Kamen u žuči se stvara od žuči, žučnih boja, krečnih materija i holesterina. Još nije utvrđeno zašto se on stvara. Poznato je samo na stvaranje kamena u žučnoj kesi najviše utiče zapaljenje žučne kese, zastoj u njenom pražnjenju i izmenjen sastav žuči. Pored ovih činjenica, stvaranju kamena u žučnoj kesi doprinosi i nepravilna ishrana, posebno unošenje velike količine masti u organizam, potom – preterano sedenje, trudnoća, neuredna stolica (zatvor), nehigijensko oblačenje.

Sve dok je kamen miran u žučnoj kesi, ne osećaju se nikakve tegobe. Ponekad postoji tištanje s desne strane, ispod rebara. Simptomi koji verovatno ukazuju na postojanje kamena su: gubitak apetita, podrigivanje ili povraćanje, podnaduvenost, sa već spomenutim tištanjem.
Tegobe počinju da se osećaju kada dođe do žučnog napada , odnosno pomeranja kamena ili zapaljenja žučne kese. To se obično dešava noću, na dva do tri sata posle večere, pogotovo posle nekog masnog jela. Dolazi do žestokih bolova s desne strane, spreda, ispod rebara. Bolovi se šire na desno rame i često uz to ide povraćanje, posle koga pacijentu nije lakše. Još ako je sa napadad u kombinaciji sa zapaljenjem žučne kese, temperatura se veoma može povisiti (obično je praćena drhtavicom i osećanjem hladnoće). Ponekad kamen može skroz da zatvori žučni kanal, da spreči izlučivanje žuči u creva i izazove pojavu žutice.
Trajanje žučnog napada je od nekoliko sati do nekoliko dana. Napadi se mogu ponavljati u određenim vremenskim razmacima. Ponekada posle prvog napada ubrzo dođe drugi, a u drugim slučajevima se desi da između jednog i drugog napada prođe po nekoliko nedelja, meseci, pa i godina.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Žučni napad može da izazove sledeća hrana: jaja, kvasac, mast, sladoled, suvo meso, a od događaja to može biti neko uzbuđenje, svađa i sl. Razne aktivnosti mogu prouzrokovati pomeranje kamena, a samim tim i napad: trčanje, drmanje pri vožnji, jahanje, podizanje tereta. Najzad, i samo zapaljenje žučne kese može izazvati pomeranje kamena i napad. Potrebno je preuzeti određene mere kako bi se preventivno sprečilo stvaranje kamena u žučnoj kesi – umerena i zdrava ishrana, kretanje i fizička aktivnost, uredan život, blagovremena asanacija gnojavih žarišta (slepog creva, zuba, krajnika itd) i drugih higijenskih mera.
Ljudi koji boluju od ove bolesti ne smeju uzimati masnu i suviše obilnu hranu. Odeća ne treba da steže njihov trbuh i trbušne organe. Moraju voditi umereni život, koristiće im lake vežbe i kretanje.

Kamen u žučnoj kesi se uglavnom leči hirurškim putem. Ostale mere lečenja se uglavnom odnose na sprečavanje nastanka napada. Te mere su već spomenute, najbitnije je ne jesti ništa što pojačava lučenje žuči ili izaziva pokrete žučne kese. Treba izbegavati psihička uznemirenja i velike fizičke napore.

Šta raditi ako neko u vašem prisustvu dobije napad?

Odmah pozvati lekara, nikako na svoju ruku ne bi trebalo davati ništa od lekova osobi koja ima napad, jer to može kasnije samo otežati postavljanje dijagnoze. U slučaju napada sa visokom temperaturom, do dolaska lekara treba stavljati hladne obloge na trbuh, u predelu žučne kese.
Lekar je taj koji treba da odredi da li, i koje lekove bolesnik treba da uzima, u slučaju kakvog zapaljivog procesa ili uopšte.

Svaka osoba ima određenu količinu gasova u crevima, koji nastaju kao posledica razlaganja organskih materija bakterijama u crevima kao i gutanjem vazduha u toku uzimanja hrane. Na varenje hrane imaju uticaja želudačna kiselina, enzimi želuca, creva i žuč. Ove supstance se luče pod uticajem hrane ili raspadnih produkata hrane vrlo preciznim redosledom. Ovaj redosled kao i količinu izlučenih supstanci potrebnih za varenje poremeti loš sastav konzumirane hrane, prebrzo i halapljivo gutanje ili preobilan unos hrane. Na taj način dođe do nesklada između unešene hrane i mogućnosti njenog pravilnog varenja. Takva hrana se ne vari, raspada se i truli pod uticajem crevnih bakterija usled čega se stvaraju gasovi. Osobe koje unose preveliku količinu balastnih materija (celuloze u vidu hleba od punog zrna mekinja, kupusa, kelja, rotkve i sl.) takođe imaju povećano stvaranje gasova u crevima. Neki lekovi (antibiotici, eterična ulja, laksativi, acetilcistein, preparati gvožđa) mogu biti uzrok pojačanog stvaranja gasova u crevima.

