Urasli nokat i kako ga izlečiti
Urasli nokat problem je mnogih osoba, pogotovo žena, a glavni krivci ove pojave su neadekvatna obuća, genetska predispozicija, kao i slab imunitet. Takođe, nepravilno sečenje nokta i povreda samog nokta mogu dovesti do ovog stanja.
Osim navedenog, u rizičnu grupu spadaju i ljudi koji imaju problema sa gojaznošću, budući da je u tom slučaju pritisak na stopalo veći. Takođe, ukoliko imate dijabetes ili neko drugo zdravstveno stanje koje uzrokuje slab protok krvi u nogama, tada ste pod većim rizikom od komplikacija uraslog nokta na nozi.
Urasli nokat može se pojaviti u dva oblika:
-
Na prvi se pogled može uočiti da se radi o uraslom noktu jer se on vidno urezuje u “meso”, a tkivo je crveno i natečeno
-
Urasli nokat može izgledati kao normalan, odnosno ne dolazi do urezanja, dok je okolno tkivo upaljeno
Urasli nokat koji se ne sanira na vreme izaziva bujanje okolnog tkiva i stvara pogodnu sredinu za razvoj infekcije. U početnoj fazi urastanja nokta, simptomi ne podrazumevaju infekciju i veliku upalu. Kada nokat počne da probija tkivo, prvo što ćete osetiti je neprijatnost, blaga bol i crvenilo.
Ne radi se uvek o hroničnoj upali uraslog nokta, već se može raditi i o tek blažem obliku. Kako biste izbegli hroničnu upalu uraslog nokta, ističemo kako je važno uvek reagovati na crvenilo i otečenost područja oko nokta.
Javite se lekaru čim primetite prve promene ovog tipa, da ne bi došlo do bakterijske infekcije koja umnogome otežava intervenciju uklanjanja uraslog nokta. Ukoliko se urastao nokat ne leči na vreme, bakterijska infekcija se može proširiti i na kost, što umnogome otežava njegovo uklanjanje i zahteva ozbiljniju hiruršku intervenciju.
Na koje simptome reagovati?
Vrlo često osobe iz straha ne reaguju na vreme. Kada nokat počne malo boleti krajnje je vreme za odlazak lekaru. Kako ne bi došlo do hronične upale te stvaranja tzv. divljeg mesa, nokat se na vreme mora skratiti, a kanali očistiti od nokta i natisnute kože.
Važno je ne dopustiti da nokat previše naraste i uzrokuje hroničnu upalu. Ako znamo da imamo genetsku predispoziciju za problem uraslog nokta, tada bismo savesno trebali voditi brigu o svojim stopalima.
Uzroci za urastanje nokta
-
Nepravilno sečenje nokatne ploče;
-
Uzane cipele ili čarape koje vrše snažan pritisak na vrhove prstiju;
-
Nepravilnost u obliku nokatne ploče, koja sa godinama dobija oštru zakrivljenost;
-
Jako zadebljana nokatna ploča, genetski uslovljena ili izmenjena zbog gljivičnog oboljenja;
-
Povreda nokta pritiskom pri kojoj se ivica nokatne ploče useče u okolno tkivo.
Lečenje uraslog nokta
Urasli nokat ne bi trebalo da sređuje NIKADA pedikir. Urasli nokat i operacija uraslog nokta je hirurški problem i u većini slučajeva potrebno je hirurško lečenje.
Za problem uraslog nokta sa manjom granulacijom može da se načini samo resekcija i ablacija dela nokatna ploče koji je urastao sa obaveznom kiretažom nokatnog matriksa. Lasersko uklanjanje uraslog nokta je najbolji vid lečenja ove bolne promene, budući da se problem rešava posle samo jedne intervencije.
Lasersko uklanjanje uraslog nokta je jednostavna, rutinska i bezbolna procedura koja se obavlja u kratkotrajnoj lokalnoj anesteziji.
Lasersko uklanjanje uraslog nokta u lokalnoj anesteziji omogućava bezbolno, beskrvno rešenje problema. Nakon intervencije pacijent se već posle 24 sata u potpunosti može normalno kretati, što je prednost u odnosu na klasičnu hiruršku tehniku. Operacija traje svega desetak minuta. Sastoji se u laserskom uklanjanju inficiranog granulacionog tkiva i onog dela nokta koji je urastao. Tom prilikom je neophodno ukloniti i jedan uzani deo korena nokta kako se problem ne bi ponovio.
