Zeljasta živopisna biljka koja raste u blizini potoka, reka,planinskih ili alpskih šuma. U mnogim predelima se i kultiviše.Upotrebljivi delovi: Korenje, odnosno rizomi sa korenjem.Nakon sušenja, ovaj deo ima karakterističan miris i gorak aromatičan ukus. Takođe se u medicinske svrhe koristi i semenje.

Sakupljanje korenja se obavlja u septembru – novembru ili martu – aprilu.

Korenje koje je prethodno oprano i isečeno na veće komade  širine 1-3 cm i dužine 10-15 cm, suši se na suncu, ili u blago zagrejanim prostorijama.Koren treba da bude suv, bez plesni, I bez stabla i mora imati karakterističnu boju. Semenje se sakuplja nakon sazrevanja.

Farmakološko dejstvo: Sedativ, protiv stomačnih tegoba, pomaže za izlučivanje žuči, sredstvo protiv nadimanja , pomaže iskašljavanje, antireumatik, normalizuje rad srca,pomaže stvaranje mleka.

Način upotrebe: 1 kašičicu dodati na 250 ml vode, kuvati 4 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piju se 2 šolje dnevno, zaslađene medom.

Semenje se koristi u obliku dekokta: 1 kašičica semenja kuva se 4 minuta i ostavi da odstoji 10 minuta.

Piti dve šolje dnevno, zaslađene medom.

Zeljasta višegodišnja biljka, visoka 40-140 cm, sa listovima postavljenim jedan naspram drugog, koji su široki i elipsastog oblika. Stablo je prepuno žutih cvetova, koji su smešteni u bazalnom delu listova. Plod je čaurast. Biljka se razvija polako, počinjući da cveta tek u trećoj, a ponekad čak i u desetoj godini života. Rizom se razvija iz dela stabla koji je pod zemljom, zadebljao je i dužine do 1 m. Na površini je naboran i crvenosmeđe boje, dok je iznutra žuto-crvenkast, čak narandžast.

Raste po livadama i pašnjacima, od planinske do podalpske zone, Budući da je retka biljka, pod zaštitom je države.

Upotrebljivi delovi: Rizom i koren..

Sakupljanje: Obavlja se u martu-aprilu ili septembru-oktobru.

Pošto se dobro očisti od zemlje i odvoji tanje korenje, sakupljeni materijal se suši ili se iseče na manje komade veličine 2-3 cm.

Ne pere se, jer bi pranje otežalo sušenje, koje treba da bude u senci, u suprotnom se umanjuju njegova lekovita svojstva.

Farmakološko dejstvo: (lek za želudac), gorki tonik(sredstvo za osveženje), (sredstvo za lučenje žuči), (protiv glista), f (protiv groznice).

Način upotrebe:

– Dekokt: Kuva se kašičica praha dobijenog od korena u 1/2 litre vode, 15-20 minuta. Procediti i piti 3 puta dnevno pre jela.

– Prah (od samlevenog korena): uzimati na vrh noža, 3 puta dnevno.

– Tinktura: 2 kašike praha od korena držati u flaši (tamnije boje) uz dodatak alkohola jačine 40-70%. Ostaviti da odstoji 10-14 dana uz svakodnevno mućkanje. Pije se 10-15 kapi na dan.Delotvorna je kod povraćanja, mučnine pri putovanju, umora, depresije, stresnih stanja. Osobama koje osećaju tegobe pri putovanju, preporučuje se 5-10 kapi pre putovanja.

– Vino-tonik: Osvežavajuće sredstvo koje se priprema mešanjem 3 (supene) kašike praha od korena, sa 60 ml alkohola jačine 40-70%. Ostavi se da odstoji jedan dan, a zatim se doda 1 litar soka od grožđa. Svakodnevno se promućka 3-6 puta u periodu od 10-14 dana. Uzima se po jedna kašika pre jela, kao aperitiv.Ne preporučuje se predugo korišćenje ove biljke, jer bi mogla izazvati smetnje u probavi, povraćanje, nesvesticu i mučninu.

