Dr Vladimir Kecmanović: CT angiografija, odnosno CT pregled arterijskih, kao i venskih krvnih sudova podrazumeva minimalno invazivno snimanje krvnih sudova – arterija i vena srca, glave, vrata, grudnog koša, stomaka i male karlice, gornjih i donjih ekstremiteta na aparatu za kompjuterizovanu tomografiju, koji se izvodi na multidetektorskom kompjuterizovanom skeneru nove generacije uz primenu kontrastnog sredstva aplikovanog u vensku cirkulaciju pacijenta kroz plastične kanile malog promera – braunile, najčešće plasirane u vene ruku (lakatnog pregiba ili nadlanice). Nakon učinjenog snimanja lekar detaljno analizira svaki krvni sud zasebno i pravi rekonstrukcije kojima krvne sudove predstavlja trodimenzionalno i u multiplanarnoj zakrivljenoj rekonstrukciji, što hirurzima i interventnim lekarima omogućuje najbolji uvid u stanje krvnih sudova, a na osnovu čega se pravi najbolji plan za dalje lečenje.

Iako je kolor dopler ultrazvučni pregled lako dostupna i jeftina metoda, ona ne predstavlja zamensku metodu CT angiografiji, već samo prethodnu dijagnostičku metodu pomoću koje se indikuje da se načini CT angiografija. Uvidom u hemodinamiku, odnosno brzinu protoka krvi kroz krvni sud i procenu unutrašnje građe plaka koji sužava krvni sud doprinosi se uspostavljanju konačne dijagnoze. S druge strane, iako MR angiografija može da predstavlja komplementarnu metodu CT angiografiji uz prednosti poput odsustva jonizujućeg zračenja i nefrotoksičnih kontrastnih sredstava, ona se najčešće zasniva na tehnikama indirektnog merenja protoka krvi kroz krvne sudove. S druge strane, CT angiografija je neposredna i direktna vizualizaciona dijagnostička metoda, čija je prednost u odnosu na MR angiografiju veća prostorna rezolucija i direktan uvid u unutrašnjost krvnih sudova, što omogućava ne samo dobijanje daleko kvalitetnije slike, već i mogućnost da se analiziraju krvni sudovi značajno manjeg kalibra, kakve su i koronarne, odnosno srčane arterije.

CT koronarografija

Dr Vladimir Kecmanović : CT pregled arterija srca, odnosno CT koronarografija se primenjuje kod pacijenata kod kojih nije sa sigurnošću dijagnostikovana aterosklerotska bolest koronarnih arterija, a postoje visoki rizici i netipične tegobe sa promenama na EKG zapisu ili tipične tegobe bez promena na EKG zapisu, zatim nekonkluzivni testovi opterećenja, kod sumnje na anatomske varijetete koronarnih arterija, procene graftova nakon učinjenog aortokoronarnog bajpasa, urođenih srčanih mana, popuštanja funkcije srca bez jasne etiologije. CT angiografijom može se utvrditi anatomija krvnih sudova srca i srčanih šupljina, kvalitet zida krvnih sudova i stepen eventualne opstrukcije cirkulišućeg lumena, odnosno začepljenja, a radiološki kvalitetan nalaz CT koronarografije veoma ilustrativno prezentuje kardiolozima i kardiohirurzima sve potrebne informacije o stanju arterija koje ishranjuju srčani mišić i o stanju srčanog mišića, u cilju procene postojanja potrebe i planiranja operativnog ili drugog lečenja.

Šta je potrebno da zna lekar koji šalje pacijenta na CT angiografiju?

Dr Vladimir Kecmanović: Pre svakog CT pregleda poput CT angiografije koji zahteva intravensku aplikaciju kontrastnog sredstva neophodno je utvrditi vrednosti bubrežnr funkcije, u smislu određivanja vrednosti uree i kreatinina. U pacijenata koji boluju od šećerne bolesti, a na terapiji su lekovima na bazi metformina neophodno je 24h pre i posle planiranog pregleda obustaviti terapiju. Pacijentima sklonim alergijama potrebno je dati antialergijsku pripremu. Idealno pripremljen pacijent za pregled CT koronarografijom ima srčanu frekvencu oko 65/min, sinusni ritam. Trudnoća je apsolutna kontraindikacija sem kod vitalno ugroženih pacijenata.

