Naslovna Blog Stranica 458

10 bitnih saveta za efikasno vežbanje u teretani

Dr ŽAna Panovna
-
0
10 bitnih saveta za efikasno vežbanje u teretani

Današnji način života vrlo je stresan, te svako od nas treba da se pronađe u određenoj fizičkoj aktivnosti koja nam prija i odgovara. Mnogi se odlučuju na vežbanje u teretani uz stručno lice, instruktora koji će nam pomoći u postizanju željenih rezultata. Međutim, vežbanje nije samo puko prepuštanje uputstvima instruktora, već postoje i stvari na koje mi, kao odgovorni vežbači, moramo obratiti pažnju. Imajte na umu da ste vi odgovorni za vaše zdravlje i potpuni ugođaj u određenoj fizičkoj aktivnosti, bilo da se ona sprovodi u teretani ili nekoj sali, u prirodi, itd. Ako ste se opredelili za teretanu, onda morate biti dobro informisani o uslovima koje pruža teretana i stručnosti kadra u njoj. 

1.Razmislite da li je teretana zaista mesto gde želite da vežbate; pogotovo ako ste vežbač početnik, nemojte se odlučivati za skupe programe, bacati i vreme i novac, misleći da ćete time postići rezultate; prvo probajte par individualnih treninga uz savete instruktora da biste otkrili da li vam zaista odgovara takav način rada.

  1. Morate reći šta želite! U prvom razgovoru sa instruktorom skrenite pažnju na delove tela koje želite da korigujete, na šta najviše želite da obrati pažnju u radu sa vama. Ovaj se razgovor mora obaviti pred sam početak trenažnog procesa, pre prvog treninga, kako bi vaš trener napravio odgovarajući program vežbanja. Nikako nemojte pristati na „već osmišljen program” koji će vam dati na papiru uz par kratkih površnih instrukcija, ubeđujući vas da je to ono što treba da radite, da su to vežbe koje vam odgovaraju. Svačije telo je drugačije, ne postoji već unapred smišljen program vežbanja. Postoje različite forme treninga, ali sigurno je da instruktor nije mogao da ima unapred smišljen program, a da pritom prvo ne porazgovara sa vama i ne proceni šta možete, a šta ne možete da radite. Takođe, ako niste sigurni u izbor programa, krenite na par probnih treninga, da se bolje upoznate sa vašim trenerom i uverite se da vam vežbe odgovaraju.

  2. Instruktor vam mora ulivati poverenje. Zapamtite: on radi sa vašim telom, stoga imate potpuno pravo da pitate sve što vam je nejasno, a vezano je za vaš trenažni proces. Dobar instruktor – stručnjak u toj oblasti ne sme biti nesiguran, ne sme se naći u situaciji gde nema odgovor na vaše postavljeno pitanje. Ako primetite tako nešto, razmislite da promenite instruktora, pa samim tim i teretanu.

  3. Instruktor je dužan da vam bude dostupan, tačnije vi mu uvek morate biti u vidnom polju kako bi on kontrolisao kvalitet vašeg vežbanja. Instruktor vam mora uvek biti na raspolaganju, izuzev ako je u trenutku sprečen da prisustvuje zbog opravdanih razloga.

  4. Osluškujte svoje telo!

Jako je važno pratiti reakcije svog tela, tj. da li postoji pozitivna sprega feedback između vašeg tela i vežbanja. Prvi rezultati primećuju se ubrzo, već par dana nakon što ste počeli da vežbate. Ako je vežbanje pravilno i kvalitetno, osećaćete određene promene kao što su dobro raspoloženje, upala mišića u vidu blažih bolova, nikako uz prisustvo oteklina ili naduvenosti mišića – to je znak da nešto nije u redu. Ako do toga dođe, prekinite vežbanje i posavetujte se sa vašim lekarom. Važno je i da li osećate da ste puni elana i energije za obavljanje svakodnevnih životnih obaveza, jer fizička aktivnost tome i služi. Ako ste često umorni, ako osećate umor tokom većeg dela dana, znajte da nešto nije u redu, možda ste se preforsirali ili vam određeni program vežbanja ne odgovara.

  1. Sprave na kojima radite moraju biti ispravne i morate biti dobro upoznati sa njima, jer svaki vaš pogrešan pokret na spravi može rezultirati povredom. Instruktor vas mora prvog dana upoznati sa spravama, pokazati vam kako funkcionišu. Većina spava je laka za rukovanje, ali ako ste početnik koji prvi put kreće sa vežbanjem, obratite posebnu pažnju na instrukcije, jer što pravilnije uradite vežbu, to je vežbanje kvalitetnije, a samim tim i rezultati brži.

  2. Kada radite sa instruktorom, trudite se da ponovite svaku vežbu što bolje; ako vam pak neka vežba ne ide od ruke, ako se mučite da je ponovite, tražite adekvatnu zamenu za nju. Nikako nemojte na silu raditi neku vežbu samo zato što vam je to instruktor rekao. Svako telo je drugačije, nismo svi istih fizičkih predispozicija; bolje uraditi lakšu vežbu sa većim brojem ponavljanja nego težu sa manjim brojem ponavljanja. Postoje mnoge vežbe koje se mogu pokazati u zamenu za onu koja vam ne ide ili je otežano radite. Imate puno pravo da zamolite vašeg instruktora da vam je pokaže. Ne želite da radite nešto što vam ne prija, jer na taj način rizikujete da vam fizičko vežbanje ne bude prijatno. Mnogi zbog toga i odustaju od vežbanja.