Nadutost – meteorizam može biti znak određenih funkcionalnih i organskih oboljenja digestivnog sistema npr. nedostatka enzima pankreasa, gastritisa, intolerancije (nepodnošenja) laktoze, ulceroznog kolitisa, Crohnove bolesti, kao i poremećaja koji dovode do poremećaja funkcije creva – iritabilni kolon.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Gas se sastoji od raspadnih produkata bakterija i hrane a sačinjavaju ga materije iz grupe indola, skatola i merkaptana, jedinjenja sumpora ali i azot, ugljen-dioksid i kiseonik. U pojedinim slučajevima u gasu se može nalaziti kombinacija vodonika i metana što predstavlja opasnu smešu koja pri nekim elektrohirurškim intervencijama može eksplodirati. Međutim, savremena sredstva za pripremu bolesnika pre intervencije su ovu opasnost praktično otklonila.
Jedan deo gasova se normalno absorbuje iz creva, a jedan deo se izbacuje napolje u vidu flatusa-prdeža. Kao kuriozitet navodi se podatak da je izbacivanje gasova veće na većim nadmorskim visinama (iznad 3300 metara) zbog razlika u pritisku u crevima i okolnom vazduhu. Kada je apsorpcija gasova smanjena, njeno stvaranje povećano, ili pražnjenje creva otežano dolazi do pojave nadutosti – meteorizma. Smatra se da gasove i nadimanje češće izazivaju sveži hleb, krastavci, kupus, crni i beli luk, žitarice, pasulj, boranija, grašak, soja, sočivo, masni mlečni proizvodi (šlag, pavlaka, sladoled) gazirana pića, veštački zaslađivači (sorbitol). Neprijatan miris gasova potiče od jedinjena koja sadrže sumpor. Naročito neprijatan miris gasovi imaju posle korišćenja pasulja, jaja, crnog i belog luka.

Šta možemo učiniti da smanjimo stvaranje gasova i ublažimo tegobe?
• Pri kuvanju treba kao začin često koristiti kim, anis, komorač, đumbir;
• Pažljivo žvakati hranu i ne jesti halapljivo;
• Ne piti veliku količinu tečnosti za vreme jela;
• Izbegavati hranu koja stvara gasove;
• Izbegavati ležanje posle obroka;
• Kada su gasovi i nadutost izraženi toliko da izazivaju tegobe dobro je primeniti toplu kupku ili termofor na trbuh;
• Masiranje trbuha u smeru kretanja kazaljke na satu počevši od donjeg desnog dela trbuha naviše zatim ispod rebara na levo i potom naniže do donjeg levog dela trbuha u trajanju od oko 5 minuta;
• Čaj od kamilice ili nane sa kimom i/ili anisom će takođe biti od koristi;

Od lekova se koriste preparati koji veziju gasove kao što je dimeticon (npr Gasvan) ili preparati koji smanjuju grčeve spazmolitici (npr Spasmex, Baralgin) a od biljnih preparata lekovi iz grupe karminativa koji smanjuju nadutost i pospešuju varenje.

Dr Zoran Joksimović
Internistička ordinacija
DR JOKSIMOVIĆ
Cara Lazara 12, Bor
030 439 606
www.drjoksimovic.com

Uzrok afti je nepoznat. Obimnim istraživanjima u svetu došlo se do saznanja da neki faktori ipak mogu dovesti do aftoznih promjena. One se mogu javiti u toku nekih anemija, dijabeta, nekih oboljenja digestivnog trakta, kao i u toku SIDA-e.

Na pojavu afti utiče hrana bogata glutaminima. Od ostalih faktora koji imaju uticaja na nastanak afti izdvajamo:

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

1.Nasleđe – kao dokaz da nasleđe utiče na pojavu ovih promjena ističe se činjenica da se ona nekada javlja kod članova iste porodice. Ovdje se verovatno radi samo o predispoziciji za nastanak afti. Bolesnici čiji su roditelji imali afte imaju 90% veću šansu da ih dobiju;

2.Endokrini poremećaji – od kojih se posebno ističe poremećaj u funkciji polnih žlijezdi. Smatra se da postoji direktna veza između nivoa progesterona u krvi i aftoznih lezija, što potvrđuje i činjenica da se afte češće javljaju kod žena u pubertetu;

3.Psihogeni faktor – smatra se da briga, napetost ili frustracija može da na određen način izazove skupljanje krvnih sudova u ustima, što dovodi do lokalne nekroze i stvaranja afti;

4.Bakterijske i virusne infekcije – mišljenje je da afte mogu biti izazvane nekim bakterijama odnosno virusima. Okrivljuju se Esherichia colli i Herpes simplex virus. Sa druge strane postoje brojna istraživanja koja negiraju ovakve tvrdnje;

5.Alergija – veliki broj dokaza upućuje na to da su afte alergijske prirode. Međutim ni ova teorija ne može objasniti nastanak promena kod nekih bolesnika kod kojih je alergija bila isključena;

