Upotreba magnetne rezonance u dijagnostici glavobolje otkriva uzroke ali I promene na mozgu I glavi
Glavobolje su ceste tegobe koje se javljaju u svim životnim dobima, kod oba pola. Vecina ljudi susretala se s glavoboljama, jer su ih i sami imali. I mada su one nastajale kao posledica razlicitih uzroka, po pravili su se svi okretali slicnom pristupu u”lecenju”, najcesce neodgovarajucem, sto je dodatno pojacavalo nervozu, kao i bolove u toku same glavobolje.
Pristup pojavi glavobolje, najčešće je sličan pristupu “uobičajenim” bolestima i njihovom tretiranju, on je uniforman. Ako je neko u okolini nas imao slične probleme i raešavao ih, najčešće upotrebom, preterane doze analgetika, zasto to “pravilo” ne bi važilo i za nas, kad taj problem postane i deo naše svakodnevice, čest je zaključak ljudi koji imaju ovih problema. Dobro, u nekim “lucidnim” trenutcima, onaj ko ima glavobolju, pozvace telefonom lekara, objasniti mu svoje simptome i očekivati od njega dijagnozu i adekvatan lek, onako, na “nevidjeno”. Ponekad, kad ovaj način “ozbiljnog” pristupa problemu ne da rezultate, bolesnik poseti neki od domova zdravlja, i, ili odustane zbog gužve i ne popručavši s lekarem ili, pak, naoružan strpljenjem (koji po pravili nakon toga izazove glavobolju), dodje do adekvatnih saznanja, ali ostajući uporan svojoj “lekarskoj sposobnosti”, odustajući od dodatnih pretraživanja uzroka bolesti ili, što je najčešći slučaj, prekidajući terapiju lekovima, čim bol nestane…I, tako do nove glavobolje. I sve bi to bila slika našeg temparamenta ili karaktera ljudi s ovog i drugih podneblja, da je glavobolja jedna od, kako se najčeće tretira, manje “važnih” bolest. Ali, istina može da bude sasvim drugačija. Zato, podjimo redom. Uzroci glavobolje mogu biti različiti. Ona se, naime, javlja kao posledica nekog neurološkog ili psihijatrijskog oboljenja, a može bit ii “crvena lampica” upozorenja nekog od nedostataka koji se javljaju u oblasti uha, nosa (posebno sinusa), zuba, grla, vratnog dela kičme ( i vrata u celini), krvnih sudova vrata i glave, te za bolesti koje nastaju kao posledica poremećaja kod metabolizma, nedostatka imunološkog sistema, reumatizma i čega sve ne. E sad, ako, usled česte pojave glavobolje i bolova i nervoze koje ona izaziva, bolesnik ipak želi da potraži adekvatnu pomoć stručnjaka, uz minimum laboratorijskih pretraga, biće “izložen” i metodama koje pronalaze prave uzroke njegove bolesti. Jedna od njih je upotreba magnetne rezonance u dijagnostikovanju problema. Osim što je neškodljiva, ova metoda daje uvid u stanje organizma i omogćava da se dodje do sagledavanja problema čak i u ranoj fazi nastanka njegovog uzroka, al i da utvrdi razne urodjene ili stečene anomalije mozga i glave u celini. Ali i da konstatuje pojavu tumora velikog i malog mozga i hipofizne regije i regine obrbita, kao i ušne i zaušne regije, te regije grla i usta. Magnetna rezonanca ogućava i dijagnostiku problema koji nastaju kao posledica zapaljenja mozga i drugih regina glave, posebno ušiju i sinusa, kao i degerativna oboljenja mozga i drugih organa smeštenih u glavi. Jedan od primera rane i asimatske pojave bolest je kod pazaritoze.
