Zeljasta biljka visoka 60-150 cm, sa listovima koji su punog oblika, pravi, kopljasti i liče na listove rogoza. Cvast je grozdasta,u obliku mamuze. Rizom je člankovit, mesnat, položen horizontalno u mulju na obalama voda. Pljosnata stabljika, visoka do 1,5 m, razdeljena je na četiri ruba koji nose samo jedan list dugačak 20-80 cm. Stablo ima na sredini jedan mali konus (klip) zelenkaste do žuto-kestenjaste boje.

Plod je crvenkasta bobica. Koren je debljine jednog prsta i dužine do 1 m, oštrog i gorkog ukusa kada je u svežem stanju. Kada je osušen, kora je bez ukusa. Raste na obalama reka, bara, jezera ili uz tekuće vode gde je šljunkovito tlo.

Upotrebljivi delovi: Rizom.

Sakupljanje: Koren se vadi u rano proleće (mart-april) ili u kasnu jesen (septembar-oktobar). Cveta u maju i junu. Koristi se koren koji je prepoznatljiv po trouglastim mrljama na svojoj površini. Spolja je tamno-crvene i beličasto-roze boje, ponekad žućkaste, a iznutra aromatičnog je mirisa i gorkog ukusa.

Nakon sakupljanja se opere hladnom vodom, očisti od vlakna i kore, a zatim se suši. Čuva se u platnenim džakovima.

Farmakološko dejstvo: (za želudac), (začin za jelo), sredstvo za umirenje bolova, (protiv grčeva), analgetik (protiv bolova), (protiv nadimanja i gasova), sedativ (umirujuće dejstvo), (za prečišćavanje krvi).

U obliku vodenog macerata se koristi da podstakne rad želuca i probavu (s obzirom na svoja gorka svojstva).

Koren stimuliše usporeni metabolizam i lekovit je u slučaju gastritisa sa smanjenim lučenjem kiseline, spuštenog želuca, gubitka telesne težine. Takođe blagotvorno deluje u slučajevima opšte rehabilitacije bolesnika.

Iđirot pozitivno deluje na (organe za varenje), kao i na žlezde: jetru, slezinu, žučni mehur, pankreas.

Kod dijareje (proliva) i dizenterije, 6 kašika (supenih) na dan i 2 šolje čaja od nevena normalizuju rad creva. Sušeno korenje, kada se žvaće polako, pomaže pušačima da ostave duvan.

U slučajevima raka creva i pluća, kod pacijenata koji gube telesnu težinu, iđirot u kombinaciji sa čajem od hajdučice daje dobre rezultate.

Protiv promrzlina pomažu tople kupke sa iđirotom. Korenje se ostavi da stoji tokom noći u hladnoj vodi. Narednog dana zagrejati do ključanja, a zatim se skloni sa vatre I ostavi pokriveno 5 minuta. Ovu infuziju možemo podgrevati pošto se ohladi i ponovo koristiti do četiri puta. Ovakve kupke, zajedno sa kupkama od koprive pomažu kod slabe periferne cirkulacije (hladne ruke i noge). U ovom slučaju kupka treba da je što toplija.

Način upotrebe: 1 ravna kašičica korena se stavi u 250 ml hladne vode i ostavi da stoji 12 sati. Zatim se malo zagreje i procedi.

Pije se 1 (supena) kašika pre jela i jedna posle jela, ujutro, u podne i uveče, (ukupna dnevna količina je 6 kašika). Ovo važi za odrasle, dok deca uzimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) kašičicu na isti način kao i odrasli.

– Kompletna kupka: Oko 200 g korena iđirota ostaviti preko noći (12 sati) u 5 litara hladne vode, a zatim ugrejati do ključanja i ostaviti 5 minuta na stranu. Dobijena tečnost se dodaje u vodu za kupanje.

Zeljasta, višegodišnja biljka, sa jakom četvrtastom ili oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi zašiljeni i imaju povijene ivice i kružno su raspoređeni oko stabljike.

