Kako sprečiti da se pojavi bol u leđima, vratu i ramenima
Moderan način života i dugotrajno sedenje u kancelarijama ispred računara nosi svoje posledice. Nepravilno i dugotrajno sedenje, neodgovarajuće stolice često uzrokuju bol u leđima, vratu, ramenima i kičmi.
Bol u leđima, vratu i ramenima je veoma rasprostranjen problem, ali malo ko zna šta kičmi stvarno prija, a šta joj škodi. Naša leđa su naš aparat za kretanje i nisu stvorena da bismo satima sedeli. Da bi se sprečili bolovi u leđima, neophodno je da kretanje u većoj meri postane sastavni deo dana. Ovo se, pre svega, odnosi na decu.Takođe, kod dece postoji i nasledni genetski faktor gde su određeni delovi tela slabiji i uslovljavaju pojavu deformiteta. U takvim slučajevima treba preventivno ojačati te delove tela i sprečiti nastanak deformiteta.
Čak 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 80% bol u ledjima. Bol u ledjima je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru. Iako su u anatomskom smislu odvojeni vrat i ledja su funkcionalno povezani. Bol u ledjima je veoma česta pojava, može biti izuzetno dugotrajan, i kako bi se izbeglo narušavanje kvaliteta svakodnevnog života važno je na vreme se javiti lekaru. U Srbiji nemamo tačan podatak ali znamo da u Klinici za neorohirurgiju VMA operacije zbog bola u ledjima čina najmanje polovinu ukupnog broja,možemo slobodno zaključiti da imamo sličan problem kao SAD i druge zemlje.
Bol u leđima, vratu i ramenima – uzroci
Dugotrajno sedenje ispred kompjutera i uopšte vreme koje provedemo sedeći na poslu, može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog( neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti kojih je sve više. Najčešći bolovi su u šaci, ledjima i vratu. Osnovni rizici za nastanak bola u ledjima i vratu prilikom rada na računaru:
-
loš položaj tela
-
preduga upotreba računara( više od 4 sata dnevno)
-
izbegavanje pauza tokom rada na računaru
-
izbegavanje vežbi
-
nedovoljno spavanje
-
stres
-
nepravilno sedenje
Nepravilan položaj ledja tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja ledjnih mišića, odnosno do prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u ledjima i vratu. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.
Radno okruženje i bol u leđima
Neka novija istraživanja pokazuju da stojeći poloažaj smanjuje bol u leđima, međutim ni to nije potpuno tačno. Pošto u većini slučajeva nije moguće provesti veći deo vremena stojeći, preporuka je optimizovati svoj radni prostor. Monitor računara bi trebalo da je udaljen otprilike jednu dužinu ruke, prilikom sedenja kičma treba da stoji pravo, stopala treba cela da budu na podlozi, a ruke u laktovima savijene pod uglom oko 90 stepeni i položene na sto. Ovakav položaj pomaže pri smanjenju pojave bola u leđima, vratu, ramenima i zglobovima ručja.
Pauze
Pošto dugotrajno sedenje prouzrokuje bolove u leđima, vratu i ramenima, preporuka je praviti više kratkih pauza. Promena položaja, pomaže da se delovi koji su opterećeni opuste i time se umanjuje opterećenje koje određeni delovi tela trpe tokom sedenja. Ukoliko posao zahteva dugotrajno sedenje, potrebno je praviti pauze svakih sat ili dva, prošetati i razmrdati se.
Kada potražiti pomoć
Ukoliko se poajvi bol koji traje duže vreme i remeti kvalitet života, nije uputno pokušavati „popraviti“ stanje sa „uradi sam“ metodama ili vežbama. Sledeći korak je razgovor sa lekarom i definisanje tretmana i režima rada koji odgovara pacijentu kako bi se bol eliminisao.
Kako sprečiti da se pojavi bol u leđima, vratu i ramenima
Kako biste sprečili pojavu bola u leđima, preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta:
-
Imajte podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja ili vožnje
-
Često menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
-
Smanjenjem telesne težine smanjićete opterećenje na mišiće leđa
-
Trudite se da leđa ispravite tokom sedenja ili stajanja
-
Vežbajte, bavite se fizičkim aktivnostima
-
Nemojte podizati velike terete
-
Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
Poliklinija Galetić Novi Sad
Klasična homeopatija – sagledava čoveka kao jedinstvenu celinu fizičkog, mentalnog i emotivnog dela
„Zdravlje jednog organizma zavisi isključivo od života koji ga pokreće“, dr Samuel Hahnemann
Homeopatija je medicinski sistem koji je osnovao dr Samuel Haneman poreklom iz Nemačke.
Homeopatski sistem lečenja ima holistički pristup. Holizam je mesto gde su telo i um povezani, gde govore istim jezikom.
