na sve ove prednosti, održavanje jakih kostiju je ključno za naše opšte zdravlje.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Da bismo zaustavili probleme sa kostima, uključujući nelagodnost u zglobovima i gubitak koštane mase, savetuje se da u ishranu uvrstimo suve šljive. Ovo voće je superhrana koja može da sačuva naše kosti.
Suve šljive mogu pomoći kod gubitka koštane mase
Svako, u bilo kom uzrastu, može da pati od osteoporoze, poremećaja u kome kosti postaju lomljive ili slabe. Četiri puta je češća kod žena starijih od 50 godina nego kod muškaraca. Kada žene dođu u menopauzu, u periodu od 45 do 50 godina, njihove šanse za razvoj osteoporoze se povećavaju. Više od 200 miliona žena širom sveta pati od ovog stanja, što za rezultat ima više od devet miliona preloma godišnje.
Jedna od najnovijih studija o voću, objavljena ove godine u časopisu Advances in Nutrition, pokazala je kroz klinička ispitivanja da konzumiranje 10 suvih šljiva dnevno tokom perioda od godinu dana poboljšava gustinu kostiju u podlaktici, donjem delu kičme i kolenima i pomaže u zaštiti kostiju usporavanjem ili sprečavanjem problema s kostima.
Da bi razumeli prednosti suvih šljiva i kako one mogu da pomognu u zaštiti kostiju, dr Rakesh Nair, konsultant, hirurg specijalizovan za zamenu kolena u Zen Multispeciality Hospital, Chembur, Mumbai, kaže za HealthShots.
“Artritis i osteoporoza su dva najčešća zdravstvena problema koja utiču na kosti. Ljudi koji imaju ova stanja pate od simptoma kao što su bol u kostima, ukočenost, otok, upala, smanjen opseg pokreta, bol u donjem delu leđa i gubitak koštane mase. Da bismo sprečili i rešili ove probleme, moramo obavezno suve šljive da uključimo u svoju ishranu.”
Suve šljive i njihove prednosti za kosti
Suve šljive sadrže polifenolna jedinjenja, koja deluju kao antioksidansi koji pomažu u smanjenju upale i rekonstrukciji kosti. Ovo voće takođe je puno kalijuma koji je dobar za kosti. Dakle, ovo voće može sprečiti formiranje koštane mase, odnosno izraštaja, kod žena sa osteoartritisom.
Kako kaže dr Nair, suve šljive su korisne za osobe koje imaju problema s kostima. Obiluju bakrom, magnezijumom i vitaminom K, a svi su oni ključni za održavanje jakih kostiju. Osim zdravlja kostiju, suve šljive mogu da budu korisne i za naše opšte zdravlje jer:
– mogu sprečiti rane znake i simptome starenja, jer su pune antioksidansa
– ne podižu nivo šećera u krvi
– velika količina vlakana u njima prisutna pomaže u rešavanju problema sa crevima
– hranljive materije kao što su vitamini B i C u suvim šljivama mogu pomoći u kontroli opadanja kose
– mogu da drže nivo holesterola pod kontrolom i dobre su za naše srce.
Kako da jedemo suve šljive
Suve šljive možemo da jedemo kao grickalice, da ih dodamo pečenom mesu, ubacimo i blendiramo u smutiju ili jedemo kao džem. Ali, pre svega, neophodno je da ih jedemo u količini koju preporuči stručnjak.
Dakle, da bismo se pobrinuli za zdravlje svojih kostiju, u svoju ishranu treba da dodamo magične i moćne suve šljive i – primetićemo razliku.
U društvu često možemo primetiti podele na popustljive i previše stroge roditelje, kao i na razmaženu i disciplinovanu decu. Kao i u svemu, tako i u vaspitavanju svaka krajnost ne donosi najbolje plodove. Kada su pitali profesora i čuvenog srpskog psihijatra dr Vladetu Jerotića da li je štetnije da dete bude razmaženo ili da roditelji budu previše strogi, evo kakve odgovore i savete je dao.
“Ja nisam roditelj, pa moram paziti šta govorim jer nije svejedno da li o deci govori onaj ko ih ima troje, četvoro ili onaj koji nema nijedno. Sa svojom suprugom bio sam u srećnom braku 38 godina, ali dece nismo imali. Ipak, 40 godina sam radio sa decom, kao psihijatar i psihoterapeut. Psihijatriju sam završio u Beogradu, a psihoterapiju u Švajcarskoj.