Prevencija
Prvenstveno, trudite se da ne nosite neudobnu obuću koja steže stopalo i vodite računa o higijeni, budući da su gljivične infekcije, takođe, uzročnici urastanja nokta u tkivo. Osim toga, neophodno je pravilno sečenje noktiju, tj. nokte uvek secite ravno. Zaobljene ivice na noktima umnogome povećavaju rizik od urastanja nokta.
Alfa MEDICA poliklinika
Šta je vaginalni sekret i kako se leči
Najčešći razlog koji pacijentkinju dovodi na pregled kod ginekologa je pojačana vaginalna sekrecija („belo pranje“) i neprijatnost koju zbog toga oseća.
Vagina fiziološki nije suva, sluzokoža vagine nema žlezde ali cervikalne žlezde ( žlezde u sluzokoži grlića materice ) luče sluz bogatu glikogenom koji se u vagini pretvara u mlečnu kiselinu pa je Ph vagine kiseo i time zaštićen od prekomernog razvoja gljivica i bakterija.
Kada se kliničkim pregledom utvrdi postojanje pojačane vaginalne sekrecije uzima se bris iz forniksa vagine i određuje se stepen čistoće vagine.
Stepen čistoće vagine može biti: I, II, III, IV , V i VI grupa vaginalnog skereta ( I i II grupa je fiziološki ) ili normalna grupa vaginalnog sekreta. III grupa je mešana bakteriska infekcija, IV grupa je gonoreja i V grupa je Trichomonas vaginalis, a VI grupa znači da postoji gljivična infekcija.
Pojačana vaginalna sekrecija može biti posledica i upalnog procesa na drugim delovima genitalnog trakta. Posle vaginalne sluzokože to je najčešće upala grlića materice.
TERAPIJA
Zavisno od vrste uzročnika lečenje se sprovodi ispiranjem vagine i stavljanjem vaginalnih tableta prema grupi sekreta. Zavisno od grupe sekreta uzimaju se antibiotici i antimikotici. Kod upale sluzokože u prednjem predelu vegine primenjuju se kreme preme grupi sekreta. Ono što je bitno MORAJU SE LEČITI OBA PARTNERA da se infekcija ne ponavlja i da efekat lečenja bude zadovoljavajući.
Prim. dr Jevrosima Ziramov
preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com
Kako se leči bol u leđima
Kičma je struktura koja se pruža od glave do karlice. U sastav kičme ulaze kosti (kičmeni pršljenovi), zglobovi sa hrskavicama, ligamenti, tetive, nervi i svi oni mogu da dovedu do pojave bola. Pršljenska tela su međusobno povezana hrskavičavim prstenovima koji amortizuju potrese – intervertebralni diskovi i malim facetnim zglobovima. Između svaka dva pršljenska tela koja su kost, nalazi se po jedan diskus. Sa zadnje strane pršljena se nalazi trnasti nastavak (processu spinosus), dok je sredini prazan prostor, kičmeni kanal u kome se nalazi kičmena moždina koji se sastoji od dugih nervnih puteva koji prenose senzibilitet za dodir, bol, temperaturu, seksualne senzacije i položaj i puteva koji prenose komande mišićima i unutrašnjim organima, kao i jedra motornih živaca. Iz kičmene moždine izlaze motorni i senzitivni korenovi koji potom grade sve živce koji se nalaze u telu. Ispod drugog lumbalnog pršljena se nalazi splet nervnih korenova, tzv. konjski rep (cauda equina) za donji deo tela i noge.
Kičma nosi težinu tela, ublažava potrese prilikom kretanja i štiti osetljivu kičmenu moždinu koja sadrži nervne puteve koji omogućavaju normalnu pokretljivost, osetljivost i rad organa i tkiva.
