Jedan krevet, različiti snovi! Nakon deset godina braka, mnoge žene kažu kako im prija nekoliko dana razdvojenosti od partnera…

Suzan Šapiro Baraš, autor nekoliko bestselera o vezama, bavila se temom braka u svom istraživanju, kako bi pomogla ženama da prepoznaju probleme u vezi i ojačaju je.

Prva faza: Mlada sa mnogo nade
Ovo je faza koja se najviše idealizuje, kada mladi par još uvek uživa u fazama srećnog braka kao što su strast, intimnost i posvećenost. Iako su strast i intimnost veoma važni u ovoj fazi, potrebno je raditi i na razvijanju prijateljstva, kako bi se održao brak.

Druga faza: Savršena supruga
Pre venčanja budući supružnici su se dogovorili o podeli kućnih poslova. Međutim, nakon dve ili tri godine braka, stvari se menjaju. Muškarci počinju da se opuštaju i misle da su svoju posvećenost braku dovoljno pokazali izgovaranjem sudbonosnog “da”. Suzan kaže da je većina žena, u prvim godinama braka, bila razočarana navikama i ponašanjem svojih muževa. Kada ružne navike isplivaju na površinu, bilo da su to prljave čarape ispod trpezarijskog stola, ili pretrpane kante za smeće, treba raditi na svojoj toleranciji i imati na umu da nijedan brak nije savršen.

Treća faza: Dete kao centar sveta
Ženini stavovi i ponašanje se menjaju sa dolaskom bebe, što se odražava na odnose sa partnerom. Savet je da se žena ne prepusti potpuno ulozi majke, već je potrebno negovati odnos sa mužem kao i sa detetom. Ukoliko su bračni partneri zadovoljni stanjem u kome je dete centar sveta, važan je dogovor o načinu podizanja porodice.

Četvrta faza: Jedan krevet, različiti snovi
U ovoj fazi, koja nastaje obično nakon deset godina braka, mnoge žene su istakle da im nekoliko dana razdvojenosti od partnera prija. Čak i one koje su odlučne da ostanu u braku, izjavile su da postoji određena netrpeljivost u odnosu sa partnerom. Suzan savetuje da se očekivanja od bračnog života usklađuju sa promenama koje brak donosi, samim tim, i eventualna razočaranja će biti manja.

Peta faza: Distanca
Nakon 15 godina braka, kako deca postaju samostalnija, žene koje su bile posvećene samo porodici, počinju da razmišljaju o povratku na posao. Ova faza može predstavljati plodno tlo za avanturu. Suzan kaže da čak 60 procenata žena učini fizičku ili psihičku preljubu tokom braka.

Kad nedostaje bliskosti u braku…

Takozvane psihičke avanture se uglavnom događaju na poslu, a ljubavnik se, uglavnom, po svim osobinama razlikuje od muža. Žene kojima nedostaje bliskost sa početka braka, treba da se potrude i poprave stvari tako što će više vremena provoditi sa svojim mužem.

Šesta faza: Razvod u srednjim godinama
Afere započete u petoj fazi, mogu postati razlog za razvod braka u srednjim godinama. Mnoge žene počinju da se pitaju šta dobijaju od svog braka. Sada zarađuju, deca više ne zavise od njih, i ovo može uticati na porast samopouzdanja i eventualni razvod braka. Pre nego što se odluči za bračnog savetnika, najpre se savetuje obraćanje sopstvenom terapeutu. Privremeno razdvajanje može biti jedno od rešenja, pre nego što se supružnici odluče za konačan razvod.

Sedma faza: Pregovaranje
U ovoj fazi, između 15 i 30 godina braka, moguće je ponovo preispitivanje i, na kraju, odustajanje od razvoda. Razvedeni prijatelji možda ipak nisu toliko srećni i bezbrižni kao što se činilo. Suzan savetuje žene da se zapitaju da li njihove slobodne prijateljice utiču na njih hvalospevima o svom ljubavnom životu. Neki novi plan može ponovo ojačati vezu sa bračnim partnerom.

Osma faza: Ravnoteža
Za razne manipulacije i nadigravanje je kasno nakon 30 ili 40 godina braka. Supružnici već dobro poznaju svoje i partnerove slabosti. U ovom trenutku, dolazak unuka može promeniti ravnotežu. Savetuje se međusobna podrška u promenama koje nosi zajednički život, kao što je, na primer, prisustvo unuka.

Deveta faza: Ljubav i saosećajnost
Kako se približavaju srebrna i zlatna godišnjica braka, žene shvataju koliko je važno da ne omalovažavaju muževe. Takođe su naučile i da opraštaju. Suzan kaže da u ovoj fazi žena stoji uspravno u braku, uspela je da prilagodi svoje ponašanje i stavove, poštujući osnovne pretpostavke posvećenosti i bračne zajednice. Supružnici treba jedno drugom da pružaju kao podršku i sigurnost, bez podsećanja na ružne događaje iz prošlosti, koji mogu uneti nemir u zlatno doba života.

Izvor: zenskimagazin.rs

Sladoled je seksi, to ne treba posebno naglašavati, pa ne čudi da su psiholozi već odavno pokušali pronaći vezu između omiljene vrste sladoleda i seksa. Evo do kojih su zaključaka došli.