Naravno, najvažnije od svega je utvrditi pravi uzrok glavobolje, što predstavlja problem jer su bolesnici često svoji najveći “stručnjaci”, koji su svoje “znanje” sticali na iskustvima drugih ili se obaveštavali čitajući popularnu literaturu ili, najčeće, sporne i nedovoljno stručne novinarske tekstove. Istina, nekad uzrok glavobolje može da bude i najbanalnija stvar, kao što je kupovina neadekvatnih naočara za vid, na nekoj od obližnjih “buvljih pijaca”, ali ona može nastati i kao posledica pojave demencije, Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oboljenja unutar endokranijuma. Zato, savet pravog stručnjaka, koji je svoje iskustvo stekao na dugim i neprospavanim noćima studirajući medicinu, a svoj rad dodatno usavršio na dugogodišnjim bavljenjem magnetnom rezonancom, jeste pravi i jedini ispravan put ka pronalaženju uzroka glavobolje, a što je ujedno i putokaz ka njenom saniranju. I nije, stoga, slučajno da ljudi od struke i nauke u dijagnostičkom centru za magnetnu rezonancu, uvek upozoravaju i svoje pacijente i bolesnike, da se: “Znanjem dolazi do zdravlje!” I, dodali bismo mi, do izlečenja, ako je bolest, kao što je glavobolja, već prisutna.
Prof dr Gradimir Dragutinović
Ehinacea lek za ekcem, psorijazu, ujed insekata, imuni system, infekcije
Ehinaceu vekovima koriste Američki starosedeoci, a u XIX veku njena upotreba je bila odobrena i od strane nekoliko naučnika. Međutim, pošto njena takozvana medicinska svojstva nisu bila odobrena 1909. godine od strane Američke Medicinske Asocijacije, popularnost ove droge je naglo pala. Nešto kasnije, nakon nekoliko urađenih ispitivanja u Nemačkoj koja su dala pozitivne rezultate ehinacea je povratila svoju popularnost. U tom periodu sastojci ehinacee su se koristili kao antibiotici, sve dok sredinom XX veka nisu sintetisani prvi pravi antibiotici. Ipak danas su preparati od ehinacee verovatno najpopularniji fitopreparati na Evropskom i Američkom tržištu.
BILJKA. Poznato je nekoliko vrsta roda Echinacea, ali samo tri vrste imaju odobrenu medicinsku upotrebu. To su Echinacea angustifolia, Echinacea pallida i Echinacea purpurea. Ove biljke samonikle rastu u svetlim šumama i pašnjacima SAD-a i Kanade, gde ih lokalno stanovništvo tradicionalno koristi kao melem za brže zarastanje rana kao i lek za sve bolesti. Danas se za medicinsku upotrebu najčešće koriste kultivisane vrste iz Evrope, pojedinih oblasti Azije kao i iz Severne Amerike.
DROGA. Najčešće se koristi koren od sve tri vrste ehinacee, mada se mogu koristiti i cvetovi, lišće i stabljika ovih biljaka u fazi cvetanja. Od sveže droge se ižrađuje sok, a nakon sušenja droga se može koristiti za izradu čaja i ekstrakta.
SASTOJCI. Iz korenja ovih biljaka izolovan je veoma veliki broj jedinjenja. Danas, prema najnovijim farmakološkim studijama, utvrđeno je da imunostimulatorni efekat ovih biljaka potiče od polisahatida i derivata kafene kiseline.
DELOVANJE I UPOTREBA. Preparati ehinacee povećavaju odbrambene sposobnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Zahvaljujući svom imunostimulatornom efektu, ehinacea povećava produkciju belih krvnih zrnaca i štiti humane ćelije od „napada“ bakterija i virusa, tako što produžava vreme koje im je potrebno da prodru u ćeliju.
Na osnovu ovakvog delovanja ehinacea se koristi u profilaksi i terapiji banalnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Njenom upotrebom sprečava se pojava simptoma infekcije, odnosno skraćuje se vreme trajanja infekcije sa 10 na 6-7 dana.
Ispitivana je i primena ehinacee u lečenju pacijenata koji boluju od raka i SIDE, međutim još uvek nisu izvedeni jasni zaključci ovih istraživanja. Ipak u Evropi, intravenozno se primenjuju preparati ehinacee u lečenju nekih vrsta raka. Takođe Evropski lekari na ovaj način leče i infekcije urinarnog trakta.
Prema monografiji Komisije E koja je prerađena 1992. godine pozitivan rejting je dat samo alkoholnom ekstraktu korena Echinaceae palide i sveže isceđenom soku nadzemnih delova Echinaceae purpureae. Tako su ekstrakti korena indukovani kao preparati “koji podržavaju lečenje infekcija sličnih prehladi”, a sokovi od ehinacee kao preparati “koji podržavaju lečenje rekurentnih infekcija gornjih respiratornih puteva i urinarnog trakta”.