Ovakav pristup sagledava čoveka kao jedinstvenu celinu fizičkog, mentalnog i emotivnog dela koji funkcioniše u međuodnosu sa okolinom i Univerzumom. Sva stanja i bolesti se moraju sagledati u ovom kontekstu.
Hipokrat je govorio da „najpre treba lečiti dušu, a tek onda telo“, i da pacijentu treba „ponuditi najpre reč, a tek nakon toga lek“.
Zato je princip i način lečenja u homeopatiji individualan. Svaki čovek je jedinstvena celina. Haneman je smatrao da su simptomi bolesti znak borbe organizma protiv te bolesti i pokušaj da se povrati izgubljena ravnoteža. Zadatak lekara je da primeni način lečenja koji će povećati otpornost organizma i pomoći mu da se odbrani.
Da bi homeopata dobio sve neophodne podatke potrebno je da obavi razgovor sa Vama i postavi različita pitanja, kao npr: da li ste zimogrožljivi, pijete li hladne napitke kada ste prehlađeni, da li se bol javio prvo na levoj pa je prešao na desnu stranu, kako reagujete u nekim situacijama.. To je jedini način da se dobije kompletna slika jednog organizma. Kako je Haneman često govorio da je bolest unutrašnji proces koji se odvija po nekim pravilima ali da osim telesnih komponenti uključuje i misli i osećanja.
U homeopatiji se koristi termin vitalna sila. Sva živa bića pokreće vitalna (životna) sila. To je unutrašnja snaga organizma, neispevana pesma našeg bića koja postoji u nama i uvek je sa nama.
Princip vitalne sile objašnjava celovitost organizma, njegovu individualnost, posebnost u reagovanju i ispoljavanju. Pojava simptoma je zapravo pokušaj tela da signalizira poremećaj vitalne sile.
Nauka postojanje vitalne sile definiše kroz pojam psiho neuro endokrino imunološke osovine čime se suštinski objašnjava da svako ispoljavanje na telesnom, mentalnom, emotivnom ili bilo kom drugom planu je posledica narušene samoregulacije na jednom od nivoa ove osovine.
Na kom nivou će poremećaj nastati zavisi od predispozicije tog organizma, njegovih sklonosti i slabih polja.
Ovakav pristup je potpuno drugačiji od pristupa u klasičnoj medicini jer se rukovodi osnovnim principom „Similia similibus curentur“, u prevodu „slično se leči sličnim“.
Šta to znači? Ako jedna supstanca kod zdrave osobe dovede do pojave određenih simptoma, onda ta ista supstanca može da izleči te iste simptome koji se jave kao posledica bolesti.
Homeopatski lekovi se prave od supstanci biljnog, mineralnog, životinjskog i hemijskog porekla. Nakon što se napravi matična tinktura, uzima se jedna kap tog rastvora, meša sa alkoholom i snažno protrese određeni broj puta. Tako smo dobili homeopatski lek određene potencije.
Suštinska razlika između konvencionalnog (hemijskog) i homeopatskog leka je u tome na koji način se informacija leka prenosi na biološki sistem (organizam)-preko supstance ili preko energije. Kod konvencionalnih lekova aktivni sastojak je supstanca (materija). Tako znamo da jedna tableta ili kapsula sadrži određeni broj miligrama aktivne supstance. Kod homeopatskih lekova supstanca je veoma razblažena i aktivni sastojak je energija.
Dakle, lekovitost homeopatskog leka nije vezana za materiju već za energiju. Haneman je došao da zaključka da veoma razblaženi lekovi mogu da leče samo ako su homeopatski potencirani, odnosno energizirani putem protresanja i tako potencirani ne sadrže materijalne delove prvobitne supstance.
Dr Rajan Šankaran je rekao: „Ako smo u stanju živeti u sadašnjem trenutku onda situaciju sagledavamo onakvu kakva jeste. Tu nema konflikta. Situacija ostaje samo situacija i ne prelazi u problem.
Ako je situacija povezana sa nekim prošlim događajem i potvrđuje lažnu / pogrešnu percepciju stvarnosti onda prelazi u problem. Tako počinje proces u kome svaka naredna situacija postaje problem i samo se nadovezuje na prethodni. To prati osobu kroz čitav život, pravi deluziju koja upravlja njegovim životom i kroz čiju prizmu on sagledava sve situacije. Shodno tome i odgovor na te situacije postaje neadekvatan“.