Čokolada – vi ste osoba koja je strastvena i voli uživati, što u hrani, što u seksu. Dobri ste i izdržljivi u krevetu, a imate i šesto čulo kojim nepogrešivo gađate u tačke koje partner obožava.

Kafa i karamela – nisu klasični ukusi sladoleda. To su pragmatični ljudi bez prevelikog smisla za eksperimentiranje, njima je ljubav više intelektualna nego telesna kategorija.

Orašasti plodovi – oni koji vole ukuse badema, lešnika, pistaća ili oraha vole svoj ukus više od svega, pa tako i jednu osobu u svom životu. Kod njih nema šaranja, romantičari tog tipa su uvek usredotočeni na trenutnog partnera i nevera im nikad ne pada na pamet, pa je logično da imaju vrlo izraženu želju za porodicu.

Limun – popularan ukus zbog svoje svežine koja leti donosi stvarno olakšanje, a jedu ga sanjari koji vole egzotično, stoga je uz njih erotika uvek nešto više, a pravoj se ljubavi predaju u potpunosti.

Vanila – možda i deli prvo mjsto popularnosti s čokoladom, a osoba kojoj je to omiljeni ukus čvrsto stoji na zemlji i voli klasičan sladoled i klasičan seks. Eksperimenti u krevetu vam nisu nešto posebno, redovno odbijate ponude za seksom na čudnim mestima, ali ste nežni i tražite pravu ljubav.

Izvor: Ljepotaizdravlje.hr

Posmatrajući godinama (kao psihoterapeut), a i samog sebe ispitujući, kako muškarac najčešće gleda ženu, otkrio sam sedam mogućih tipova muškaraca. Da pokušam da ih prikažem i donekle objasnim, piše Akademik prof. dr Vladeta Jerotić u svojoj knjizi „O braku“.

1 NEŽAN MUŠKARAC

Nežan pogled (i duže gledanje) muškarca na ženu, verovatno je najpoželjniji jer je najbliži onom idealu muškarca koji očekuje da kroz gledanje (duže gledanje!) jednog lepog dana vidi ženu. Ovo je prilika da je muškarac zavoli, i, možda, trajno voli (eto srećnog braka!). Nežni (prvi) pogled muškarca na ženu, ukazuje na srećno provedeno rano detinjstvo sa majkom koja je volela i muža i dete, i bila voljena.

2 SAŽALJIV

Sažaljiv pogled muškarca na ženu, otkriva nam muškarca osećajnog i sažaljivog, koji je upravo tako, od ranog ili poznijeg detinjstva, posmatrao svoju majku, tip mučenice (nekad istina i samomučenice), kinjene na razne načine od muža (njegovog oca), možda i od njene ili od njegove porodice. U slučaju braka sa takvom ženom (kao što je bila njegova majka), dve su mogućnosti česte. Ili će se muž pretvoriti vremenom u svoga oca, preko poznatog i raširenog mehanizma „identifikacije sa agresorom”, ili će istinski i samosvesno ispravljati (i možda ispraviti) loše očevo ponašanje prema majci, voleći svoju ženu takvu kakva je („mučenički tip žene”, koja ipak više pati, nego što uživa u patnji); u najboljem slučaju, voleći je, ispraviće je i približiti tako tzv. normalnoj ženi.

3 POTCENJIVAČKI

Kada muškarac gleda na ženu potcenjivački (nekad i prezrivo), loš je to predznak za njegov budući bračni ili vanbračni život. On je tako naučio da gleda svaku ženu od ranog ili poznijeg detinjstva, jer je tako na njegovu majku gledao njegov otac. A zašto je tako gledao njegov otac (deda, pradeda…) na ženu? To je bio najčešće „pogled na ženu” u srpskoj patrijarhalnoj porodici kroz vekove. Potcenjivački odnos balkanskog muškarca prema ženi, najbolje pokazuju srpske narodne poslovice (neću ih ovde navoditi, svako ih može naći u Vukovim narodnim poslovicama). Da potcenjivačko-prezriv odnos muškarca prema ženi nije uvek takav bio, pokazuju istraživanja našeg poznatog etnopsihologa Bojana Jovanovića, a mogu se naći slični podaci i u vrednoj knjizi dr Miodraga Purkovića, proučavaoca srpske srednjovekovne nacionalno-crkvene istorije, pod naslovom Srpska kultura srednjeg veka (Himelstir, Nemačka, 1985.).

