Čovek sa tužnim izrazom lica očigledno ima tužne misli. U tom smislu, interesantna su lica starijih osoba. Oni su direktan odraz njihovog načina razmišljanja tokom celog svog života. A kako ćete vi izgledati kada ostarite?

Dole je naveden kompletan spisak metafizičke dijagnoze i psihičkih uzroka mnogih bolesti. Ti podaci su tačni do 90-95%.

 Glava predstavlja nas same. To je ono što mi pokazujemo svetu. Ljudi nas prepoznaju po glavi. Kada nešto nije u redu u glavi, to znači da nešto nije u redu sa nama.

 Kosa predstavlja snagu. Kada smo jako uplašeni, mi stvaramo “čelični kaiš”, koji obično počinje u mišićima ramena, pa ide u glavu, a ponekad I u oči. Kosa raste kroz folikulu dlake. Kada stvaramo veliki napon u lobanji, te folikuli se automatski zatvaraju, a kosa počinje odumirati i ispadati. Ako je napon prisutan duže vreme lobanja nije opuštena, kosa prestaje da raste. Rezultat je ćelavost. Žene su počele da ćelavi otkad su ušle u “poslovni” muška svet. Mi to, naravno, ne možemo uvek primetiti, jer mnoge perike izgledaju potpuno prirodno.

 Uši su simbol sposobnosti za slušati i čuti. Kada osoba ima problem sa ušima, to znači da se u njenom životu dešava nešto što ona odbija čuti. Bolovi u ušima – su primer najviše iritacije u odnosu na ono što čujete. Deca često imaju bol u ušima. Oni, jadni, moraju slušati kod kuće sve što ne žele čuti. Izražavati svoju ljutnju deci je zabranjeno, pa stoga što oni praktično ne mogu ništa promeniti, ta nesposobnost i bespomoćnost dovodi do bolova u ušima. Obratite pažnju: kada vidimo da je jedan od partnera ima slušni aparat, drugi govori bez zaustavljanja.

Oči govore o mogućnosti da vidimo. Kada imamo problema sa očima, to obično znači da odbijamo nešto videti – ili u nama samima ili u našim životima. Kad vidim decu sa naočarima, znam da nešto nije u redu kod njihove kuće, ona doslovno odbijaju gledati nešto. Ako ona ne mogu promeniti situaciju kući, oni bukvalno raspršuju svoj vid, tako da oči gube sposobnost videti jasno.

Glavobolje se javljaju kada se ne osećamo puno vrednim. Sledeći put kada imate glavobolju, stanite na trenutak i zapitajte se, u čemu se osećate poniženo i zašto. Izvinite sebi, neka taj osećaj poniženosti ode, i glavobolja će nestati sama od sebe. Migrene su stvorene ljudima koji žele biti savršeni, te i onima koji imaju puno iritacije u životu.

 Vrat i grlo su vrlo interesantni. Vrat je sposobnost fleksibilnog razmišljanja, sposobnost za videti drugu stranu problema i razumeti gledište druge osobe. Kada imamo problema sa vratom, to znači da smo tvrdoglavi i odbijamo biti fleksibilni.

Grlo je naša sposobnost da se štitimo, da zamolimo za nešto što želimo. Problemi sa grlom proizlaze iz osećaja da “nemamo pravo”, i iz osećaja manje vrednosti. Grlobolja je uvek znak iritacije. Ako grlobolje prati prehlada, onda, pored toga, postoji još i zbunjenost. Upala grla obično znači da smo toliko ljuti da bukvalno ne možemo govoriti. Grlo, štaviše, je mesto tela u kojem je koncentrisana sva naša kreativna energija.

 Bolesti povezane sa mandulama i štitnjačom, ukazuju na to da niste mogli u kreativnom području učiniti ono što želite. Grlo je taj deo tela gde pre svega se događaju sve naše promene. Kada se opiremo promenama, najčešće dobijamo probleme sa grlom. Obratite pažnju, kako ponekad počnemo kašljati bez ikakvog razloga. Ili neko drugi počne da kašlje. Šta se kaže u tom trenutku? Na što reagujemo? Možda je to tvrdoglavost, otpor, ili naznaka da smo u procesu promene?

 Leđa su sistem za podršku. Problemi sa leđima ukazuju na to da osećamo nedostatak podrške. Prečesto mislimo da imamo podršku porodice i prijatelja. U stvari, to je podrška svemira i samog života. Problemi sa gornjim delom leđa – znak nedostatka emocionalne podrške: “Moj muž (ljubavnik, prijatelj) ne razume i ne podržava me.” Srednji deo leđa ima direktnu povezanost sa osećajem krivice. Bojite li se nečega što imate iza vas ili nešto skrivate tamo? Imate li osećaj da vas je neko udario u leđa? Brinete li se celo vreme za svoj novac? Kakva je vaša finansijska situacija? Ona može biti izvor problema sa donjim delom leđa.

Pluća su sposobnost za davati i primati život. Problemi sa plućima obično nastaju zbog naše nespremnosti ili straha živeti pun život, ili zbog toga da verujemo da nemamo pravo da žive punom snagom. Oni koji puno puše, obično negiraju život. Oni skrivaju osećaj svoje nepotpune vrednosti.