Zabluda nas sprečava da vidimo stvari onakvim kakve one zaista jesu. Homeopatski lek stvara svesnost o tome tako što uspostavlja kontakt između Vas i situacije koja je proizvela tu zabludu.
dr Jelena Damjanović
Internistička ordinacija “HOLITIMED”
SAVETI FARMACEUTA TRUDNICAMA O RIZICIMA UZIMANJA LEKOVA
Trudnoća traje 38 do 40 nedelja i vremenski je podeljena na tri perioda (prvi, drugi i treći trimestar). Tokom celokupnog perioda plod prolazi kroz tri faze razvoja: preembrionalnu (još se delovi zametka nisu formirali), embrionalnu i fetalnu fazu. Prva faza, preembrionalna, traje najkraće, od trenutka začeća do 17-og dana nakon oplodnje. U toku embrionalnog perioda (od treće do 10-te nedelje) dolazi do razvoja organa, pri čemu se razvoj mozga, oka, uha i spoljašnjih genitalija nastavlja i tokom fetalnog perioda koji traje od jedanaeste nedelje do kraja trudnoće.
U prve dve nedelje od oplođenja lekovi ili dovedu do smrti zametka ili ako zametak preživi ne ostavljaju nikakve posledice na plodu. Prvi trimestar trudnoće ili prvih deset nedelja je najrizičniji period u razvoju ploda, s obzirom da je to period razvoja organa-organogeneza. U tom periodu određeni broj lekova, koji utiču na razvoj tkiva i organa ploda, može da dovede do nastanka vidljivih poremećaja na rođenju. Takve poremećaje nazivamo urođenim (ili kongenitalnim) anomalijama, a lekove koji mogu da ih izazovu nazivamo teratogenim lekovima. U drugom i trećem trimestru trudnoće lekovi koji deluju toksično na tkiva ploda mogu dovesti do manjih oštećenja (uglavnom oka i centralnog nervnog sistema). Takve lekove nazivamo fetotoksičnim lekovima.
Iako svako unošenje strane supstance u organizam trudnice predstavlja određeni rizik, lekovi u trudnoći se ipak moraju koristiti kada je očekivana korist za majku i dete znatno veća od mogućih štetnih dejstava. Da bi se pravilno procenio odnos koristi i štete od primene lekova u trudnoći, neophodna je pomoć zdravstvenih stručnjaka lekara i farmaceuta. Trudnice ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku, bez obzira da li se radi o lekovima koji se mogu dobiti bez recepta ili ne. Posebno je rizična upotreba dodataka ishrani, čajeva ili preparata alternativne medicine bez konsultacije sa zdravstvenim stručnjacima.
Agencija za hranu i lekove SAD (Food and Drug Administration-FDA) svrstava lekove u 5 kategorija prema riziku primene u trudnoći.
Kategorija A-odgovarajuća ispitivanja nisu pokazala rizik za fetus u prvom trimestru trudnoće i ne postoje podaci o rizicima u kasnijim trimestrima (pr. tiroksin, kalijum hlorid, vitamini u preporučenim dnevnim dozama)
Kategorija B-u ispitivanjima na životinjama zabeležen je neželjeni efekat, ali odgovarajuća ispitivanja na trudnicama nisu pokazala rizik za fetus u 1. trimestru trudnoće i nema podataka o rizičnoj primeni u kasnijim trimestrima (pr. beta laktamski antibiotici, paracetamol, ranitidin, insulin)
Kategorija C-ispitivanja na životinjama su pokazala neželjeni efekat za fetus, ali nema odgovarajućih ispitivanja kod ljudi: prednost primene ovih lekova kod trudnica može biti prihvatljiva uprkos mogućim rizicima (pr. metildopa, teofilin, karbamazepim, betametazon, aspirin, propranolol)
Kategorija D-postoje podaci o riziku za fetus kod ljudi, ali moguće prednosti primene ovih lekova kod trudnica mogu biti prihvatljive uprkos njihovim mogućim rizicima (pr. tetraciklini, valproinska kiselina, tobramicin, kortizon)
Kategorija X-ispitivanja na životinjama ili ljudima su pokazala abnormalnosti na fetusu. Rizik primene u trudnica jasno prevazilazi svaku moguću korist (oralni kontraceptivi, mizoprostol, citostatici, izotretinoin)
Fiziološke promene koje se događaju u toku trudnoće:
sporija peristatika gastrointestinalnog sistema
povećan srčani minutni volumen i plućni protok
povraćanje povećana perfuzija tkiva
porast ukupne telesne tečnosti
porast masnog tkiva
povećan protok krvi kroz bubrege i povećana brzina glomerularne filtracije
Fiziološke promene koje se događaju u toku trudnoće utiču na farmakokinetiku leka resorpciju, raspodelu, metabolizam i ekskreciju leka. Osim toga treba uzeti u razmatranje i prisustvo placente. Placenta razdvaja cirkulaciju majke od fetusa i preko nje se vrši razmena kiseonika, ugljen dioksida i hranljivih materija. Placenta ne štiti plod od efekata svih lekova. Lekovi kroz placentu primarno prolaze procesom pasivne dif uzije.Na prolaz leka utiču sledeći faktori: lipofilnost, brzina protoka krvi kroz placentu, stepen vezivanja za proteine plazme, molekulska masa.