  3. Vodite računa o tome kakav je prostor u teretani u kojoj vežbate. Razni vežbači sa različitim navikama dolaze u teretanu, a najveće probleme, među kojima su ukočen vrat, leđa i mnoge povrede, može uzrokovati promaja. Nemojte se nikada izlagati promaji zato što neko ne želi da zatvori prozor jer mu je isuviše vruće – možda njemu ne smeta, ali sigurno da će se uvek naći neko kome to ne prija. Uostalom, svaka bolje opremljena teretana mora biti aklimatizovana tako da je temperatura samo par stepeni ispod, ako govorimo o letnjem periodu, ili dovoljno iznad temperature napolju, ako govorimo o zimskom periodu.

  4. Ne sme se desiti da su pauze između vežbi velike, kao što ne sme da postoji veliki razmak među serijama u vežbi. Takva vežba nema efekta na vaše telo, a isto tako se može desiti da vam se temperatura tela spusti i na taj način rizikujete da se povredite.

  5. Morate biti 100 odsto prisutni prilikom vežbanja. Ne sme se desiti da vam razmišljanje o nečemu drugom okupira pažnju, jer ćete onda ceo trening uraditi polovično. Razmišljajte o svakom pokretu, osetite mišiće dok rade i skoncentrišite se na celokupno vežbanje. Fizička aktivnost kao sredstvo opuštanja i dobrog raspoloženja, neprocenjiva je, zato uživajte u svakom treninigu!

Izvor: benuapoteka.rs

Najlakši način da se zauvek rešite celulita

Dr ŽAna Panovna
-
0
Najlakši način da se zauvek rešite celulita

Celulit predstavlja hipertrofiju masnih ćelija u kombinaciji sa usporenom venskom i limfnom cirkulacijom, što dovodi do zadržavanja tečnosti u međućelijskom prostoru.

Nalazi se kod 90% ženske populacije. Postoji više tipova celulita, a različita je i lokalizacija – najčešće se sreće na butinama i zadnjici, ali i na trbuhu i nadlakticama.

Osnovni uzrok celulita je ishrana i način života – masna, začinjena hrana ili ishrana bogata ugljenim hidratima, uz mnogo sedenja i nedovoljno fizičkih aktivnosti.

Kako se rešiti celulita?

Promeniti navike – izmeniti ishranu, povećati unost vode, više se kretati, vežbati…pomažu masaže, ali i ciljane mezoterapije, te injekciona aplikacija različitih rastvora u zone sa celulitom. Velike mogućnosti daje i kombinacija injekcionih rastvora sa kriolipolizom – rastvaranje celulita uz uklanjanje masnih naslaga.

Jedan od najsavremenijih metoda je aplikacija Alydia rastvora – prvog injekcionog rastvora posebno namenjenog za tretman površinskog celulita – injekciona solucija za specifičnu medicinsku upotrebu intradermalnom terapijom promena vezanih za nastanak i evoluciju celulita (GYNOID LIPODISTROFIJE).

Tretman se, prema posebno razvijenim protokolima, izvodi jednom nedeljno – u zone zahvaćene celulitom mikroiglicama se injektuje se Alydia rastvor. Broj tretmana zavisi od vrste i tipa celulita. Bezbolan je, a može se kombinovati sa kriolipolizom, čime se ubrzava i pojačava efekat.

Piše: Dr Annamaria Pfau, lekar Poliklinike Novakov
www.poliklinikanovakov.com

Polipi na grliću i u materici, uzroci, simptomi i lečenje

Dr ŽAna Panovna
-
0
Polipi na grliću i u materici, uzroci, simptomi i lečenje

Ukoliko imate nepravilno menstrualno krvarenje ili krvarenje van ciklusa, ili u menopauzi i postmenopauzi, obavezno se javite ginekologu. Glavni uzrok mogu biti polipi – male izrasline na grliću materice ili polipi unutar materične šupljine nastali od endometrijuma.

Polip na grliću materice je mаla, izdužena benigna tumorska masa koja rаste nа grliću mаterice. Obično postoji sаmo jedаn polip ili nаjviše 2-3. Njihova veličina je u rаsponu od nekoliko milimetаrа do nekoliko centimetаrа, najčešće na unutrašnjem zidu mаterice ili su zakačeni na tаnku peteljku. Pretežno su benigni, mаdа u ređim slučajevima mogu da budu kаncerogeni ili da se eventuаlno tokom vremena razviju u rаk (prekаncerozni polipi).

Ukoliko žena ne ide na redovne ginekološke preglede, polipi mogu toliko da narastu da se javljaju i spolja, između usmina. Obično su praćeni pojačanom sekrecijom koja nekada ima neprijatan miris.

Ponekad se kao simptomi mogu javiti sukrvica ili krvarenje. Bezbolni su i uvek manje ili više proširuju kanal grlića koji vodi u materičnu šupljinu, pa infekcija može napredovati ushodnim putem. U tom slučaju nastaje endometritis, zapaljenje materične sluzokože ili adneksitis, zapaljenje sluzokože jajovoda.
Na ovaj način može doći i do steriliteta. Zato je veoma važna redovna poseta ginekologu, jer se prilikom rutinskog pregleda mogu otkriti polipi. Za njihovu dijagnozu koriste se kolposkopski pregled i papatest.