Prsa su otelotvorenje materinstva. Kad postoje problemi sa mlečnim žlezdama, to znači da bukvalno gušimo svojom pažnjom drugu osobu, stvar ili situaciju. Ako se pojavljuje rak dojke, to znači da postoji još i nakupljena uvreda ili bes. Pustite strah i pamtite da je u svakome od nas aktivna i deluje, svest Svemira.

 Srce, naravno, simbolizuje ljubav i krv – radost. Kada u našem životu nema ljubavi i radosti, srce se doslovno stiska i postaje hladno. Kao rezultat toga, krv počne da teče sporije, i mi lagano idemo prema anemiji, vaskularnoj sklerozi, srčanim udarima (infarktima). Ponekad smo toliko upleteni u drame života, koje sami sebi i stvaramo, da ne primećujemo radost koja nas okružuje. Zlatno srce, hladno srce, crno srce, srce koje voli – kakvo je vaše srce?

Želudac vari, prerađuje sve nove ideje i situacije. A što i koga možemo “svariti”? Kada imamo problema sa stomakom, to obično znači da ne znamo kako asimilirati novu životnu situaciju. Mi smo uplašeni. Mnogi od nas se sećaju tih vremena kada su putnički avioni tek počeli da lete. To je bila novost za nas – ideja leta po nebu, i bilo je jako teško asimilirati tu ideju u našem mozgu. Svako sedište je imalo paket koji bi nas spasio ako bi nam pozlilo. I gotovo uvek smo ih koristili. Sada, mnogo godina kasnije, iako su ti paketi dostupni kao i pre, niko ih ne koristi. Konačno smo asimilirali ideju leta.

 Peptički ulcer (čir) je više nego samo strah, to je osećaj da nismo dovoljno dobri ili punopravni. Bojimo se da nismo dovoljno dobri za naše roditelje, šefove, nastavnike, i tako dalje. Mi jednostavno ne možemo da svari to kakvi smo. Svako malo pokušavamo ugoditi drugima. Bez obzira na našu poziciju na poslu, uopšte ne možemo imati samopoštovanje. Odgovor za rešenje tog problema je ljubav. Ljudi koji vole i poštuju sebe, nemaju čireva. Budite nežni i pažljivi prema detetu unutar vas i uvek ga podržavajte i poštujte.

 Kamen u žučnom bešici simbolizuje akumulirane gorke misli, kao i ponos koji sprečava da bismo se od njih oslobodili. Pokušajte napraviti sledeću vežbu: Stalno sebi govorite – “Sa srećom otpuštam svoju prošlost. Život je lep i ja takođe “.

 Problemi sa bešikom, anusom, polnim organima nastaju zbog iskrivljene ideje o našim telima i funkcijama koje oni obavljaju. Svaki organ našeg tela je veliki odraz samog života! Ne mislimo da je život prljav ili grešan. Zašto onda tako mislimo genitalijama?

Anus je lep koliko su lepe i uši. Bez anusa, ne bismo se mogli osloboditi od toksina i vrlo brzo bi umrli. Svaki deo našeg tela i svaka funkcija koju on obavlja, je normalna, prirodna i lepa.

Naši polni organi su stvoreni za reprodukciju kroz zadovoljstvo. Poreći tu činjenicu znači stvarati bol i kaznu. Za nas je sasvim normalno imati seks, kao i jesti i piti. Na trenutak zamislite beskrajnost svemira. Teško je to čak i zamisliti. A u svemiru ima puno galaksija. Oko Sunca se vrti puno planete, a među njima i Zemlja. I znate, meni je neverovatno teško zamisliti da je ta Moć koja je stvorila cijeli svemir – to je samo jedan starac koji sedi na oblacima … i gleda za našim genitalijama! Pa ipak, to je ono čemu su mnoge od nas učili kad smo bili deca. Vrlo je važno da se oslobodimo od tih gluposti. Ipak me nemojte krivo shvatiti. Ni u kojem slučaju ne propovedam slobodan seks sa bilo kime. Jednostavno, mnoga od naših pravila su zastarela, zato ih mnogi krše i postaju licemjerni. Kada uklonimo krivicu za seksualnost iz naše svesti i naučimo ljude da vole i poštuju sebe i druge, tek tada će oni automatski živeti u ime višeg – dobrote i radosti. Svi mi imamo toliko problema sa seksualnošću, zbog mržnje i gađenja prema nama samima. Stoga odnosimo se loše i prema sebi i prema drugima. Nije dovoljno uvesti obrazovanje o polnom životu u školama. Moramo, na dubljem nivou, omogućiti deci da dublje shvate njihova tela, polne organe i seksualnost.

 Jajnici simbolizuju kreativnu energiju. Problemi s njima – neizražen kreativne mogućnosti.

Noge nas nose kroz život. Problemi s nogama pokazuju strah ili nezeljenje da idete napred ili u određenom smeru. Nespremnost na delovanje često se pokazuje kroz ozbiljne probleme sa nogama.

Proširene vene su ili dom ili posao koji mrzite.

Reumatizam je bolest stečena od stalne kritike sebe i drugih. Osobe sa reumom, obično privlače ljude koji ih stalno kritikuju. To se događa zbog njihova uverenja da bi oni trebali kritikovati druge. Na njima je prokletstvo – njihova želja stalno biti “savršenima”, sa svim ljudima u bilo kojoj situaciji. Njihov teret je uistinu nepodnošljiv.