Preporuke za terapiju u trudnoći:
Tokom prvog trimestra trebalo bi izbegavati primenu bilo kojeg leka
Prilikom izbora odlučiti se za korišćene lekove, za koje se pokazalo da su uglavnom neškodljivi
Uvek primeniti najmanju dozu
Izbegavati kombinovanu terapiju
Edukacija trudnice o rizicima i koristima svakog leka
PREPORUKE FARMACEUTA
Upotreba vitamina u trudnoći zahteva posebnu pažnju.Normalno se hranom unosi dovoljno vitamina i minerala,pa dodatna primena vitaminskih preparata u trudnoći najčešće nije potrebna.Izuzetak je folna kiselina,koju bi trudnice trebalo da uzimaju u toku prvih 12 nedelja trudnoće,u suplementacionoj dozi od 400mg oralnim putem.Folna kiselina sprečava u izvesnoj meri nastanak anomalija nervnog sistema.Primenu ostalih vitamina i minerala u trudnoći treba da odredi samo lekar,na osnovu uvida u stanje trudnice i njene laboratorijske rezultate.U trudnoći nikako ne bi trebalo uzimati napamet multivitaminske preparate,koji često sadrže velike doze vitamina rastvorljivih u mastima(A,D,K,E)za vitamin A je dosadašnje iskustvo pokazalo,da ako se uzima u velikim dozama tokom trudnoće,može izazvati urođene anomalije mnogih organa deteta.Ono što se još preporučuje trudnicama je suplementacija gvožđem od četvrtog meseca u količini od 50 mg dnevno, uz vitamin c i to oralnim putem našte.Uzimanje većih količina suplemenata gvožđa,može da dovede do pojave zatvora.
Opstipacija je inače problem sa kojim se suočava polovina žena tokom trudnoće.Javlja se kao posledica hormonalnih promena u prvim mesecima trudnoće,a kasnije kao rezultat uvećanja materice koja vrši pritisak na creva i otežava njihov rad.Kao bezbedni laksativi se mogu dati glicerinski čepići koji deluju jako brzo već nakon 30-60min.Međutim za dugotrajno rešenje opstipacije potrebno je korigovati ishranu i životne navike.
Upotreba antibiotika treba da ide pod nadzorom lekara.Nekritična upotreba antibiotika,bez stručnog saveta može da dovede do neosetljivosti bakterija ili preosetljivosti organizma na mnoge značajne grupe lekova,koje sa najmanje rizika mogu da se koriste tokom trudnoće.Tokom trudnoće su dosta česte urinarne infekcije koje se manifestuju učestalim mokrenjem,pečenjem pri mokrenju,bolom u predelu bubrega,pa čak i pojavom krvi u urinu,uz temperaturu.Pri takvim simptomima, obavezno je javiti se lekaru,kako bi se odradio pregled mokraće utvrdilo prisutvo bakterije i kasnije započelo sa antibiotskom terapijom.Uz antibiotsku terapiju mogu se koristi i urološki čajevi u čiji sastav ulaze plod brusnice(Vaccinium macrocarpon),list breze(Betulae folium)herba rastavića(Equisetum herbe),koren zečjeg trna(Ononidis radix).Treba piti što više tečnosti kako bi se „ispirali“ bubrezi i mokraćni kanali.
Kod trudnica dosta česta je i vulvovaginalna kandidijaza koja se manifestuje svrabom, peckanjem, iritacijom. Sekret je beličast, pojačanog mirisa i u obliku grozdastih plakova ili mekanog sira koji labavo prijanja na vaginalnu mukozu. Problem se rešava isključivo lokalnim antimikoticima u obliku vaginaleta u trajanju od 10-14 dana.
Mnoge trudnice, naročito u prvom trimestru, obilno povraćaju. Iako ova pojava obično spontano prolazi, ona može da naruši zdravlje ukoliko dovede do jače dehidratacije i gubitka u telesnoj masi. Neposredno posle povraćanja, nije dobro opterećivati želudac-ni tečnošću, ni hranom. Treba ga odmoriti sat-dva pa oprezno započeti unos tečnosti po principu „često a malo“. Nekada je ovo dovoljno da se simptomi u potpunosti povuku. Ukoliko se jave bolovi u trbuhu važno je da li trudnica ima stolicu ili ne. Proliv se leči uzimanjem probiotika, pri čemu nekoliko dana jesti lako svarljivu, barenu hranu, uz povećan unos tečnosti (čaj, posne supe). Ako simptomi ne popuste za dan-dva treba se javiti lekaru i odneti stolicu na pregled.