Kičma se sastoji od četiri (pet) delova:
-
Vratni (cervikalni) sa 7 pršljenova
2. Grudni (torakalni) sa 12 pršljenova
3. Slabinski (lumbalni) sa 5 pršljenova
4. Krsni (sakralni) sa 5 pršljenova sraslih u jednu kost (krsna kost – sacrum)
5. Na kraju se nalazi mala trtična kost (coccyx)
Kičma normalno nije ravna već sadrži fiziološke krivine: u vratnom delu je izbočena put napred (cervikalna lordoza), u grudnom delu je izbočena put nazad (torakalna kifoza), u slabinskom delu je izbočena put napred (lumbalna lordoza).
Normalna funkcija kičme je da podržava telo i omogući mu normalnu pokretljivost u svim ravnima.
Simptomi
Bol u leđima može da se podeli na bol u vratu, grudnom delu kičme, slabinskom (bol u donjem delu kičme – lumbago) ili u krsnoj kosti (sacrum). Bol može da nastane iznenada (akutan bol) ili da je stalno prisutan (hronični bol – bol koji traje preko tri meseca). Bol može da se javlja povremeno ili da je stalno prisutan. Nekad je bol u leđima ograničen na jednu oblast, a nekada se širi u druge oblasti. Kada se bol širi iz vrata duž ruku govorimo o cervikobrahijalgiji, a kada se širi niz nogu o lumboišialgiji (išijas). Osim bola, nadražaj dugih nerava ruke i noge (vode od kičmene moždine duž ekstremiteta) može da izazove i osećaj trnjenja, mravinjanja, žarenja, utrnutosti, da dovede do slabosti i drugih ispoljavanja.
Sem bola u leđima, lokalnog ili koji se širi, smetnje usled različitih već pomenutih uzroka, mogu da budu i gubitak osećaja dodira ili bola u rukama ili nogama, trnjenje, pojava slabosti ruku ili nogu, smetnje kontrole mokraće i stolice, povišena telesna temperatura, gubitak na težini, depresija, nesanica i drugo.
Poreklo bola
Bol u leđima (dorsalgia) je porekla iz mišića, živaca (nerava), zglobova, kostiji i drugih struktura kičme. Bol u leđima bar jednom u životu ima 90% ljudi, a 50% zaposlenih ima ponavljane bolove u leđima. Bol može da ima različit karater što nije uslovljeno uzrocima. Nekad je u pitanju tup bol, a nekad oštri probadi ili žarenje. Bol može da nastane naglo, na primer posle dizanja teškog tereta ili postepeno pod dejstvom drugih faktora. Bol u leđima može da se javi praktično u svakom životnom dobu, ali je najčešći u tridesetim i četrdesetim godinama. Posebno su podložni bolu oni koji nisu fizički aktivni te su im oslabili leđni i trbušni mišići.
Pušenje loše utiče na kičmu jer znatno otežava dopremanje hranljivih materija u tkiva putem krvotoka i ubrzava osteoporozu koja „istanjuje“ kosti te postaju porozne i krte što može da dovede do spontanih fraktura (preloma). Osim toga pušenje usporava procese izlečenja.
Mehanički uzroci bola
Jedan od najčešćih razloga bolova u leđima je mehaničke prirode. U najvećem broju slučajeva radi se o bolesti međupršljenske hrskavice (intervertebralni diskus), od kojih su najčešći donji lumbalni. Hrskavica sa godinama i mehaničkim povredama, manjim ili većim, degeneriše, gubi vodu i elastičnost, izbočuje se put nazad u spinalni kanal i međupršljenkse otvore pritiskajući nerve. To su diskopatija (degenerativna bolest diska) odnosno protruzija (hernijacija) diska koja je teži stepen. Veliko izbočenje diskusa se naziva discus hernija kada je probijen spoljni deo diska i unutrašnji, želatinozni deo biva potisnut unazad kroz procep. Kada se delovi hrskavice odvoje ponašaju se kao strano telo u kičmenom kanalu koje pritiska na nerve što se zove ekstruzija diska. Postojeće smetnje nisu u direktnoj vezi sa promenama na diskusima jer degeneracija diska i hernijacija mogu da se nađu i kod osoba bez bola. Za uzrocima ovih razlika se traga.
