MRI pregled glave u dijagnostici primarnih glavobolja, koje obuhvataju tenzionu glavobolju, migrensku i klaster glavobolju, veoma često daje negativne rezultate, te se ovim pregledom često ne vizualizuje prisustvo lezija u moždanom parenhimu.

Utoliko je i negativan rezultat je veoma važan za kliničare koji ordiniraju terapiju pacijentu, pošto isključuje druga organska oboljenja, te je MR pregled glave i endokranijuma nenadomestiv i neophodan korak u neurološkoj i dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom. S druge strane, magnetno rezonantni imidžing je nezamenljivo i visoko vredno dijagnostičko oruđe u dijagnostici sekundarnih glavobolja, odnosno glavobolja indukovanih različitim drugim uzrocima i oboljenjima, poput ishemijskih ili hemoragičnih moždanih udara, tumora, zapaljenja i drugih, ponekad izuzetno ozbiljnih i ugrožavajućih bolesti i stanja.

Koja oboljenja u dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom mogu biti otkrivena magnetnom rezonancom?

Stanja i bolesti povezane sa glavoboljama koje je apsolutno moguće pouzdano dijagnostikovati pomoću magnetne rezonance su izuzetno brojna i raznolika, a obuhvataju i:
• lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrokovane zapaljenskim procesima (upalama) u paranazalnim šupljinama, odnosno sinusima, na licu, u ustima, kao i degenerativno/inflamatornim promenama u temporomandibularnim zglobovima
• moždani infarkt, ishemija, mikrovaskularne ishemije i tranzitorni ishemijski atak
• zapaljenski procesi u mozgu i na moždanim ovojnicama, moždani apscesi
• specifična zapaljenja, poput tuberkuloze i sarkoidoze
• tumori mozga, moždanih ovojnica i kranijalnih nerava
• krvarenja unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili u prostorima koje obrazuju moždane ovojnice (krvarenje usled povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
• tromboza venskih sinusa i tromboza kortikalnih venskih sudova mozga, koja može rezultovati teškim, često hemoragičnim infarktima
• povišen intrakranijalni pritisak i poremećaji likvorske hidrodinamike u moždanim komorama i unutar fizioloških likvorskih prostora
• epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
• zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva
• parazitarne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)
MRI pregledom mogu se dijagnostikovati i glavobolje uzrokovane kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima, odnosno neurovaskularnim konfliktom, što je najčešće slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

Bolovi u vratu i leđima sve češća su posledica degenerativnih procesa koji su uzrokovani savremenim načinom života, u kojem se zahvaljujući tehnološkom napretku naša dnevna aktivnost smanjuje, kao i hroničnim nedostatkom vremena za redovne vežbe vratne, grudne i leđne muskulature kičme. U pacijenata sa bolovima u cervikalnoj, torakalnoj ili lumbosakralnoj kičmi, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda prvog izbora, pošto se pomoću magnetne rezonance izuzetno detaljno i precizno mogu uočiti i dijagnostikovati:
• anomalije kičmenog stuba
• povrede kičmenog stuba
• zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
• diskus hernija (odnosno, izletanje mekog jezgra međupršljenskog diska kroz fibrozni omotač put spinalnog kanala ili nervnih puteva)
• tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
• bolesti koje zahvataju koštanu srž
• različite ciste (arahnoidne, dermoidne, perineuralne ili ciste međupršljenskih zglobova)
Postojanje bolnog sindroma u vratu i leđima u dece i adolescenata zahteva posebnu pažnju i detaljnu radiološku analizu MR snimaka, pošto najčešće nije uzrokovano degenerativnim, već drugim mogućim patološkim procesima, uključujući i tumore.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporucujemo da pogledate video prilog :

https://www.youtube.com/watch?v=GHAlBrxK7DI&t=68s

Zbog vlage, s prvim jesenjim danima, pojačavaju se tegobe obolelih od astme, reume, čira na želucu. Osim vlažnog vazduha koji provocira disajne puteve, virusne infekcije dodatno pogoršavaju astmu.

Vlaga, promenljivo vreme sa velikim razlikama u temperaturi, i početak grejne sezone, a samim tim i veće zagađenje vazduha, donosi nove patnje onima koji boluju od astme, čira na želucu ili imaju obolele zglobove. Uz to i virusi koji se „zavlače“ u svaki kutak zatvorenih prostorija u kojem s jeseni više boravimo, dodatno mogu da isprovociraju neke bolesti bolesti, pre svih astmu. Vlaga i kišno vreme sve više će da se uvlače u bolne zglobove, a, promena ishrane udružena sa nervozom i stresom podstiču mučninu, peckanje i bol kod želudačnih oboljenja.