Preporučuje se njihovo otklanjanje, jer mogu otežati začeće i izazvati sterilitet i spontane pobačaje. Otklanjaju se hiruruškom intervencijom – najčešće polipektomijom ili histeroskopijom, tokom kojih se ne stružu sa zidova materice, već se uklanjaju posebnim kleštima tako što se pažljivo iz korena izvade. U određenim slučajevima koristi se i kiretaža (struganje sa zidova materice). Operacija nije zahtevna i oporavak je brz. Dešava se da se i nakon operacije ponovo jave, ali se skoro nikada ne ponavljaju više od dva puta. Ukoliko se otkriju u trudnoći, ne uklanjaju se operativno, a nakon porođaja najčešće dolazi do samoizlečenja.

KADA SE JAVLJAJU

Polipi u materici (endometrijalni polipi) se nаjčešće jаvljаju kod ženа koje prolаze kroz menopаuzu ili su u postmenopаuzi, iаko ih mogu imati i mlаđe žene. Gotovo nikаdа se ne pojavljuju kod mlаdih devojaka pre početkа menstruаcije. Istovremeno, polipi na grliću materice su čestа pojаvа tokom trudnoće, a mogu nastati i usled povećаnja nivoa hormonа estrogenа.

UZROK

Iаko se tаčаn uzrok polipa u mаterici još uvek ne zna, pretpostavlja se da hormonski fаktori igrаju glavnu ulogu kada je razvoj polipa u pitanju. Polipi u materici su estrogen-osetljivi, što znаči dа oni reаguju nа estrogen – rаstu kаo odgovor nа estrogen. Faktori rizika koji utiču na nastanak polipa u materici su: postmenopauza, visok krvni pritisak, genitalne infekcije, gojaznost i lekovi koji se koriste za terapiju raka dojke.

SIMPTOMI

Polipi u materici (endometrijalni polipi) ne moraju nužno da imaju simptome. Važan pokazatelj je neprаvilno menstruаlno krvаrenje, koji se u većini slučajeva javlja kao osnovni simptom polipa u materici.
Najčešći simptomi su:

  •  česte menstruacije koje se javljaju u nepredvidivom vremenskom periodu i variraju u dužini trajanja i obilnosti

  •  krvаrenje između perioda menstruаlnog ciklusа

  •  preterаno obilne (teške) menstruаcije

  •  vаginаlno krvаrenje posle menopаuze

  •  sterilitet

Odmah se obratite lekaru ako primetite:

  •  vаginаlno krvаrenje posle menopаuze

  •  krvаrenje između perioda menstruаlnog ciklusа

  •  neregularno menstruаlno krvаrenje (van uobičajenog vremena kada treba da imate menstrualno krvarenje)

KAKO SPREČITI?

Najbolja prevencija polipa je lečenje upala i trauma grlića materice. Endometrijalni polipi se otkrivaju ginekološkim ultrazvučnim pregledom. Ukoliko minimum jednom godišnje dolazite na redovne kontrolne godišnje preglede, dajete mogućnost vašem lekaru da u pravom ritmu prati vaše zdravlje i da vam daje pravovremene dijagnoze i terapije.

 preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com

Koprivnjača zašto nastaje i kako se leči

Dr ŽAna Panovna
-
0
Koprivnjača zašto nastaje i kako se leči

Urtikarija, u narodu nazvana „koprivnjača“ (zbog promena na koži nalik promenama koje se javljaju pri dodiru koprive), vrlo je često oboljenje. Javlja se kod oko 25 odsto populacije, i može da nastane u svim uzrastima. Akutna urtikarija, koja traje do šest nedelja, i čiji je uzrok obično poznat, i egzogenog porekla (iz spoljašnje sredine) – češća je kod dece i mlađih osoba. Hronična urtikarija, kod koje promene traju više od šest nedelja, a mogu da traju mesecima i godinama, i kod kojih uzročnik često biva nepoznat – češća je kod sredovečnih pacijenata, naročito ženskog pola.

Urtikariju najčešće izazivaju: lekovi (penicilin, aspirin, anestetici, sulfonamidi, laksativi), hrana (riba, jaja, koštunjavo voće, školjke, jagode, limun, aditivi) i aeroalergeni. Osim toga, može da bude izazvana i nizom fizičkih faktora, kao što su: toplota, hladnoća, sunce, pritisak…

Osnovna promena na koži se zove urtika. U pitanju je jasno ograničena, crvena, izdignuta promena, manje ili više pravilnog kružnog oblika, čije se dimenzije kreću oko deset i više centimetara. Promene mogu da budu pojedinačne, mogu da se spajaju, često su simetrične, brzo nastaju i brzo nestaju (povlače se posle nekoliko sati, ne traju duže od 24 sata) i redovno su praćene svrabom.

Lečenje urtikarije na prvom mestu podrazumeva eliminaciju uzročnika, odnosno provocirajućeg faktora. Kada je u pitanju  medikamentozna terapija, antihistaminici su njen kamen temeljac. Antihistaminici su lekovi koji blokiraju preterano oslobađanje histamina – najznačajnijeg medijatora koji dovodi do proširivanja krvnih sudova i, sledstveno tome, do karakterističnih promena i svraba. Lokalno, na promene mogu da se kratkotrajno nanose kortikosteroidne kreme.