Cvetovi su mali, zlatno-žuti, prijatno mirišu na med. Raspoređeni su tako da formiraju bogate ansamble cvetova u oblikupiramide. Plodovi su mali, suvi i glatki.

Veoma često se može naći na livadama, proplancima,pašnjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena nadole.

Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.

Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-septembar i suši se u senci.

Farmakološko dejstvo: Depurativ (za prečišćavanje), diuretik(pospešuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne žlezde.

Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubuljice), oboljenja materice, oboljenja mokraćne bešike i bubrega, histerija, epilepsija,čir , gojaznost, insomnija (nesanica), vrtoglavice.

Protiv izbijanja osipa, može se koristiti i u obliku kupke. Ispiranje rana dekoktom od ove biljke podstiče proces zarastanja. Svež sok od ove biljke se može naneti direktno na kožu obolelog

1. povređenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osuši. Osnovna namena ivanjskog cveća kao lekovitog bilja je lečenje oboljenja tiroidne žlezde. U ovom slučaju se koristi vruć čaj za ispiranje grla, što je moguće dublje i češće, a takođe se može i piti.

Predeo tiroidne žlezde se maže mašću od ivanjskog cveća. Kod oboljenja glasnica, preporučuje se ispiranje usne duplje i ždrela čajem napravljenim od ove biljke.

Protiv oboljenja bubrega i mokraćne bešike, priprema se mešavina ivanjskog cveća, mrtve bele koprive i zlatnice . Ova čajna mešavina će veoma uspešno regulisati funkciju preostalog bubrega u slučajevima gde je jedan bubreg odstranjen operacijom. Treba piti 3-4 šolje pomenute mešavine u toku dana.

Kod smanjene funkcije bubrega, koja podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista mešavina čaja, 4 šolje dnevno. Piti 1 šolju čaja pre doručka, a ostale 3 šolje u toku dana.

Način upotrebe:

250 ml ključale vode preliti preko 1 kašike bilja i ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka sveža) ili 2 minuta (ako je biljka osušena).

– Mast:

Svežu biljku oprati i dok je još vlažna, iz nje iscediti sok pomoću sokovnika. Puter se topi tako što se stavi u manji sud, koji se postavi unutar veće posude sa ključalom vodom i drži se sve dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u tegle i ostavi da odstoji dok ne očvrsne. Na ovaj način se postiže odvajanje masnoće od vode.

Masnoća koju smo dobili na opisan način, malo se zagreje tako da se može pomešati sa sokom od ivanjskog cveća. Dobro se promeša dok masa ne postane kompaktna.

Mast koju smo na ovaj način dobili, treba ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru.

Ova lekovita biljka je jedna od najdragocenijih koje nam priroda nudi. Raste po vlažnim pašnjacima, pored ograda I cveta celo leto. To je zeljasta, živopisna biljka, prekrivena oštrim maljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 1,20 m. Listovi su ovalni i suženi prema dršci, raspoređeni su naizmenično.

Cvetovi su roze-purpurni, ljubičasti, ređe beli i čine kratke cvasti.

Koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje (posle sušenja postaje žućkast). Cveta od maja do kraja avgusta. Sakuplja se gornja polovina stabljike – u vreme i posle cvetanja, u periodu april-septembar.

Listovi se suše u senci.

Koren – sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do novembra. Koren se očisti od čvorova i nadzemnih delova, opere se I iseče na komade, dužine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno.Pripremljen na ovaj način, koren se suši u najkraćem vremenskom roku što sprečava proces fermentacije. Sušenje se vrši na suncu, na tavanu, ili u sušarama. Osušeno korenje se čuva u suvim prostorijama, bez vlage.

Koren treba da je čist, da ima sjajno-crnu boju spolja i belo-žućkastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10-15 cm. Takođe je potrebno odstraniti sve nadzemne delove biljke.

Farmakološko dejstvo:

Interno: (protiv zapaljenja), (izaziva skupljanje), (sredstvo za umekšavanje),(za skašljavanje), (za zaustavljanje krvarenja), (za isceljenje rana), (protiv gljivica).

