Šta je zapravo hernija?
Radi se o poremećaju dosta čestom kod novorođenčadi. Češća je kod nedonoščadi, (tj. dece rođene pre 37 nedelje trudnoće) oko 6 puta nego kod beba rođenih u terminu. Dečaci su više podložni pojavi hernije nego devojčice.
Hernija se javlja zbog izlaska organa, koji imaju svoje normalno mesto u stomaku (posebno creva, a kod devojčica i jajnik) u jedan od dva preponska kanala, ponekad i u oba koji su normalna anatomska formacija u oba pola.

Koji su uzroci?
Uzroci nastanka hernije nisu u potpunosti poznati: stručnjaci još ne znaju sa sigurnošću zašto se hernija u kod neke dece javlja, a kod druge ne. Značajnu ulogu u nastanku hernije ima sigurno nezrelost trbušnih struktura, što pojašnjava učestalost hernije kod nedonoščadi.

Hernija kod dečaka
Oko sedmog do osmog meseca trudnoće kod muških fetusa polne žlezde – testisi, spuštaju se kroz ingvinalni kanal: izlaze iz stomaka kako bi došli na svoje normalno mesto u skrotum (mošnice – kesice smeštene ispod polnog organa – penisa). Nakon rođenja ingvinalni kanali moraju se zatvoriti. No, ako to zatvaranje nije savršeno, ili trbušna maramica nije dovoljno čvrsta, događa se da i manji napor, kao plač, kašalj ili jednostavno defekacija, izazivaju pojavu hernije. Upravo stoga se mlade mame boje da će plač biti uzrok kile. No to se neće dogoditi ako za to ne postoje uslovi, tj. ako je ingvinalni kanal zatvoren i trbušna maramica dovoljno čvrsta.
Hernija se pokazuje kao izbočenje u području prepone iznad ili sa strane u odnosu na polne organe. Ako se hernija spusti sve do testisa u skrotum, kesica se poveća. Vodena kila (hidrokela) znači postojanje tečnosti u skrotalnoj kesici – nije hernija u pravom smislu, ali može biti propratna pojava tj. uz herniju se može javiti hidrokela koja spontano nestaje.

Hernija kod devojčica
Kod ženskih fetusa u ingvinalnom kanalu se nalazi okrugli ligament koji ima zadatak pridržavanja maternice (ligamentum rotundum suspens. uteri) na njenom mestu. Kanal je u komunikaciji sa trbušnom šupljinom, no nakon rođenja se normalno zatvara. Ako se to ne dogodi, ostaje i dalje komunikacija između ingvinalnog kanala i trbušne maramice, jajnik ili crevna vijuga mogu ući u kanal i nastaje hernija.

Kako je primetiti?
Ako se dete rodi sa hernijom, primete je lekari ili medicinske sestre koje ga neguju odmah po rođenju. Ako se hernija pojavi nekoliko nedelja ili meseci nakon rođenja, roditelji, češće mama koja neguje dete, pri plaču će primetiti izbočenje u preponi. Dok je dete mirno hernija se izgubi ili se uopšte ne primećuje.

Kako se problem rešava?
Ako se radi o vrlo maloj bebi, a hernija nije značajna, pedijatar će kod pregleda vratiti organe u pravilan položaj – reponiraće herniju preko otvora ingvinalnog kanala. Konačno rešenje ingvinalne hernije nije moguće samo vraćanjem u trbušnu šupljinu jer će se ponovno javiti kada se pritisak poveća (plač, kašalj). Hirurški zahvat izvodi se u cilju konačnog rešenja problema. Ingvinalna hernija nikada ne nestaje sama po sebi. Problem se mora hirurški rešiti jer postoji rizik uklještenja: može se dogoditi da se deo creva u kanalu omota oko samog sebe što otežava protok krvi kroz tu vijugu i postoji mogućnost njenog odumiranja (nekroze) ako se hitnim hirurškim zahvatom ne oslobodi. Isto se može dogoditi ako se jajnik nađe u hernijskoj kesici. Ako dođe do uklještenja hernije (inkarceracija) javljaju se jaki bolovi, dete je izrazito nemirno, mogu se javiti i krize povraćanja. Stomak je u celini napet i izbočen. Komplikacije mogu biti znatne, postoji opasnost od upli-tanja creva (ileus). Upravo stoga, da se izbegne uklještenje, pristupa se hirurškoj korekciji dok je dete u dobrom stanju.