Dr Dejan Terzić,
spec. dermatovenerolog

MAGNETNO REZONANTNI IMIDŽING

Dr ŽAna Panovna
-
0
MAGNETNO REZONANTNI IMIDŽING

Šta je magnetno rezononantni imidžing i šta omogućava?

Magnetno rezonantni imidžing (MRI) je veoma moćan modalitet u dijagnostici brojnih i različitih oboljenja, pa tako i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je potpuno neškodljiv, neinvazivan i bezbolan i ne zasniva se na upotrebi jonizujućeg, odnosno rentgenskog zračenja.
Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja magnetizacijom protona vodonika u molekulima vode u našem telu omogućava vrlo preciznu i detaljnu vizualizaciju struktura unutar lobanje, dakle moždanih struktura, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i mekih tkiva glave i ostalih delova tela, uključujući vrat, sredogruđe, trbuh, karlicu, ali i sve druge organe u kojima se nalaze molekuli vode, dakle i zglobove i mišiće. Pomoću magnetne rezonance radiolozi mogu da “zavire” u oku nepristupačne unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u moguća oštećenja organa i tkiva, razne anomalije, infarkte, prisustvo tumora, i mnoga druga oboljenja.

Kako pacijenti doživljavaju MR pregled?

Iako je magnetno rezonantni imidžing metoda bez jonizujućeg zračenja, te potpuno neškodljiva i bezbolna, blagu neugodnost pacijentima tokom pregleda može da predstavlja pulsirajući zvuk, koji je inače znak magnetno rezonantne sekvence u izvođenju, neophodne za dobijanje MR slike. Neugodnost za pacijenta može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće između 15 i 45 minuta, tokom kojih pacijent mora da miruje i bude potpuno nepomičan, zbog dobijanja kvalitetne slike bez artefakata od pomeranja, neophodne za adekvatnu dijagnostičku evaluaciju. U određenim indikacijama, snimanje magnetnom rezonancom podrazumeva i intravensko ubrizgavanje kontrastnog sredstva tokom pregleda, koje je neophodno za povećavanje dijagnostičke preciznosti MR pregleda, a koje nije jodno kontrastno sredstvo i koje zaista izuzetno retko može da izazove alergijske reakcije ili neželjene efekte.

Kakve vrste MR uređaja postoje?

Postoje dva osnovna tipa uređaja za magnetnu rezonancu. Otvoreni uređaji za magnetnu rezonancu koriste permanentne magnete, dok se zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Iako se svi MR uređaji sastoje od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, i računarskih sistema, koji dobijeni signal pretvaraju u sliku, MR uređaji sa permanentnim magnetom slabije su jačine magnetnog polja (0,2-0,4 T) i odlikuju se dužim trajanjem pregleda sa manjim brojem dijagnostičkih mogućnosti, ali olakšavaju pregled pacijenata koji pate od straha od zatvorenog prostora. Zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. Prva strana specijalna bolnica Affidea u Beogradu raspolaže savremenim uređajem za magnetnu rezonancu jačine polja od 1,5 Tesla sa jakim uzgonskim gradijentima koji obezbeđuje da se relativno brzim MR snimanjem u jedinstvenom i za pacijente veoma prijatnom ambijentu  omogući našim radiolozima da steknu uvid u unutrašnje strukture ljudskog tela, kao i u bioarhitektoniku različitih organa i normalnih i patološki izmenjenih tkiva.

Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?
Zbog izuzetno jakog magnetnog polja, u prostoriju sa MR aparatom nipošto se ne smeju unositi predmeti od feromagnetnih materijala. Pored toga, u MR uređaj ne smeju “ući” ni baš svi pacijenti. Pacijenti sa ugrađenim uređajem za regulaciju srčanog ritma, odnosno pejsmejkerom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, u oku ili u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa pojedinim tipovima veštačkih zalistaka srca i pumpama, kako insulinskim, tako i onima za kontrolu bolova, u načelu se ne mogu izlagati pregledu magnetnom rezonancom, iako su se u poslednje vreme upotrebom modernih materijala i u ovoj grupi pacijenata pojavile nove mogućnosti.
Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste feromagnetne metale. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i drugi implanti, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte, odnosno magnetne smetnje u slici, a koji smanjuju kvalitet dobijenih MR snimaka. Zato je bitno da pacijent ima saznanje i medicinske podatke o tome koje su prethodne medicinske procedure načinjene i koja vrsta stranog materijala je ugrađena prilikom procedure.

Magnetna rezonanca u dijagnostici glavobolja i bolova u vratu i leđima
Bolovi u vratu i leđima sve češća su posledica degenerativnih procesa koji su uzrokovani savremenim načinom života, u kojem se zahvaljujući tehnološkom napretku naša dnevna aktivnost smanjuje, kao i hroničnim nedostatkom vremena za redovne vežbe vratne, grudne i leđne muskulature kičme. U pacijenata sa bolovima u cervikalnoj, torakalnoj ili lumbosakralnoj kičmi, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda prvog izbora, pošto se pomoću magnetne rezonance izuzetno detaljno i precizno mogu uočiti i dijagnostikovati:
•       anomalije  kičmenog stuba
•       povrede kičmenog stuba
•       zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
•       diskus hernija (odnosno, izletanje mekog jezgra međupršljenskog diska kroz fibrozni omotač put spinalnog kanala ili nervnih puteva)
•       tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
•       bolesti koje zahvataju koštanu srž
•       različite ciste (arahnoidne, dermoidne, perineuralne ili ciste međupršljenskih zglobova)
Postojanje bolnog sindroma u vratu i leđima u dece i adolescenata zahteva posebnu pažnju i detaljnu radiološku analizu MR snimaka, pošto najčešće nije uzrokovano degenerativnim, već drugim mogućim patološkim procesima, uključujući i tumore.

