Da li je zdravo piti pivo?
Pivo je alkoholno piće koje se često pije, obično uz određenu hranu, a najviše u Evropi i SAD. Pivo ima više proteina i B vitamina od vina, a kao antioksidans može da parira vinu jer sadrži flavonoide, koji smanjuju oksidativni stres.
Pivo sadrži i minerale važne za zdravo funkcionisanje metabolizma:
1. Pivo održava bubrege zdravim
Novije studije su pokazale da je pivo zaista dobro za bubrege i da svaka popijena čaša ili flaša smanjuje razvoj bubrežnog kamenca za 40 posto.
2. Pivo smanjuje loš holesterol
Vlakna iz piva pomažu da se u krvi smanji nivo LDL holesterola (tzv. lošeg holesterola)
3. Ispijanjem piva povećava se unos B vitamina (B1, B2, B6 i B12)
Istraživanja su pokazala da osobe koje piju pivo imaju 30 posto veći udeo vitamina B6 u organizmu od osoba koje uopšte ne konzumiraju pivo. Pivo je, takođe, dragocen izvor vitamina B12.
4. Pivo doprinosi čvrstoći kostiju
Studije su pokazale da povišeni udeo silicijuma u pivu doprinosi čvrstoći kostiju.
5. Dobro je protiv nesanice
Laktoflavin i nikotinska kiselina, koje su prisutne u pivu, mogu da pomognu kod nesanice.
6. Pivo smanjuje mogućnost od srčanog udara
Prema tvrdnjama stručnjaka, osobe koje piju pivo imaju od 40 do 60 posto manje šanse da dobiju srčani udar u poređenju sa onima koji uopšte ne konzumiraju pivo.
7. Pivo sprečava nastanak krvnih ugrušaka
Stručnjaci navode da sastojci koje sadrži pivo sprečavaju formiranje krvnih ugrušaka.
8. Pivo poboljšava pamćenje
Novije studije su pokazale da ljubitelji piva ređe imaju Alchajmerovu bolest i demenciju od osoba koje ne konzumiraju pivo.
9. Pivo smanjuje stres
Grupa stručnjaka sa Univerziteta u Montrealu otkrila je da konzumacija dve čaše piva smanjuje stres izazvan poslom.
10. Pivo doprinosi lepoti kose i kože
Stručnjaci tvrde da određeni vitamini u pivu obnavljaju kožu i smanjuju mogućnost za nastanak hiperpigmentacijskih mrlja.
Izvor: b92.net
Magnetno rezonantne tehnike pregleda centralnog nervnog sistema
Savremeni uređaj za magnetnu rezonancu u specijalnojbolnici “Affidea” u Beogradu omogućava i izvođenje mnogobrojnih zahtevnih i naprednih tehnika pri pregledima najrazličitijih organskih sistema celog tela, među kojima su i mnogobrojne napredne magnetno rezonantne tehnike pregleda centralnog nervnog sistema, u sklopu multiparametrijskog neuroimidžinga.
Prof. Dr Miloš Lučić, radiolog/neuroradiolog, potpredsednik Udruženja neuroradiologa Srbije : Zamisliti lečenje neuroloških bolesnika bez upotrebe naprednih neuroimidžing tehnika danas je potpuno nemoguće. Iako je konvencionalni MR imidžing danas najšire korišćena radiološka metoda za dijagnostičku vizualizaciju centralnog nervnog sistema, njegova specifičnost relativno je mala, naročito u dijagnostičkom određivanju gradusa tumora mozga.
Široki spektar visokosofisticiranih naprednih magnetno rezonantnih tehnika danas omogućava izvođenje multiparametrijskog imidžinga, koji potpuno neinvazivno pruža uvid u različite odlike uočene promene u zdravom tkivu, uključujući ćelijsku gustinu lezije, merenje stepena njene unutrašnje prokrvljenosti i vaskularne potke, in vivo određivanje njenog metaboličkog statusa, odnos sa važnim moždanim putevima i nervnim traktovima, kao i u slučaju tumora mozga, procenu stepena ćelijske dediferencijacije i malignosti, te kompleksnog uvida u tumorsku unutrašnju bioarhitektoniku, što je od nezamenljive koristi u optimizaciji i individualnom prilagođavanju terapije svakom pacijentu.