Astma. Osobama sa astmom se čini da oni nemaju pravo da diše samostalno. Deca sa astmom – to su, u pravilu, deca sa visoko razvijenom svesti. Ona uzimaju na sebe krivicu za sve. Ponekad im promena mesta stanovanja pomaže, pogotovo ako porodica ne ide s njima, deca sa astmom se obično oporave. Tome pomaže škola, te nove životne situacije, kada se napad ponavlja, to je kao da je neko pritisnuo dugme.

Rak je bolest uzrokovana duboko akumuliranom uvredom, koja bukvalno počne da jede telo. Neki događaj potkopava našu veru u život. Taj događaj se nikad ne zaboravlja, a osoba živi sa osećajem golemog samosažaljenja. Život za takve osobe se sastoji od beskonačnih razočarenja. Osobe koje pate od raka su vrlo samokritične. Kao što sam se uverila iz sopstvenog iskustva, stečena sposobnost voleti sebe i prihvatati sebe onakvom kakva jesam, leči od raka.

Gojaznost nije ništa drugo nego potreba za zaštitom. Mi smo u potrazi za zaštitom od boli, kritike, seksualnosti, zlostavljanja i sl. Veliki izbor, zar ne? Nikada nisam bila debela, ali iz sopstvenog iskustva sam saznala da kada se osećam nesigurno ili loše, automatski se udebljam za nekoliko kilograma. Kada pretnja nestane, višak kilograma takođe nestaje. Borba protiv sveta je gubljenje energije i vremena. Čim se prestanete odupirati vaša težina se odmah normalizuje. Poverenje u sebe, u sam proces života, uzdržavanje od negativnih misli – to su načini za smršati.

Nesreće nisu uopšte “slučajne” Kao i sve ostalo u našim životima, mi ih stvaramo sami. Zato nije potrebno da govorimo sebi: “Želim da mi se dogodi nesreća.” Mi jednostavno stvaramo sistem uverenja u našoj glavi, koji može privući nesreću. S nekima od nas se uvek nešto dešava, dok drugi prođu kroz ceo život bez jedne jedine ogrebotine.

 Nesreće su rezultat ljutnje i zameranja. One su posledica beznađa i potpune neslobode čoveka da se izrazi o svojim osećanjima. Nesreće su takođe revolt protiv predstavnika vlasti. Toliko smo ljuti da želimo nekoga udariti, ali umesto toga udaramo sami sebe.

 Kad smo ljuti na sebe, osećamo se krivima i tada bukvalno tražimo kaznu za sebe, a ona dolazi u obliku nesreće.

 Na prvi pogled, mi smo samo nevine žrtve nesreće. Nesreća nam omogućava traženje pomoći i saosećanja od drugih. Oni nam peru rane i brinu se za nas. Često smo prisiljeni da leži u krevetu, ponekad dugo vremena. Stenjemo od boli. Pomoću boli naše telo nam govori o životu, pokazuje na čemu trebamo još poraditi.

 Veličina boli pokazuje koliko jako smo se hteli kazniti. Bol bilo kojeg porekla, po mom mišljenju, je dokaz osećaja krivice. Krivica uvek traži kaznu, te kazna stvara bol. Hronična bol se javlja od hroničnog osećaja krivice, zakopanog tako duboko u nama da mi sami često o njoj ni ne znamo.

 Krivica je beskoristan osećaj. Taj osećaj nikada nikome ne pomaže, te ne može promeniti situaciju. Tako da oslobodite se iz zatvora. Operacija (bilo koja). Intervencija hirurga je potrebna, na primer, kod povreda ruke, noge, tako da ljudi mogu usredsrediti svoju pažnju na oporavak i na nastojanje da se to ne ponovi. U medicini danas, radi puno odličnih lekara, koji su se u potpunosti posvetili pomaganju ljudima. Sve više i više lekara počinju lečiti pomoću holističke metode. Ipak, većina naših lekara ne želi da se bavi uzrocima bolesti nego leče samo simptome i posledice. Oni to rade na dva načina: ili lekovima ili režu.

 Hirurzi režu, te ako se obratite hirurgu, on će sigurno preporučiti operaciju. Ako nemate izbora, pripremite se za nju, tako da se možete brzo i bez komplikacija oporaviti. Jedna od mojih prijateljica je morala ići hitno na operaciju. Pre operacije je razgovarala s hirurgom i anesteziologom. Ona ih je zamolila da tokom operacije uključe prijatnu laganu muziku te da joj se obraćaju samo u nežnom tonu. Sestra je radila to isto nakon operacije. Operacija je dobro prošla, a moja prijateljica se oporavila u rekordno kratkom roku.

 Nakon operacije, sve vreme slušajte muziku koju volite, i stalno govorite sami sebi: “Brzo se oporavljam. Svaki dan se osećam sve bolje i bolje “.

 Tumori – lažne izrasline. Kamenica uzima maleno zrnce peska i gradi oko njega tvrd i sjajan oklop da bi se zaštitila. Mi zrnce peska zovemo biserom i divimo se njegovoj lepoti. Mi, kao kamenice, uzimamo uvredu i nosimo se sa njom sve dok se ona ne pretvori u tumor. Ja to zovem “prožvakavanjem starog filma.”