Degenerativne promene na kičmi mogu da dovedu i do suženja kičmenog kanala (spinalna stenoza) sa pritiskom na kičmenu moždinu (pruža se obično do drugog lumbalnog pršljena) i nerve koji se odvajaju od kičmene moždine i odlaze u telo da inervišu (oživče) različite mišiće, organe i tkiva.
Najčešći mehanički razlozi oštećenja kičme su: neodgovarajući ležaj, previše mekan ili previše tvrd dušek, neodgovarajući jastuk, spavanje na stomaku, spavanje bez jastuka, stolice koje nisu ergonomske, ma kako izgledale udobne, rad za tastaturom bez odgovarajućeg oslonca za laktove, stojeći posao, nošenje velikih tereta, izloženost vibracijama, prinudni položaji tela sa većim rotacijama kičme, doskoci u sportovima i rotacioni pokreti kao i drugi faktori doprinose pojave bola u leđima. Takođe gojaznost i deformiteti kičmenog stuba (skolioza, kifoza, lordoza) doprinose oštećenju kičme.
Bol u leđima je često i mišićnog porekla. To mogu da budu istegnuća mišića, zgrčenost (spazam) mišića, fibromijalgija i drugi uzroci. Još jedan potencijalni uzrok bola su mali intervertebralni zglobovi (facetni ili zigoapofizealni zglobovi), verovatno zbog oštećenja mekih struktura ovih zglobova.
Kod razvijenih mehaničkih uzroka poput bolesti diska, postoji i značajno sterilno zapaljenje (bez infekcije) koje traje i nekoliko nedelja do par meseci koje pojačava bol.
Ispitivanja uzroka bola u leđima
Lekar je uvek u obavezi da utvrdi uzrok bola u leđima. Sem najčešćih, mehaničkih (primarni bol u leđima – 98%), mogući su retko i drugi uzroci (sekundarni bol – 2%): tumori (primarni i metastaze), infekcije (zapaljene hrskavice – intervertebralnog diska, zapaljenje kičmenih pršljenova, epiduralni apsces), osteoporoza sa kompresivnim prelomima pršljenskih tela, artritis, traumatska povreda kičme (saobraćajni udes, pad, udarac) i drugo. Retki su nasledni uzroci poput ankilozirajućeg spondilitisa. Neophodno je isključiti kod žena i ginekološka oboljenja koja mogu da daju bol koji se širi u leđa (endometrioza) kao i trudnoća. Kod osoba oba pola treba isljučiti i kamen u bubregu, a kod širenja bola duž nogu i koksartrozu i peritrohanteritis.
Jedan od čestih uzroka bola u leđima je i depresija (prepoznata ili neprepoznata), anksioznost, stresne situacije na poslu ili u porodici kao i nezadovoljstvo uopšte.
Dijagnostika bola u leđima je pre svega klinička. Dobar neurološki pregled može da da najviše informacija. Podaci dobijeni Magnetnom rezonancom ili Kompjuterizovam tomografijom (skener) nisu uvek u korelaciji sa onim što bolesnik oseća i lekar nalazi na pregledu. Oni su važna procedura u isključenju ređih uzroka i težih oštećenja diskusa, naročito ako se razmatra operacija (to je svega par procenata ovih bolesnika).
Lečenje
Bol u leđima koji ne prolazi za tri dana zahteva medicinski tretman.
Lečenje bola u leđima je usmereno na to da se u što kraćem periodu bol smanji u što većoj meri, a osoba što pre i što bolje osposobi za normalno funkcionisanje. Takođe je neophodno utvrditi sve faktore koje su doveli do bola, faktore koji ga podržavaju kao i faktore koji ga održavaju odnosno produžavaju njegovo trajanje (hronični bol). Nekada je lečenje efikasnije ako se usmeri na uzroke o kojima se ređe misli kao što je neprepoznata depresija i drugo.
Ležanje u krevetu nije preporučljivo zbog mogućeg pogoršanja smetnji i ako je neophodno primenju se samo jedan do dva dana.
Davanje analgetika (paracetamol, nesteroidni antireumatici, itd.) je svakako najčešći vid terapije čija uspešnost često nije zadovoljavajuća. Veoma je bitan i način na koji se lekovi protiv bola primenjuju što je u domenu odluke lekara specijaliste.