MRI pregled glave u dijagnostici primarnih glavobolja, koje obuhvataju tenzionu glavobolju, migrensku i klaster glavobolju, veoma često daje negativne rezultate, te se ovim pregledom često ne vizualizuje prisustvo lezija u moždanom parenhimu.

Utoliko je i negativan rezultat je veoma važan za kliničare koji ordiniraju terapiju pacijentu, pošto isključuje druga organska oboljenja, te je MR pregled glave i endokranijuma nenadomestiv i neophodan korak u neurološkoj i dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom. S druge strane, magnetno rezonantni imidžing je nezamenljivo i visoko vredno dijagnostičko oruđe u dijagnostici sekundarnih glavobolja, odnosno glavobolja indukovanih različitim drugim uzrocima i oboljenjima, poput ishemijskih ili hemoragičnih moždanih udara, tumora, zapaljenja i drugih, ponekad izuzetno ozbiljnih i ugrožavajućih bolesti i stanja.

Koja oboljenja u dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom mogu biti otkrivena magnetnom rezonancom?

Stanja i bolesti povezane sa glavoboljama koje je apsolutno moguće pouzdano dijagnostikovati pomoću magnetne rezonance su izuzetno brojna i raznolika, a obuhvataju i:
•       lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrokovane zapaljenskim procesima (upalama) u paranazalnim šupljinama, odnosno sinusima, na licu, u ustima, kao i degenerativno/inflamatornim promenama u temporomandibularnim zglobovima

  •      moždani infarkt, ishemija, mikrovaskularne ishemije i tranzitorni ishemijski atak

  •      zapaljenski procesi u mozgu i na moždanim ovojnicama, moždani apscesi

    •       specifična zapaljenja, poput tuberkuloze i sarkoidoze

    •       tumori mozga, moždanih ovojnica i kranijalnih nerava

    •       krvarenja unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili u prostorima koje obrazuju moždane ovojnice (krvarenje usled povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)

    •       tromboza venskih sinusa i tromboza kortikalnih venskih sudova mozga, koja može rezultovati teškim, često hemoragičnim infarktima

    •       povišen intrakranijalni pritisak i poremećaji likvorske hidrodinamike u moždanim komorama i unutar fizioloških likvorskih prostora

    •       epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja

    •       zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva

    •       parazitarne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)

MRI pregledom mogu se dijagnostikovati i glavobolje uzrokovane kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima, odnosno neurovaskularnim konfliktom, što je najčešće slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

Dr med. Aleksandar Radosavljević, radiolog

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti

Dr ŽAna Panovna
-
0
Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti

Reč osteporoza, u bukvalnom prevodu sa grčkog, znači šupljikava kost. Osteoporozu nazivaju i “tihim kradljivcem kalcijuma”. Ova, sistemska i progresivna, bolest pogađa svaku treću ženu, u periodu posle menopauze, a kod muškarca se retko javlja. Smatra se da na jednu osobu, kojoj je potvrđena dijagnoza osteoporoze, dolaze četiri osobe koje ne znaju da je imaju.

Osteoporoza je bolest koju odlikuje smanjenje mineralne koštane gustine. Gubitkom kalcijuma, smanjuje se čvrstina, kosti postaju meke i lako se lome, bilo spontano ili pod uticajem sile koja, ranije, ne bi mogla da izazove prelom. Često, ova bolest prolazi bez simptoma, a prelomi, koji spontano nastanu, prolaze neopaženo i bolest biva otkrivena u već uznapredovalom stadijumu.

Maksimalna mineralizacija kostiju postiže se u periodu od dvadesete do tridesete godine života. Nakon tog perioda, koštana gustina lagano počinje da se smanjuje, da bi u periodu posle menopauze, dostigla minimum. Najugroženiji su kičmeni pršljenovi i butna kost. Smatra se, da će u budućnosti, do 2050. g., zbog savremenog načina života, broj obolelih biti utrostručen, što će ovu bolest učiniti i velikim socijalno-ekonomskim problemom!

Osteoporoza može biti primarna (kada se javi kod žena posle menopauze), sekundarna (posledica korišćenja lekova koji izazivaju demineralizaciju kostiju) i senilna (kod žena i muškaraca posle 75. g. života).