Najugroženiji su pulmološki bolesnici. Profesor dr Branislav Nestorović, pulmolog i alergolog iz Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, objašnjava da se astmatičari ne raduju jeseni iz dva razloga:

– Prvo, vlaga provocira disajne puteve, i češće izaziva astmatične napade. Drugi razlog su virusne respiratorne infekcije, koje su češće na jesen, a one su faktor koji vrlo često zna da pogorša tegobe astmatičarima.

Zbog toga se kod blažih oblika astme, koja se izbacuje tokom leta, ponovo uvodi od oktobra, kada se i virusi najviše množe. Osim standardne terapije, prof. Nestorović kaže da je neophodno već sad početi sa jačanjem imuniteta.

– Vitamin C, puno voća i povrća, suplementi cinka pokazali su se kao dobri borci protiv virusa, a deci koja boluju od astme, kada se prehlade, uvek preporučujem preparate kojima se sprečava da se infekcija spusti na pluća.

Sa astmom su neizbežno povezane i alergije, od kojih sve i počinje. Iako mnogi misle da je sezona alergija prošla, dr Rajica Stošović, alergolog iz Klinike za alergologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da nije tako:

– Ambrozije, korovi, i ostale biljke prolaze, ali su uvek prisutne grinje kojih ima u zatvorenom prostoru. Naročito kad počne grejanje, one se brže razmnožavaju, a mi sve više vremena provodimo u kući. Zato oni koji celo leto nisu šmrcali, sad počinju da doživljavaju salve kijanja, suzenje očiju i svrab ždrela.

Za njih posebne terapije nema. Jedino se, kaže dr Stošović, mora posebno voditi računa o higijeni: izbaciti tepihe i zavese iz spavaće sobe, a posteljinu redovno prati na 60 stepeni, provetravati dušeke, usisavati tapacirani nameštaj i ne zagrevati previše prostoriju u kojoj se spava.

Baš kao ni za alergijske bolesnike, ni za reumatičare tokom vlažne jeseni nema mnogo utehe. Posebno za starije, jer se sa godinama povećava osetljivost na vremenske prilike, a to posebno važi za reumatičare.

Dr Olivera Ilić Stojanović, reumatolog iz beogradskog Instituta za rehabilitaciju, kaže da su na vlagu posebno osetljivi oni koji pate od zapaljenskog reumatizma:

– Bolovi u zglobovima se pojačavaju ako postoji i velika vlažnost vazduha, jer sa niskim temperaturama zajedno utiču na receptore za bol. Ako je reuma udružena sa degenerativnim oboljenjima kičme, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogoršavaju tegobe obolelih.

Osim standardne terapije, reumatičarima se ne uvode nikakvi novi lekovi. U slučaju jačih bolova koriste se analgetici i nesteroidni antireumatici, a pacijentima ostaje samo da čekaju leto da se ugreju.

A čim „izađu“ iz leta, čiraše spopadne muka. Poznato je da oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, želucu, ili pate od gastritisa, tokom prelaza iz leta u jesen češće gutaju razne tablete za ublažavanje bola i mučnine u stomaku.

Profesor dr Nikola Milinić, načelnik gastroenterologije u KBC „Bežanijska kosa“, kaže da su mnogobrojni razlozi zbog kojih se kod pacijenta sa funkcionalnim poremećajima tegobe intenziviraju:

– Promena vremenskih prilika, atmosferskog pritiska, zatim, promena načina ishrane, ali i stres i nervoza koji su zastupljeniji po povratku u škole i na posao, zajedno utiču da se problemi ovih bolesnika pojačaju.

Osim redovne terapije, koja podrazumeva uzimanje inhibitora protonske pumpe, čiraši već dobro znaju da treba da obrate više pažnje na ishranu. Dr Milinić kaže da ishrana nema preveliki značaj u savladavanju tegoba, jer su moderni lekovi dovoljno efikasni:

– I pored toga, treba izbegavati jaku, ljutu, masnu i začinjenu hranu, luk, zaprške, ali i namirnice koje nadimaju poput pasulja, graška, boranije, kupusa.