Uverena sam da žene dobijaju tumore u materici, jajnicima, i tako dalje, jer uzimaju emocionalnu bol koja se dogodila kao rezultat povrede njihove ženstvenosti, i nose se sa njom ceo život dok ne nastane tumor. Ja to zovem jednostavno: “On me jako povredio”. Ako naš odnos s nekim završava, to ne znači da nešto nije uredu sa nama, i to ne pokazuje koliko smo zaista vredni. Nije važno ono što se s nama događa u životu, nego kako ćemo reagovati na to. Mi svi, bez izuzetka, snosimo 100 procentnu odgovornost za sve što se s nama događa.

Izvor: cluber.com.ua

Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj dodeljene u startu i s tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život.

Dodeljene su nasumično, a o sreći zavise vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…

Kakve god vam okolnosti život odluči pružiti, vi ste ti koji odlučujute hoćete li biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom hoćete li svoj život učiniti slatkim ili kiselim.

 “Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju ceniti, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Prekrasni ljudi se ne rađaju takvi, oni se takvima učine”, rekla je Elisabeth Kübler-Ross, psihijatar i autorika iz Švajcarske.

Ljubazni ljudi donose svetlo u svet zato što su izašli iz mraka

U svetu tame u kojem su rođeni, ljubazni ljudi svojom su pozitivnošću osvetlili živote drugih. Upravo su njima dodeljene “nesretne” karte poput loše porodične situacije ili siromaštva. Ne samo da su naučili kako uspeti u životu, naučili su i kako preći preko loših stvari i izdići se iznad njih. Odgurnuli su svoje “štake” i nekako postigli nemoguće: potrčali su i dostigli sve one koji su imali više sreće i bolje okolnosti.

Dok su neki dobili set prekrasnih olovaka u boji, oni su dobili jednu običnu, napola potrošenu olovku s kojom su obojili svoj život raznolikije i bleštavije od ostalih.

Ljubazni ljudi vole najjače jer su bili najviše povređeni

Pojedinci koje su bivši partneri povredili ili prevarili više će i bolje znati voleti svog budućeg partnera. Oni znaju kako je to kad nečije srce pukne i kako ga zalepiti i popraviti. Oni nikada nikome ne žele priuštiti iskustvo kakvo su sami doživeli.

Ljubazni ljudi su na teži način naučili da su osobni nedostatci prilika za rast i razvoj

Više je nego moguće da su ljubazni i dragi ljudi nekad bili pesimisti. S vremenom su naučili da iz pesimizma nema rasta. Shvatili su da je svaka stvar koja ih je poput utega vukla dole ustvari još jedna stepenica na putu prema ostvarenju snova.

Možda ih je baš to što su se morali nositi s bratom alkoholičarem naučilo empatiji i strpljenju da pomognu ovisnicima. Mnogi terapeuti su u ranoj dobi naučili kako se povezati s onima koji pate. Na taj način, ljubazni ljudi iz živog peska grade stazu prema uspehu.

Ljubazni ljudi ne žele da drugi pate onako kako su patili oni

Deca znaju biti okrutna i zafrkavati druge zbog pegica, klempavih ušiju ili prištića. Osobe koje znaju kako je to kad ih neko muči i zlostavlja ne žele drugima naneti takvu bol. Ljubaznost i dobrota u čoveku proizlaze iz okrutnosti koju je doživio.

Umesto da tu agresiju prenosi na druge, ljubazna će osoba prekinuti začarani krug i komplimentima odgovoriti na zlostavljanje.

Ljubazni ljudi pomažu drugima da prežive i postanu bolje osobe

Ovakve se osobe mogu nositi s bilo kakvom situacijom koju im život odluči spremiti. Znaju da mogu preživjeti sve zato što imaju iskustva s preživaljavanjem. U utrci života ljudi obično gledaju ravno ispred sebe i ne obaziru se na druge “trkače”. Oni zaista ljubazni među nama bodre svoje prijatelje, poznanike, kolege i porodicu. Motivišu druge da trče zajedno s njima, dele svoje imaginarne boce vode i energiju sa svima koji su im u blizini. Postanu osobe koje su za druge spremne učiniti sve i pomoći im kad zapne, onakve osobe kakve nisu imali uz sebe kad im je bilo najgore.

(Izvor: cure.ba)

Postoje ljudi koje je dovoljno samo da vidimo i kao da nas obasja sunce. Ljudi koji svojom pojavom unose svetlost, radost, toplinu, mir. Oni u čijem društvu se osećamo sigurno i slobodno.

Postoje i oni drugi. Ljudi koje slušamo 5 minuta i toliko nas napune negativnom energijom da imamo osećaj da ćemo eksplodirati. Ljudi za koje imate osećaj da su vam nakon kratkog razgovora ili susreta izvukli svu energiju. Ljudi posle kojih se osećate prazno, umorno, iscrpljeno, nervozno, nesigurno. Ljudi pored kojih se vaše samopouzdanje smanjuje.

Takve ljude, koji kao da nam na neki volšeban način izvlače energiju nazivamo emocionalnim vampirima.

Ko su emocionalni vampiri, odakle im tolika moć nad nama i kako da se zaštitimo?

Ko su emocionalni vampiri?