Primena kortikosteroida intramuskularno (injekcije u mišić) nije pokazala koristi.
Mnogi bolesnici doživljavaju olakšanje kod primene miorelaksanata, lekova koji opuštaju mišiće smanjujući tako pritisak na nerve i samim tim i bol.
Primena topolote u vidu toplih kupki i tuševa može da bude od koristi. U akutnoj fazi nekad ove procedure mogu i da pogoršaju stanje što je nemoguće predvideti. Akupresura može da ublaži bol. Takođe povoljan efekat imaju i vežbe, izbegavanje opasnih i primena zaštitnih položaja, što je u domenu fizikalne medicine i što treba da prepiše specijalista fizijatar, primeni i nadgleda iskusan fizioterapeut. Suština fizičkih vežbi su istezanje mišića i jačanje mišića, posebno onih koji „drže“ kičmeni stub, a to su leđni i trbušni mišići.
Kod hroničnog bola su primenjivi edukacija, relaksaciona terapija kao i kognitivno-bihevioralno-emocionalna terapija (npr. racionalna emocionalno bihevioralna terapija – REBT).
Operativni, hirurški tretman se primenje kod bolesnika sa slabošću ruku ili nogu usled hernijacije diskusa ili sa spinalnom stenozom, koja ne prolazi na konzervativnu (neoperativnu) terapiju, zatim kod smetnji kontrole sfinktera (nevoljno mokrenje ili ispuštanje stolice odnosno nemogućnost mokrenja ili stolice) odnosno kod urgentnih stanja. Nekad je neophodna operacija kod težih kompresionih fraktura pršljenskih tela. Operacija je krajnja mera u lečenju kada su svi ostali oblici terapije iscrpljeni. U nekim slučajevima operacija ne donosi očekivano poboljšanje (oko 25%).
Prevencija bola u leđima
Preventivne mere u sprečavanju bola u leđima su nabavka odgovarajućeg ležaja, dušeka, jastuka, ergonomski oblikovanih stolica i fotelja, prestanak spavanja na stomaku, prestanak pušenja, jačanje mišića leđa i trbuha uz izbegavanje rotacionih pokreta i dizanja prevelikog tereta, primena zaštitnih položaja u radu, kućnim poslovima, rekreaciji, sedenju, ležanju i stajanju, zdrava (tzv. „Mediteranska ishrana“) sa održanjem poželjne telesne težine. Najprimenljivija vežba je brzo hodanje, najkraće 30 minuta. Važno je imati udobnu i kvalitetnu obuću sa niskom (ali ne i ravnom) petom.
Autor teksta:
Prof. dr Dragan Pavlović
neurolog, psihijatar
Kako se leče proširene vene?
Često se postavlja pitanje da li ima leka ovoj bolesti. Da naravno da ima, samo je potrebno lečenje započeti pravovremeno. Lečenje proširenih vena nije lako i praćeno je značajnom pojavom ponovnih proširenja (recidivni variksi). Ponovni, recidivni ili rekurentni variksi mogu biti pravi (ponovna pojava prethodno odstranjenih variksa) ili lažni (pojava variksa van zone lečenja). Učestalost ponovne pojave variksa zavisi od vrste lečenja (konzervativno lečenje je praćeno obaveznim naknadnim variksima, hirurški metodi su praćeni značajno manjim procentom naknadnih rekurentnih variksa), sprovođenja preventivnih mera (elastična bandaža i izbegavanja statičkog opterećenja nogu, značajno sprečava pojavu naknadnih variksa).
Lečenje proširenih vena može se ugrubo podeliti u dva dela
-
Neoperativno lečenje proširenih vena
-
Operativno lečenje proširenih vena
Lekovi ne mogu smanjiti ili ukloniti proširene vene. Uklanjanje proširenih vena se uglavnom sprovodi operacijom. Posle operacije vena neophodno je da se štite ostale vene od proširenja i komplikacija proverenim sredstvima.
Odluku o načinu lečenja donosi lekar na osnovu svakog pojedinačnog slučaja. Operacija vena je neophodna i nezamenljiva za neke vrste površnih vena, dok se na dubinskim venama ona uglavnom ne vrši. Injekcije u venu se daju samo kod slučajeva koji nisu za operaciju i stručno date nisu opasne kako se obično misli.