Prizemna zeljasta biljka, visoka 30-100 cm, bogato razgranata. Iz drvenastog četvorouglastog stabla niču zeljaste jednogodišnje grane. Listovi su uzani, duguljasto-kopljastog izgleda, bez drške, u početku zlatne boje, a kasnije zeleni. Cveta u periodu jun – avgust. Cvetovi su ljubičasto-plavi . U našoj zemlji jedino kao kultivisana (gajena) biljka.

Upotrebljivi delovi: Vrhovi biljke i cvetovi.

Vrhovi (cvetne krunice) se sakupljaju u junu-avgustu u vreme cvetanja i to počev od druge godine života biljke.Takođe se u istom periodu sakupljaju i izdvojeni cvetovi sa vrhovima i granama.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje,(protiv grčeva), (podstiče znojenje), tonik (osvežavajuće dejstvo), dezinfekciono sredstvo, (protiv groznice), blagi hipnotik (sredstvo za uspavljivanje).

Način upotrebe:

– Infuzija: 5 g biljke ostaviti da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode. Piti 2-3 šolje dnevno. Ovaj čaj ima umirujuće dejstvo. Ako koristimo koncentrovaniju infuziju (20-30 g biljke na 1 litar vruće vode, 3 minuta), imaće nadražujuće, diuretičko, dezinfekciono i tonizirajuće dejstvo, a može se koristiti i kao sudorifik (podstiče znojenje).

– Tinktura: 100 g cveta držati 15 dana u 1/2 litra alkohola. Zatim procediti i čuvati u dobro zatvorenoj flaši. Koristi se za trljanje kosmatog dela glave jer učvršćuje vlasi kose. Oblog koji se drži 10 minuta na bolnim mestima, ublažuje i sanira bolove kod reumatizma i kontuzija. Kao gargarizma (nekoliko kapi na 1 čašu mlake vode), preporučuje se u slučaju ranica na sluzokoži usana i jezika.

Pažnja! Ne upotrebljavati u velikim dozama jer dovodi do prerazdražljivosti, praćene nervnom i srčanom slabošću, pospanošću, padom telesne temperature.

Zeljasta, živopisna biljka sa bodljikavim trepljama. Ima listove u obliku srca, bočno nazubljene, ovalne i kopljasto-zašiljene.

Cvetovi su raspoređeni u paru i smešteni su u zadebljanjima listova sa njihove unutrašnje strane, duži su od drške lista.

Cveta od juna do kasne jeseni. Raste kako na obrađenom, tako i na neobrađenom zemljištu.

Listovi sakupljeni u periodu maj-novembari koren sakupljen u jesen. Sakupljanje koprive na većim površinama se vrši kosidbom i otkidanjem listova sa stabljike, i to odozdo nagore. Otkidanje se obavlja još dok je biljka u svežem stanju. Pre odvajanja listova na ovaj način, odstrane se požuteli listovi i vrhovi. Listovi se suše u senci, prostrti u tankom sloju.

Proizvod ne sme da sadrži ostatke stabljike, kao ni pocrnele listove.

Farmakološko dejstvo:

Interno: (zaustavlja krvarenja), (sredstvo za umekšavanje), (za iskašljavanje),

aktivira cirkulaciju krvi uz oslobađanje histamina, eliminiše mokraćnu kiselinu i hlorate, antiseptik (protiv klica), diuretik (pospešuje mokrenje), (protiv proliva), (smanjuje nivo šećera u krvi).

Spolja: (stimuliše regeneraciju tkiva).

Protiv hemoroida koji krvare preporučuje se sledeći čaj: list koprive 20 g, cvet hajdučice 20 g, kora krušine 60 g. Izmešati i od ovoga uzeti po jednu (supenu) kašiku

preko koje se prelije 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim procediti. Pije se jedna i po čaša pred spavanje. U slučaju avitaminoze (nedostatka vitamina) terapija koprivom okrepljujuće deluje na ceo organizam.

Cela biljka – stabljika, list, cvet i koren, ima lekovita svojstva.

Kopriva je efikasan lek kod oboljenja urinarnog trakta (mokraćnih puteva). Takođe, stimuliše peristaltiku creva (rad creva) I preporučuje se u okviru terapije svakog proleća.