Gorušica u trudnoći javlja se usled usporenog rada creva, a kao posledica rada hormona. Hormoni utiču da se mišići jednjaka i želuca opuste, čime se omogućuje vraćanje kiseline iz želuca koja stvara osećaj pečenja u jednjaku i oko srca. Materica, koja se stalno uvećava, posebno u trećem, trimestru pritiska želudac i pogoršava ovu nelagodnu situaciju. Od lekova koji se mogu uzeti bez recepta (tzv. OTC preparati) u apoteci, su preparati koji sadrže aluminijum, magnezijum, kalcijum, hidrotalcit. Reč je o tabletama koje se žvaću posle jela i to 2-3 puta u toku dana ili pred spavanje. Za razliku od preparata aluminijuma i magnezijuma koji se najduže zadržavaju u želucu, natrijumbikarbonat (u narodu poznatija kao Sodabikarbona) se brzo i potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, te prouzrokuje i sistemske efekte, dovodi do alkaloze organizma i porasta natrijuma u serumu, tako da je trudnice ni u kom slučaju ne trebaju da koriste tokom trudnoće. Ukoliko se simptomi gorušice ne mogu rešiti antacidima i promenom načina života, trudnicu treba uputiti lekaru.
Povišena temperatura je najčešći znak infekcije. Ukoliko je blago ili umereno povišena (ne prelazi ispod 38.5 stepeni) ne treba je obarati, jer odbrambene snage organizma bolje funkcionišu pri povišenoj, nego pri normalnoj temperaturi. Potrebno je povećati unos tečnosti da ne bi došlo do dehidracije. Ukoliko je temperatura iznad 38.5 potrebno ju je obarati. Lekove na bazi acetilsalicilne kiseline kao i ibuprofen treba izbegavati. Potencijalno su opasni u trećem trimestru. Blokiraju dejstvo prostaglandina, čiji nivo raste pred porođaj i koji učestvuju u njegovom započinjanju. Povećavaju i sklonost ka krvarenju i kod majke i kod deteta, a to može da izazove komplikacije u toku porođaja. Uz antipiretike trudnica može kombinovati tuširanje mlakom vodom, pod uslovom da ono ne izaziva neku veću neprijatnost. U svakom slučaju, trudnica sa povišenom temperaturom treba da se javi lekaru, koji će doneti odluku o daljem lečenju. Ukoliko se radi o bakterijskoj infekciji biće propisan antibiotik. Ukoliko je virusna infekcija u pitanju u toj situaciji pomažu topli napici i pastile za dezinfekciju grla.
Ukoliko tokom trudnoće trudnicu zaboli glava treba izmeriti krvni pritisak. Povišenim krvnim pritiskom se smatraju vrednosti iznad 140|90mmHg. Povišen krvni pritisak koji je indukovan samom trudnoćom praćen je glavoboljom i zujanjem u ušima. On zahteva neodložnu lekarsku pomoć. Tokom trudnoće treba obratiti pažnju i na vrednost šećera u krvi, kako bi se na vreme otkrilo prisustvo gestacionog dijabetesa.
Svakodnevno konzumiranje alkohola tokom trudnoće je teratogeno, dovodi do fetalnog alkoholnog sindroma i izaziva zastoj u rastu. Upotreba cigareta, nikotin i njegovi metabolički produkti, dovode do prevremenog rođenja, spontanog pobačaja, fetalne neurotoksičnosti i defektima u plućnoj funkciji.
Kod velikog broja mladih žena su prisutne razne hronične bolesti: visok krvni pritisak, epilepsija, bronhijalna astma, bolest štitne žlezde, srčana oboljenja, neurološke bolesti. One zahtevaju dugotrajno lečenje. Ipak, zahvaljujući savremenim stavovima u lečenju, tok trudnoće može da protiče bez komplikacija. Pre planirane trudnoće,žene hronični bolesnici bi trebalo da se posavetuju sa svojim lekarima o eventualnoj promeni terapije, kako bi buduća trudnoća protekla sa najmanjim komplikacijama i minimalnim rizikom za plod, uz korišćenje neophodnih lekova. Lečenje ne sme da se prekida, ali lekovi mogu da se prilagode trudnoći.
dipl. farm. spec. Stanković Vojislava
LICE OTKRIVA BOLEST – čelo, nos, brada, desni i levi obraz odgovara na pitanja šta se događa u našem telu
Više od tri hiljade godina star je kineski metod čitanja bolesti sa lica
Telo nas na mnogo načina upozorava da je u njemu nastala neravnoteža, pa ga zato treba pažljivo posmatrati i osluškivati njegove signale.
Prema kineskoj tradicionalnoj medicini, lice je ogledalo našeg zdravlja. Čelo, nos, brada, desni obraz, levi obraz – svaka od tih pet zona odgovara na pitanja šta se događa u našem telu. Ali najpre treba da naučimo šta znače signali i znakovi na licu. Čitajući pažljivo, možemo da reagujemo na vreme i predupredimo bolest.
– Postoje četiri glavna metoda koja se primenjuju kod dijagnostike oboljenja. To su: posmatranje pacijenta, postavljanje pitanja, slušanje i mirisanje, koji čine celinu, te palpacija. Svaka od njih ima više podvrsta i svi oni skupa se koriste za dijagnostiku lica ili „mian shen“.