Faktori rizika su:

rana menopauza (što kao posledicu ima manjak estrogena), nastala pre 45. godine života ili veštački izazvana nakon hirurškog odstranjivanja materice i oba jajnika

teže hronične bolesti (bolesti organa za varenje)

malapsorpcioni sindrom, Kronova bolest, hipertireoza , oboljenja paraštitnih žlezda, oboljenja bubrega i jetre

dugotrajna primena određenih lekova (kortikosteroida, sedativa, barbiturata – antiepileptika)

mala telesna masa

nasledni faktor (jedan ili više obolelih u porodici)

pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, kafe, fizička neaktivnost

neadekvatna ishrana – previše soli i proteina u ishrani i ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D

izlaganje jonizujućem zračenju

dugotrajna imobilizacija

žene koje nisu rađale

prekomerna telesna aktivnost uz amenoreju

izrazito neredovan menstrualni ciklus

Jedan od regionalanih centara Srbije za dijagnostiku ove bolesti, nalazi se na Zlatiboru, u okviru Specijalne bolnice Čigota. Važno je na vreme otići na pregled, jer osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti. Pregled se posebno preporučuje ženama koje su starije od 65 godina, koje su ušle u menopauzu pre 45. g., osobama koje su imale spontane prelome i čija se visina smanjila za više od 2,5 cm, kao i osobama koje su na dugoj terapiji glukokortikoidima. U našem narodu, smatra se da je normalno da se visina smanjuje sa godinama, ali je smanjenje visine zapravo posledica malih preloma unutar kičmenig stuba, što dovodi do urastanja. Jedna od najozbiljnijih komplikacija ove bolesti je prelom kuka, posle koga se pacijenti retko vrate normalnim aktivnostima, a čak 20% preloma ima smrtni ishod u narednih godinu dana.

Nakon procene faktora rizika za nastanak osteoporoze, treba uraditi merenje koštane mineralne gustine (BMD – Bone Mineral Density) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja, prema preporukama WHO (Svetske zdravstvene organizacije). Merenje se vrši na lumbalnom delu kičme ili kuku. Rezultati merenja BMD- koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z- skor. DXA metoda je pouzdan i siguran dijagnostički test za rano otkrivanje osteoporoze. Pregled traje manje od 5 minuta, doza zračenja je minimalna (sto i više puta je manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća). Postoji i ultrazvučna denzitometrija – brz i ekonomičan metod, bez zračenja. Merenje se vrši na petnoj kosti.Ova metoda se može koristiti kao skrining metoda ali nije pouzdana i precizna kao DXA metoda. Radiološka metoda je nepouzdana jer su promene na kičmi uočljive tek kada je gubitak minerala 30-50%.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, osteoporozu imaju osobe čiji je BMD (bone mineral density- mineralna gustina kostiju) manja od 2,5 SD (standardne devijacije) denziteta kostiju kontrolne grupe, a osobe koje imaju BMD od -1 do -2,5 SD imaju osteopeniju, odnosno trostruko veći rizik za nastanak fraktura.

U savremenoj terapiji osteoporoze koriste se bisfosfonati (Alendronat, Bonviva, Fosamax, Fosavance, Alefos, Bonap). Bisfosfonati povećavaju mineralizaciju kostiju, smanjuju razgranju kostiju, što se meri povećanjem mineralne koštane gustine. To su lekovi kod kojih je pravilna primena ključna za uspeh terapije (teško se resorbuju). Uzimaju se uvek ujutru, naštinu, u uspravnom položaju, sa punom čašom vode. Nakon uzimanja leka, bitno je, bar trideset minuta, ostati u uspravnom položaju (da bi se izbegao refluksni ezofagitis), tj., možete šetati ili sedeti, ali ležanje ne dolazi u obzir. Tek nakon sat vremena od uzimanja leka, možete popiti kafu, doručkovati i uzeti ostale lekove. Bisfosfonati se međusobno razlikuju po režimu doziranja, neki se uzimaju jednom mesečno, drugi jednom sedmično, a neki svakog dana. Najčešći uzrok neuspeha terapije je nepoštovanje doziranja, kao i finansijski momenat (neki od ovih lekova nisu na pozitivnoj listi i koštaju par hiljada dinara). Terapiju nikako ne treba prekidati u prvih godinu dana jer može doći do “rebound” efekta, tj. pada mineralne koštane gustine. Poboljšanje rezultata može se očekivati tek posle godinu dana konstantne primene leka.

Osteoporoza se može sprečiti ili bar usporiti pravlinim životnim navikama! Treba početi sa optimalnom fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom od ranog detinjstva. Kasnije, treba izbegavati pušenje, smanjiti unos alkohola i soli, kofeina (ne uzimati više od 2 šoljice kafe dnevno), održavati kondiciju trčanjem ili nekom drugom vežbom u kojoj se koristi težina sopstvenog tela (preskakanje vijače, grupni spotrovi, ples, dizanje tegova). Savetuje se povećan unos kalcijuma (oko 1000mg dnevno-u hrani i suplementima) i vitamina D (800 ij dnevno). Ne treba unositi više od 2000 mg kalcijuma dnevno zbog mogućih nuspojava. Vitamin D je neophodan u procesu mineralizacije kostiju, jer bez njega nema iskorišćenja kalcijuma iz hrane. Posle menopauze, žene bi trebalo da unose preparate na bazi fitoestrogena (kod nas su dostupni Menosoya, Oestrofact). Sunčajte se, ali samo u vremenu kada zračenje neće naškoditi vašoj koži, šetajte, odaberite fizičku akivnost koja odgovara vašim godinama i upražnjavajte je bar pola sata dnevno, jer će to imati monogo bolji efekat na vaše telo nego više časovno vežbanje u teretani, jednom nedeljno.