Dobro je piti čaj pripremljen od vrhova sveže koprive, u trajanju od 4 sedmice, u proleće i u jesen. Pije se po šolja čaja 30 minuta pre doručka, a zatim 1-2 šolje u toku dana, polako, u retkim gutljajima. Čaj se pije nezaslađen. Može se kombinovati sa nanom i kamilicom.

Preporučuje se terapija čajem (kao napitak) u periodu od mesec dana kod oboljenja jetre, žučne kese, slezine, u slučaju tumora, čira, kolitisa (upale debelog creva.. Čaj ne treba kuvati, jer se na taj način uništavaju aktivna svojstva.

Kopriva je uspešna u lečenju virusnih i bakterijskih oboljenja.

Starenjem telo gubi gvožđe i pojavljuju se simptomi umora I iscrpljenosti. Čovek oseća slabost i redukovanu moć aktivnog delovanja.

Kopriva, zahvaljujući gvožđu koje poseduje, u opisanom slučaju deluje veoma uspešno, a posle određenog vremena, organizam se oporavlja.

Čaj od koprive se primenjuje u slučaju (vodene bolesti), budući da deluje kao diuretik (pospešuje mokrenje),zatim kod anemije (malokrvnosti), (bledila usled izostajanja menstruacije) kod mladih devojaka, Kad su u pitanju alergije, čaj treba piti duže vremena. Protiv išijasa koristi se kupka od koprive (200 g koprive za 1kupku). Za sprečavanja opadanja kose, prilikom pranja treba koristiti sledeću mešavinu: dekokt od korena koprive kojem se dodaje infuzija od lista koprive. Kožu kosmatog dela glave treba masirati tinkturom od koprive koja se priprema od korenja sakupljenog u proleće ili u jesen.

Koža se svakodnevno masira ovom tinkturom.

Kopriva je veoma delotvorna kod oboljenja perifernih krvnih sudova ekstremiteta

Tegobe prouzrokovane perianalnim čirom (na čmaru) otklanjaju se upotrebom 3 šolje čaja od koprive dnevno uz dodatak 1 kašičice švedske tinkture na svaku šolju čaja.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 puna kašičica koprive dodate u 250 ml vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi i da se potom procedi (kada je u pitanju sveža biljka); sušena kopriva stoji 2 minuta u vrućoj vodi.

– Tinktura: Korenje prikupljeno u proleće ili u jesen, usitniti i sipati u flašu, do vrha. Preko toga dodati votku jačine 40%, tako da biljka bude prekrivena alkoholom. Zatvorenu flašu treba ostaviti na suncu ili na zagrejanim mestima 14 dana, posle čega se procedi.

– Kupka nogu: 1 puna šaka korenja, koje je dobro oprano i šaka koprive (list i stabljika), ostavi se da odstoji u hladnoj vodi (5 litara) 12 sati, zatim se ugreje i koristi za kupku u trajanju od 20 minuta. Iste biljke se mogu koristiti 2-3 puta.

– Za pranje kose: Sud od 5 litara napuniti svežom ili sušenom koprivom i kuvati na tihoj vatri do ključanja, a zatim skloniti u stranu i ostaviti da odstoji poklopljen 5 minuta.

Ako se koristi koren koprive, 1 puna šaka (odstoji) u hladnoj vodi 12 sati, posle čega se ugreje do ključanja, skloni sa vatre i ostavi poklopljeno 10 minuta. Za pranje kose se koristi domaći sapun.

Zeljasta, živopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku stabljiku, visoku 30-60 cm, sa čvorovima i dva ruba. Listovi su mali, naspramno raspoređeni u paru Cvetovi imaju zlatno-žutu boju i grupisani su u obliku štita na vrhu stabljike i grana Raste po pašnjacima, čestarima, šumovitim terenima, kao i pored puteva. Cvetovi ove biljke su raspoređeni tako da formiraju štit, a mogu se prepoznati po crvenom soku koji se dobija kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se cvetovi, kao i cela biljka, u junu-julu, kada pupoljci počnu da se otvaraju. Ako bi se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku sušenja, što ih čini nepodesnima.