Prva pomisao može da bude da su to loši ljudi koji samo žele da nam naude i oduzumu nam energiju. Bezosećajni, netaktični, zlonamerni, neuviđavni… su neki od prideva kojim ih opisujemo. I to je velika greška!

Istina, postoje ljudi koji su svesno zli i zlonamerni i žele da naude drugima. Ali, takvi su izuzetno retki. Mnogo ćešći su oni koji usled nedostatka empatije, socijalne i emocionalne inteligencije, načinom na koji komuniciraju “izvlače” energiju iz drugih ljudi.

Ako ljude posle kojih se osećamo iscrpljeno, umorno, anksiozno… posmatramo na ovaj način, kao ljudska bića koja nemaju lošu nameru, i ako se zapitamo i malo zamislimo – šta tačno oni rade pa nam “oduzimaju energiju”, shvatićemo da su to ljudi koji:

– previše pričaju o sebi i ne obraćaju pažnju na vas,
– pričaju samo o problemima, nesrećama, bolestima…,
– stalno vas kritikuju i umanjuju vaše zasluge, uspehe i dobre osobine,
– ne vode računa o vašim potrebama i osećanjima,
– toliko su obuzeti neprijatnim i teškim osećanjima i temama da čak i kad ništa ne rade i ne govore prosto “zrače” negativnošću i turobnošću

Kada ovako postavimo stvari, vidimo da nismo nemoćne žrtve nekih natprirodnih sila, nego ravnopravni učesnici u komunikaciji. Tačnije, imamo potencijal da budemo ravnopravni učesnici u komunikaciji i zauzmemo se za sebe.

Odakle im tolika moć nad nama?

Odgovor na ovo pitanje je veoma, veoma jednostavan, i moguće je da vam se neće svideti.

 Emocionalni vampiri” imaju nad nama onoliko moći koliko im mi to dozvolimo!

Umesto da ljude koji se ponašaju na način koji nam ne odgovara i iscrpljuje nas optužujemo da su vampiri, možemo da se zapitamo zašto i na koji način mi to dozvoljavamo? Šta možemo da uradimo da se zaštitimo?

Kako se zaštititi od “emocionalnih vampira”?

Najefikasnija zaštita je izbegavati bilo kakav kontakt sa ljudima koji se ponašaju tako da se posle njih osećamo iscrpljeno, bezvoljno i ispražnjeno.

Kada su u pitanju članovi porodice, rodbina, komšiluk, kolege sa posla, to nije uvek moguće.

Zato je važno da imamo na umu sledeće:

– vrlo je verovatno da oni to ne rade namerno i da uopšte nisu svesni toga kako deluju na vas, ponašaju se najbolje što znaju i umeju
– niste pasivna žrtva (osim ako to sebi ne dozvolite čekajući da se drugi promeni)
– vaša je odgovornost da postavite granice i kažete NE ponašanjima koja vam smetaju (na primer, ako se neko stalno žali i samosažaljeva, možete da kažete nešto poput “Volim te i stalo mi je do tebe, ali zaista mi ne prija da pola sata slušam žalbe i neću to da radim.”)
– ne pokušavajte da ih promenite i popravite, na taj način sami sebi oduzimate vreme i energiju
– shvatite da nije vaša obaveza da im uvek budete na usluzi i raspolaganju
– vaša je odgovornost da negujete sebe, odmarajte se dovoljno, potražite društvo i aktivnosti koje vam odgovaraju i pune vas energijom
– ne pecajte se na osećaj krivice koji vam možda nabacuju, niste odgovorni za njih i njihov život… za vaš život i blagostanje jeste odgovorni!
– ne pecajte se na pretnje odbacivanjem i emocionalnu ucenu
– naučite obrasce asertivnog komuniciranja i ponašanja- način da zaštitite sebe a ne povredite druge

Jelena Panic
Iz knjige „Putovanje u središte srca“

Većini ljudi oduvijek je bio potreban netko tko će saslušati njihove probleme i pomoći im. Do prošlog stoljeća to je bio isključivo posao psihologa, psihijatara i psihoanalitičara. Razvojem moderne psihologije pojavili su se i motivacijski govornici i treneri koji imaju savjete za život. No mali broj je onih koji su uspjeli pridobiti povjerenje i pažnju ljudi kao što je to u slučaju Ane Bučević, karizmatične Splićanke koju prati cijela regija i koja je posljednjih godina napravila pravu revoluciju

Ana Bučević je profesorica, autorica tri bestselera, motivacijska govornica, majka i supruga. Nakon što je proživjela teške životne trenutke odlučila je pomoći sebi, a onda i drugima. Njezini seminari rasprodaju se u nekoliko sati, u knjižarama se traže nova izdanja prije rasprodanih knjiga i CD-ova, ako se uključi uživo na nekoj od društvenih mreža – tisuću ljudi prati da čuju što tog puta ima reći, a pregledi njezinih videa na kanalu Safari duha na Youtubeu dokazuju kako im je potreban netko tko će ‘obasjati’ njihov život.

Nedavno ste objavili knjigu ‘Što (ni)je ljubav’ i već sada je među najprodavanijim izdanjima. Jeste li očekivali takav odjek?