To je mnogima naizgled prosto i neću ja da se obrušavam na roditelje kad to nisam. Čuli ste, možda za turske tuševe. Turski tuševi su, izvorno, hladna i vruća voda naizmenično. U psihologiji oni imaju simboličko značenje i posebno su bili prisutni u ranijim vremenima, u patrijarhalnom društvu. Otac strog, prestrog, viče, tuče, sinove naročito. I ja sam dobijao batine od svog oca. Majka nežna, osećajna, pa kad otac istuče i izađe iz kuće, majka teši, privija dete uz sebe, nudi slatko i utehu. To ništa ne valja. Dete ne može pravilno da se razvija u okruženju gde jedan roditelj radi na jedan način, drugi roditelj na drugi način. A to je nekad tako bilo i u preko 90% porodica.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
A šta kažu psiholozi, kako je ispravno? Umereno strogi i otac i majka, umereno blagi i otac i majka. To je jedini ispravan i dobar način vaspitavanja.
Još jedan problem je i ucenjivanje dece kojem pribegavaju mnogi roditelji. Ako budeš dobar, dobićeš to i to. Ako ne budeš dobar, čeka te kazna. Opominje te majka tri puta, ti opet radiš kako ne valja.
Sad, neki od vas će sigurno reći – pa šta? Nadam se ne veliki broj vas. Reći ćete, to su svi radili, i nekad i sad. Dete od 3, 4, 5 godina šta može da razume? E, tu smo na prekretnici shvatanja.
Profesor doktor Žarko Trebješanin, naš ugledni psiholog, doktorirao je na patrijarhalnom vaspitanju srpske dece. I znate šta je otkrio? I kod obrazovanih i kod neobrazovanih roditelja, dece je u patrijarhalnog društvu smatrano za beslovesno biće. Ono koje se rađa kao prazna tabla koju ispisujemo. Sad su i psiholozi tu malo popustili, pa kažu do kraja pete godine je formirana psihička struktura čoveka. Karakter je gotov. A zaključci iz toga bi mogli da budu krajnje pesimistični, ali nisu. Zato što postoji Božja milost i postoji urođeni princip JA, veliko otkriće početka 20. veka – dete se ne rađa kao neispisana tabla, to će vam svaka babica pri zdravom porođaju reći da se već bebe razlikuju.
A inteligencija? Ona nije do kraja raspravljena u psihologiji. Po većini je i ona urođena, jer isti rezultat ostvariš i sa 20 i 50. Pa kako to? Tako što mi uvećavamo samo svoja znanja. Danas su mladi ljudi informisani. Dobro, ne možete bez toga. Ali ako informacije ne pređu u znanje, a znanje u saznanje, džaba im informacije. Ničemu ne vrede, ako kvantitet informacija ne pređe u kvalitet. Tek je saznanje kvalitet i početak sazrevanja čoveka na psihološkom putu. Čak ne ni znanje. Bože, koliko ima ljudi koji mnogo znaju, a ništa im to ne vredi, ni njima ni njihovoj okolini.
Dakle, rekao sam malopre, do 5. godine gotova je psihička struktura. Jadni roditelji… Baš mi je žao da to moram da im kažem… A do 5. godine treba da su s decom u ljubavi velikoj. Bar do pete. Čak ni posle nema toliko tragova, ako je prvih 5 godina bilo ljubavi oca i majke. Dete upije sve to. A već sam pomenuo princip JA. Svako dete se rađa sa različitom jačinom principa JA. Kako drugačije objasniti svetitelje, a kako velike ljude? Mislite li da su svi oni poticali iz bogznakako dobrih porodica? Bilo je i takvih, naravno. Ali znate koliko je onih koji su imali nikakve roditelje. Svetitelji, a gde je Betoven? Dostojevski? On je sa očeve strane među precima imao ubice, samoubice, a otac sam je bio zlotvor kog su seljaci ubili na oči mladog Dostojevskog, posle čega je on i dobio epilepsiju. To je i Frojd objasnio. A sa majčine strane, preci su mu bili sveštenici, monasi, neki dobri ljudi. A u Dostojevskom i jedni i drugi. I on je najbolji primer genija koji nosi u sebi i đavola i Boga.