Danas se kao i u tradicionalnoj primeni, ehinacea koristi i lokalno, u lečenju različitih promena na koži, kao što su ekcem, psorijaza ili ujedi insekata.
NEŽELJENI EFEKTI. U multicentralnoj studiji koja je uključivala 1231 pacijenata, samo kod oko 5% učesnika su zabeleženi lakši neželjeni efekti, kao što su neprijatan ukus nakon primene, povremena mučnina i gastrointerstinalni bolovi.
KONTRAINDIKACIJE. Pošto ehinacea kao i svi imunostimulansi, ima visok potencijal za stimulaciju autoimunog procesa, kontraindikovana je njena primena kod pacijenata sa sistemskim bolestima kao što su tuberkuloza, leukoza, multipla skleroza, oboljenja kolagena i ostale autoimune bolesti.
Zbog malog broja raspoloživih informacija kako njena primena deluje na fetus, novorođenčad i malu decu, ipak nije preporučljiva njena upotreba kod trudnica, dojilja i dece tokom ranog detinstva (deca mlađa od godinu dana).
Takođe, pošto ehinacea pripada familiji biljaka za koje je poznato da često izazivaju alergijske reakcije, individue koje znaju da su osetljive na neke od biljaka iz ove familije, bi trbalo da budu oprezne i da po mogućstvu izbegavaju njenu primenu.
PREPARATI I DOZE. Pošto ehinacea može prouzrokovati imunostimulaciju limfoidnog tkiva krajnika, verovatno je najbolje primenjivati je u obliku tečnih preparata i bukalnih tableta. Takođe, naglašeno je da se ne preporučuje primena ni jednog preparata duže od 8 nedelja.
Osim za internu, ehinacea se može koristiti i za spoljašnju primenu, u obliku krema, losiona, pasti za zube, sredstava za pranje i čišćenje kože.
www.apotekaue.rs
Ovaj napitak stiti krvne sudove i smanjuje rizik od srcanog i mozdanog udara
Čaša ovog smutija ujutru, pre nego što bilo šta drugo popijete, ili pojedete ce vam da smanjite rizik od srčanih bolesti. Jedan avokado sadrži 36% dnevne preporučene doze vitamina K, 30% folata, i 20% procenata dnevne doze vitamina B5 koji je poteban da se razlože ugljeni hidrati. Sadrži i vitamin B6, vitamin C i kalijum – više nego duplo što ga ima u banani. Vitamin E. Ako se konzumira sa drugim vrstama hrane, vaše telo će bolje moći da apsorbuje nutritivne materije, kao što su alfa i beta karoten i lutein. Avokado je jedna od samo nekoliko voćki koje će vam obezbediti “dobre” masnoće. To znači da može da vam pomogne da održite nivoe holesterola u zdravom opsegu, i da smanjite rizik od srčanih bolesti. Beli luk snizava krvni pritisak kao i nivo holesterola u krvi. ova biljka je dokazan antibiotik, pa se veoma cesto upotrebljava za suzbijanje prehlade i gripa, a koristan je i kao preventiva protiv ovih bolesti. Redovnim konzumiranjem belog luka umanjuje se rizik od pojave raka, povecava imunitet i proizvodnja antitela u organizmu. Stiti krvne sudove i smanjuje rizik od srcanog i mozdanog udara., beli luk otklanja umor, napetost, uznemirenost i popravlja raspolozenje, zahvaljujuci mineralu selenu . Beli luk deluje protiv crevnih parazita, tako da osobe koje redovno konzumiraju ovu namirnicu tesko da mogu da obole od parazita u crevima. On je takodje, veoma mocan borac protiv gljivicnih infekcija.
Sastojci:
polovina avokada
1 kašika narendanog đumbira
1 čen belog luka
1 kašika jabukovog sirćeta
1 kašika meda
šaka nane i peršuna
pola šolje vode
30 grama spanaća
Priprema:
oljuštite avokado i isecite ga na kockice. Dobro operite zeleniš. umešajte sve sastojke blenderom, zatim dodajte med i đumbir, pa mešajte još malo. Ovaj zdravi, prirodni koktel bi trebalo da pijete ujutru, na prazan stomak, a da doručkujete tek nakon sat vremena. Preporuka je da se pije polako, a da se svaki gutljaj nakratko zadrži u ustima.