Neoperativne metode lečenja proširenih vena
U ove metode lečenja proširenih vena spadaju:
-
Konzervativna terapija
-
Sklerozantna terapija
-
Terapija medikamentima (antibiotici, venotonolitici, antiagregacioni lekovi i sl.)
Konzervativna terapija se sastoji od davanja saveta za primenu niza mera kojima se smanjuju rizici razvoja bolesti, i kojima se može sprečiti razvoj bolesti i tegobe bolesnika (Odmaranje ekstremiteta, izbegavanje dugotrajnog sedenja, smanjenje gojaznosti, fizičko vežbanje i sl). U metode konzervativne terapije spada i elastična kompresija, tj. nošenje elastičnog zavoja ili čarapa.
Sklerozantna terapija svoje mesto pronalazi u lečenju estetske komponente proširenih vena, naročito kod žena, za koje postoje precizne indikacije ( manji i estetski variksi, laki postoperativni variksi ). Sleroterapiju ne bi trebalo primenjivati kod bolesnika sa kontraindikacijama : debele noge, akutni celulitis, alergijske reakcije na sklerozantna sredstva, iniciranje u variks koji direktno komunicira sa magistralnom venom, nepokretni bolesnici itd.
Neophodno je ovo lečenje sprovoditi striktnim poštovanjem osnovnih principa metode (iniciranje sklerozantnog sredstva u ispražnjeni venski sud gde ne preti mogućnost nastanka i širenja tromboze), pravilnom primenom elastične bandaže i posleskleroznog tretmana.
Operativne metode lečenja proširenih vena
Operativne ( hirurške ) metode pri lečenju proširenih vena se sprovode kod pacijenata gde preventivne mere, i druge metode lečenja ( konzervativna terapija, sklerozantna terapija i terapija medikamentima ) ne daju valjane rezultate, i moguće je da dođe do pojave akutnih komplikacija i hroničnog venskog zastoja. Operativni zahvat se može preduzeti i zbog krvarenja iz varikoziteta ili estetskih razloga.
Operativni tretman je zasigurno najuspešniji metod lečenja proširenih vena. Kod ovog metoda lečenja proširenih vena, cilj je da se uklone uzroci nastanka varikoziteta. Operativni tretman se sastoji iz operativnog uklanjanja svih varikoziteta, insuficijentnih venskih segmenata ili celih magistralnih vena površnog venskog sistema.
Vrste operativnog lečenja proširenih vena
Ovde ćemo nabrojati određene metode operativnog lečenja proširenih vena, dati samo osnovne karakteristike, a detaljnije o tim metodama možete pročitati na drugim stranicama našeg sajta.
Klasična operacija vena
Klasična operativna metoda lečenja proširenih vena (Striping VSM ) je u našoj zemlji najzastupljenija operativna metoda, ali se u svetu ona sve manje koristi jer postoje savremene metode, koje daju isti ili još bolji efekat prilikom intervencije, a kod kojih je operacija bezbolna ili čak bez reza, a oporavak znatno jednostavniji i lakši.
Operacija vena metodom radio talasa illi laserom
Ovim metodama se postižu svi efekti koji bi se postigli i klasičnom operacijom, ali bez rezova i postoperativnih teškoća karakterističnih za klasičnu operaciju, uz brz oporavak i trenutnu radnu sposobnost.
Operacija vena vodenom parom
Ovo je najnovija metoda operativnog lečenja proširenih vena. Može se slobodno reći da je ova metoda revolucija u odnosu na dosadašnje operativne metode lečenja proširenih vena jer se “operiše” potpuno prirodnom supstancom – vodom. Ova metoda je u Evropu u kliničku praksu ušla pre oko dve godine, i sa ponosom ističemo da se u Evropi pored Nemačke i Austrije primenjuje i u Srbiji, u našoj poliklinici. Usvajanjem procedura za hirurško lečenje vena vodenom parom, u Beograd smo doneli najkvalitetnija svetska dostignuća iz ove oblasti.