“Nisi dobar, bićeš kažnjen!” Aman, nemojte to govoriti! Dete će čitav život u strahu od kazne biti pokorno, ili će postati buntovnik.
Pitali su me šta je gore? Kad se dete razmazi ili kad su roditelji preterano strogi? Ako treba birati, bolje razmaženo, nego dete koje raste u preteranoj strogosti. Jer, ipak, to dete se kroz život u kojem nije više u centru pažnje, nekako koriguje. Ali ako u sebi dete nosi strah i inferiornost, to ostaje za čitav život…
Moji pacijenti koji su dolazili u uzrastu od 15 do 20 godina, u 90% slučajeva su krivili roditelje. Doduše, u većini slučajeva su i bili u pravu. To je ono, kad ih roditelji smatraju za beslovesno biće, pa se grubo svađaju pred detetom a ono ima 2, 3 godine. Nije to tek tako prepirka, to je još i normalno, a kad počnu svađe, loše će se završiti. Rastavom braka, neće deca moći da odrastu kako treba. I ko je onda kriv?
Dete jadno, sa dve godine, zavuče se pod sto, igra se tamo, naravno da ne razume. Ali sve ulazi od njega, sve upija. Kasnije će celog života biti ili uplašeno ili će se i ono svađati u svom braku. Kao kob neka.
Dete nije, ni sa dve godine, beslovesno biće. Ono čuje i upija i ono što vi mislite da ne čuje i ne razume.”
Dok sam pred obdaništem čekala da vaspitačice izvedu moje dete, sasvim slučajno se odvijala sa strane jedna situacija koja me je i podstakla da napišem ovaj tekst.
Naime, majka koja je preuzela svoje petogodišnje dete, naglasila je vaspitačici da joj je dete tvrdilo da su mu druga deca rekla nešto što ga je uvredilo. Vaspitačica, koja je bila prisutna tokom incidenta s decom, objasnila je majci da to što je njeno dete reklo nije istina, i predložila joj da obavi razgovor sa svojim detetom. Nezadovoljna njenim predlogom, majka joj uputi sugestiju da pozove neko dete “od poverenja” kako bi proverila navode svog deteta. S blagom nelagodom i negodovanjem, vaspitačica je posluša, izvede traženo dete, i devojčica potvrdi navode vaspitačice, tvrdeći da je dete ove majke reklo neistinu. Kako nije bila zadovoljna odgovorom, majka predloži vaspitačici da izvede još jedno dete (po imenu i prezimenu) da utvrdi istinitost onoga što su rekle vaspitačica i petogodišnja devojčica.
Vaspitačica, vidno uznemirena, s nelagodom i blagim negodovanjem izvede i drugo dete, koje potvrdi reči vaspitačice, što je majka dočekala sledećom, zapanjujućom rečenicom: “Hvala vam, obaviću razgovor još jednom sa svojim detetom, i pitati ga kako je tačno bilo.“. A dete, sa onim pobedničkim podsmehom, pogleda u vaspitačicu i ode zadovoljno sa mamom kući.
Nakon te reakcije majke, ostala sam u čudu, sa mišlju da sve ono što nam se događa sa decom, svi problemi zaista potiču od odnosa roditelja prema odgoju, načinu na koji roditelji usmeravaju, odgajaju, razgovaraju i odgojno zapuštaju svoju decu, formirajući ih od ranog detinjstva u nevaspitane, zapuštene egoiste, koji sutra neće uvažavati nikog, niti će imati svest o vrednosti bilo čega i bilo koga.
Naime, vrlo često imamo priliku da čujemo od sagovornika kako decu treba odgajati u slobodoumnom duhu, puštati im izbor i na volju većinu stvari koje, dok su mali, zaista nisu u stanju napraviti i razaznati. I pretežno dolazimo u sukob mišljenja o vaspitnim metodama kada su te stvari u pitanju. Iako mi jesmo u 21. veku, gde se odgoj značajno razlikuju od odgoja kada smo mi bili mali, a naročito od odgoja iz vremena naših roditelja, ono što je zajedničko jeste da je detetu i dalje neophodno postaviti granicu do koje može da ide, vremenom je korigujući.