Osećanja aseksualnih osoba, posebno u adolescenciji često vode u samoprezir, depresiju, povlačenje iz društva
Pojava aseksualnosti je dosta retka i nedovoljno istražena. Međutim, ono što je evidentno jeste da se mi rađamo sa seksualnim nagonom, da je to jedan od osnovnih bioloških nagona i da nedostatak seksualnosti odnosno seksualnog nagona i seksualne privlačnosti može biti prouzrokovan samo potiskivanjem tog nagona.
važno je naglasiti da aseksualna osoba može biti u vezi samo sa istom takvom osobom i da nedostatak seksualnog nagona obično podrazumeva i nedostatak nagona za reprodukciju tj. za potomstvo.
Mnoge aseksualne osobe su u dugogodišnjim vezama ili brakovima, ne osećaju potrebu za seksom, ali zbog društvenih konvencija, očekivanja partnera, pristaju na odnose. Upravo je rad na vidljivosti ove grupacije ljudi ključan za prihvatanje i razumevanje i ovakvih potreba u intimnoj vezi.
Zbog činjenice da živimo u dramatično seksualizovanom društvu i kulturi, aseksualni pojedinci se osećaju izolovano, a već sama reč za mnoge ima negativan predznak, ukazuje na neki poremećaj, nedostatak, nešto što se mora „izlečiti”.
Ovakva osećanja aseksualnih osoba, posebno u adolescenciji kada prvi put postaju svesni da su drugačiji od većine svojih vršnjaka, često vode u samoprezir, depresiju, povlačenje iz društva, ali i u eksperimentisanje u seksu, problematično i opasno ponašanje. Dugoročno, posledice su nesagledive, posebno u slučaju trauma koje mogu nastati kao rezultat ovakvog ponašanja.
Uzrok nepostojanja seksualnog nagona je neka patološka pojava koja se može povezati sa ranim seksualnim traumama, emocionalnim lišavanjima i zbog toga nekakvim osećanjem nesigurnosti ili stvaranjem loše slike o sebi ili potpunim odsustvom shvatanja sebe kao seksualnog bića. Hormonski ili hemijski disbalansi nisu potvrđeni kao izazivači aseksualnosti, a ni genetska predispozicija, iako ova mogućnost nije do kraja naučno isključena.
Strah od veze se često navodi kao pravo lice aseksualnosti, iako praksa i životni stil aseksualnih osoba ovu tvrdnju opovrgavaju. Strah od intimnosti ili nedostatak poverenja u partnerski odnos ne vode u aseksualnost. Ovi problemi mogu koegzistirati sa aseksualnošću, ali nisu njeni uzročnici.
Najčešći komentar seksualne većine je – ne znate šta propustate. Međutim, neke aseksualne osobe su upražnjavale seksualne odnose i shvatile da ih to ne ispunjava, da ne osecaju želju ni potrebu za takvom vrstom odnosa. Druge seks nisu probale jer nisu osećale želju za tim, jednostavno im seks nije izgledao privlačan, zanimljiv, uzbudljiv.
Ukoliko se aseksualne osobe jave seksologu postoji šansa da se taj potisnuti seksualni nagon kod njih probudi.
„Naravno, za to su potrebni određeni uslovi, odnosno dobra motivacija, upornost i prihvatanje sugestije terapeuta“.
Psihološkinja Ljiljana Filipović
www.psihoterapija.biz
Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija i grčeva u mišićima
Najviše ga ima u ribljem brašnu, starim prevrelim sirevima, mleku i mlečnim proizvodima, od povrća u svežem peršunu, mladom crnom luku, maslačku, spanaću, paprici, a od voća u suvim smokvama, bademu, zelenim maslinama, zrnu soje, pasulju. Meso ima malo kalcijuma sem sardine u konzervi, puževa, školjki. Dosta kalcijuma sadrže i začini – prašak za pecivo, kari, senf, so, biber, a i indijski čaj I kafa, ali, zbog male količine koje se koriste, dosta puta zanemarujemo količine koje se konzumiraju.
Kalcijum ulazi u sastav kostiju, hrskavica i zubne gleđi. U čovečijem koštanom sistemu se nalazi deponovano oko 98% kalcijuma. Resorpcija kalcijuma se obavlja u početnom delu tankog creva i on je neophodan za sprovodljivost u mišićima, čelijama i nervima, daje čvrstinu kostima, a neophodan je za funkciju endokrinih žlezda. Svojim sveukupnim dejstvom povećava zaštitnu moć organizma.