Spolja: (sanira nagomilavanje krvi i drugih telesnih tečnosti u organizmu), , hemoroidi (šuljevi), u vidu obloga i kupki. Takođe se priprema i oblog od lišća gaveza, koje se potopi u vrelu vodu, a zatim samelje. Dobijenu kašu treba staviti na bolno mesto; ista kaša se dobija od svežeg korena koji se izrenda, pomeša sa vrelom vodom i obloži se obolelo mesto. Kaša se može dobiti i od suvog korena koji se zdrobi i pomeša sa mlakom vodom. Izmešan sa kamilicom, hajdučicom i pelinom, koristi se za ispiranje usne duplje kod upala sluzokože usne šupljine i zubnog zagnoja).

– Tinktura od gaveza je veoma delotvorna. Osobe koje boluju od reumatizma i artritisa (upale zglobova) mogu koristiti ovaj preparat za masažu.

Oblog u vidu kaše od lišća gaveza, preporučuje se kod paralize i stavlja se na obolele udove. Sušeni koren se može izgnječiti ili istucati i pomešati sa mlakom vodom pri čemu se dobija kaša koja se stavlja na obolelo mesto.

Topli oblozi su veoma korisni kod varikoznog čira, reumatizma, bolova u grlu, bolova u amputiranim udovima, periostitisa (zapaljenja kostiju, pokosnice).

– Čaj je efikasan lek kod bronhitisa, oboljenja digestivnog trak ta (organa za varenje)Piti 2-3 šolje dnevno. Tinktura od gaveza je dobra protiv rana, uboja, (krv – nih podliva) i fraktura (preloma kostiju).

Lišće gaveza se koristi i kao dodatak za kupku kod reumatskih bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. U ovom slučaju (slaba cirkulacija) naročito kad su u pitanju hladne noge, treba primenjivati kupke od koprive i gaveza.

Način upotrebe:

– Infuzija: 2 kašike korena (fino usitnjenog) ostaviti preko noći u 250 ml hladne vode; ujutru malo ugrejati, procediti i piti u retkim gutljajima.

– Čaj za čir na želucu: 1 puna kašičica listova stavi se u 250 ml vrele vode; ostaviti da odstoji pokriveno 3 minuta, a zatim procediti.

Piti 3-4 šolje u retkim gutljajima, u toku jednog dana.

– Oblog: Dobro osušeno korenje sitno se samelje, odmah se pomeša sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, a zatim se raširi na platnu. Oblaže se dok je toplo na obolelu zonu i pričvrs – ti zavojem.

– Primena svežeg lišća: Sveže lišće oprati i usitniti u avanu dok se ne pretvori u kašu koja se stavlja na obolelo mesto.

– Tinktura od gaveza: Korenje gaveza se opere, očisti četkom, fino se usitni, stavi u flašu bez nabijanja, prelije votkom jačine 40% i drži na suncu ili pored peći 14 dana, posle čega se procedi.

– Mast od gaveza: 4-6 svežih korena, pošto se dobro operu i usitne, dodati u 250 g otopljene biljne masti ili margarina.

– Drugi način: 10 kašika rendanog korena pomešati sa 11 ka – šika masnoće. Sud sa ovom smesom pokriti i ostaviti da odstoji 12 sati, posle čega se ponovo ugreje i procedi kroz platno. Pro – ceđeni sadržaj odmah presuti u teglu i čuvati u frižideru. Koristi se kod varikoznog čira, manjih povreda, hemoroida (šuljeva).

Zeljasta živopisna, mirišljava biljka, visoka 20-70 cm sa pomalo vlaknastom stabljikom. Poseduje dve vrste nadzemnih stabljika, jedne su deblje, sa cvetovima i listovima, razgranate u gornjem delu, a druga vrsta stabljike je nerodna i ima samo listove.

Listovi su naizmenično poređani, bez drške, kopljastog izgleda, podeljeni u zasebne grupe listića, manje ili više vlaknasti, prijatnog mirisa i gorkog ukusa koji steže sluzokožu usne duplje.