Cvetovi kao i biljka se suše u senci, rašireni u tankim slojevima, treba ih čuvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle sušenja se čuvaju u suvim prostorijama, u džakovima od platna.

Raste po suvim livadama i glogovcima.

Cvetovi posle sušenja moraju zadržati svoju zlatno-žutu boju i treba da budu bez drške. Dopušteno je prisustvo listića pomešanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bude duža od 20cm.

Farmakološko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih klica), za jetru i creva, (sredstvo koje pomaže lučenje žuči), (zaisceljenje rana).

Spolja: kod opekotina (nutritivno i umirujuće dejstvo), (protiv upala desni), (za isceljenje rana).

Spolja: Rane, uboji, (rane usled dugotrajnog ležanja).Protiv opekotina,. Primenjuje se u slučaju crvenila kože posle sunčanja.

Način upotrebe: – Infuzija: 1 punu kašičicu dodati na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi (sveža biljka) ili 2 minuta (sušena biljka).

– Ulje: Cvetove sakupljene po sunčanom vremenu staviti u flašu, a preko njih naliti maslinovo ulje. Cvetovi treba da budu potpuno prekriveni uljem. Dobro zatvorena flaša se stavi na sunce ili pored peći, nekoliko sedmica (4-6). Posle određenog vremena ulje će postati crveno. Procedi se kroz platno, a ostatak cvetova kantariona se dobro iscedi i dobijeno ulje se čuva u boci tamnije boje. U ovom postupku možemo koristiti umesto maslinovog, suncokretovo ulje, a protiv opekotina, treba upotrebiti laneno ulje. Kantarionovo ulje zadržava svoja lekovita svojstva do dve godine ako se čuva u frižideru.

Drugi način pripreme: 20 g sušenog kantariona nakvasiti sa 20 ml koncentrovanog alkohola i posle 12 sati dodati 200 ml suncokretovog ulja. Ova mešavina se drži u vatrostalnoj posudi i zagreva 3 sata pomoću ključajuće vode (vatrostalni sud sa mešavinom je u drugom – većem sudu delimično potopljen u ključajuću vodu), uz povremeno mešanje. Posle 2-3 dana se procedi kroz platno. Posle jednog dana ponovo se procedi pri čemu se dobija bistro ulje, crvenkaste boje. Ulje se čuva na tamnom i hladnom mestu.

– Tinktura: 2 šolje cvetova, skupljenih po sunčanom vremenu, ostaviti da odstoje u 1 litar votke jačine 40% 3 sedmice, na suncu ili na toplom mestu, a zatim procediti.

– Sedeća kupka: 1 kofa puna kantariona (stabljika, listovi, cvetovi) ostavi se da odstoji u hladnoj vodi preko noći. Sledećeg jutra se ugreje do ključanja, a tečnost se dodaje u vodu za kupanje.

Kupka traje 20 minuta. Blagotvorno deluje kod nervnih oboljenja

 Zeljasta samonikla jednogodišnja biljka, sa stablom koje se grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki. Sitni cvetovi su grupisani u cvetne glave na vrhovima grana. Bočni cvetovi su beli, a njihove latice su sjedinjene u obliku jezička, dok su centralni cvetovi žuti i zaobljeni, sa laticama koje su nazubljene sa spoljne strane.

Lekovita kamilica ima karakterističan, prodoran miris i razlikuje se od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je okruglasta, kupasta). Kamilica raste kako na obrađenom, tako i na neobrađenom tlu. Cveta od maja do septembra.

Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drške, i to sakupljeni u perodu maj-avgust. Sakupljanje se vrši po suvom vremenu, pošto se povuče rosa.

Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili specijalnim češljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava.

Cvetove treba poređati u senci kako bi povratili svežinu, a zatim ih provejati kako bi se odstranila prašina i druge nepoželjne čestice. Posle ovoga, cvetovi se propuštaju kroz rešeto radi selekcije i ujednačavanja. Na ovaj način se izdvajaju mali cvetovi i oni

koji su ubrani sa drškom. Proces odstranjivanja ovih drugih (sa drškom) se obavlja pažljivo, pokretima gore-dole pri čemu se cvetovi sa drškom izbacuju na površinu, a zatim se odstranjuju rukom.