Naš sagovornik napominje da od kada je otkrivena heliko bakterija, i način na koji se ona leči, mnogo lakše se leče i gastrointestinalne bolesti. Jer, helikobakter je u najvećem broju slučajeva uzročnik svih ovih problema, pa se njenim izlečenjem rešavaju i ostale tegobe. Zbog toga sve pacijente upućujemo da urade izdisajni test na helikobakteriju, a ako se utvrdi da ona postoji, lečenje je veoma uspešno i kratko. Kod pacijenata koji su izlečili helikobakteriju, tegobe sa čirom se više nisu vratile – kaže prof. Milinić.

  izvor: novosti.rs

Mali broj osoba ima tu privilegiju da nikada tokom života ne budu u dilemi da li da se bore za neki zub ili da prihvate njegovo vađenje. Ako pretpostavimo da malo ko danas želi da mu zub bude izvađen i da ne bude zamenjen veštačkim (što nije samo estetski i funkcionalni nedostatak, već je loše za celokupan organizam), ključno pitanje je da li se vredi boriti za očuvanje obolelih zuba ili je poželjno zameniti ih implantom. Na ovo pitanje nemoguće je dati univerzalan odgovor ali postoje određena pravila i iskustva iz prakse koja nam mogu pružiti određene smernice.

Naravno, vaš zubar će imati svoju ideju u svakom konkretnom slučaju. Moguće je da će biti posebno naklonjen implantima ili da će želeti da uvek kada je to moguće sačuva prirodne zube, ali profesionalci sa velikim iskustvom i na polju implanata i na polju lečenja biće po pravilu jednako otvoreni za obe opcije. Inače, kada zubari govore o „obolelim zubima“, misli se na zube koji će za nekoliko meseci ili najviše nekoliko godina biti izgubljeni ako se ništa ne preduzme, a reč je najčešće o kombinaciji problema sa desnima i gubitku koštanog tkiva.

Ako se posmatra samo cena lečenja u odnosu na cenu implanta ne pruža odgovor na pitanje koja je vrsta terapije bolja. Dok implant ima fiksnu cenu od nekoliko stotina evra, lečenje može koštati manje ili više i pri lečenju rizikujete da na kraju ipak prihvatite implant. Kada su u pitanju vreme i neprijatnosti kroz koje se mora proći, sve zavisi od pacijenta. Dok su neki pacijenti spremni da prihvate sve rizike koje nose procedure spasavanja zuba i imaju dovoljno vremena, drugi su zainteresovani samo za konačno rešenje, tj. za implante. Finalni subjektivni faktor je estetika, i tu su implanti, bez dileme, u velikoj prednosti. Istina, ako je lečenje uspešno, na izlečene zube se mogu staviti navlake i krunice i time će se postići efekat sličan onom koji pružaju implanti, međutim ukupna cena lečenja i nadogradnje često prevazilazi cenu implanta, dok je trajnost rešenja ograničena.

Kada je reč o objektivnim faktorima, tj. funkcionalnom dobitku za pacijenta u slučaju lečenja i u slučaju ugradnje implanata, važno je znati da se lečenjem može na prvi pogled postići dobar rezultat, ali ono ne eliminiše dugoročniji problem, jer će se, iako sporije, nastaviti povlačenje kosti, zbog čega će buduće ugradnje implanata biti nemoguće bez nadoknade kosti. Sa druge strane, implanti ne samo da zaustavljaju povlačenje kosti, već su i jedina terapija koja podstiče regeneraciju koštane mase.

Uspešno lečenje desni za deo pacijenata će značiti i rešenje većine problema, ali čak i kada lečenje ne spase zube ono može biti veoma korisno. Ako je efekat lečenja veoma dobar to će biti argument više za očuvanje prirodnih zuba a ako je efekat ograničen, i dalje će jačanje desni, korišćenjem terapija poput presađivanja tkiva sa nepca, biti od velike pomoći kada počne ugradnja implanata, jer desni koje nisu u tako lošem stanju će daleko bolje prihvatiti i okružiti implante nego desni koje su veoma povučene i upaljene.

Za lečenje zuba poslednjih godina umnogome se koristi veštačka kost, kojom se jača potpora zuba. Međutim, iako je ovo veoma dobra metoda za popunjavanje malih sekcija u kojima nedostaje kost, to ne može biti rešenje za veći gubitak kosti u čitavoj vilici, i preveliko oslanjanje na veštačku kost je jedna od velikih zabluda nekih pacijenata. U budućnosti se od veštačke kosti očekuje mnogo, ali to nije tretman kojim se može spasiti svaki zub.

Kada se razmišlja o lečenju ili o ugradnji implanata, važno je i o kojim zubima u vilici je reč. Većina lekara savetuje da se prednji zubi sačuvaju kada je to moguće, dok se lakše odlučuju za implante kada je reč o zadnjim zubima, prvenstveno zbog više kosti i mekog tkiva koje je na raspolaganju u bočnim regijama. Za prednje zube preporučuje se lečenje i potom estetski zahvat krunicama i fasetama kada je zub izlečen.

Autor: Dr Srđan Cvejanović