Specijalna bolnica „Hirurgija Dr Drašković“,
Bolovi u dojkama, uzroci i saveti
Bol u dojkama je veoma česta pojava kod žena. Medicinski termin za ovu pojavu je mastodynia ili mastalgija. Bol se može pojaviti u različitima fazama života žene. Jačina i lokalizacija bola je različita. Može imati karakter tupog bola, oštrog probadajućeg, pulzirajućeg , stalnog bola. Može se osećati samo u jednom delu dojke, u predelu bradavice, u celoj dojci, u jednoj ili obe dojke , u predelu pazuha.
Različiti su uzroci bola, ali nekada ovaj bol dovodi do straha kod žena i to im remeti svakodnevni život. Obično se žene plaše od raka dojke. Najčešće bol vremenom prestaje. Najveći procenat bola u dojkama je vezan za menstruaciju on se pojača pre i nestaje nakon menstruacije.
Premenstrualna osetljivost u dojkama je izražena kod žena koje koriste hormonsku terapiju. Tkivo dojke je osetljivo na hormone zato je pred menstruaciju zbog povećane koncentracije hormona-estrogena ono osetljivije.
Žlezdano tkivo dojke pod uticajem hormona buja , a nakon menstruacije pada koncentracija hormona i smanjuje se otok tog tkiva, a samim tim i bol u dojkama. Ponekad su dojke osetljive i tokom cele menstruacije.
Uticaj hormona dovodi i do uvećanja dojki , ponekad se mogu napipati i čvorići.
Osim hormona bol u dojkama može da nastane i kod: različitih upalnih procesa u dojkama, cisti i fibroadenoma, povreda, uvećanja dojki kod gojaznosti, nošenja grudnjaka koji je neodgovarajuće veličine, uzimanja lekova, bolesti kože, mišiča..uzimanja previše slatkiša, kofeina iz kafe, čaja, kole, energetskih napitaka.
Treba još jednom naglasiti da bol u dojkama ne znači da postoji rak dojke, ali bol je signal koji nam šalje organizam da se nešto dešava u tkivu organa u kojem se javlja bol.
Potrebno je obaviti lekarski pregled , ultrazvučni pregled dojki, mamografiju ukoliko je predloži lekar i druga ispitivanja.
Savet za bolne dojke :
• pravilna ishrana sa smanjenim unosom slatkiša, kofeina, energetskih napitaka,
• izbjegavanja pušenja ,
• izbegavanja povreda dojki,
• nošenja adekvatnih grudnjaka,
• upotreba pregesteronskih krema koje mogu smanjiti bolove.
Izvor: DrFeko.com
Cimet smanjuje nivo triglicerida, holesterola, viška masnoće i sećera u krvi
Cimet pripada familiji lovorika raste 6-9 metara u visinu, u egzotičnim predelima Vijetnama, Sumatre i Uskršnjih ostrva. mnogi stari narodi su znali za njegovo terapeutsko dejstvo. Koristi se kora ovog zimzelenog drveta. Esencijalna ulja koja se dobijaju od kore cimeta imaju lekovita svojstva. Cimet spada u sam vrh namirnica bogatih antioksidantima. Oni pomažu regeneraciju ćelija i oslobađaju organizam štetnih slobodnih radikala. Ova začinska biljka deluje preventivno na pojavu srčanih oboljenja, s obzirom da smanjuje nivo triglicerida, holesterola u krvi i viška masnoće. Nekoliko studija je pokazalo da cimet povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Cimet je i popularan prirodni lek koji koriste osobe koje pate od dijabetesa tipa 2. ima jako antibakterijsko dejstvo, pa je odličan u lečenju stomačnih problema izazvanih salmonelom i Ešerihijom koli. Mleveni cimet, ulje ili čaj od cimeta, efikasni su u neutralisanju stomačnih problema. drastično smanjuje neprijatne simptome kod sindroma iritacije creva, naročito pomaže kod nadutosti. Ova biljka podstiče varenje i pomaže u lečenju bakterijskih infekcija. Pored toga, cimet je i odličan lek protiv grčeva u stomaku. poboljšava cirkulaciju i može ubrzati metabolizam. Samim tim, bićete uspešniji u borbi sa suvišnim kilogramima. bogat je manganom koji pomaže u izgradnji kostiju, krvi i vezivnih tkiva u telu. Osobe koje imaju manje mangana u organizmu češće oboljevaju od osteoproze i artritisa. S obzirom da je bogat manganom, cimet je odličan da umanjite neprijatne simptome PMS-a. pomaže ženama koje imaju policistične jajnike tako što može da reguliše menstrualni ciklus. Ako vas muči migrena ili obična glavobolja, prva pomoć vam može biti čaj od cimeta. Ovaj začin ublažava grčeve i otklanja napetost. Kod bolova usled artritisa vam može pomoći masaža uljem cimeta ili ispijanje čaja od cimeta. ulje cimeta je efikasno u lečenju infekcija uzrokovanih kandidom. Ukoliko osećate bolove u mišićima, pomoći će vam masaža cimetovim uljem. Redovnim konzumiranjem cimeta štitite zdravlje mozga i poboljšavate koncetraciju. čaj s dodatkom cimeta povoljno utiče na tegobe izazvane prehladom ili upalom grla, a može i ublažiti kašalj.