Izvođenje multiparametrijskog neuroimidžinga upotrebom difuzionih i difuzionih tenzorskih MR tehnika, perfuzionih CT i MR tehnika (uključujući i bezkontrastnu magnetno rezonantnu 3D ASL perfuziju), tehnika vizualizacije magnetne osetljivosti (SWI tehnika), kao i jednovokselske i multivokselske protonske MR spektroskopije na uređaju za magnetnu rezonancu u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu deoje rutinske radiološke dijagnostičke prakse, kako u preterapijskoj dijagnostičkoj obradi, tako i u praćenju efekata neurološke, neurohirurške i/ili neuroonkološke terapije i radioterapijskih efekata, uključujući i dinamičko magnetno rezonantno ispitivanje cirkulacije likvora.
Prof. Dr Miloš Lučić : Jedna od naprednih tehnika koja zahteva značajan stepen radiološke ekspertize i posvećenosti je dinamičko MR ispitivanje cirkulacije likvora u moždanim komorama i subarahoidalnim cisternama i prostorima. Ovo potpuno neinvazivno MR snimanje upotrebom posebnih sekvenci, a koje se radi po indikaciji neurohirurga ili neurologa, omogućuje kvantitativnu procenu kretanja likvora kroz unutrašnje likvorske trase. Time se dobijaju važni podaci o prirodi poremećaja cirkulacije likvora u mozgu, ali u slučajevima uvećanja volumena likvorskih prostora, odnosno moždanih komora ili centralnog ependimalnog kanala u kičmenoj moždini, i o prirodi ili verovatnom uzroku njihovog uvećanja, što je dragocen podatak u neurohirurškom zbrinjavanju bolesnika sa poremećajima cirkulacije likvora ili hidrocefalusom.
Sve ovo upućuje da dijagnostička slika danas nije samo obična slika, koja prikazuje klasične radiološke parametre u smislu prisustva lezije u nervnom tkivu, veličine lezije, njene ograničenosti u odnosu na okolna, zdrava tkiva i druge morfometrijske podatke, već da je dijagnostička slika danas istinska digitalna baza podataka, koja u sebi nosi mnoštvo izuzetnih i u velikoj meri merljivih informacija, toliko potrebnih za pravovremeno i maksimalno prilagođeno lečenje bolesnika.
U eri maksimalno individualizovanog pristupa pacijentu i prilagođavanja terapije svakom pojedinačnom bolesniku, multiparametrijski imidžing donosi potpuno nov iskorak u preterapijskoj obradi, kao i praćenju ranog i kasnog terapijskog odgovora u brojnim neurološkim i neuroonkološkim oboljenjima.
Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.
Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.
U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.
“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.
Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.
U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.
U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.
“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.
Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.
U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.
Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.
Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.
Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25 – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs
Preporučujemo da pogledate video prilog :https://www.youtube.com/watch?v=vX3JBxCv6Ro
Zašto nastaju bolovi usled rada na računaru i kako ih lečiti
Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života.
Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu.
Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta?
Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury).
Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg se mišić pripaja za kost. Kod ponavljanih pokreta, zapaljenje tetiva najčešće nastaje na mestu samog pripoja za kost. Pošto se tetiva nalazi u svom omotaču (sinovija), kod ponavljanih pokreta može doći i do njegovog zapaljenja. Tada se govori o tenosinovitisu. U odnosu na mehanizam nastanka, simptomatologiju i načine lečenja, nema bitne razlike između tendinitisa i tenosinovitisa.
Prsti i šake su najizloženiji RSI povredama
Prilikom rada na računaru, najčešće nastaju promene na tetivama prstiju i šake. Tipičan primer je zapaljenje tetive kažiprsta, koje nastaje usled dugotrajne upotrebe miša. Oboljenje će se češće pojaviti ako se koristi miš neadekvatnog oblika za korisnika, koji njegove prste stavlja u neprirodan položaj, čime se stvara dodatno opterećenje tetiva.
Simptomi i uzroci tendinitisa
Vodeći simptom tendinitisa je bol koji se javlja na zahvaćenom mestu i pojačava se pri pokretima koji angažuju zapaljenu tetivu. Koža iznad tetive može biti crvena i topla. Bol je ponekad prisutan i noću ili kada se ruka “odmara”. U težim slučajevima, pokreti u kojima učestvuje zapaljena tetiva mogu biti bolni do mere da onemogućavaju neke jednostavne svakodnevene radnje, kao što su pisanje, pranje zuba i slično.