Cvetovi formiraju ovalne kapitele (glave), sjedinjene po parovima u obliku štita, na krajevima stabljika.

Cveta od juna do septembra.

Od ove biljke se uzimaju cvetovi sakupljeni u podne, bez drške, u vreme cvetanja, ili se koristi cela biljka,bez korena. Suše se na senovitim mestima, u dobro provetrenim prostorijama, na otvorenom, ili na ramovima pokrivenim hartijom.

Cvetovi se ne smeju koristiti ako biljka pokazuje znake zrenja i beru se bez drške. Cvetovi bi trebalo da imaju belo-žućkastu boju posle sušenja.

Farmakološko dejstvo:

širi bronhije, za lakše iskašljavanje, protiv grčenja bronhija, smanjuje želudačne sokove, dezinfikuje i umiruje gastrointestinalni trakt, žučni antispastik (ublažava grčeve), otklanja zastoj u hemoroidalnim venama, analgetik (protiv bolova), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja). protiv crevnih glista: čaj od 10 g biljke na 100 ml vode. Pije se ujutro pre doručka. Preporučuje se i protiv alergija.

Spoljna upotreba: Umirujuće sredstvo, sprečava zapaljenske procese, dezinfekciono sredstvo.Kod opekotina, zagnojenih rana, ekcema, u vidu kupke ili kompresa; a kod gnojenja zuba kao rastvor za ispiranje usne duplje I ždrela. Za kupku je potrebno: 30-60 g biljke na 1 litar vode. Dodaje se i koren gaveza.

Ima svojstvo regeneracije (obnavljanja) tkiva.

U slučaju šuljeva, preporučuje se mešavina hajdučice sa lišćem koprive, u vidu čaja koji treba piti u količini od 2-3 šolje na dan. Biljka je od velikog značaja za lečenje obolelih ženskih genitalija Proširena materica se uspešno leči sedećom kupkom sa ekstraktima hajdučice. Koristi se i kod: belog pranja kod žena -preporučuju se 2 šolje čaja dnevno. Mlade devojke koje još nemaju menstruaciju, treba da piju po šolju čaja od hajdučice, na prazan stomak ujutro pre doručka, sve dok se ne uspostavi ciklus. U menopauzi kod žena čaj deluje umirujuće.

Čaj od hajdučice ima lekovito dejstvo i kad je u pitanju nesvestica, mučnina, gađenje, bolovi u očima, suzenje očiju, kefalija (jaka, teška glavobolja). Migrena, prouzrokovana promenama vremena često se ublažava posle samo jedne šolje čaja od hajdučice koji se pije vruć, u retkim gutljajima. Ako se čaj pravilno i redovno pije, migrena može potpuno da nestane.

Ovaj čaj otklanja nedostatak apetita, nadimanje i grčeve u stomaku, a koristi se i kod boljenja jetre, Uzimajući u obzir činjenicu da hajdučica pomaže kod otežane cirkulacije i grčenja krvnih sudova, preporučuje se u lečenju ishemije srca (angina pektoris).

Koristi se i kod oboljenja bubrega. Mast napravljena od hajdučice, koristi se za šuljeve. Sedeće kupke ili ispiranje dekoktom od ove biljke neutrališu u potpunosti vaginalni svrab.

Način upotrebe:

Infuzija: 250 ml vruće vode preliti preko 1 pune kašičice biljke. Ostaviti da odstoji pola minuta, a zatim se procediti. Tinktura: Cvetove hajdučice, prikupljene po sunčanom vremenu, staviti u staklenu bocu i preko njih sipati votku jačine 40%. Zatim bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 14 dana, nakon čega treba procediti. Mast od hajdučice: 90 g putera ili margarina zagrejati i dodati 15 g cveta od hajdučice, sveže ubranog i fino, sitno iseckanog, kao i 15 g usitnjenih listova maline. Mešati se sve dok se masnoća ne istopi, a zatim skloniti sa vatre. Ostaviti da odstoji 12 časova pokriveno. Sledećeg dana ponovo ugrejati, procediti kroz parče platna ili gaze i sipati u čistu teglu. Čuvati u frižideru. Sedeća kupka: 100 g hajdučice (cela biljka), ostaviti da odstoji 12 sati u hladnoj vodi (macerat), a zatim zagrejati do ključanja i sipati u vodu za kupanje.