U našim apotekama možete naći veliki broj preparata kalcijuma (većinom je u obliku eferveta ili tableta za žvakanje) i vitamina D (kapsule, kapi), zajedno, u jednom preparatu ili odvojeno. Kalcijum možete uzimati u dozi od 500 do 1000 mg dnevno, ukoliko nemate kamen u bubregu ili žučnoj kesi. Njegovu resorpciju mogu usporiti ili smanjiti oksalati (nalaze se u spanaću, kakau, čaju), fosfati (u svinjetini, fermentisanim sirevima, koka-koli) i fitinska kiselina (ima je u integralnim žitaricama, sušenom povrću, čokoladi), zato se savetuje da izbegavate ove namirnice dok ste na terapiji. Vitamin D se može naći u različitim oblicima i jačinama, ali je neophodno da njegova dnevna doza bude 800 ij. Nedavno se pojavio i preparat Osteo K2, koji u svom satavu ima kalcijum, vitamin D i K2. Dodatkom vitamina K2 pospešuje se resorpcija kalcijuma i smanjuje se taloženje kalcijuma na krvim sudovima i gubitak elastičnosti. Ipak, ne zaboravite da ovo nije lek, već dijetetski proizvod.

Obratite se vašem farmaceutu za savet. Uvek navedite koje preparate već koristite, neki od multivitaminskih suplemenata, mogu sadržati vitamin D, koji je liposolubilan i može doći do predoziranja.

http://www.apotekaue.rs

Svetlana Ceca Ražnatović: TAJNA VITKE LINIJE

Dr ŽAna Panovna
-
0
Svetlana Ceca Ražnatović: TAJNA VITKE LINIJE

foto kurir

Svetlana Ceca Ražnatović za svoju savršenu liniju može da zahvali pre svega genetici. Iako vodi računa o ishrani, pevačica ipak bez jedne namirnice ne može da zamisli dan.

– Kada bi sto bio postavljen po mom ukusu, onda bi na njemu bilo samo meso i salata. Veliki sam ljubitelj mesa. Najčešće naručujem dobro pečeni  biftek sa grilovanim povrćem i to u restoranima gde to provereno dobro pripremaju. Moja sreća je što i većina dijeta bazirana na mesu i salati. Nekoliko puta sam probala neke režime ishrane koji su bazirani na barenom mesu ili barenoj ribi – otkrila je Ceca.

Pevačica kaže da ne voli testeninu ni hleb, a kada je reč o slatkišima, radije bira voćne torte, a čokolade izbegava jer su teške.

– Jedem kad mi se jede, jedem šta mi se jede, ali količina je uvek mala. Mislim da je to tajna mog uspeha, ne preterujem sa količinom hrane. Takođe, ne unosim hranu koja mi ne prija – rekla je pevačica.

Ono što joj je pomoglo da izbalansira ishranu jeste i činjenica da posti svake srede i petka , kao i da poslednjih pet godina praktikuje sve velike postove.

– Svaki post postim po crkvenim pravilima. Prvi post mi je baš teško pao, nakon njega sam se navikla. Nemam krize gladi, ali naravno da imam želje za nekim namirinicama. Postim iz verskih razloga, a sve ostalo je slučajna korist – ispričala je Ceca.

Njen recept je umerenost. Ali svako mora naći svoj recept za vitkost.

Ne mogu nikome ništa da preporučujem. Ono što mogu da posavetujem jesu češći obroci bez slatkiša, bez gaziranih napitaka i alkohola – rekla je Ražnatovićeva.

Izvor: kurir.rs

Urasli nokat i kako ga izlečiti

Dr ŽAna Panovna
-
0
Urasli nokat i kako ga izlečiti

Urasli nokat problem je mnogih osoba, pogotovo žena, a glavni krivci ove pojave su neadekvatna obuća, genetska predispozicija, kao i slab imunitet. Takođe, nepravilno sečenje nokta i povreda samog nokta mogu dovesti do ovog stanja.

Osim navedenog, u rizičnu grupu spadaju i ljudi koji imaju problema sa gojaznošću, budući da je u tom slučaju pritisak na stopalo veći. Takođe, ukoliko imate dijabetes ili neko drugo zdravstveno stanje koje uzrokuje slab protok krvi u nogama, tada ste pod većim rizikom od komplikacija uraslog nokta na nozi.

Urasli nokat može se pojaviti u dva oblika: 

  • Na prvi se pogled može uočiti da se radi o uraslom noktu jer se on vidno urezuje u “meso”, a tkivo je crveno i natečeno

  • Urasli nokat može izgledati kao normalan, odnosno ne dolazi do urezanja, dok je okolno tkivo upaljeno

Urasli nokat koji se ne sanira na vreme izaziva bujanje okolnog tkiva i stvara pogodnu sredinu za razvoj infekcije. U početnoj fazi urastanja nokta, simptomi ne podrazumevaju infekciju i veliku upalu. Kada nokat počne da probija tkivo, prvo što ćete osetiti je neprijatnost, blaga bol i crvenilo.

Ne radi se uvek o hroničnoj upali uraslog nokta, već se može raditi i o tek blažem obliku. Kako biste izbegli hroničnu upalu uraslog nokta, ističemo kako je važno uvek reagovati na crvenilo i otečenost područja oko nokta.

Javite se lekaru čim primetite prve promene ovog tipa, da ne bi došlo do bakterijske infekcije koja umnogome otežava intervenciju uklanjanja uraslog nokta. Ukoliko se urastao nokat ne leči na vreme, bakterijska infekcija se može proširiti i na kost, što umnogome otežava njegovo uklanjanje i zahteva ozbiljniju hiruršku intervenciju.