U smislu rada na računaru, osnovni rizici za nastanak tendinitisa su:
-
loš položaj tela i/ili ruku pri radu na računaru
-
loša “tehnika” kucanja ili držanja miša
-
posao pretežno vezan za rad na računaru
-
preduga upotreba računara (više od četiri sata dnevno)
-
izbegavanje pauza tokom rada na računaru
-
izbegavanje vežbi (razgibavanje, fizička aktivnost)
-
dugi nokti (uzrokuju nepravilan položaj prstiju)
-
sedeći stil života uopšte
-
nedovoljno spavanje
-
druga oboljenja (dijabetes, reumatična oboljenja)
Zašto nastaju bolovi kod prinudnog položaja tela?
Opterećenje donjeg dela leđa, slabinskog dela kičmenog stuba, nije jednako u svim položajima. Opterećenost je najmanja u ležećem položaju, nešto veća u stojećem, još veća u sedećem, a najveća u pognutom položaju tela. Rad na računaru je povezan sa dugim sedenjem, što samo po sebi znatno opterećuje ovaj segment kičme. Problem je još veći ukoliko je sedenje nepravilno, bez pravog oslonca za leđa, u povijenom ili iskrivljenom položaju, što najčešće i jeste slučaj kod velikog broja ljudi.
Nepravilan položaj leđa tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja leđnih mišića, odnosno prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima, to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u leđima. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnove karakteristike miofacijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena.
Pri radu na računaru veoma je važan i položaj glave. Glava treba da je u uspravnom položaju, oslonjena na kičmeni stub kao “osovinu”. Svaka povijenst (iskrivljenost) glave pri radu opteterećuje vratne mišiće, izazivajući bol u lakšim, te miofascijalni sindrom u težim slučajevima.
Kako sprečiti bolove usled rada na računaru?
Za sprečavanje nastanka ovakvih bolova, od presudnog značaja je adekvatan položaj za vreme rada na računaru. Sedeti treba tako da stopala celom svojom površinom “leže” na podu, a kolena treba da su direktno iznad stopala (pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim). Karlica treba da je lako zabačena, u ravni sa kolenima, ili malo iznad njih. Leđa moraju biti pravilno naslonjena, ramena opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, a glava uspravna, tako da se njome može lako “balansirati”.
Tastatura treba da je postavljena iznad prepona, tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim. Miš treba da je sa strane tastature, i u istoj ravni sa njom. Navika određenog broja ljudi da miša postavljaju ispod nivoa tastature izuzetno je pogrešna! Monitor mora biti direktno ispred glave, a oči u visini ili nešto malo ispod gornje ivice ekrana. Monitor nikada ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti prilikom rada!
Još jedna značajna preventivna mera je doziranje rada. Ovo podrazumeva odgovarajući ritam rada i pauza, te odgovarajuće vežbe u pauzama. Preporučuju se blago razgibavanje, naročito leđa i ručnih zglobova, zatim kratka šetnja, boravak na otvorenom itd. Zdrav stil života (pravilna ishrana, redovan san, rekreacija, izbegavanje stresa), takođe su dobra prevencija oboljenja koja nastaju usled rada na kompjuteru.
Osnovne smernice za pravilan položaj tela tokom rada na računaru
Kako lečiti?
U blažim oblicima pomenutih oboljenja, najbolje je primeniti produženi odmor. Potrebno je staviti ruku u uzdignut, “antigravitacioni” položaj. Druga efikasna metoda je hlađenje bolnog mesta – ukoliko imate ovakve probleme, masirajte bolno mesto ledom, tri puta dnevno, po dvadesetak minuta.
Medikamentozno lečenje ovakvih bolova podrazumeva upotrebu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, naproksen, acetilsalicilat), koji smanjuju bol i saniraju upalu. U najekstremnijim slučajevima, primenjuje se i lokalna infiltracija kortikosterodinim rastvorima, koji imaju jak antizapaljenski (antiupalni) efekat.