Zeljasta, puzavičasta, višegodišnja biljka. Listovi imaju dršku, bubrežast ili srcolik izgled, sa nazubljenim stranicama.

Cvetovi su plavi ili ljubičasti, raspoređeni po 2-6 sa unutrašnje strane listova.

Staništa: Šume, čestari, livade.

Upotrebljivi delovi: Nadzemni delovi biljke.

Farmakološko dejstvo: protiv zapaljenja,ublažava grčeve, za iskašljavanje,sredstvo za umekšavanje, analgetik ublažava bolove u želucu, smiruje groznicu.

Način upotrebe:

8 g dobričice treba da odstoji 3 minuta u 250 ml ključale vode. Piti 2-3 šolje dnevno, zaslađene medom. Protiv bronhijalne astme, gastritisa, enteritisa, smetnji u radu jetre i bubrega, priprema se jači čaj od 50 g dobričice na 1 litar vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim piti 3 šolje dnevno, zaslađene medom.

Sirup od ove biljke efikasno deluje u lečenju bronhitisa i kijavice Prirema se na sledeći način: 100 g dobričice preliti sa 250 ml hladne vode, posle čega se ostavi da macerira 10 sati. Zatim procediti, dodati 250 g meda i ostaviti na vatri tako da nekoliko puta proključa.

Čuva se u frižideru, u dobro zatvorenim flašama.

Uzimati 3-4 kašike dnevno.

Spolja:

– Infuzija i inhalacija dobričicom imaju blagotvorno dejstvo kod rinitisa (upale nosne sluzokože). U slučaju stomatitisa (upale usne sluzokože), vrši se ispiranje usne duplje čajem od do bričice.

– Sok koji se iscedi iz presne biljke i unosi u organizam putem nazalne aspiracije (ušmrkivanje), veoma je delotvoran lek protiv migrene.

– Ulje od dobričice (10 šaka dobričice potopiti u 1 litar maslinovog ulja; ostaviti da odstoji mesec dana na suncu); koristi se u vidu obloga kod rana, ozleda, zapaljenskih promena na koži.

Ako se nekoliko kapi ovog ulja stavi u ušnu školjku, ublažava se otalgija (bol u ušima).

Jednogodišnja zeljasta sićušna biljka, visoka 20-70 cm, glatka, sivkaste boje. Listovi su karakteristični (teško uporedivi), delimično kopljasti, bledo-zeleni. Cvetovi su ružičasti, purpurni, svetlo-ljubičasti, u osnovi beli, na vrhu crveni, raspoređeni u grozdaste cvasti na krajevima. Cveta u periodu maj – septembar. Plodovi su orašice zrnastog oblika.

Staništa: Kultiviše se ili raste na šljunkovitom tlu.

Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena, ubrana za vreme cvetanja.

Farmakološko dejstvo:Sedativ (umirujuće dejstvo), depurativ (sredstvo za čišćenje, naročito za čišćenje krvi), tonik (osvežavajuće dejstvo), holagog i holeretik (sredstva za lučenje i stvaranje žuči), laksativ (olakšava pražnjenje creva), febrifuga (protiv groznice), aperitiv (poboljšava apetit), umirujuće sredstvo, hipnotik (za uspavljivanje).

Terapeutske indikacije: Astenija (nemoć, slabost), diskinezija (otežano i nepravilno pražnjenje žučne kese), bolovi u žučnoj kesi (kolike), jake, teške glavobolje, oboljenja jetre, zatvor, gojaznost, amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa), arterioskleroza, febrilno stanje (groznica), hipotenzija (nizak krvni pritisak), bubrežna oboljenja, oligurija (smanjeno mokrenje), ekcem (patološka promena na koži), akne (bubuljice), artritis (upala zglobova).