Zbog svojih prednosti, CT koronarografija predstavlja visoko vrednu dijagnostičku metodu, gotovo nezamenljivu u proceni potrebe kardiohirurškog lečenja bolesnika od srčane bolesti u širokim ranije pomenutim indikacijama i stanjima.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporučujemo da pogledate video prilog :
https://www.youtube.com/watch?v=6gA_ABMRSg0&t=9s

Ovo oboljenje može da se javi u svim uzrastima, a podjednako pogađa i muškarce i žene. Iako postoje jasna pravila za korišćenje kapi za nos, medikamentozni rinitis nije retkost. Razna istraživanja su pokazala da 1 do 9 % svih bolesnika koji posećuju alergologa ili otorinolaringologa imaju ovaj problem. Ipak, iako su kapi za nos najčešći uzrok ovog oboljenja, nisu i jedini „krivac“. Medikamentozni rinitis mogu da izazovu i antihipertenzivi, hormoni, nesteroidni antireumatici.

            Zavisnost od kapi za nos nastaje zbog narušavanja koordinacije rada vegetativnog nervnog sistema. Ovaj deo nervnog sistema deluje nesvesno, najčešće putem refleksa i čine ga dva sistema: simpatikus i parasimpatikus. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje i da recimo za nekoliko sekundi „paljenjem“ simpatikusa udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Parasimpatikus je aktivniji u stanju mirovanja.

            Stimulišući alfa-receptore u nosu kapi dovode do sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcije)  i na taj način smanjuju otok sluznice nosa. Međutim, najverovatnije kada prođe ovo delovanje, kapi za nos počinju i da utiču na beta receptore koji dovode do širenja krvnih sudova. Jedna druga teorija kaže da ponavljana stimulacija alfa receptora kapima za nos smanjuje broj funkcionalnih receptora.

            Bilo kako bilo, neke osobe koje duže vremena koriste kapi za nos razviju zavisnost – čim prestanu da koriste kapi imaju osećaj zapušenog nosa i smetnji pri disanju. Ovakvo stanje ih navodi da ponovo počnu koristiti kapi i tako ulaze u „začaran krug“.

            Postoje nekoliko preporuka kako se leči ovo oboljenje. Savetuju se slani rastvori obogaćeni pantenolom ili cinkom, a u težim slučajevima se propisuju topikalni kortikosteroidi.  Pacijenti često odustanu od lečenja, jer kod naglog prekida korišćenja kapi dolazi do pojačanog otoka i kongestije, pa je možda pametnije krenuti sa postepenim smanjenjem korišćenja kapi.

            Ukoliko topikalni kortikosteroidi ne pomognu, mogu da se koriste i oralni kortikosteroidi (prednizon od 15 mg tri puta dnevno tokom pet dana) i postepeno smanjivati kapi. Ako se ni na ovaj način ne postigne poboljšanje, verovatno kapi za nos nisu uzrok tegoba, i treba potražiti pomoć otorinolaringologa.

Mr sci. med. Dr Srđan Milićević
www.orlmilicevic.rs

„Previše ljudi umre sa srcem predobrim za umiranje“, svojevremeno je izjavio američki kardiohirurg Beck. Od posledica infarkta srca umire veiki broj ljudi samo zbog ne prepoznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenosti u važnost brzog i adekvatnog pružanja prve pomoći. Ukoliko se pomoć ukaže pravovremeno i kompletno i bolesnik na vreme stigne u bolnicu, ova bolest se uspešno sanira i leči.

Šta je i kako nastaje infarkt srca?

Infarkt srca (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakšić i težih komplikacija bolesti.

Kako da prepoznamo simptome bolesti?

Simptomi bolesti obično su veoma tipični u najvećem broju slučajeva. Međutim, ne treba zaboraviti  da mogu biti i nespecifični. Nekada, nažalost, i ne mora biti jasnih simptoma. Bezbolni infarkti srca (nemi infarkti), naročito su česti kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili nekih neuroloških bolesti. Nekada, bolest može, kao prvi simptom imati neku od komplikacija osnovne bolesti, na primer, jako lupanje ili preskakanje srca, nesvesticu, gušenje i slično. Zbog toga i ove simptome uvek treba tumačiti ozbiljno.