Prof. dr sc. med.Branislav Antić Neurohirurg
Bele fleke na koži (Lihen skleroza) – simptomi, lečenje
Lihen skleroza je retka bolest nepoznatog uzroka koja izaziva pojavu belih fleka na koži posle čega se na tim mestima stvaraju ožiljci. Najčešće su to sjajne, bele promene koje podsećaju na porcelan. Promene se mogu javiti na koži, i na sluzokoži usne duplje i genitalija. Ipak u predelu genitalija i oko anusa javlja se u 98% slučajeva. U početku su promene u vidu crvenkastih plaža sa proširenim folikularnim otvorima ispunjenim keratinskim čepovima. Vremenom, nastaju hipopigmentacije, atrofija pa i skleroza. Daleko češće se bolest javlja kod žena nego kod muškaraca (10:1). Pacijenti se žale na svrab, bol, sklonost infekciji, nekada otežano mokrenje otežanu defekaciju i bolne, neprijatne polne odnose. Kod muškaraca postoji nemogućnost prevlačenja kožice (fimosa). Takođe,ne treba zaboraviti, ova bolest izaziva ozbiljne emocionalne probleme. Osobe sa ovim problemom gube interesovanje za seksualne odnose, povlače se u sebe ,gube samopouzdanje.
Ukoliko imaju razumevanje svog partnera, problem se svakako lakše prevazilazi. Faktori rizika za pojavu ove bolesti su: postojanje neke druge autoimuna bolest, infekcija i genetska sklonost.
Autoimunu etiologiju dokazuju specifična antitela koja su pronadjena kod ovih bolesnika. Potom, Lihen skleroza je često udružena sa drugim autoimunim bolestima (šećerna bolest,vitiligo,bolesti štitne žlezde).Takođe,ispitivanjem tkiva obolelog pronađene su bakterija Borelia burgdoferi,
humani papiloma virus kao i virus Hepatitisa C.To ukazuje na moguću povezanost ovih agenasa i Lihen skleroze. Neka istraživanja pokazuju da se češće javlja kod žena sa niskim nivoom estrogena (pre puberteta i u menopauzi) ali nema čvrstih dokaza da estrogen ima ključnu ulogu. Postoje podaci da ožiljak ili zračenje mogu da postaknu pojavu bolesti ali ni za to nema sigurnih dokaza.
Dijagnoza
Obično prođe više meseci ili godina dok se ne postavi prava dijagnoza. Razlog leži u tome što je Lihen skleroza relativno retka bolest kojoj se ne zna tačan uzrok. Dijagnozu je teško postaviti i zato što postoji više naziva za ovu bolest: Lihen balanitis xerotica, Lihen sclerosis atrophicus, Lihen albus, Kraurosis vulve, Distrofična hipopolazija, Bolest belih tačaka. Nekada se leči pod pogrešnom dijagnozom Colpitis ili Atrofija vulve.
Pacijentkinje se leče kod lekara ili samoinicijativno, koriste različite lokalne lekove, vaginalete čime se simptomi ne povlače, čak se i pogoršavaju. Prekomernom upotrebom lekova, remeti se Ph vrednost kože i sluzokože,uništava se normalna flora,dolazi do pojave bakterijske infekcije ili kandidijaze. Zbog određenog kliničkog nalaza savetuje se upotreba antibiotika ili antimikotika i pacijent ulazi u začarani krug.
Biopsija je najsigurniji način da se postavi tačna dijagnoza. Treba praktikovati ekscizionu biopsiju koja daje dovoljno veliki uzorak.Nalaz ukazuje na hiperkeratozu,atrofiju epiderma,sklerozu dermisa i T linfocitnu aktivnost.
Lečenje
Ne postoji kauzalni lek. Ipak, simptomi se mogu staviti pod kontrolu dobrom higijenom uz održavanje normalnog Ph vrednosti sluzokože,primenom kortikosteroida i lokalne hormonske terapije (testosteron,estrogen/ progesteron za vaginalnu sklerozu).Takođe,primenjuju se retinoidi i ultraljubičasto zračenje sa promenljivim uspehom. Antibiotici se nekada primenjuju ako kortikoterapija nije dala nikakav efekat. Hirurško lečenje treba preduzeti kad postoje tako uznapredovali ožiljci koji daju funkcionalne smetnje.Kod muškaraca se najčešće radi operacija cirkumcizija ili obrezivanje a kod žena uklanjanje ožiljaka i priraslica i rekonstrukcija vaginalnog ulaza.