Način upotrebe:

– Infuzija: Priprema se slaba infuzija od 3 g biljke i 1 šolje vruće vode. Treba da odstoji 3 minuta pre nego što se procedi. Piti 2 šolje dnevno.

– Jači čaj. Ukoliko se konzumira u dužem vremenskom periodu, može da deluje uspavljujuće i da dovede do gubitka telesne težine. Treba ga piti obazrivo, jer može imati i neželjeno hemolitičko dejstvo (da razlaže eritrocite – crvena krvna zrnca), ukoliko se pije duže i u većim količinama.

1. Mulot napominje da način delovanja biljke zavisi od dužine
   korišćenja iste u terapeutske svrhe.

Ako se koristi svakodnevno, prvih osam dana, dimnjača deluje kao tonik (okrepljujuće), aperitiv (poboljšava apetit), i depurativ (za prečišćavanje, naročito krvi). Praktikuju se 2-3 terapije od po 8 dana, sa pauzama od 10 dana. Ako produžimo vreme lečenja od 8 na 20 dana, delovanje ove biljke postaje hipnotičko (uspavljujuće), uslovljavajući pospanost i usporenu cirkulaciju krvi.

Dekokt: Priprema se od 60 g biljke koja se kuva 4 minuta u 1/2 litre vode, a zatim se ostavi da odstoji 10 minuta. Premazuje se predeo zahvaćen ekcemom ili aknama 2 puta dnevno.

Popularni nazivi: divizija, beloterka, volovrat, široki lopuh Dvogodišnja biljka sa zeljasto-drvenastim stablom, vi – so ka 60-150 cm, jednostavna ili razgranata, pepeljasto-sive boje. Listovi su veliki, elipsasti ili duguljasti, sa zupcima, i mekim vlaknima sa obe strane. Sitna vlakna su žućkasta i gusto izrasla. Cve – tovi su veliki, žute boje i formiraju dugačak i zbijen klas. Biljka cveta u periodu jun-oktobar.

Staništa: Raste na suvim brdašcima i ravnicama, po peskovitim, neobrađenim, šljunkovitim poljanama, na periferiji šuma i u rečnim dolinama.

Upotrebljivi delovi: Cvet i ređe listovi..

Sakupljanje: Ne otvaraju se svi cvetovi biljke odjednom, već na izmenično, počev od osnove ka vrhu. Njihovo zatvaranje se obavlja istim redosledom, postepeno i samo u vreme cvetanja, u periodu jun-oktobar. Beru se po lepom vremenu, isključivo zlatno-žute latice cvetova i suše se u senci, u veoma dobro provetrenim prostorijama, ili na vrućem vazduhu pri temperaturi od 35-40°C. Listovi se sakupljaju u maju-avgustu i suše se na isti način kao i cvetovi.

Farmakološko dejstvo: Ekspektorans (sredstvo za iskašljavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), sudorifik (podstiče znojenje), antiastmatik (protiv astme), protiv hemoroida.

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), kijavica, astma (sipnja), promuklost, tuberkuloza, gastro-enteritis (upala želuca i creva), panaricijum (prišt na prstu, kukac), apsces (zag – noj), čirevi, potkožni čir, hemoroidi (šuljevi), promrzline.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 kašičicu cvetova dodatih na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 3 minuta i piti 2-3 šolje dnevno.

– Dekokt: 30 g cvetova i listova kuvati 3 minuta, a zatim procediti. Koristi se kao gargarizma (za ispiranje usta), svakih 30 minuta, kod promuklosti. Listovi, kuvani 5 minuta u mleku, stavljaju se u obliku kataplazme u slučaju panaricijuma, čireva, potkožnog čira, hemoroida, promrzlina.