Sušenje cvetova se vrši u sušarama, ili dobro provetrenim tavanima. Cvetovi se rašire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako ih sušimo na tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili. Ovo međutim, treba raditi veoma pažljivo, kako bi se izbeglo drobljenje cvetova.

Farmakološko dejstvo: neutrališe bol (uništava zarazne mikroorganizme. (sprečava zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu. sedativ (umirujuće sredstvo), (protiv nadimanja i vetrova), (protiv grčeva u želucu i crevima), (za isceljenje rana), (podstiče znojenje), (protiv proliva).

Kamilica nije uzalud smatrana “univerzalnim lekom”, naročito kada su deca u pitanju.

Kupke i ispiranje kamilicom umirujuće deluju kod stanja iscrpljenosti.

Kamilica stimuliše (aktivnost) creva, a da pri tome ne izaziva njihovo pražnjenje (putem stolice), i zato je preporučljiva je kod hemoroida (šuljeva) kako za internu upotrebu u obliku čaja, tako i spolja u vidu masti od kamilice.

Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vrši inhalacija parom od kamilice, dok se neuralgija (bolest živaca koja se manifestuje u naletima u određenim delovima tela, a nije izazvana nekim vid – ljivim anatomskim, promenama) leči utrljavanjem ulja od kamilice.

Ona otklanja umor u udovima, a kuvani cvetovi pripremljeni u obliku kaše i primenjeni na predeo obolele mokraćne bešike umanjuju bolove.

Takođe, kod bolova u ušima blagotvorno deluje toplo ulje, 2-3 kapi, 2 puta dnevno.

Ulje od kamilice se koristi i za masažu paralizovanih udova.

Način upotrebe:

250 ml vrućeg mleka se prelije preko 1 pune (supene) kašike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta.Procedi se i koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oči (protiv bolova).

– Inhalacija: 1 litar ključale vode se prelije preko 4 pune kašike kamilice, a zatim se vrši inhalacija (udiše se para ispod peškira).

– Ulje od kamilice: Flaša se napuni cvetovima kamilice koji su sakupljeni po sunčanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba nabijati. Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove u sloju od 2 cm. Flaša se začepi i čuva na suncu 14 dana, zatim se procedi i sipa u manje flašice, koje se čuvaju na hladnom.

– Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune šake kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna šaka kamilice stavljena u ključalu vodu.

U prvim danima proleća kod ove biljke se može primetiti rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suženih listova. Iz sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cvetonosno stablo, ponekad prekriveno nežnim trepljama, visoko do 20 cm, bez listova, koje se završava ansamblom sitnih cvetova u obliku štita. Cvetovi imaju po pet spojenih latica žuto-zlatne boje, sa mirisom meda, koji su priklonjeni i tako međusobno raspoređeni da podsećaju na jedan mali buket na vrhu stabla, bez lišća.

Staništa: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima sve do podalpskih zona, ređe u dolinama. Cveta u rano proleće.

Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Korenje se sakuplja pre nego što biljka sasvim uvene, u periodu apriloktobar,ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi beru u aprilu-maju. Koren se opere i što pre suši, bilo na suncu, bilo u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez čašice. Treba ih pažljivo odlagati u korpe i sušiti raspoređene u tankom sloju na hartiji, u tamnim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dobro osušeni, jer će se u protivnom uplesnjaviti. Posle sušenja se čuvaju u vrećama, daleko od svetlosti i vlage.

Cvetovi treba da budu odvojeni, svetložute boje i bez drške. Čašica bi trebalo da ima karakterističnu zelenu boju.

Korenje je upotrebljivo kada ima belo-žućkastu boju, karakterističan miris i ne treba ga mešati sa ostacima stabla.

Farmakološko dejstvo: za izbacivanje sluzi iz grudnog koša, za iskašljavanje), emetik (izaziva povraćanje), (zaustavlja izlučivanje sluzi), sedativ (umirujuće sredstvo protiv bolova).