Za odgoj samosvesnog, samomislećeg, slobodoumnog i samostalnog deteta, neophodno je da roditelji budu istrajni, dosledan i da oba roditelja deluju jednako. Kao neko ko radi sa učeničkom populacijom, ali i sa roditeljima, vrlo često sam dolazila u verbalni sukob sa roditeljima, gde su mi se javljali s porukom: ,,Ja mu ne mogu ništa“, samo iz razloga što su bili popustljivi roditelji, nisu se bavili detetom, a kasnije kada prilikom odrastanja dete postane svesno sebe, ono zaista nema granica, i onda prerasta u društveni problem.
Roditelji s početka ove priče dođu tad na ,,naplatu“ društvenoj zajednici i svima nama koji učestvujemo nedelovanjem i nereagovanjem. Bojim se da će ta deca sutra biti odrasli koji će se zaletati automobilima u pune bašte, koštati društvenu zajednici mnogo u svakom smislu, i nametati nove nekulturne trendove, koji će da pomeraju lestvicu pristojnog i lepog.
Ne želeći da otvaram priču oko nastavnog kadra, koji je definitivno potrebno stručno a ne stranački isfiltrirati, naše udovoljavanje ovakvim roditeljima njima daje priliku, mogućnost i polet da se ovako ponašaju. Ovakve situacije je neophodno seći u korenu, roditelja koji očigledno nema usvojene norme lepog i pristojnog ponašanja uputiti na propise, a vaspitačici dati više prostora za delovanje i upućivanje roditelja na norme pristojne komunikacije, kada je već za života nije bila u prilici usvojiti. Želeći da izađe roditelju u susret, a u strahu da će nastati problem, napravila je propust koji je samim izvođenjem druge dece da ih neki tamo roditelj ispituje (verodostojnost izjave vaspitačice i petogodišnjeg deteta) dala ovoj majki s početka priče prostora i priliku da se tako ponaša.
Vaspitanje deteta je vrlo važno za sve nas, i apelujem na roditelje koji nemaju kapacitet roditeljskog delovanja i autoriteta, da potraže stručni savet i smernice (ne obazirući se na to kako će sredina gledati na to, jer se radi o ulaganju u kapacitet deteta) kako njihovo dete ne bi sutra bilo društveni problem, ali svakako i vaspitno-obrazovnim institucijama, da ovakve roditelje pozovu, obaveze razgovor, upute i posavetuju.
Autor: mr sc. Edina Osmić-Šadić, psihoterapeut pod supervizijom
Muftija Zukorlić o deci i roditeljima govorio je bez dlake na jeziku, a ukazivao je i na mnoge propuste u društvu.
Aktuelna tragična dešavanja zavila su nas u crno i pokrenula mnoga pitanja na koja intenzivno pokušavamo naći adekvatan odgovor. Osim toga, mnogi traže krivca za zlo koje nas je snašlo, umesto da kao društvo prihvatimo odgovornost i damo sve od sebe da do ovakvih slučajeva više nikad ne dođe.
Jedan od onih koji su upozoravali društvo na potencijalne događaje nalik ovim koji su nas zavili u crno jeste muftija Muamer Zukorlić.
– Ovo ludilo će da prođe, al odneće veliki danak. Previše će odneti! Previše će biti uništenih generacija i mladih ljudi, al nemojmo zatvarati, kad se dotakne to dno ajmo sačuvati seme. Dakle, daj da sačuvamo seme, pa kad prođe ova grozna zima, pa neko proleće izlista, nešto, da možemo to seme zasaditi – govorio je Zukorlić, osvrćući se na rijaliti programe.
Zukorlić je često govorio o vaspitanju dece, osvrćući se na roditeljske greške koje mogu dovesti do destrukcije porodice.
– Oni koji su se opredelili sopstvenom hedonizmu, njima su deca smetnja.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Vi ćete i čuti neke majke „Uh jedva ovo dvoje podnosim“. Pa nije dato da majka podnosi decu, nego da uživa u njima. A šta je poenta, smetaju joj da gleda seruju, da gleda rijaliti… Naravno, u toj orjentaciji deca su višak, šta će ti, šta će ti ako je tebi užitak da razmatraš kako to izgleda kad su ljudi prljavi, nemoralni, kad se varaju, kad podvaljuju, e to je to. I naravno da su kod takve majke i takvog oca deca višak, tu dolazi do destrukcije porodice – objasnio je jednom prilikom Zukorlić.