Taj metod star je više od 3.000 godina, a lekari kineske medicine se i danas oslanjaju na znakove koje mogu da pročitaju sa lica pacijenta. Smatra se da na taj način može da se pročita oko 60 odsto našeg zdravstvenog stanja. Zbog svoje pouzdanosti taj metod se sve češće primenjuje i u zapadnom svetu.
Lice je poput otvorenog prozora na našem telu, koji može mnogo da nam kaže o trenutnom stanju organizma. Postoji više načina kako da ga pročitamo .
Svaki deo našeg lica odražava različite elemente: vatru, zemlju, vodu, metal i drvo, koji odgovaraju određenim organima.
Škola kineske medicine „pet elemenata“ postavlja dijagnozu prema odnosu tih elemenata u pacijentovom telu. Svaki od njih je sa onim drugim u kompleksnom, sinergičkom odnosu: Lekar škole „pet elemenata“ pokušava da uspostavi ravnotežu tih elemenata i na taj način telo vrati u stanje zdravlja.
Čelo
Prema kineskoj medicini, čelo odgovara elementu vatre. Ono se u većini analiza povezuje sa digestivnim sistemom i srcem. Na njemu se odozgo nadole čitaju: bešika, debelo i tanko crevo. Crvenilo, suvoća, pojava malih krvnih sudova mogu ukazivati na slabu detoksikaciju digestivnog trakta, nedostatak tečnosti i preterano konzumiranje alkohola.
Crvenilo ili male krvne žile koje se pojavljuju kao diskoloracije na čelu mogu da ukažu na probleme sa srcem. Diskoloracija kože takođe može biti uzrokovana nedavnim emocionalnim iskustvima, kao što su raskidi ili gubici. Ako diskoloraciju prate lupanje srca, vrtoglavica, nedostatak daha, bol ili trnci u levoj ruci, treba odmah potražiti lekarsku pomoć.
Brada
Brada je područje koje se odnosi na element vode, što je povezano s bubrezima, mokraćnim mehurom i reproduktivnim sistemom, uključujući i hormonalni status i žlezde.
Obojenost i tamne mrlje na koži oko usta i brade mogu ukazivati na probleme s bubrezima ili mehurom. Bubuljice oko brade mogu značiti hormonsku neravnotežu. Problem se najčešće javlja kada telo proizvodi višak estrogena i testosterona.
Udubljenje između nosa i gornje usne, koje se zove se philtrum, odnosi se na matericu i jajnike kod žena i prostatu kod muškaraca. Horizontalne linije ili diskoloracije preko philtruma mogu da ukažu na probleme s neplodnošću zbog endometrioze ili cisti.
Nos
Nos odgovara elementu zemlje i povezuje se sa želucem, slezinom i pankreasom. Pojava bubuljica ili svraba na nosu pokazuje da organizmu nije prijala uzeta hrana. Prekomerni miteseri mogu ukazivati na lošu stolicu. Ispucali kapilari i crvenilo u korenu nosa govore o prekomernom uzimanju pića, kafe i čajeva, ali i o stresu i brigama. Masnoća na nosu ukazuje na yin energiju, na osobe sklone prehladama i bronhitisu. Pojava crvenila na donjem delu nosa i kapilari ukazuju na yang energiju, na sklonost ka alergijama i respiratornim problemima, poput polenske groznice.
Desni obraz
Desni obraz povezuje se sa elementom metala, što znači sa plućima i debelim crevom. Akne, ekcem ili lagano crvenilo mogu predskazati prehladu. Bolesti pluća ili gornjih disajnih puteva mogu da podstaknu vizuelne simptome na desnom obrazu. Ljudi sa respiratornim alergijama ili astmom skloni su ekcemu, blagom osipu ili laganoj plavkastozelenoj nijansi desnog obraza.
Levi obraz
Levi obraz vezuje se za elemenat drveta, za jetru i žučnu kesu. Pojava vena , crvenila i osipa mogu biti znak visokog krvnog pritiska. Problemi u tom delu lica takođe otkrivaju emocionalne probleme, kao što su ljutnja, bes i depresija.