Da bi mogao da deluje, neophodno mu je sadejstvo vitamina D, fosfora i hormona paratireoidne žlezde i aminokiselina iz belančevina.
Potrebe za kalcijumom se pojačavaju kod teških uslova rada (livci, topioničari, radnici fabrika fosfornih đubriva, kod tuberkuloze, čestih alergija, anemja).
Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija I grčeva u mišićima.
Višak kalcijuma prouzrokuje gubitak apetita, muke, povraćanja, mišićne slabosti, zatvore, pojačano mokrenje, a izražen višak može dovesti do fatalnih srčanih aritmija.
Kod izražene ateroskleroze i pojačane viskoznosti krvi ne treba uzimati preparate kalcijuma.
Da li su vrućine opasnost za hronične bolesnike
Zbog letnjih visokih temperatura kod obolelih od visokog pritiska, srčanih bolesnika i dijabetičara može doći do komplikacija njihove osnovne bolesti. Poseban oprez potreban je kardiovaskularnim bolesnicima, obolelima od respiratornih i reumatskih bolesti, kao i dijabetičarima.
Putovanje hroničarima nije zabranjeno, ali oni moraju pažljivo da biraju destinacije kako bi izbegli komplikacije svoje bolesti. Naime, najbolje je putovati ujutru i kasno poslepodne. Ovakvim bolesnicima se ne savetuje da putuju sami. Dovoljno unošenje tečnosti sprečiće dehidrataciju i pad krvnog pritiska. Dijabetičari moraju da povedu posebnu pažnju o insulinu. On se prenosi u frižideru na +4 stepeni (ne sme da se smrzne niti da bude na visokoj temperaturi jer gubi dejstvo).
Kardiovaskularni bolesnici
– Hronični kardiovaskularni bolesnici su tokom leta najviše ugroženi. Neophodno je da se pridržavaju propisane terapije od strane lekara i da imaju lakšu ishranu – da ne konzumiraju kafu, alkohol, masnu i prženu hranu, a dnevni meni da što više sadrži salate, kuvanu hranu, povrće, voće, piletinu, ribu i žitarice. Hroničari treba da ostaju kod kuće i slede savete lekara, a ako moraju van kuće, najbolje je da to rade rano ujutru ili kasno popodne i uveče – ističe dr Svetlana Malešević, specijalista opšte medicine.
Visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova, pa može doći do pada krvnog pritiska. To kolebanje krvnog pritiska može biti opasno i zbog toga se savetuje češće merenje pritiska kod kuće i korigovanje terapije u skladu sa tim. Naravno, prethodno je potrebno konsultovati lekara.
– Lekar će svakom pacijentu koji boluje od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) objasniti za koji lek može da smanji dozu i za koliko. Osim toga, i građani moraju voditi računa o svom zdravlju. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ne bi trebalo da u letnjim mesecima obavljaju teže fizičke poslove. Takođe, ne bi trebalo da borave na suncu od 9 do 17 sati – savetuje dr Nada Kovačević, kardiolog-internista u Domu zdravlja «Novi Sad».
Plućni bolesnici
Letnje vreme pogoduje nekim virusima, pa može doći do respiratornih infekcija, koje su teže kod plućnih bolesnika. Zato asmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća treba da izbegavaju zadimljene prostorije i mesta gde ima prašine, a što više da borave na svežem vazduhu. Kao i svi, plućni bolesnici treba ishranu da baziraju na većim količinama voća i povrća kako bi ojačali odbrambeni sistem organizma. Iskoristite leto i toplo vreme, pa se bavite plivanjem koje je posebno pogodno za ovu vrstu bolesnika.
Dijabetičari i reumatičari
Kao i kod obolelih od hipertenzije, tokom leta je moguće da će dijabetičarima trebati manja doza terapije, pa im se savetuje da češće mere glikemiju. Stručnjaci savetuju da se pre plivanja meri nivo šećera u krvi. Ako je veći od 16 mmol/l telesna aktivnost je dobrodošla, da bi se šećer sagoreo. Ako je glikemija niža od 8.5 mmol/l treba pojesti, pre kupanja, neku namirnicu bogatu ugljenim hidratima, kako bi se izbegla hipoglikemija u vodi. Posebno je važno da aparat za merenje glikemije i test trake držite u hladu.