Nove nade pruža PRP metoda. To je primena plazme bogate trombocitima koja se izdvaja iz krvi samog pacijenta i koja donosi veliku koncentraciju faktora rasta u samu obolelu regiju što podstiče obnavljanje oštećenih struktura.
Prognoza bolesti
Bolest može da traje više godina.Veoma retko (kod mladih devojaka) može doći do spontanog povlačenja bolesti. Pacijenti koji hronično pate od ove bolesti, moraju se redovno kontrolisati jer u 7% slučajeva kod ovih pacijenata se može pojaviti karcinom na mestu hronične Lihen skleroze.
Izvor: .dr-rakic.rs
Atrofija očnog nerva – simptomi
Očni nerv sadrži 1,2 miliona vlakana, svaki od tih vlakana prenosi impulse koje je stvorila retina do mozga i omogućava nam da vidimo jasno sliku. Poremećaj očnog nerva se javlja u dva slučaja prilikom rođenja (faktor nasleđivanja) ili prilikom spoljašnjih faktora (razne traume ili bolesti). Poremećaj optičkog nerva če izazvati određeni gubitak vida i može napasti jedno ili oba oka.
Vlakna iz optičkog nerva iz oba oka se kombinuju u očnoj raskrsnici i dalje prenose sliku do mozga. Defekti optičkog nerva koji se nalaze pre optičke raskrnice će samo uticati na jedno oko koje je pod traumom, dok poremećaj koji se nalazi posle očne rasksnice će uticati na vid kod oba oka.
Atrofija očnog nerva se može dijagnostirati tokom očnog pregleda. Kod očne atrofije kod pacijenta se javlja:
-
Smanjena oštrina vida
-
Gubitak ili smanjenje boje (naručito crvene)
-
Preterano povećanje zenice
-
Bleđenje boja vašeg vida
Postoje mnogi poremećaji očnog nerva koji su naslednog faktora i onih izazvanim nekom traumom ili bolešću.
-
Kongenitalna očna atrofija je obično naslednog faktora
-
Porođajno-nasledna očna neuropatija je naslednog faktora i obično se javlja kod 20-30 godina starih muškaraca.
-
Stečena očna atrofija. Uzrok ove atrofije povezuje se sa vaskularnim problemima.
-
Očna neuroza nije naslednog faktora, glavni uzrok ove bolesti je multipleks skleroza.
-
Glaukom jedna od najpoznatijih očnih bolesti napada i uništava isključivo očni nervna vlakna i sužava vidno polje. On je u većini slučajeva sporo progresivna bolest, ma da postoji i brzo napredujući glaukom.
Zvezdasto voće (Karambola) za glavobolju, mučninu, kašalj, nesanicu
Zbog karakterističnog oblika njenog poprečnog preseka često se naziva zvezdasto voće (prepoznatljivo po petokrakom delu). Divna žuto – narandžasta boja, koju ima u optimalnoj zrelosti, čini ovaj plod vrednim upoznavanja zahvaljujući izuzetnim karakteristikama. Karambola je tropsko voće, poreklom iz Južne Azije, preciznije iz Šri Lanke i Indije gde se uzgaja od davnina.
U pitanju je delikatna biljka, tipična za tropsku i suptropsku klimu. Zimzeleno drvo je srednje veličine, ima spor rast i listove u obliku pera. Mali roze – ljubičasti cvetovi prijatnog su mirisa i grupisani u klasterima. Tokom cele godine, u tropskim krajevima, rađa sočan i mirisan plod. Tanka, sjajna koža karambole bledo je žute boje. Kada plod dostigne punu zrelost dobija žuto – narandžaste nijanse. Za naše podneblje ovo južno voće deluje neverovatno, prvenstveno zbog oblika.
Kako se jede karambola
U pitanju je potpuno jestivo tropsko voće, od kože do pulpe. Miris ploda je intenzivan, meso čvrsto, sočno i hrskavo, blago kiselog ukusa. U pitanju je mešavina ukusa različitih vrsta voća, poput limuna, ananasa, papaje i šljive.