Jesam. Sada već iz iskustva. Mnogo ljudi prati moj rad, kupuje knjige, dolazi na seminare, tako da sam znala da će knjiga naići na velik interes čitatelja. Naročito stoga što mi ljudi vjeruju i znaju da živim ono što pišem. A tema? Ljubav… Kada je živiš u svoj svojoj definiciji, želiš da je svi žive.

Vaše knjige, kanal Safari duha, seminari, ‘lajvanja’ na Instagramu su hrana i put ozdravljenja za mnoge. Kada i kako je sve krenulo?

Nema tu ni dana ni datuma. Cijeli moj životni put vodio je do ovog trenutka. Društvene mreže su doprinijele tome da se moje razmišljanje i izbori koje donosim vide javno. Sve je na mom putu ukazivalo na to da ću služiti ljudima. Fokus mene na mene, ulaganje u edukaciju, želja za promjenom doveli su do toga da ostvarujem svoje snove. Kada shvatite kako se to postiže i postignete ono što želite, imate potrebu tome naučiti i druge. Interes ljudi je sve više rastao i to je postao moj životni poziv.

Po čemu se razlikuju dobar i lošiji motivacijski govornik i kako se to postaje? Je li potrebno biti rođen za taj posao?

Ne trebaš biti rođen za to. To se postane putem. Tako da se bude ono što želiš naučiti druge. Možeš s dna doći na vrh. I upravo put koji si prošao i ono što si naučio putem može te napraviti najboljim motivatorom na svijetu. Ne postoje loši i dobri motivacijski govornici. Postoji oni koji to jesu i to žive i oni koji to nisu, a rade to isključivo iz trenda ili zarade. Razlikovat ćete ih po životu koji žive i po rezultatima koje postižu svojim radom.

Želite li promijeniti svoj život ili ne? – Ana Bučević

Tko vam se češće obraća za pomoć, muškarci ili žene, i koliko su ljudi danas spremni tražiti pomoć i prihvatiti je?

Žene su otvorenije za promjene i rad na sebi. Mada se nalazimo u vremenu u kojem je na to spremno i sve više muškaraca. U mojoj realnosti ljudi su apsolutno spremni na pomoć, zato je i zatraže. I samo oni koji je zatraže mogu je i prihvatiti. Jer su priznali sebi da ne znaju sami. Onaj koji ne traži pomoć – možete mu dati najbolji savjet, koji mu može promijeniti život iz temelja – taj ga neće čuti. Jer ga nije ni tražio. Ljudi ne čuju ono što ne žele jer nisu otvoreni i spremni.

Što danas ljude najviše muči i koja je to prijelomna točka kad netko shvati da ne može sam i da mu treba pomoć?

Volim reći – kada vam dosadi biti nesretan, postat ćete sretni. Ako ostajete gdje jeste, a niste zadovoljni životom, vama to zapravo još nije dosadilo. Kada ljudima stvarno bude dosta i odluče se za promjenu, kreću u potragu za odgovorima. I to onima koje sami ne znaju. Jer da znaju, već odavno bi ih koristili. Priznati da ne znaš sam karakteristika je onih koji kreću u edukaciju.

Svašta ljude danas muči. Od zdravlja, novca i ljubavi do međusobnih odnosa. Osobno vidim da je nedostatak novca ljudima najveći izazov. Upravo nedostatak novca remeti i zdravlje i ljubav i međusobne odnose. A onda je opet sve to povezano. Ako nemaš zdravlja, nemaš ništa. Ako ne živiš ljubav, kakav je to život? Ako nemaš razumijevanja za ljude i spoznaju zašto se ponašaju tako kako se ponašaju, kako ćeš opstati kao društveno biće? Nema važnijeg i manje važnog. Biti sretan znači sve ove životne segmente živjeti skladno.

Kakav je osjećaj znati da ste nekog usrećili, pomogli mu da se promijeni i kvalitetnije/sretnije počne živjeti, ostvari svoje snove?

Najljepši na svijetu. I iznova me fascinira to kako se svaki put obradujem kao malo dijete. Duša mi zapleše na svaki komentar, poruku, mail i osobni susret u kojem mi zahvale i prepričaju koliko im se život promijenio i što su sve postigli. Kako da vas ne fascinira to da je netko samo slušajući moja videa na Youtubeu danas zdrav, da je žena zatrudnjela nakon godina neplodnosti, da žive predivne partnerske veze, da rade posao iz snova, da se obitelj povezala itd. Upravo su svi ti divni ljudi moj vjetar u leđa i priznanje da sve što radim ima smisla.

Optimizam i pozitiva kao da više nisu ‘in’, pažnja kao da se više pridaje lošim vijestima, bojimo se neimaštine, gubitka posla, kukamo zbog nerazumnih šefova, loših brakova, veza… Zbog čega je ljudima često fokus na negativnim stvarima i kako je moguće postići ispunjen, bogat i harmoničan život, o kakvom često govorite u javnim nastupima?