Leto najviše prija reumatičarima i zato im se preporučuje sunčanje i ležanje na toplom pesku. Blagotvorno deluje i kupanje u toplom morskom plićaku, ali je neophodno da se po izlasku iz vode mokar kupaći kostim zameni suvim.
Savet zlata vredan
Kada klimatizujete automobil, vodite računa da temperaturna razlika ne bude veća od pet do sedam stepeni u odnosu na spoljašnju temperaturu! Ovo pravilo važi i za klimatizaciju radnog prostora i stanova. Takođe, prostorije redovno provetravajte i obezbedite cirkulaciju vazduha. Ne zaboravite da klime redovno održavate jer su rasadnici štetnih mikroorganizama.
Dom zdravlja Novi Sad
Bore na licu, oko ociju i vratu ce nestati uz pomoc prirodne medicine
Vec posle 20. I neke godine vecina nas počinje da primećuju bore na licu, oko ociju I vratu! Svi znamo da ta bitka sa borama nije nimalo laka , ponekad se čini da ništa nije dovoljno moćno da im stane na put! Treba isprobati rešenja koja nam nudi prirodna “medicina”
ZA NEGU LICA I VRATA predlazem vam vlaznu vocnu kremu
Potrebno je:3 supene kasike cvetova zove , 2 supene kasike maslinovog hladno cedjenog ulja, 1 supena kasika kokosovog ulja, 1,5 supena kasika bademovog ulja; 1,5 supena kasika ulja avokada;pola supene kasike pcelinjeg voska; pola kafene kasike boraxa;
Sveze ubrane cvetove zove preliti sa 0,5 l prokuvale vode. Poklopiti i ostaviti preko noci a sutradan procediti.
Vosak i ulja topiti u parnom kupatilu (manja posuda koja stoji u drugoj vecoj posudi u kojoj je vruca-vrela voda) i mesati sa drvenom kasikom. Kad sjedinite ceo sadrzaj polako dodajte sok zove u kojej ste prethodno rastvorili borax.Sjediniti smesu i uz mesanje skinuti sa izvora toplote.Kada se smesa prohladi dodati etericno ulje i nastaviti mesanje dok se krema ne ohladi.Sipati u posudu i zatvoriti.
Ovu kremu preporucujem za negu svih tipova koze kao vlazni ,razmeksavajuci krem za dnevnu negu.Posle ove kreme koza se razmeksava i bolje upija nocne kreme i serum protiv bora oko ociju koji se pravi na sledeci nacin :
U 50 ml čistog maslinovog ulja ( o fantastičnim dejstvima maslinovog ulja sigurno ste već culi, odličan je izvor antioksidanasa koji usporavaju starenje, a podstiče i hidrataciju što je posebno dobro za kožu ) dodajte ulje isceđeno iz pet kapsula vitamina E . Vitamin E je jedan od najboljih antioksidanasa u organizmu koji se bori protiv slobodnih radikala (oni ubrzavaju starenje), ali je sjajan i za tretiranjem ožiljaka, te se baš zato smatra vitaminom mladosti i lepote. Dobro promešajte, a potom tu smesu pokapajte na parče vate. Vatu stavite na predeo oko očiju i držite oko deset minuta. Nakon toga, blago masirajte isti deo dva do tri minuta. Najbolje bi bilo da ostavite višak seruma da se upije tokom noći, ali ukoliko morate da ga skinete uradite to nežno papirnom maramicom. Ovaj serum je neophodno stavljati svako veče u maloj količini i rezultati će kroz mesec dana biti vidni!
Postoji još nekoliko jednostavnih načina da se izborite protiv bora uz maslinovo ulje.
Recimo možete masirati predeo zahvaćen borama samim uljem, bez ikakvih dodataka. Druga opcija je da u maslinovo ulje dodate nekoliko kapi meda i malo glicerina, a potom tu mešavinu nanosite na kožu svako jutro i veče.
Pre upotrebe preparata obavezno konsultujte dermatologa ili svog lekara.
Naučite da razgovarate i pažljivo osluškujte šta druga strana ima da vam saopšti