Ovo zvezdasto voće je ukusno kada se doda u voćne salate, posebno u kombinaciji sa drugim tropskim voćem (ananas, mango). Sve se može lepo upotpuniti dodavanjem sladoleda. Zahvaljujući svom specifičnom obliku veoma često se koristi za dekoraciju torti, kolača, sladoleda, koktela i egzotičnih sokova. Takođe, karambola se može jednostavno “pretvoriti” u sušeno voće. Nezaobilazan je sastojak za ukusan smoothie i osvežavajuće sokove.
Priprema i serviranje
Iako je svaki deo ove voćke jestiv, jednostavno se može konzumirati nakon temeljnog pranja. Zahvaljujući brojnim osobinama zvezdasto voće daje mogućnost različitih kombinacija u kuhinji, kako bi u potpunosti uživali u njenom ukusu. Ne samo što je ukusno i sočno, ono je izgledom izuzetno dopadljivo.
Karambolu jednostavno isecite na kriške. Pre rezanja možete ukloniti smeđe ili zelene delove. Za početak sigurno će poslužiti za elegantnu prezentaciju. Karambola je posebno popularna u periodu oko Božića. Trpeza će sigurno biti estetski lepša i primamljivija.
Pripremite osvežavajuću voćnu salatu, mešanjem različitih ukusa, karambole i drugog tropskog voća. Možete dodati sok limuna, med, voćni sirup ili sladoled. Na kraju sve blago pospite kokosovim brašnom, ukus će definitivno biti egzotičan. Idealan je sastojak za pripremu deserta, kolača i torti. Karambola će sigurno dati magičnu notu i neizbežnu originalnost.
Pored poslastica, ovo južno voće je pogodno za ukrašavanje predjela. Kombinacija sa mesom i ribom izuzetno je cenjena u kulinarskom svetu. Posebno je odlična u paru sa začinjenom piletinom. Možete je jednostavno poslužiti sa klasičnom zelenom salatom.
Karambolu možete ispasirati i pripremljeni pire dodati u slatka jela (na kraju kuvanja) ili za pripremu marmelade. Kada se odlučite za pripremu egzotičnih pića ili hranljivog smutija nikako ne zaboravite ovaj tropski dar.
Sok od karambole za detoksikaciju
S obzirom na nutritivna svojstva ovo zvezdasto voće je neizostavan sastojak soka za detoksikaciju. Pripremite sledeće sastojke:
-
4 kriške ananasa
-
sok limete
-
4 žute karambole.
Navedene sastojke prebacite u sokovnik ili blender. Za početak kriške ananasa i karambolu. Dodajte sok limete i uživajte u prelepom ukusu osvežavajućeg i egzotičnog pića posebno ujutro. Sigurno ćete započeti dan bogatstvom prelepih ukusa.
Osvežavajući sok od karambole
Sastojci su sledeći:
-
zreli mango
-
4 žute karambole
-
3 kriške zrele dunje
Ovako pipremljen napitak idealan je za vrele dane, posebno tokom jutra i sredinom popodneva. Voćku dobro operite, očistite i prebacite u sokovnik. Za trenutak ispunićete čašu zdravim napitkom, osvežavajućeg ukusa.
Sok od karambole za dodatnu energiju
Pripremite sledeće:
-
pola papaje
-
jednu bananu
-
šoljicu jagoda
-
4 žute karambole
Zdravo i za pripremu jednostavno piće, idealno za konzumiranje od strane onih koji izdvajaju vreme za sport i fizičke aktivnosti. Dobro je operite, očistite i prebacite u sokovnik.
Karambola cena i gde kupiti
Ponuda ovog tropskog voća vezana je za veće gradove i dobro snabdevene supermarkete. Gotovo uvek je možete pronaći u odeljenjima svežeg voća i povrća. S druge strane u manjim mestima karambola nije uvek dostupna. Periodično se može pronaći u ponudi, najčeše oko Božića.
Ova vrsta južnog voća može se “pohvaliti” i cenom po kojoj se prodaje na našem tržištu. Svakako je viša u odnosu na cene drugog tropskog voća koje se gotovo svakodnevno može kupiti u našim prodavnicama.
