Najezda zaraznih buba koje uzrokuju: Glavobolju, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznicu, uvećanje limfnih žlezda

Bujanje vegetacije sa dolaskom proleća predstavlja radost zbog boravka u prirodi, ali ovo godišnje doba donosi i opasnost od susreta sa krpeljima. Posle velikih padavina koje su zadesile Mačvanski okrug, krpelja u tom kraju je sve više. Ima ih po parkovima, izletištima, a ljudi se žale da čak padaju i sa drveća.

– Grozdovi krpelja “načičkani” su po drveću, travi i objektima zgrada, samo što nam ne padaju na glavu – žale se Šapčani, zabrinuti sa sebe, ali i za svoje kućne ljubimce.

– Uzrok najezde krpelja je blaga zima. Oni postaju aktivni već na plus četiri stepena. Uslovi u kojima sve buja posle kiše pogoduju njihovom razmnožavanju. Mora se krenuti sa zaštitom, kako bi se zaustavila dalja najezda. Opasnost preti i od komaraca, kojima pogoduje vlažno vreme nakon obilnih padavina – rekla je veterinarka Jelena Smiljanić iz Šapca.

Ono što brine, jeste da njihova najezda predstavlja sve veću opasnost, kako za ljude, tako i za životinje. Krpelji su prenosioci zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod zbog čega je brza intervencija neophodna.

Dostižu jedva 1-2 mm, razvrstani su u tri familije, a žive u svim krajevima sveta. Na glavi imaju rilice pomoću kojih se hrane sisajući krv svoga domaćina. Podjednako “vole” ljude, mačke, pse i druge domaće životinje. Uz pomoć vrlo osetljivog njuha nepogrešivo pronalaze žrtvu po mirisu butanske kiseline koju luči koža svih sisara.

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, objašnjava da “hraneći se krvlju domaćina ženka krpelj može da se uveća do neprepoznatljivosti”.

– Krpelj tada “napušta” domaćina i polaže jaja na zemlju. Iz jaja se razvijaju larve koje rastu tokom jeseni, miruju preko zime, a u proleće se pretvaraju u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu – kaže dr Kosić Bibić.

Lajmska bolest

Lajmska bolest je ozbiljno sistemsko neurološko hronično oboljenje koje se dobija ujedom zaraženog krpelja. Bolest zahvata kožu, srce, zglobove i centralni nervni sistem. Javlja se sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, i to uglavnom kod osoba koje se bave baštovanstvom, često borave u prirodi ili prolaze kroz žbunje ili ispod drveća sa kojih krpelji padaju.

Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana nakon uboda krpelja. Početni znak je crveni osip po koži. Osip nije praćen bolom niti svrabom, a može i da prođe neprimećen ukoliko se nalazi na delu tela koji sami ne vidite. Desetak dana po ulasku bakterije u organizam, počinju simptomi koji ukazuju na grip ili oboljenje slično gripu: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica, uvećanje limfnih žlezda i slično. Lečenje bolesti u ovoj fazi je lako, vrlo uspešno i ne ostavlja nikakve posledice – kaže dr Nada Kosić Bibić.

– Ukoliko se ne postavi prava dijagnoza i ne započne lečenje na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba – artritisa, oštećenja perifernog nervnog sistema, upale centralnog nervnog sistema, meningitisa i encefalitisa, poremećaja rada srca… Oštećenja nervnog sistema se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost. Ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne dijagnostikuje i ne leči adekvatno, nakon više meseci ili godina ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži – upozoravaju stručnjaci.

Izvor: ordinacija.tv/ kurir.rs

Related posts:

Zašto neki ljudi škrguću zubima Akademik prof. dr Miodrag Ostojić: Uzroci nastanka i mogućnosti lečenja srčane slabosti Akademik dr Miodrag Ostojić: Holesterol ne može da se smanji hranom, ali može ovim! Akromegalija – Naglo uvećana stopala i šake, dubok glas i rast telesne visine