– Deca sve upijaju iz okruženja, i roditelji moraju da sopstvenim primerom vaspitavaju svoju decu. Ako detetu naređujete, oni to vide kao vid agresije. Ako im nešto uskraćujete, deca to shvataju kao da je to nešto veoma vredno, i ona to žele da imaju. Deca najviše upijaju ono što roditelji razgovaraju međusobno ili sa prijateljima, nego ono što im pričate direktno. Zato kada roditelj ima naviku da psuje, što je na Balkanu tobože neki dokaz muškosti, svom detetu posle govori nemoj da psuješ. A on sam pred svojim detetom psuje. Tada dete učite i licemerju, a ne samo psovkama, i usađujete mu dvojne standarde. Deci morate izgraditi osećaj superiornosti koji dobijaju kada osete da pripadaju višem etičkom standardu. Dete ne može da se brani od greha i iskušenja ako se oseća inferiorno, već samo ako se oseća superiorno. Moja deca se gnušaju sve te prljavštine sa ulice, medija i društvenih mreža i smatraju to nižom vrstom – pričao je pokojni muftija, i rekao da deca moraju da imaju usađen osećaj ponosa što ne prihvataju takve stvari.
Nakon što je u Japanu izašla knjiga o dijeti sa bananama, počeo je pravi banana-bum! U ovoj knjizi je opisana realna priča Japanca Hitoshija Watanabe, koji je pomoću ove dijete izgubio 18 kilograma za samo par meseci.
Zašto je ova dijeta postala toliko popularna? Watanabe tvrdi da je za gubitak suvišne težine potrebno samo zameniti uobičajen doručak sa bananama sa mlakom vodom.
Dijeta je veoma jednostavna
Hitoshi Watanabe kaže da kombinacija banana sa vodom sobne temperature, dovodi do ubrzanja metabolizma, zato čovek koji se pridržava ove dijete, za ručak i večeru može jesti sve što želi, ali i dalje će gubiti suvišne kilograme.
Takođe, nezrele banane sadrže otporni skrob, zbog kojeg se mi osećamo sitim. Kao rezultat, proces sagorevanje masti je još intenzivniji, 30% brže, nego pomoću tradicionalnih metoda. A voda, sobne temperature poboljšava varenje, i smanjuje osećaj gladi.
Pravila jutarnje banana-dijete
Doručak je sačinjen samo od banana i vode.
Možete pojesti jednu veliku ili 2 banane srednje veličine.
Bitan momenat: banane moraju biti sveže i ne sasvim zrele, a voda sobne temperature.
Ručak i večera: svi ostali obroci su uobičajeni.
Ipak, preporučljivo je da se pridržavate nekoliko jedostavnih pravila, koja će vam pomoći u gubljenju suvišnih kilograma u toku ove dijete:
Nikada ne jedite do potpune sitosti .
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Najbolje je ustati od stola sa osećajem da je još otprilike peti deo vašeg želuca slobodan.
Večerajte najkasnije do 20 časova, optimalno vreme – 18 sati. Ako osećate glad, nakon rane večere, pojedite neku voćku, ili musli sa jogurtom.
Za vreme ručka i večere isključite deserte iz svog jelovnika. Ako želite pojesti nešto slatko, jedite voće.
Pijte dosta vode i druge tečnosti. Najbolje je piti vodu sobne temperature u manjim gutljajima. Ne piti 30 minuta nakon obroka.
U razmacima između obroka možete popiti čaj, kafu, sok. S vremena na vreme dozvoljen je i alkohol.
Plus ove dijete: fizička aktivnost nije obavezna.
Minus dijete: neki ljudi ne reaguju dobro na čiste ugljene hidrate (posebno oni sa hipoglikemijom). Pre bilo kog režima ishrane, posavetujte se sa svojim lekarom ili nutricionistom.
Bujanje vegetacije sa dolaskom proleća predstavlja radost zbog boravka u prirodi, ali ovo godišnje doba donosi i opasnost od susreta sa krpeljima. Posle velikih padavina koje su zadesile Mačvanski okrug, krpelja u tom kraju je sve više. Ima ih po parkovima, izletištima, a ljudi se žale da čak padaju i sa drveća.
– Grozdovi krpelja “načičkani” su po drveću, travi i objektima zgrada, samo što nam ne padaju na glavu – žale se Šapčani, zabrinuti sa sebe, ali i za svoje kućne ljubimce.