Afta predstavlja čir kružnog ili ovalnog oblika koji je od okoline jasno ograničen zonom u obliku crvenog prstena. Ivice čira su pravilne i oštre. Dno je prekriveno slojem fibrina, žućkaste boje. Ukoliko se te naslage uklone, nastaje krvarenje. Ove lezije su izrazito bolne. Bolovi se pojačavaju prilikom govora, ishrani kao i pri svakom pokretu obraznih mišića.
Pre pojave afte mogu se javiti neki znaci. Na mestu gde će se pojaviti afta bolesnici osećaju izvesno pečenje i nelagodnost, posle čega se javlja crvenilo i otok. Afte mogu biti različitih veličina. One se kreću od veličine zrna prosa pa do veličine metalnog novca.

Afte najčešće traju do 15 dana i zarastaju lagano. U nekim slučajevima one traju 3 dana dok u nekim mogu trajati i do 30 dana. Zarastanje ide od periferije ka centru i ne ostavlja ožiljke. Aftozne promene su povratne. Remisije su različite dužine a periodi bez aftoznih lezija mogu trajati po nekoliko meseci, i duže. Same afte nisu praćene sistemskim simptomima. Izuzetno retko može doći do temperature, drhtavice i pojačane salivacije. Promene se lokalizuju na skoro svim delovima usne duplje.

Lečenje

U lečenju aftoznih promena koriste se brojna sredstva i načini lečenja. Na žalost nije pronađen ni jedan lek niti način lečenja kojim se afte mogu uspješno izlečiti. U terapiji se uglavnom koriste simptomatski lekovi čiji je jedini cilj da se ublaže simptomi koji prate afte. U te svrhe su se pokazali dobro preparati na bazi cinka, koji ubrzavaju zarastanje sluzokože. Takođe se mogu koristiti preparati srebro-nitrata.

Miloš Radulović
E-mail: milos@mojstomatolog.net

Kako prepoznati problem na vreme?

Glaukom je hronično oboljenje oka koje ne može da se izleči, a u 30 odsto slučajeva dovodi do slepila. Nastaje tako što tečnost iz oka ne otiče, a nova se i dalje stvara i tako vrši pritisak na unutrašnje zidove oka. Tako se uništavaju očni nervi i ćelije mrežnjače i narušava razmena materija u oku. Bolest obično ne prate uočljivi simptomi, pa se stoga uglavnom otkriva slučajno, prilikom redovnog ili slučajnog pregleda kod oftamologa.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Visok ili nizak
Postoji visok i nizak očni pritisak i oba su opasna. Kod povišenog očnog pritiska simptomi su: težina u očima, brzo zamaranje očiju, glavobolja, i bolesnik se žali da mu ne odgovaraju nijedne naočare. Takvi simptomi se obično dovode u vezu sa običnim umorom zbog posla i dugog rada na kompjuteru, pa im se ne pridaje veliki značaj. Ako vas redovno muče takve tegobe, ne treba ih nikako ignorisati. Odmah idite na pregled kod lekara oftamologa, on će vam izmeriti pritisak, proveriti stanje očnog nerva i vidno polje. Posle četrdesete godine rizik od glaukoma se povećava i poželjno je ići na kontrolu jednom godišnje. Nizak očni pritisak se ređe javlja, ali nije ništa manje opasan i značajan nego visoki. Može ga prouzrokovati nedovoljno razvijena očna jabučica, povreda oka ili komplikacija posle operacije. Ukoliko nizak očni pritisak potraje duže od mesec dana, remeti se ishrana oka, i to može imati za posledicu uništen vid.

Terapija
Prvo se pristupa uobičajenoj terapiji – kapi za oči koje se stavljaju u oči da bi se snizio očni pritisak i zaustavilo propadanje očnog nerva. Inače, lečenje zahteva stalne kontrole jer se oči mogu brzo navići na kapi i onda se plan lečenja mora promeniti. Takođe se mogu javiti i neželjena dejstva. Ukoliko kapi ne pomažu rešenje je operacija – laserska ili mikrohirurška – sa ciljem da se stvore novi ili probiju zapušeni kanali oticanja očne tečnosti. Na taj način se postiže zadovoljavajući pritisak u oku i sprečava dalje oštećenje vida.
Veoma je bitno naglasiti da treba reagovati na vreme, jer samo pravovremeno lečenje može dati zadovoljavajuće rezultate i očuvati vid. Glaukom dovodi do oštećenja nervnih vlakana koja ne mogu da se regenerišu i to je trajno. Izumrli delovi očnog nerva ne mogu da se zamene novim. Lečenjem (koje mora biti redovno i dugotrajno) se nastoji da se sačuvaju preostali nervi oka i da se obezbedi njihovo normalno funkcionisanje. Ukoliko se očni pritisak snizi i svede na normalu, ljudi misle da je on izlečen. Međutim, to nije tačno – tako se glaukom samo drži pod kontrolom i sprečava dalje pogoršanje vida.