Operacija se obično izvodi ovako:
Nakon obavljenih osnovnih krvnih analiza, elektrokardiograma (eventualno i drugih analiza ako je potrebno) i procene celokupnog zdravstvenog stanja, i pregleda anesteziologa, dete se prema dogovorenom terminu operacije prima u bolnicu.
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. Hirurg napravi mali rez u preponi. Organi koji se nalaze u hernijskoj kesi smeštaju se na njihovo pravo mesto u stomaku. Da bi stomak postao čvrst i izdržljiv, hirurg pojača ma-ramicu mišićnom fascijom (vezivnim tkivom koje pokriva mišiće) trbušne maramice – izvodi se prava „plastika“ (trbušnih maramica). Na kraju operacije stavljaju se šavovi i rana previje. Rezultati su optimalni i praktično gotovo ne postoji rizik od komplikacija ili recidiva. Dete se sledećeg dana nakon operacije može vratiti kući. Kada prestane delovanje anestezije i dete se razbudi, nastupa težak trenutak za roditelje. Zapravo deca se ponašaju različito – neka intenzivno plaču i ne mogu se smiriti, neka gotovo celi dan spavaju, a neka pak budu izrazito nemirna u snu.
U svakom slučaju, kroz jedan do dva dana stanje se normalizuje i dete se ponaša kao pre operacije. Tokom tog razdoblja roditelji moraju sačuvati mir bez preterane brige, ali uz svu moguću nežnost i utehu.
Dojenče se može hraniti na grudima već nekoliko sati nakon operacije, dok sa kupanjem treba pričekati naj-manje 2-3 dana. U međuvremenu će dobro poslužiti vlažne maramice ili sterilna gaza natopljena u toploj vodi.
Roditeljima se daju pri otpustu iz bolnice detaljna upustva o postupku sa ranom i previjanjem. Nakon sedam dana, ili pre, dete dolazi na kontrolni pregled hirurga, na vađenje šavova nije potrebno jer se oni sami resorbiraju. Ožiljak je gotovo neprimjetan jer se primjenjuju posebni šavovi (atraumatski).

Prim. mr. sc. dr Ružica Duplančić – Šimunjak,
pedijatar

Nekada se verovalo da su novorođenčad gotovo slepa. Danas je poznato da je vidna oštrina šestomesečne bebe 0.05 (5 %, Chavass’s ) normalne vidne oštrine, da vidna oštrina u trećoj godini dostiže 0.4-0.5 (40-50%) i da dostiže normalnu vidnu oštrinu odraslog čoveka između četvrte i pete godine života.

Tako se normalno razvija vidna oštrina kod dečaka i devojčica. Nažalost 20-30% ima neku smetnju (refrakcionu grešku najčešće), a lakše poremećaje nije uvek jednostavno otkriti. Dete se retko žali na probleme jer ni ne zna da ih ima, misleći da svi vide isto tako, zato je blagovremen odlazak kod oftalmologa najbolje rešenje.
Oftalmologija Stankov

Ljudi koji su alergični na ribu mogu biti alergični na neke vrste ribe, ali ne i na druge. Iako se u većini slučajeva alergijske reakcije na ribu dogodi kada neko jede ribu, ponekad ljudi mogu da reaguju na dodirivanje ribe ili udisanje isparenja prilikom spremanja ribe.
Alergija na ribu može da izazove veoma ozbiljne reakcije, čak i ako je prethodna reakcija bila blaga. Dete koje ima alergiju na ribu mora potpuno izbegavati da jede ribu.
Alergija na ribu može se javiti u bilo kom uzrastu. Čak i ljudi koji su jeli ribu u prošlosti mogu razviti alergiju. Neki ljudi prerastu određene prehrambene alergije tokom vremena, ali oni sa alergijom na ribu obično imaju tu alergiju ostatak svog života.

Dr sci med Saša Milićević
Pedijatar

Alergijska kijavica odnosno alergijski rinitis, predstavlja grupu onih oboljenja koja su vrlo zastupljena. Smatra se da svaki četvrti čovek na svetu ima neki oblik alergijske kijavice.
Karakteristike su: učestalo rafalno kijanje, začepljenost nosa, sekrecija iz nosa koja je obično bistra, suzenje i svrab očiju.
Javlja se u dva oblika: sezonski i perinealni.

Sezonska alergija
Sezonska alergija javlja se najčešće u proleće sa najčešćim sezonskim alergenima: polen biljaka, trava i korov (ambrozija, topola, lipa)

Perinealna alergija
Perinealna alergija javlja se tokom čitave godine a najčešći alergeni su: grinje, prašina, životinjska dlaka, duvanski dim.
Dijagnostika ovog oboljenja je prilično jednostavna i ne zahteva složene procedure, najvažniji su podaci koje dobijamo od pacijenata u kojim trenutcima se javljaju i kakvi su simptomi, ako su pritom alergijske kožne probe pozitivne to je sasvim dovoljno.
Preventiva označava korišćenje terapije koja se daje u periodu kada pacijentu može dost apomoći a to je u pred sezoni npr. ako pacijent ima tegobe početkom aprila – sa terapjom mora da započne već u martu.
Terapija se sastoji od tzv. antihistaminika odnosno lekova koji sprečavaju alergijsku reakciju i od lekova koji se direktno aplikuju u nos, inhalatornikortikosteroidi.
Teško je izlečiti alergijsku kijavicu ali pacijent može da se uvede u stanje da može normalno da funkcioniše.

dr sci med Saša Milićević
Pedijatar