– Uzrok najezde krpelja je blaga zima. Oni postaju aktivni već na plus četiri stepena. Uslovi u kojima sve buja posle kiše pogoduju njihovom razmnožavanju.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Mora se krenuti sa zaštitom, kako bi se zaustavila dalja najezda. Opasnost preti i od komaraca, kojima pogoduje vlažno vreme nakon obilnih padavina – rekla je veterinarka Jelena Smiljanić iz Šapca.
Ono što brine, jeste da njihova najezda predstavlja sve veću opasnost, kako za ljude, tako i za životinje. Krpelji su prenosioci zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod zbog čega je brza intervencija neophodna.
Dostižu jedva 1-2 mm, razvrstani su u tri familije, a žive u svim krajevima sveta. Na glavi imaju rilice pomoću kojih se hrane sisajući krv svoga domaćina. Podjednako “vole” ljude, mačke, pse i druge domaće životinje. Uz pomoć vrlo osetljivog njuha nepogrešivo pronalaze žrtvu po mirisu butanske kiseline koju luči koža svih sisara.
Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, objašnjava da “hraneći se krvlju domaćina ženka krpelj može da se uveća do neprepoznatljivosti”.
– Krpelj tada “napušta” domaćina i polaže jaja na zemlju. Iz jaja se razvijaju larve koje rastu tokom jeseni, miruju preko zime, a u proleće se pretvaraju u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu – kaže dr Kosić Bibić.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je ozbiljno sistemsko neurološko hronično oboljenje koje se dobija ujedom zaraženog krpelja. Bolest zahvata kožu, srce, zglobove i centralni nervni sistem. Javlja se sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, i to uglavnom kod osoba koje se bave baštovanstvom, često borave u prirodi ili prolaze kroz žbunje ili ispod drveća sa kojih krpelji padaju.
Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana nakon uboda krpelja. Početni znak je crveni osip po koži. Osip nije praćen bolom niti svrabom, a može i da prođe neprimećen ukoliko se nalazi na delu tela koji sami ne vidite. Desetak dana po ulasku bakterije u organizam, počinju simptomi koji ukazuju na grip ili oboljenje slično gripu: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica, uvećanje limfnih žlezda i slično. Lečenje bolesti u ovoj fazi je lako, vrlo uspešno i ne ostavlja nikakve posledice – kaže dr Nada Kosić Bibić.
– Ukoliko se ne postavi prava dijagnoza i ne započne lečenje na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba – artritisa, oštećenja perifernog nervnog sistema, upale centralnog nervnog sistema, meningitisa i encefalitisa, poremećaja rada srca… Oštećenja nervnog sistema se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost. Ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne dijagnostikuje i ne leči adekvatno, nakon više meseci ili godina ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži – upozoravaju stručnjaci.
Ovo oboljenje spada u sistemske bolesti vezivnog tkiva, a nakon što dođe do razjedanja zglobne hrskavice i propadanja kostiju, posledice se javljaju u vidu bolova, ukočenosti i različitih deformacija.
Reumatoidni artritis je jako rasprostranjeno oboljenje koje se uglavnom češće javlja kod žena, uzrok je i dalje nepoznat, ali se zna da uticaj ima genetika, kao i različiti drugi faktori, kao štu su na primer, virusi i bakterije.
Počinje podmuklo i sporo se razvija
Jedan od problema je i što ga nećete oktriti na vreme, a prvi simptom koji bi trebalo da vas upozori jeste jutarnja ukočenost i bolovi prilikom pokreta.
Pored obavezne terapije, ishrana igra ključnu ulogu u našem zdravlju. Poznato je da dobro balansiranim i zdravim obrocima možemo dosta da pomognemo, ne i da izlečimo, ali svakako da olakšamo sebi.
Kao i kod svih drugih oboljenja, postoje i kod reumatoidnog artritisa namirnice koje bi trebalo što češće konzumirati, jer na neki način umiruju simptome ovog zapaljenja.
Beli luk
Zahvaljujući svojim sumpornim jedinjenjima, on umiruje upalu.
Cvekla
Bogata je antioksidansima, pa osim što smiruje upalu, odlična je i u smanjenju rizika za razvoj raka i kardiovaskularnih bolesti.
Spanać
Ovo povrće je bogato vitaminom K i upravo zbog toga je poželjna namirnica kod reumatoidnog artritisa.