Šta je tipičan simptom?

Neugodan pritisak u grudima, stežući jak bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta, širenje bola u vrat i vilicu, ka levom ramenu ili levoj ruci, nagla nesvestica, osećaj mučnine u stomaku, nagon na povraćanje, povraćanje i obilno hladno preznojavanje. Uz sve ove simptome prisutna je nekada izražena uznemirenost i strah bolesnika.

Šta učiniti u slučaju prepoznavanja ovih simptoma?

Statistički podaci pokazuju da više od 50% ljudi koji dožive infarkt srca čeka više od dva sata, pre nego što potraži medicinsku pomoć. To je pogrešno. Pojava nekog ili više opisanih simptoma zahteva hitan poziv Službe hitne medicinske pomoći, davanje jasnog i kratkog opisa tegoba i apsolutno postupanje po preporuci dobijenoj prilikom poziva. U čekanju dolaska Službe hitne mediinske pomoći pripremiti, ukoliko je moguće, svu raniju medicinsku dokumentaciju, ako ista postoji.

Za bolesnike koji su već od ranije srčani bolesnici, a pogotovo ako su već preboleli infarkt srca, važno je da uzmu svoju propisanu terapiju, pre svega Nitroglicerin (ne više od tri tablete u razmaku od po 5 minuta).

U slučaju da ne postoji mogućnost poziva Službe hitne medicinske pomoći (nema telefona ili slično), bolesnika treba hitno transportovati u najbližu zdravstvenu stanicu.

Kako se leči infarkt srca?

Infarkt srca je danas u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest.

Akutni infarkt srca leči se po najnovijim preporukama na dva osnovna načina:

–         lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba, u srčanom krvnom sudu

–         mehaničkim otvaranje začepljenja krvnog suda, uvođenjem specijalnih žica, katetera, balona ili žičanih proteza (stent) u srčane krvne sudove

Način koji će biti primenjen zavisi od više faktora. I u jednom i u drugom načinu lečenja najvažnije je da lečenje počne što ranije, ukoliko je moguće unutar prvih nekoliko sati. Način lečenja zavisi i od eventualnih drugih bolesti od kojih bolesnik u isto vreme boluje. Tako na primer, ukoliko je bolesnik preboleo šlog (moždani udar), kao posledicu moždanog krvarenja, ne može infarkt srca lečiti u osnovnom lečenju lekovima već mora ići na mehaničko otvaranje začepljenog srčanog krvnog suda i slično.

Mehanička procedura lečenja infarkta srca zahteva saglasnost pacijenta, koju on potvrđuje svojim potpisom. Nakon primene jednog ili drugog načina osnovnog lečenja, bolesnik nastavlja da se leči raznim lekovima neophodnim za stabilizaciju bolesti (antitrombolitički lekovi, beta blokatori, AC-inhibitori, antiaritmici, statini i slično). Propisivanje lekova iz navedenih grupa je individualno za svakog pacijenta, uvažavajući savremene stručne preporuke.

Kako se ponašati nakon prebolelog infarkta srca?

Nakon prebolelog infarkta srca, neophodno je:

–         odabrati svog lekara kardiologa,

–         poštovati sve njegove savete,

–         uzimati redovno propisane lekove,

–         pratiti efekte lekova, pre svega moguće neželjene pojave,

–         dolaziti na redovne kardiološke kontrole,

–         lečiti i kontrolisati eventualne druge bolesti,

–         kontaktirati lekara u slučaju novih tegoba i pre zakazane kontrole.

Da li možemo ponovo dobiti infarkt srca?

Odgovor je da. Upravo zato treba poštovati sve preporuke i savete date nakon prvog ataka bolesti. Uz to treba znati, da su mnogobrojni činioci rizika za nastanak infarkta srca uvek među nama i da oni ukoliko ih ne isključimo ili bar ne modifikujemo, stalno rade protiv nas.

Koji su najčešći činioci rizika za nastanak infarkta srca?