Internistička ordinacija “HOLITIMED”
Sok koji popravlja krvnu sliku, za astmu, reumu, skida celulit i višak kilograma
Celer je bogat lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom, kalijumom i natrijumom.Snižava krvni pritisak, topi kalorije i deluje protiv bakterija. Organizam za varenje celera utroši mnogo više energije (kalorija) nego što sam koren sadrži pa se preporučuje za mršavljenje, ali i čuvanje dobre linije. Šargarepa sadrži betakaroten, koji joj obezbeđuje karakterističnu narandžastu boju. Takođe sadrži dosta vitamina, kao što su A, C, B1, B2, B3, B6, B9, E i vitamin K; i minerale – kalujum, magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor. Predstavlja izvor ugljenih hidrata i vlakana. Šargarepa sadrži 40 kalorija na 100g, tako da je efikasna za osobe koje žele da imaju vitku liniju. Sok od cvekle regenerise jetru i sprecava starenje organizma, Blagotvorno deluje kod bolesti jetre , bolesti pluca, bolesti kože, cišcenja organizma, groznice, prehlade, posledica pušenja, trovanje nikotinom, zatvora… Po prehrambenim i lekovitim svojstvima paškanat spada u red najvrednijih povrtarskih kultura. Dobar je diuretik i deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad. reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova, jača srce i reguliše njegov nepravilan rad, a potpomaže i bržem oslobađanju od celulita. Ovaj neverovatni sok popravlja krvnu sliku, preporucuje se za astmu i reumu, skida celulit i višak kilograma.
Za ovaj sok potrebno je:
1 kоrеn cеlеrа
3 šаrgаrеpе
1 cvеklа
1 paškanat
2 litrа vоdе
Pоstupаk priprеmе:
Оgulite kоrеn celera, šаrgаrеpu, cvеklu i belu šargarepu, a zatim sve izrendajte. Dоdајtе prеthоdnо prоkuvаnu vоdu i pustitе dа smеsа odstојi tоkоm nоći.Prоcеdite tеčnоst nаrеdnоg dаnа i piјte nа prаzаn stоmаk, јеr nа tај nаčin ćеtе mоći dа dоbiјete nајbоlје mоgućе rеzultаtе u lеčеnju. Preporuka je da se pije polako, a da se svaki gutljaj nakratko zadrži u ustima.
MITESERI NESTAJU ZA 20 MINUTA pomoću ove prirodne maske
Mitiseri su jedan od najvećih neprijatelja lepe kože. Svi koji muku muče sa njima znaju da umeju da budu prava “napast” Kako ih se otarasiti?
Mitiseri se pojavljuju na skoro svakoj vrsti kože, ali najčešće na masnoj ili kombinovanoj. Obično ih najviše ima u T-zoni (čelo, nos, brada) i rezultat su nepravilne nege kože ili hormonskog disbalansa. Šta su zapravo mitiseri? Mitiser je mešavina prljavštine, mrtvih ćelija i sebuma koji se skupljaju u porama. Prvo što nam pada na pamet je da ih iscedimo, međutim ukoliko su previše duboki postoji mogućnost upale okolnih područja i time samo pogoršavamo situaciju.
Još jedan razlog pojave mitisira je preterano korišćenje krema i nege za lice, kao i korišćenje pogrešne kozmetike namenjenoj drugačijoj vrsti kože od one koja vam pripada. Na primer, oni koji imaju masnu kožu neretko koriste jake proizvode koji isušuju kožu ili se pak dešava da izostavite toner (koji između ostalog zatvara pore) pre stavljanja kreme. Tako lojna žlezda luči više nego obično i umesto da se lučenje sebuma na licu smanji, ono se zapravo povećava.
Odabir odgovarajućeg proizvoda za negu kože je imperativ u cilju postizanja zdrave, čiste i sveže kože.
Sastojci koji su potrebni kako bi napravili prirodni recept za uklanjanje mitisera su:
-
kašika želatina
-
2 kašike mleka
Uputstvo za pripremu:
Pomešajte sastojke i stavite ih u mikrotalasnu do 20 sekundi tako da smesa postane topla na dodir. Nakon što izvadite smesu iz mikrotalasne, može se desiti da osetite neprijatan miris, ali ne marite jer ovaj recept je zaista efektan!
Pre nego što stavite smesu na lice, poželjno je da otvorite pore tako što ćete staviti vrući peskir na predeo zahvaćen mitiserima koji nameravate da tretirate. Potom stavite smesu na lice i držite do 20 minuta sve dok se smesa ne stegne.Oljuštite smesu sa lica .
Sva prljavština iz mitisera će se popeti iznad površina pora. Ostatak blago istrljajte peškirom.
Umijte se mlakom pa hladnom vodom kako bi suzili pore.
Sledeći korak je čišćenje tonerom kako bi zatvorili pore i obnovili PH ravnotežu kože.
Na kraju namažite blagu dnevnu kremu.
Propolis lek za imuni sistem. kijavicu, Infekcije, opekotine, oštećenu kožu
Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) kao i ostaci uginulih pčela obloženi su smolastom materijom-propolisom koja očigledno sprečava njihovo raspadanje. Ovo je navelo naučnike da ispitaju sastav ove materije.
Tako je utvrđeno da je propolis gusta, tamna smolasta masa koja nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčela na smolu koju one sakupe sa pupoljaka i mladih izdanaka. Pčele ovom materijom oblažu i zatvaraju pukotine i šupljine u košnici, pa pčelari na ovaj način i stimulišu pčele da prave propolis.