4 POŽUDAN

Požudan pogled muškarca na ženu, u prvom redu je namenjen njenom osvajanju: agresivnom i seksualnom ili prvo seksualnom, pa onda i agresivnom. Moje dugogodišnje iskustvo kao psihoterapeuta sa različitim tipovima „osvajanja” žene od strane muškarca, pokazali su mi da agresivan nagon u čoveku, njegova želja za posedovanjem i moći, snažnija je, dugotrajnija i upornija od seksualnog nagona i njegovih imperativnih zahteva. Pravih erotomana (poremećaj seksualnog nagona kod muškarca i žene-nimfomanke) malo je kod oba pola. Otud seksualna požuda nekih muškaraca krije njihovu strasnu želju za posedovanjem žene koja se često, vremenom, pretvara u bezobzirno vladanje nad ženom, uključujući njegovo „pravo” na seksualni odnos kad god zaželi. Iako je želja za posedovanjem, kao deo agresivnog nagona (i kod muškarca i kod žene), prirodna, ova se želja pretvara u izopačenost onda kada je muškarac, zbog nečega značajnog, postao i ostao infantilan od detinjstva. U požudnog muškarca nema ljubavi, otud opasnost za njega da postane bludnik, a ne prirodni sejač života. Obuzetost takvog muškarca ženinim telom (čemu danas „pomaže” seksualna klima u svetu Zapada) opasna je i za muškarca i za ženu, jer se kod muškarca može da pretvori u seksualnu opsesivnu neurozu, a ženu da pretvori u frigidnu lutku koja se kupuje.

5 UPLAŠEN

Uplašen pogled muškarca na ženu, otkriva nesigurnog muškarca – nesigurnog kako u ljubavi, tako i u polnim odnosima – kome ni otac ni majka nisu u detinjstvu omogućili, svojim konfliktnim ponašanjem, da stekne dovoljnu meru samopouzdanja kao duševno-duhovno i kao polno biće. Poznati „kastracioni kompleks” mogao je da se u sinu rano pojavi, bilo od grubog „kastrirajućeg” oca, ili od tipa „kastrirajuće” majke. Žena za takvog muškarca predstavlja onda stalnu opasnost; takvi muškarci ili ostaju trajno neoženjeni, ili nesvesno biraju tip kastrirajuće žene. I u ovom slučaju, kao i u svim ostalim, uspešno, manje uspešno ili neuspešno vaspitanje još u ranom detinjstvu odrediće budući odnos muškarca prema ženi.

6 RAVNODUŠAN

Ravnodušan pogled muškarca na ženu označava različit tok muškog erotsko-seksualnog života: lišenog majčinske ljubavi, izloženog uticaju loše majke, snažno pogođenog nekom neuspelom ljubavi u adolescentnom dobu. Posle ovakvih i sličnih ranih trauma u životu muškarca, njegove prirodne erotsko-seksualne potrebe može odvesti u različite oblike ponašanja. Tako je moguće da postane homoseksualac (dakle, ne urođen, već stečen), potom mrzitelj žena, ali moguće je da se približi i nekom aseksualnom obrtu u polnom životu. Ravnodušan pogled prema ženama kod muškarca „prirodan” je kod evnuha i u slučajevima organskih poremećaja hormona i muškog organa za snošaj i oplođavanje.

7 POSLOVAN

Poslovan pogled na ženu, počeo je preovlađivati od vremena industrijske revolucije na Zapadu i uspona kapitalizma, da bi u današnje vreme zauzeo skoro pretežno mesto u odnosima muškarca i žene, svodeći lagano, i prirodnu potrebu za ljubavlju, kao i prirodnu potrebu za polnim odnosima sa suprotnim polom na poslovnu meru koja vodi brigu u prvom redu o korisnosti odnosa među polovima.

I posle svih ovde, na brzinu nabrojanih „pogleda muškarca na ženu”, ovaj poslovni pogled ukazuje na vrhunac otuđenja čoveka od čoveka, samim tim i na otuđenje muškarca od žene i obratno. Umesto pogleda simpatije, onda moguće ljubavi, muškarac posmatra ženu (ali sve češće i žena tako gleda muškarca) kao objekt, a ne subjekt u komunikaciji. Ljubav se izopačila u blud (kada su u pitanju polni odnosi), a egzistencijalna komunikacija buberovskog Ja-Ti odnosa, pretvara se sve češće u korisnost (pre svega materijalnu) međusobnih odnosa.
Ne znam koliko sam uspeo da u ovoj kratkoj skici odnosa (pogleda, gledanja i viđenja) muškarca prema ženi, nešto kažem o stvarnim odnosima, danas, među polovima. Sigurno je da su ovi odnosi daleko složeniji i raznovrsniji nego što sam ih ja ovde prikazao, samo na osnovu površnog „pogleda” muškarca na ženu.

Ostaje mi da kao hrišćanski antropolog (po mogućnosti objektivan posmatrač realnih zbivanja među polovima danas), s jedne strane žalim zbog napredovale pojave otuđenja među ljudima u svetu (sledstveno onda i među polovima), s druge strane da se nadam popravljanju ovakvih odnosa u budućnosti. Bitno je pri tome pitanje da li se ljudi (kao pojedinci, ne kao narodi) mogu menjati u toku jednog, relativno dugog života. Da li se, dakle, potcenjivački, ravnodušni, uplašeni, bludni a posebno poslovni pogled muškarca na ženu (i naravno, sve češće, takvi isti pogled žene na muškarca) mogu ispraviti ili ne mogu. Ubeđenja sam da je takvo ispravljanje moguće, ostaje, naravno, pitanje – kako.

Odlomak iz knjige Vladete Jerotića “O braku”,
izdavač Zadužbina Vladete Jerotića