Objavljene su mnoge studije o tome koliko vežbanje pozitivno utiče na naše moždane funkcije. Mnogi navode da smo pre 10.000 godina bili lovci i sakupljači koji su dnevno prelazili od 16 do 22 kilometra dnevno. Vežbanje izuzetno utiče na naše raspoloženje i kognitivne funkcije. Evo šta sve postajete.
Pametniji
Mnoga istraživanja nad srednjoškolcima i studentima su pokazala da su oni koji imaju više fizičke aktivnosti, bolji studenti. Određene studije su se bavile i povezanošću nivoima fitnesa i razreda. Švedska studija ispitivala je fizičku spremnost i IQ 1.2 miliona dečaka od 15 godina. Momci su ponovo ispitivani na početku vojnog roka sa 18 godina. Rezultati su pokazali da su svi momci koji su bili više fit, ujedno postali i pametniji. Čak i kada su u pitanju blizanci, ukoliko je jedan trenirao, a drugi ne, rezultati koeficienta inteligencije su bili različiti. Sve je bilo u vezi sa treningom, ne sa urođenim sposobnostima. Doktori navode da vežba podstiče sistem razmišljanja. Studije kažu da možak radi za sedam posto bolje čak i kada samo stojimo u odnosu na to kada sedimo.
Srećniji
Pored treninga vežba takođe utiče na hemijske procese u našoj lobanji, i čini nas srećnijim. Zapravo postoje tehnike lečenja depresije vežbom. Tada je trening u ulozi antidepresiva. Kako doktori navode trening ima mnoge slične efekte kao pojedini lekovi. To je tako zato što vežba povećava nivo transmitera u našem mozgu. Naročito se možete osećati srećnije ukoliko trenirate uz muziku, kao i kada radite grupne treninge koji su puni pozitivnog energetskog naboja.
Manje stresa
Sreća nije jedini zdrav proces koji vežba pokreće. Ona takođe pokreće i ubrzava proces neurogeneze i pomaže rast mentalnih ćelija. Isti efekat imaju učenje, smejanje i meditacija, ali vežbanje ima najbolji efekat. Novostvorene ćelije imaju tendenciju da potisnu javljanje stresa kao odgovora na određene situacije. Što ste više fit potrebno je više stresa kako biste ga osetili. Kako se navodi, vežbanjem oslobađamo supstancu koja neutrališe paniku.
Izvor: BIZLife