Bundeva
Sadrži karotenoide i antioksidanse koji ublažavaju upalu, a bogata je i biljnim vlaknima.
Naučnici su nedavno utvrdili da poznati lek za dijabetes obnavlja funkciju imunoćelija koje ciljaju rak. Manja studija koju je vodio tim irskih naučnika istraživala je da li semaglutid, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe može pomoći u ublažavanju problema sa ćelijskim metabolizmom kod gojaznih ljudi, što može objasniti veću stopu raka i infekcija kod njih.
U poslednje vreme semaglutid, tj. glavni sastojak leka ozempic, postao je jako tražen zbog mršavljenja jer se ispostavilo da je gubitak težine neočekivani propratni efekat tog leka za regulisanje šećera u krvi.
Sada se čini da semaglutid ima još jedan potencijalno koristan efekat kod gojaznih ljudi: obnavlja funkcije imunoćelija zvanih prirodne ćelije ubice koje vode borbu protiv raka i infekcija, piše science alert.
„Konačno smo dostigli tačku u kojoj se pokazuje da medicinski tretmani za bolest gojaznosti sprečavaju komplikacije gojaznosti. Trenutni nalazi predstavljaju veoma pozitivne vesti za ljude koji se leče od gojaznosti i sugerišu da se prednosti ovih tretmana mogu proširiti na smanjenje rizika od raka“, kaže endokrinolog Donal O’Ši sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.
Ova sudija je svakako nedovoljno velika za globalne zaključke jer je rađena na 20 osoba, ali je verovatno da bi vraćanje prirodnih ćelija ubica u njihovo puno borbeno stanje moglo pomoći u smanjenju rizika od raka. Te prirodne ćelije ubice su deo urođenog imunosistema tela, prva linija odbrane koja stupa u akciju na prvi znak opasnoti.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Poznato je da su im cilj kancerogene ćelije, a i bore se protiv infekcija. Međutim, gojaznim ljudima imunosistem ne radi kako treba, što se dovodi u vezi sa njihovim povećanim rizikom od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti i mnoge vrste raka. Takođe su podložni lošijem ishodu ako dobiju neku infekciju, poput gripa i korone.
S obzirom na preklapanje između dijabetesa i gojaznosti, O’Ši i kolege su bili zainteresovani da vide da li bi prenamena semaglutida za ovo drugo mogla pomoći da se popravi imuno disbalans koji postoji kog gajaznih.
Stoga je studija okupila 20 gojaznih ljudi bez dijabetesa koji su započeli terapiju semaglutidom. Cilj je bio kontrola težine i provera cirkulišućih imunoćelija nakon šest meseci lečenja. U nizu laboratorijskih ispitivanja istraživači su otkrili da prirodne ćelije ubice kod učesnika više nisu u opadanju i da su počele da proizvode signalne molekule zvane citokini, kao što bi i inače trebalo da rade. Ukupan broj prirodnih ćelija ubica u uzorcima krvi pacijenata nije se promenio u odnosu na početak, ali je njihova funkcija obnovljena.
Međutim, bez kontrolne grupe, nije poznato kako se ti zaključci mogu porediti sa ljudima koji nisu gojazni, a koji bi koristili semaglutid.
Ipak, sve to je dobra polazna tačka za više istraživanja koja se bave time kako postojeći lekovi mogu da pomognu u oblastima za koje ranije možda nisu bili namenjeni.
Ova studija je pritom pokazala i još jednu interesantnu stvar – samo polovina učesnika je izgubila težinu na semaglutidu, što upuićuje na to da su efekti ovog leka na imunoćelije mogući bez obzira na gubitak težine.
Podsetimo, lek semaglutid, odnosno ozempic, u poslednje vreme postao je jako popularan, pa i među poznatima, kad se pročulo da mu je nuspojava gubitak težine. Zato je zavladala nestašica, pa pacijenti sa dijabetesom nisu mogli do svoje neophodne terapije.
Lek Ozempic izdaje se isključivo na lekarski recept i namenjen je dijabetičarima, a u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica, jer su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje.
Početkom godine nadležni u Srbiji su istakli da su pod nadzorom inspekcija Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) apsolutno svi i da inspekcije kontrolišu prepisivanje i izdavanje leka Ozempic u privatnim i državnim ordinacijama, kao i u privatnim i državnim apotekama.