Fokus im je na negativnom jer su tako naučeni. Kada ljudi shvate da im to ne služi, mijenjaju naviku. Naviku koju ljudi imaju je i prebacivanje odgovornosti na druge. Samo oni koji shvate da je to suludo i da se tako ne mičeš s mjesta preuzet će odgovornost na sebe i izbore koje donose. Je li to jednostavno? O, ne! Taj korak i jest najteži. Ali tko ga napravi, garancija za sretan život mu je tog trenutka porasla za 10.000 posto. Kada prihvatiš odgovornost za vlastite izbore, kreće edukacija o tome kako se postiže promjena. Prvo naučiš da se ne treba kriviti ni za što, jer si radio najbolje što si znao. Sada učiš bolje i radiš bolje. Tada shvatiš da postoje uvjerenja, strahovi, misli, fokus i emocije i krećeš u avanturu prema promjeni. Brzinom kojom trebaš i možeš ići. Puž se ne krivi zato što je spor. I ne uspoređuje se s drugima oko sebe. On ide svojim tempom. I stigne kamo je krenuo. Znanje bez primjene nema svrhu. Upravo je primjena naučenog ta koja dovodi do rezultata. Znanje bez primjene je ništa.

Mnogi ljudi ponavljaju afirmacije i vizualiziraju željene stvari, ali ih ne dostižu. U čemu je problem? Kako se može promijeniti način na koji mislimo i govorimo?

Spoznajom da smo vibracijska bića. A naše emocije su te koje odašilju tu vibraciju. Spoznajom da postoje univerzalni zakoni koji djeluju, znali mi za njih ili ne. Oni koji površno shvate kako se kreira život će i ostati na površini. A onda za to opet kriviti nekog drugog. Treba razumjeti i naše misli te njihovu svrhu. I da mi nismo naše misli te ih imamo mogućnost kontrolirati, čak i birati. Treba razumjeti to da se uvjerenje koje nam ne služi može mijenjati, a time i posve promijeniti našu realnost. Treba razumjeti to da ni realnost nije fiksna, ni za svakog ista. Da i nju kreiramo sami. Puno toga treba razumjeti. To i jest rad na sebi. Naučiti i razumjeti ono što nas nitko nije naučio. I neće, osim ako sami ne krenemo na put učenja najvažnijih životnih lekcija. Promjena se postiže učeći od onih koji vam govore kako su oni to postigli. I opet primjenom naučenog. Ako vam ja kažem da se meditacijom spozna da nismo naše misli, a vi ne sjednete svaki dan nekoliko minuta u tišini, nećete ništa postići. I najčešće ćete reći da to nema smisla. A niste ni probali. Ako probate, na pamet vam neće pasti reći da nešto ne funkcionira. Ako je jedna osoba nešto postigla nekom metodom, može svaka.

U posljednje vrijeme pojavilo se more motivacijskih govornika, life coacheva i sl. Kako prepoznati kome se okrenuti, koga početi pratiti, pitati za pomoć, poslušati?

Samo po jednom. Po rezultatima. To vam treba biti kriterij i za doktore, psihologe, psihijatre, profesore, odgajatelje itd. Uvijek je rezultat taj koji govori koliko netko zna što radi. Slažem se s vama da je danas in biti motivacijski govornik i life coach. Volim vjerovati da je to stoga što živimo u vremenu duhovnog buđenja i sve više ljudi želi osvijestiti druge ljude. Ali to se ne postaje tako da se prije rezultata koje imate napiše ispod svog imena da ste life coach. To se prvo bude. To se živi. Primjerom. Onda ljudi sami dođu pitati kako. Budite otvoreni za svakoga, a onda primjenom onoga što vam govore pogledajte imate li rezultate. I ima li ih osoba koja vas uči. Ali ako u svom radu napadaju i podcjenjuju rad drugih, uspješnijih ljudi od sebe, predlažem da bježite glavom bez obzira i prije primjene onoga što ste čuli od njih. Kvalitetan life coach ili motivator to nikada ne radi, jer mu je fokus na rješenju i idejama koje će vama služiti, a ne na drugim ljudima. Slušajte i sebe. Vaša duša prepoznat će dušu koja je došla vama služiti.

Iza vas je nimalo lako razdoblje – razvod, ostali ste samohrana majka, okusili neimaštinu, bili ste i bez posla, u obitelji se suočili i s karcinomom. Danas ste u sretnom braku, s dvoje djece, svi ste zdravi, situirani i s uspješnom karijerom. Postoji li nešto što još želite ostvariti, nešto čemu težite, o čemu sanjate?

Ne sanjam, kreiram. Otvorenih i zatvorenih očiju. Danas znam da sam rođena za velike stvari. Kao i svatko drugi. Naučila sam kako i to želim dijeliti s ljudima. Da mi život do kraja ostane kao što je u trenutku dok ovo pišem, potpisala bih to odmah. Ali znam da neće. Jer ekspanzija i rast je dio ovog divnog puta. Sve što mi put bude donosio prihvatit ću sa zahvalnošću kao i do sada. I dalje ću se truditi svaki dan biti još bolja osoba, još bolja supruga, još bolja majka, kći, sestra i prijateljica. I dalje ću služiti ljudima najbolje što znam i umijem. Želim im biti primjer uspjeha. Da povjeruju da mogu sve što požele. Ako sam uspjela ja, mogu i oni. I da, imam jednu veliku želju i ostvarujem je svakodnevno. Ostavljati trag na ovom divnom planetu, doticati ljude i pomagati im na putu k uspjehu i radosnom životu. Živjeti ljubav sa svojom obitelji i stvarati uspomene. A najdraža želja koja se ostvaruje je ta da su moja djeca sretna i da izrastu u radosne ljude te da s ponosom i srcem punim ljubavi mogu reći: ‘Da, to je naša mama!’