SASTOJCI. Propolis sadrži preko 100 jedinjenja. Najviše su zastupljeni fenoli (58%), zatim pčelinji vosak (24%), drugi voskovi (8%), a prisutni su i flavonoidi (6%), triterpenska jedinjenja (0,5%), lipidi. Značajno je i prisustvo bioelemenata kao što su Mn, Cu, Zn.
Međutim pošto je sastav propolisa uslovljen njegovim geografskim poreklom, odnosno biljnom vrstom sa čijih pupoljaka je skidana smola, često se može zabeležiti i prisustvo estara kafene i ferula kiseline, vanilina i eugenola.
DELOVANJE I UPOTREBA. Upotreba propolisa je zastupljena gotovo na svim kontinentima, a njegov sastav, kao što je već pomenuto zavisi od geografskog porekla i biljne vrste koju pčele koriste, pa iz različitih delova sveta stižu i različiti izveštaji o njegovom delovanju.
Istorijski gledano propolis se u tradicionalnoj medicini koristio oralno u lečenju bakterijskih infekcija kao što je tuberkuloza; gljivičnih infekcija kao što je oralna kandidijaza, infekcija izazvanih parazitima kao što je malarija i virusnih infekcija kao što je kijavica. Različitim labaratorijskim ispitivanjima na životinjama i ljudima potvrđeno je ovo antiinfektivno delovanje za koje se predpostavlja da potiče od flavonoida. Ali ipak, propolis nije efikasan antiinfektivni lek.
Jedan od sastojaka propolisa, fenetil estar kafene kiseline (CAPE), može da ometa delovanje faktora koji se normalno oslobađaju pri inflamaciji, tj. pokazuje antiinflamatorni efekat. A prema rezultatima pojedinih animalnih studija propolis može povećati funkciju imunog sistema, a može imati i antikancerogeno delovanje.
Stimulacija aktivacije makrofaga je može smatrati dokazom nespecifičnog imunostimulantnog delovanja propolisa. Na osnovu ovakvog delovanja propolis se može koristiti i u prevenciji infekcija koje mogu biti izazvane Gram-bakterijama (Klepsiella pneumoniae, Proteus vulgaris, Escherihia coli, Pseudomonas aeruginosa), a što je i potvrđeno studijom urađenoj u Sofiji na Institutu za Imunologiju i Mikrobiologiju, Bugarske Akademije Nauka.
Početkom 2003. godine su objavljeni rezultati randomiziranog konrolisanog kliničkog istraživanja o potencijnoj upotrebi vodenog eksrtakta propolisa kao dopunskog sredstva u lečenju pacijenata sa astmom.
Preparati propolisa za spoljašnju upotrebu su se koristili u narodnoj medicini za lečenje opekotina. Zbog svoje žilave konzistencije propolis je dobro štitio oštećenu kožu, mnogo pre pojave prvih zavoja, a zahvaljujući njegovom antiinfektivnom delovanju štitio je kožu od infekcija. I danas se kod pojedinaca sa opekotinama drugog stepena mogu koristiti kreme sa propolisom da bi se smanjila inflamatorna reakcija i organizam zaštitio od prodora mikroorganizama. U iste svrhe ispitivana je i njegova upotreba nakon hirurških intervencija u ustima.
DOZE. Nakon skupljanja propolisa iz košnice, koji je na običnoj temperaturi mek, ova masa se hladi da bi postala čvrsta i lomljiva. Kao takva ona je lakša za dalju obradu, jer se može prevesti u prah, iz koga se najčešće izrađuje 2-4% etanolni rastvor za premazivanje sluznica. Konsentrovaniji rastvori (20%) se koriste eksterno.
Pošto danas na tržištu postoji veliki broj preparata koji u različitom stepenu sadrže propolis, a koriste se u različitim oblicima (puderi, ekstrakti, kapsule, tablete) i za različite indikacije, najbolje je pridržavati se uputstva proizvođača.
NEŽELJENI EFEKTI I KONTRAINDIKACIJE. Za sada su zabeleženi neželjeni efekti samo kod pojedinaca koji su alergični na propolis ili neku njegovu komponentu. Najčešće se manifestuju kao bolne ranice u ustima kod oralne primene, odnosno svrab nakon primene preparata na kožu.
Svaki pojedinac koji zna da je alergičan na neki od pčelinjih proizvoda ili pati od polenske kijavice trebalo bi da izbegava kontakt sa propolisom ili njegovim proizvodima, odnosno njegovu upotrebu.
Iako prema najnovijim istraživanjima upotreba vodenog ekstrakta propolisa pokazuje povoljne rezultate kod pacijenata sa astmom, on može biti i kontraindikovan u ovom stanju, pa je najbolje ne koristiti ga pre konsultacije sa stručnim licem.
www.apotekaue.rs
Sok koji deluje kod bolest: jetre, pluca, kože, groznice, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, trovanje nikotinom, tumora, zatvora