1. a)     promenljivi činioci: povišene masti u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam, fizička neaktivnost, stres, profesija i slično (možemo ih isključiti ili modifikovati)

2. b)    nepromenjivi činioci: pol i nasleđe (na njih ne možemo uticati)

Eliminacijom štetnih životnih novih navika (npr. pušenje, alkohol), lečenjem šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska, regulacijom telesne težine, većom fizičkom aktivnošću, smanjenjem stresa i slično, možemo značajno umanjiti mogućnost pojave prvog infarkta i nastanak novog. Preventivne mere, redovne kontrole činioca rizika, još u vreme punog zdravlja, osnovni su aksiom i dobrog zdravlja i dugog života. Kontrolišite se na vreme!

Srce je „bomba koja kuca“ u grudima, zato sa njim pažljivo, oprezno, sve po zakonima prirode i nauke, po savetu lekara. Jedino tako ne mora doći do eksplozije, jer je uvek „previše ljudi umire sa srcem predobrim za umiranje“.

Zaustavimo srčani udar!!!

Izvor: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenicaa

Degenerativne reumatične bolesti ili artroze se uglavnom ispoljavaju u osoba starije životne dobo i posledica su “starenja” hrskavice odnosnoponavljanih mikrooštećenja. Ispoljavaju se po pravilu najčešće na velikim zglobovima koji nose telo kao što su kukovi i kolena i u najpokretljivijim segmentima kičmenog stuba – vratnom i slabinskom delu. Sa aspekta ishrane najvažnija je kontrola telesne težine koja ne sme biti prekomerna jer rezultati ispitivanja pokazuju da deset kilograma manje u telesnoj težini znači 50% manje bolova u artrotičnim zglobovima kukova ili kolena.

Koje su odlike ishrane bolesnika sa zapaljenskim reumatskim bolestima?

Prof dr sci med Dušan Stefanović : Zapaljenske rumatične bolesti obuhvataju širu grupu oboljenja čija je odlika zapaljenje zglobova ili artritis.Tačan uzrok njihov se i danas ne zna ali se smatra da značajan udeo u njihovoj pojavi nosi nasledje u sadejstvu faktora okoline (infektivni i drugi) koji pokreću zapaljenje u zglobovima. Zapaženo je da stanju hroničnog zapaljenja najviše odgovara tzv. mediteranska ishrana a to znači upotreba maslinovog ulja, lakih mesa ribe, voća i povrća. Preporučuje se spremanje ovih namirnica kuvanjem u vodi ili na pari. Pri tome ne treba smetnuti sa uma da najzačajniju ulogu u lečenju hroničnih artritisa imaju antizapaljenski lekovi.

Šta je bitno u ishrani osoba sa osteoporozom?

Prof dr sci med Dušan Stefanović : Da bi naše kosti bile zdrave treba stalno ulagati u njih tokom celog života.  Pre svega, neophodno je u potrebnim količinama unositi kalcijum i vitamina D. Kalcijum je mineral neophodan za normalnu „izgradnju „ koštanog tkiva. Dnevno treba uneti od 1000 d0 1200mg kalcijuma i to ako je moguće kroz ishranu namirnicama koje su bogate kalcijumom kao što su mleko i mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba itd. Da bi se kalcijum iz creva resorbovao u krvotok i ugradio u kosti neophodan je vitamin D čiji se aktivan oblik sintetiše uzastopnim biohemijskim  raekcijama u koži, jetri i bubrezima. Za normalnu sintezu vitamina D najčešće  nije dovoljan samo unos putem hrane već  i redovno izlaganje sunčevim zracima a po potrebi i nadoknada putem različitih preparatra vitamina D. U svakom slučaju za zdravlje naših kostiju neophodno je oko 1000 jedinica vitamina D dnevno.

Da li odredjen način ishrane ima značaja u lečenju gihta?

Prof dr sci med Dušan Stefanović : Treba izbegavati namirnice bogate  purinima jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi.  Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i morski plodovi su veoma bogati purinima.  Nešto manje purina ima u pečurkama i nekim vrstama povrća: špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, zrna soje i dr. Vegetarijanska hrana bogata purina ređe dovodi do gihta u odnosu na meso i morske  plodove.   Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mleka, sira i jaja koji su siromašni u purinima. Konzumiranje obranog mleka i jogurta sa malim procentom masti smanjuju rizik za nastanak gihta. Bezbedno se mogu unositi sve vrste voća i agrumi. Neophodan je i unos dovoljno tečnosti tokom dana  (2-3l).

Prof dr sci med Dušan Stefanović
www.ordinacija.tv