Za nesanicu se priprema mešavina čaja od: 50 g jagorčevine, 25 g lavande, 10 g kantariona, 15 g hmelja, 5 g korena valerijane.

Na punu kašičicu biljke sipati se 1/4 litre vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Ovaj čaj treba piti dok je veoma vruć, gutljaj po gutljaj, pre spavanja, ako je neophodno može se zasladiti sa malo meda. Preporučljiv je u slučaju migrene, srčanih oboljenja,  (nedovoljna snabdevenost srca kiseonikom),izbacivanja bubrežnog kamenca.

Za prolećni period se preporučuje sledeći čaj: 50 g jagorčevine, 50 g pupoljaka cveta od zove, 15 g koprive, 15 g korena mas – lačka. Pupoljci zovinog cveta predstavljaju drške cveta u zelenom, neotvorenom stanju.

Staviti jednu punu kašičicu ove mešavine na 1/4 litre vrele vode, i ostaviti da odstoji 3 minuta. Može se zasladiti medom. Za srčana oboljenja se preporučuje vino od jagorčevine koje se može pripremati u proleće. Flaša od 2 litra se napuni svežim cvetovima jagorčevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se preko toga nalije beli nerazblaženi sok od grožđa. Cvetovi treba da budu prekriveni tečnošću. Flaša koja je nehermetički zatvorena drži se na suncu, 14 dana. Za vreme srčane krize, po potrebi uzimati se po gutljaj ovog vina. U slučaju srčanih tegoba treba uzimati 3 kašike dnevno.

Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voćaka (jabuke, šljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omoriki.

Raste kao lisnati grm sferičnog oblika. Ima kratke, cilindrične, glatke i debele stabljike koje su račvasto razgranate. Grane su okruglaste.

Cvetovi su hermafroditni (muški na jednoj strani, ženski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadrže lepljiv i sladak sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno drvo. Cela biljka se fiksira za domaćina. Ovu vrstu imele ne. Od ove biljke se koriste mlade grane sa lišćem, ili lišće, ili samo grane.

Sakupljanje lišća se obavlja od oktobra do decembra i od mata do aprila, sa jabuke, kruške, šljive .

Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, četinara koji su otrovni. Sušenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.

Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadrži grane deblje od 0,5 cm.

Farmakološko dejstvo:

(širi arterije srca i olakšava njegovo snabdevanje krvlju; takođe širi i periferne krvne sudove), (usporava rad srca), (snižava krvni pritisak), (okrepljujuće dejstvo na srčani mišić), (pospešuje mokrenje.

Najviše lekovitih svojstava sadrži imela koja raste na jabuci, kruški, šljivi.

Ova biljka učestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje

pate od hroničnih poremećaja metabolizma, treba da piju redo no čaj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom slučaju neophodno je piti 2 šolje čaja dnevno, jednu ujutru i jednu uveče. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 šolje čaja na dan – 6 sedmica, 2 šolje – 3 sedmice i 1 šolja dnevno – 2 sedmice. Treba uzimati po pola šolje pre i posle obroka (doručka, ručka i večere).

Budući da sadrži aktivne supstance koje normalizuju ceo cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pritiska i normalizuje nizak pritisak. Inače, čaj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godišnje: 3 šolje dnevno – 3 sedmice, 2 šolje – 2 sedmice, 1 šolja -1 sedmica; dalje je dobro nastaviti sa po 1 šoljom čaja ujutru, tokom cele godine. Čak i kada je reč o hipertenziji koja se već duže vremena ispoljava, imela daje dobre rezultate. Ženama se preporučuje ovaj čaj u slučaju menstrualnih smetnji, naročito kod obilnih krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja i u klimaksu.

Kod (krvarenja iz nosa), čaj od imele se koristi za ispiranje nosne šupljine.

Način upotrebe:

– Čaj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kašičica

imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 časova, zatim se malo zagreje i procedi. Ako je potrebna veća količina u toku dana, čaj se čuva u termostatu.

– Svež sok: Sveže lišće i stabljike treba oprati, i dok su još mokri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.

– Mast: Sveže bobice imele se pomešaju sa hladnom masnoćom (margarinom). Koristi se protiv promrzlina.