Priprema se i dekokt od 60 g lišća koje treba potopiti u 1 litar vode. Kuvati 5 minuta. Primenjuje se u obliku komprese kod obo ljenja kao što su: impetigo (vrsta kožnog oboljenja), opekotine, bolni potkožni čirevi

Dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim korenom, tamno-smeđim spolja i bledo-žućkastim iznutra. Stablo je razgranato,visine 25-65 cm. Listovi su naizmenično raspoređeni, donji su većeg prečnika, sa dugačkim peteljkama. Cvetovi hermafroditi (koji poseduju muške i ženske reproduktivne organe unutar istog cveta) su cevasti, pravilnog oblika, purpurni. i formiraju glavice dužine 3-4 cm.

Raste na neobrađenom zemljištu, pored puteva,ograda, zidova, ruševina.

Upotrebljivi delovi: Koren, ređe listovi i plodovi.

Sakupljanje: Korenje se sakuplja u martu, aprilu i septembru ili oktobru. Suši se u zagrejanim prostorijama ili na suncu. Listovi koji se upotrebljavaju u svežem stanju, mogu se sakupljati tokom celog leta, a one koje treba osušiti, sakupljaće se od juna do avgusta, u vreme cvetanja. Suše se u hladovini.

Plodovi se sakupljaju tek kada su dovoljno sazreli, i suše se na suvom i dobro provetrenom mestu.

Farmakološko dejstvo: Depurativ (za pročišćavanje), antiseptik (protiv klica), antireumatik (protiv reume), kao lek protiv kostobolje, holagog (sredstvo koje pomaže stvaranje žuči), i holeretik (sredstvo koje pomaže lučenje žuči), protiv zakrečavanja arterija masnim naslagama, antidijabetik(protiv dijabetesa), antisifilistik (protiv sifilisa).

Način upotrebe:

Dekokt od korena – 20 g na 1 litar vode, kuva se 4 minuta i os – tavi se da odstoji 10 minuta. Ovaj dekokt može biti za internu upotrebu i tada se piju 2-3 šolje dnevno, ili za spoljašnju upotrebu kao rastvor za ispiranje. U slučaju rubeole (osipa) priprema se dekokt na već opisan način, s tim što se koristi pola doze. Dobijenom dekoktu se do – daju 2 kašičice meda. Uzima se po 1 kašičica na svakih 5 minuta, 2-3 sata, što će izazvati rasprostranjenost osipa i kao posledicu toga kraće trajanje bolesti, pospešujući ozdravljenje. Neop – hodno je da bolesnik ostane da leži do potpunog ozdravljenja.

Sveži listovi se koriste u slučaju reumatizma, u vidu obloga, kojima se prekrivaju obolela mesta. Listovi, na ovaj način korišćeni, imaju blagotvorno dejstvo i kod solarne terapije (sunčanje).

Popularni nazivi: razgon, propinjača, trava od šljame, veronika. Raste na suvim terenima, po šumama, grmovima, na periferiji šumovitih oblasti i pored puteva. Ima puzavičasto stablo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listićima, srebrnaste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetloplavi, ljubičasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike.

Najveću lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferiji šuma i pod hrastom.

Terapeutske indikacije: Hronični bronhitis (hronična upala bronhija – dušnica), gastritis (upala želudačne sluznice), hepatitis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna na petost), depresija, problemi sa pamćenjem i nesvesticom (piju se 2 šolje mešavine preslice i čestoslavice, u jednakim količinama), zastarele rane, varikozni čir. Svež sok od procvetale čestoslavice je preporučljiv protiv hroničnih oboljenja kože.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 punu kašičicu dodati u 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
– Svež sok: Sveže cvetne vrhove oprati i dok su još vlažni, staviti u sokovnik. Sok se sipa u flašice i čuva u frižideru. Primenjuje se spolja.
– Tinktura: 1 puna šaka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da odstoji u 1 litar votke jačine 40%, i to ka suncu ili pored peći, 14 dana.

Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta dnevno, kao dodatak čaju ili sa vodom. Spolja se primenjuje za frikciju (trljanje) bolnih mesta.

Protiv senilnog pruritisa (hroničnog svraba kože kod starijih osoba) i hroničnih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g biljke dan i noć i 25 g čestoslavice. Ova mešavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tečnošću se vrše ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog se drži 10 minuta.