Anis
Anis je plod malog orijentalnog zimzelenog drveta koji se može naći u divljini, u vlažnim šumskim oblastima poreklo vodi iz jugozapadne Kine i severoistočnog Vijetnama i pripada porodici magnolija. Ono što odlikuje anis jeste smeđo – žuta boja, čijoj atraktivnosti doprinosi i karakterističan zvezdani oblik.Takođe, poznat je i pod nazivom kineski zvezdasti anis, kao najrasprostranjeniji i jestive vrste. Njegovi aromatični plodovi u obliku zvezdice upotrebljavaju se isključivo osušeni i prikupljaju neposredno pre sazrevanja i suše na suncu kako bi postigli punu zrelost i karakterističnu smeđu boju. Lekoviti delovi biljke anis su plod, odnosno zrelo seme, koje sadrži eterično i masno ulje, proteine, ugljene hidrate. Dominantni sastojak eteričnog ulja je transanetol od koga i potiče specifična aroma i slatkast ukus. Poseduje vitamine A i C, folnu kiselinu, kao i minerale kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum. Da bi bilo što delotvornije seme se skuplja isključivo po suvom vremenu, u avgustu i septembru kada plod dozreva. Ubrane semenke se raspoređuju na toplom i prozračnom mestu, pri čemu se tokom sušenja obavezno okreću. u lekovite svrhe upotrebljavaju se semenke anisa koje mogu biti cele, izgnjecene ili samlevene.
Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Da bi eliminisali mučninu nastalu zbog previše masne hrane, jakih začina ili preprženih jela, treba tri do četiri puta dnevno piti anisov čaj. Za pripremu caja najbolje je prethodno malo nagnjeciti seme pa ga preliti kipucom vodom. Na 2 dl vode obicno ide oko 1/2 kafene kasicice anisa. Nakon toga potrebno je sacekati 15-tak minuta, procediti i piti dok je topao. seme anisa se preporučuje kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve. Preporučuje se i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, mokraćne bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Preporučuje se i osobama koje pate od nesanice kao i dojiljama jer pospesuje lucenje mleka. Pristalice narodne medicine savetuju da grickanje semenki anisa zaustavlja stucanje
Lekovitost anisa u najvecoj meri dolazi iz njegovog etericnog ulja koje je od davnina je u upotrebi za smanjivanje apetita. Takođe, ulje se pokazalo uspešnim i u pospešivanju cirkulacije i uklanjanju celulita kao I za musku potenciju.
Prirodno rešenje upale materice
Ukoliko je vas problem Cervicitis (upala materice), treba primeniti vaginalno ispiranje sledećom čajnom mesavinom:
Neven 20 g
Mrtva bela kopriva 10 g
Orah (list) 10 g
Žalfija 10 g
Preslica 10 g
Hajdučica 10 g
Hrast (kora) 10 g
Kupina (list) 10 g
Anđelika 10 g
Ovu mešavinu kuvati u 1 litar vode 10 minuta, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da stoji pokriveno 10 minuta. Jednom dnevno vršiti vaginalno ispiranje.Takođe su blagotvorna vaginalna ispiranja čajem od crvene deteline.
Neka vam ovaj recept posluzi kao informacija.
Za sve zdravstvene probleme obratite se lekaru.