Na koje simptome reagovati?

Vrlo često osobe iz straha ne reaguju na vreme. Kada nokat počne malo boleti krajnje je vreme za odlazak lekaru. Kako ne bi došlo do hronične upale te stvaranja tzv. divljeg mesa, nokat se na vreme mora skratiti, a kanali očistiti od nokta i natisnute kože.

Važno je ne dopustiti da nokat previše naraste i uzrokuje hroničnu upalu. Ako znamo da imamo genetsku predispoziciju za problem uraslog nokta, tada bismo savesno trebali voditi brigu o svojim stopalima.

Uzroci za urastanje nokta

  • Nepravilno sečenje nokatne ploče;

  • Uzane cipele ili čarape koje vrše snažan pritisak na vrhove prstiju;

  • Nepravilnost u obliku nokatne ploče, koja sa godinama dobija oštru zakrivljenost;

  • Jako zadebljana nokatna ploča, genetski uslovljena ili izmenjena zbog gljivičnog oboljenja;

  • Povreda nokta pritiskom pri kojoj se ivica nokatne ploče useče u okolno tkivo.

Lečenje uraslog nokta

Urasli nokat ne bi trebalo da sređuje NIKADA pedikir. Urasli nokat i operacija uraslog nokta je hirurški problem i u većini slučajeva potrebno je hirurško lečenje.

Za problem uraslog nokta sa manjom granulacijom može da se načini samo resekcija i ablacija dela nokatna ploče koji je urastao sa obaveznom kiretažom nokatnog matriksa. Lasersko uklanjanje uraslog nokta je najbolji vid lečenja ove bolne promene, budući da se problem rešava posle samo jedne intervencije.

Lasersko uklanjanje uraslog nokta je jednostavna, rutinska i bezbolna procedura koja se obavlja u kratkotrajnoj lokalnoj anesteziji.

Lasersko uklanjanje uraslog nokta u lokalnoj anesteziji omogućava bezbolno, beskrvno rešenje problema. Nakon intervencije pacijent se već posle 24 sata u potpunosti može normalno kretati, što je prednost u odnosu na klasičnu hiruršku tehniku. Operacija traje svega desetak minuta. Sastoji se u laserskom uklanjanju inficiranog granulacionog tkiva i onog dela nokta koji je urastao. Tom prilikom je neophodno ukloniti i jedan uzani deo korena nokta kako se problem ne bi ponovio.

Prevencija

Prvenstveno, trudite se da ne nosite neudobnu obuću koja steže stopalo i vodite računa o higijeni, budući da su gljivične infekcije, takođe, uzročnici urastanja nokta u tkivo. Osim toga, neophodno je pravilno sečenje noktiju, tj. nokte uvek secite ravno. Zaobljene ivice na noktima umnogome povećavaju rizik od urastanja nokta.

Alfa MEDICA poliklinika

Šta je vaginalni sekret i kako se leči 

Dr ŽAna Panovna
-
0
Šta je vaginalni sekret i kako se leči 

Najčešći razlog koji pacijentkinju dovodi na pregled kod ginekologa je pojačana vaginalna sekrecija („belo pranje“) i neprijatnost koju zbog toga oseća.

Vagina fiziološki nije suva, sluzokoža vagine nema žlezde ali cervikalne žlezde ( žlezde u sluzokoži grlića materice ) luče sluz bogatu glikogenom koji se u vagini pretvara u mlečnu kiselinu pa je Ph vagine kiseo i time zaštićen od prekomernog razvoja gljivica i bakterija.

Kada se kliničkim pregledom utvrdi postojanje pojačane vaginalne sekrecije uzima se bris iz forniksa vagine i određuje se stepen čistoće vagine.

Stepen čistoće vagine može biti: I, II, III, IV , V i VI grupa vaginalnog skereta ( I i II grupa je fiziološki ) ili normalna grupa vaginalnog sekreta. III grupa je mešana bakteriska infekcija, IV grupa je gonoreja i V grupa je Trichomonas vaginalis, a VI grupa znači da postoji gljivična infekcija.

Pojačana vaginalna sekrecija može biti posledica i upalnog procesa na drugim delovima genitalnog trakta. Posle vaginalne sluzokože to je najčešće upala grlića materice.

TERAPIJA

Zavisno od vrste uzročnika lečenje se sprovodi ispiranjem vagine i stavljanjem vaginalnih tableta prema grupi sekreta. Zavisno od grupe sekreta uzimaju se antibiotici i antimikotici. Kod upale sluzokože u prednjem predelu vegine primenjuju se kreme preme grupi sekreta. Ono što je bitno MORAJU SE LEČITI OBA PARTNERA da se infekcija ne ponavlja i da efekat lečenja bude zadovoljavajući.

Prim. dr Jevrosima Ziramov 
preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com

1...457458459...506Stranica 458 od ukupno 506

Uslovi korišćenja

Portal ordinacija.tv vam omogućava korišćenje sadržaja svog portala uz navodjenje izvora i aktivnog linka ka https://ordinacija.tv/.

 

Marketing

Nudimo vam mogućnost da prezentujete svoje usluge i proizvode na najefektniji način u svim medijima sa popustom do 90%.
Kontakt: tel: 069 121 00 66
email: markovic@ordinacija.tv

 

Pratite nas

© 2023. All rights reserved. Moja ordinacija portal. Kontakt.