Da li lečiti zub ili ugraditi implant?
Mali broj osoba ima tu privilegiju da nikada tokom života ne budu u dilemi da li da se bore za neki zub ili da prihvate njegovo vađenje. Ako pretpostavimo da malo ko danas želi da mu zub bude izvađen i da ne bude zamenjen veštačkim (što nije samo estetski i funkcionalni nedostatak, već je loše za celokupan organizam), ključno pitanje je da li se vredi boriti za očuvanje obolelih zuba ili je poželjno zameniti ih implantom. Na ovo pitanje nemoguće je dati univerzalan odgovor ali postoje određena pravila i iskustva iz prakse koja nam mogu pružiti određene smernice.
Naravno, vaš zubar će imati svoju ideju u svakom konkretnom slučaju. Moguće je da će biti posebno naklonjen implantima ili da će želeti da uvek kada je to moguće sačuva prirodne zube, ali profesionalci sa velikim iskustvom i na polju implanata i na polju lečenja biće po pravilu jednako otvoreni za obe opcije. Inače, kada zubari govore o „obolelim zubima“, misli se na zube koji će za nekoliko meseci ili najviše nekoliko godina biti izgubljeni ako se ništa ne preduzme, a reč je najčešće o kombinaciji problema sa desnima i gubitku koštanog tkiva.
Ako se posmatra samo cena lečenja u odnosu na cenu implanta ne pruža odgovor na pitanje koja je vrsta terapije bolja. Dok implant ima fiksnu cenu od nekoliko stotina evra, lečenje može koštati manje ili više i pri lečenju rizikujete da na kraju ipak prihvatite implant. Kada su u pitanju vreme i neprijatnosti kroz koje se mora proći, sve zavisi od pacijenta. Dok su neki pacijenti spremni da prihvate sve rizike koje nose procedure spasavanja zuba i imaju dovoljno vremena, drugi su zainteresovani samo za konačno rešenje, tj. za implante. Finalni subjektivni faktor je estetika, i tu su implanti, bez dileme, u velikoj prednosti. Istina, ako je lečenje uspešno, na izlečene zube se mogu staviti navlake i krunice i time će se postići efekat sličan onom koji pružaju implanti, međutim ukupna cena lečenja i nadogradnje često prevazilazi cenu implanta, dok je trajnost rešenja ograničena.
Kada je reč o objektivnim faktorima, tj. funkcionalnom dobitku za pacijenta u slučaju lečenja i u slučaju ugradnje implanata, važno je znati da se lečenjem može na prvi pogled postići dobar rezultat, ali ono ne eliminiše dugoročniji problem, jer će se, iako sporije, nastaviti povlačenje kosti, zbog čega će buduće ugradnje implanata biti nemoguće bez nadoknade kosti. Sa druge strane, implanti ne samo da zaustavljaju povlačenje kosti, već su i jedina terapija koja podstiče regeneraciju koštane mase.
Uspešno lečenje desni za deo pacijenata će značiti i rešenje većine problema, ali čak i kada lečenje ne spase zube ono može biti veoma korisno. Ako je efekat lečenja veoma dobar to će biti argument više za očuvanje prirodnih zuba a ako je efekat ograničen, i dalje će jačanje desni, korišćenjem terapija poput presađivanja tkiva sa nepca, biti od velike pomoći kada počne ugradnja implanata, jer desni koje nisu u tako lošem stanju će daleko bolje prihvatiti i okružiti implante nego desni koje su veoma povučene i upaljene.
Za lečenje zuba poslednjih godina umnogome se koristi veštačka kost, kojom se jača potpora zuba. Međutim, iako je ovo veoma dobra metoda za popunjavanje malih sekcija u kojima nedostaje kost, to ne može biti rešenje za veći gubitak kosti u čitavoj vilici, i preveliko oslanjanje na veštačku kost je jedna od velikih zabluda nekih pacijenata. U budućnosti se od veštačke kosti očekuje mnogo, ali to nije tretman kojim se može spasiti svaki zub.
Kada se razmišlja o lečenju ili o ugradnji implanata, važno je i o kojim zubima u vilici je reč. Većina lekara savetuje da se prednji zubi sačuvaju kada je to moguće, dok se lakše odlučuju za implante kada je reč o zadnjim zubima, prvenstveno zbog više kosti i mekog tkiva koje je na raspolaganju u bočnim regijama. Za prednje zube preporučuje se lečenje i potom estetski zahvat krunicama i fasetama kada je zub izlečen.
Autor: Dr Srđan Cvejanović