• Autor: Danijela Morć, izvor: tportal.hr
  Ana Bučević Izvor: Licencirane fotografije / Autor: Privatni album

Veliki japanski lekar Shigeaki Hinohara zaslužan je za dugovečnost Japanaca. Ostavio nam je u nasleđe vredna saznanja “Želite doživeti stotu i to u dobroj formi, zdravog tela i duha?

 Moguće je, pokazao je svojim primerom veliki japanski lekar Shigeaki Hinohara. On je posvetio život postizanju dugovečnosti nacije. Pomogao je uspostavljanju medicinskih sistema zahvaljujući kojima su Japanci postali jednim od najdugovečnijih naroda na svetu. Gotovo do smrti radio je u bolnici, lečio pacijente te predavao studentima na fakultetima.

 Ovo su njegovi saveti za dug, zdrav i kvalitetan život:

1. Energija dolazi iz toga što se osećamo dobro, a ne iz zdrave ishrane i puno spavanja “Svi se sećamo kako smo kao deca, kada smo se zabavljali, često zaboravljali jesti ili spavati . Verujem da možemo zadržati taj stav i kao odrasle osobe – najbolje je ne umarati telo s previše pravila kao što su ručak i spavanje “, objašnjava lekar. Najvažnije je za vitalnost osećati se zadovoljno i ispunjeno. Zabavljati se – na tome treba poraditi, a ne se opterećivati time kad ćemo jesti i kad ćemo spavati.

2. Čuvajte se gojaznosti Lekar Hinohara stalno je naglašavao da stotu dožive osobe koje nemaju viška kilograma te stoga treba paziti na svoju težini u fizičku kondiciju. ne treba se opterećivati ishranom, no ipak treba voditi računa da se ne prejedamo. On sam za doručak je pio kafu, čašu mleka i sok od pomorandže sa kašikom maslinovog ulja. Verovao je da je maslinovo ulje odlično za krvne sudove i kožu. Za ručak je jeo mleko i keks, a često je i preskakao ručak kada je bio prezaposlen. Za večeru je jeo povrće, ribu i pirinač. Dvaput nedeljno jeo je govedinu.

3. Planirajte unapred Hinohara je uvek imao pun raspored za godinu unapred, a čak je i zaplanirao još više u budućnost. Tako se, kako je rekao, jako veselio Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. Na žalost, nije ih doživio, no njegov stav prema životu i planovim govori koliki je bio optimista, što je isto važna stavka za dugovečnost.

4. Ne morate otići u penziju ako ne želite “Nakon 65. počeo sam volontirati. Predajem i obilazim pacijente, čak i po 18 sati na dan i uživam u svakoj minuti svog posla”, govorio je Hinohara. Ukoliko čovek želi još raditi, neka radi. Ukoliko ne želi, neka ide u penziju i posveti se onome što želi raditi.

5. Delite znanje i veštine sa drugima Hinohara je godišnje održavao oko 150 predavanja. Predavao je svima, od najmlađe dječice u školi, do izbiljnih biznismena i lekara. Uvek je stajao dok je govorio, a predavanja su mu trajala ponekad i 90 minuta. Kazao je da ga stajanje čini snažnim.

6. Nemojte verovati svemu što kaže lekar Hinohara je smatrao da lekari ne mogu izlečiti svaku bolest i svakog pacijenta. Predlagao je ljudima da, kada im liečnik propiše terapiju ili neki pregled, da ga pitaju da li bi isto to preporučio svojim bližnjima. Ukoliko bi odgovor bio negativan, zašto se izlagati bespotrebnom stresu i patnji? Verovao je da životinje i muzika imaju veliki uticaj u ozdravljenju, puno veći nego što to misli medicina.

7. Uvek koristite stepenice i nosite svoj prtljag i vrećice Kako biste ostali zdravi i vitalni, zaboravite na lifta. Uvek i svuda idite stepenicama i trudite se nositi svoju prtljagu. Hinohara se takođe koristio stepenicama i uvek je po jednu preskakao. Stepenice i hodanje su svakodnevna vežba za vaše srce i celo telo.

8. Nadahnjujte se svaki dan, pronađite inspiraciju Čitajte, pronađite u književnosti pisce koji vas inspirišu. Tako je činio i Hinohara. Za njega je najinspirativnija bila poema Roberta Brovninga “Abt Vogler”. Ne moraće se zadržati samo na književnosti. Slušajte muziku, uživajte u likovnoj umjtenosti, šetajte prirodom.

9. Bol je misteriozna Najefikasniji način da prevladate bol je kroz zabavu. Kada se dete udari, objasnio je Hinohara, plakat će sve dok mu pozornos ne okupira nešto drugo. Tada će zaboraviti na bol. Tako bi trebali raditi i odrasli ljudi. Bol utopiti u zabavi. Smatrao je da bi u bolnice trebalo dovesti terapijske pse iostale životinje te muziku koja će pomoći pacijetntima da se nose s boli.

10. Ne gomilajte materijalne stvari “Ne trošite život na gomilanje materijalnog, i tako ništa nećete ponijeti sa sobom kad umrete”.

izvor: zivotistil.rtl.hr