Selekcija i skladištenje
Dostizanjem pune zrelosti karambola ima tipičnu žuto – narandžastu boju. Može imati i iznijansirane braon krajeve. Drugim rečima, ukus varira u zavisnosti od sorte i perioda žetve. Dve glavne sorte, koje se u velikoj meri ne razlikuju po izgledu, možemo podeliti u slatku i kiselu. Uvek birajte potpuno zreo plod, čiji miris mora biti intenzivan.
Karambola možete čuvati 2 do 3 dana na sobnoj temperaturi. Ukoliko se izbegnu mogući udarci i udubljenja ova tropska poslastica se možete čuvati u frižideru do dve nedelje.
Da li se može uzgajati kod nas i kakvi uslovi su potrebni ?
Može se uzgajati u saksijama, zemlja mora biti sveža i dobro zalivena. Rast je brz sa obiljem plodova do pete godine starosti. Karambola zahteva pažnju i voli sunčana mesta. Ne trpi zimu, posebno je osetljiva na mraz, tako da je treba zaštititi u tom periodu. U istom periodu potrebno je eliminisati mrtve grane.
Može se reći kako je i ukrasna biljka, zahvaljujući roze – ljubičastim cvetovima koji su grupisani u klasterima. Biljka ne zahteva posebne vrste tla, neophodna je dobra izloženost sunčevoj svetlosti. Pored navedenog karambola zahteva često i redovno zalivanje. Razmnožavanje je putem semena ili reznica.
Zdravstvene prednosti karambole
Što se tiče terapijskih osobina karambola je bogata vitaminom C, koji ima antioksidativnu moć i jača imuni sistem, povećavajući otpornost organizma na virusne napade. Posebno se preporučuje za regeneraciju kože.
Visok nivo kalijuma kao efikasna podrška kardiovaskularnom sistemu jer promoviše njegovo pravilno funkcionisanje kao i obezbeđivanje funkcionalnosti (održavanje) mišića.
Značajno prisustvo vlakana favorizuje proces varenja. Pomaže regularnost creva i štiti debelo crevo od toksičnih materija koje izazivaju rak. Zreo plod ima blago laksativno dejstvo. Ovo tropsko voće ima nizak sadržaj kalorija (36 kalorija na 100 grama). Zvezdasto voće je zaista zanimljivo za zdravu i uravnoteženu ishranu.
Plod zvezdastog voća nalazi primenu u narodnoj medicini jer može imati blagotvorno dejstvo za lečenje određenih stanja. Može ublažiti glavobolju, suzbiti mučninu, dobar je lek za kašalj, sprečava nesanicu, reguliše nivo holesterola u krvi. Konkretno, u tradicionalnoj kineskoj medicini plod se koristi za gašenje žeđi i stimulisanje proizvodnje pljuvačke.
Pored toga, navode se njegove antimikrobne osobine kao i svojstvo čišćenja organizma. Karambola je odličan prirodni lek protiv opekotina od sunca. Pomaže kod upalnih stanja, posebno kod zapaljenja grla i visoke temperature.
Svoju primenu nalazi i u kozmetici, jer neguje kožu. Sapun karambole hrani kožu kako bi ostala glatka, stimulišući proces obnavljanja. Ovaj biljni sapun, tropskog mirisa, obezbeđuje neophodnu čvrstinu i mladalački izgled kože. Izuzetno je dobar za ličnu higijenu jer obezbeđuje blago čišćenje. Sapun karambole podrazumeva staru proizvodnu tradiciju, gde se kao baza koriste samo prirodne supstance, bez upotrebe boja. Intenzivnog mirisa i blagotvornog delovanja kao pravi prijatelj negovane kože.
Zvezdasto voće – kontraindikacije i neželjena dejstva
Karambola je voće koje nema posebnih kontraindikacija. S obzirom na visok nivo kalijuma ne preporučuje se osobama koje pate od bolesti bubrega. Visoka koncentracija oksalne kiseline apsolutno je kontraindikovana u slučaju bolesti bubrega (supstanca koju oštećeni bubrezi ne mogu eliminisati).
Takođe je kontraindikovana kod osoba koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Zvezdasto voće u retkim slučajevima može dovesti do trovanja, povraćanja, grčeva, gubitka snage i konfuzije. Ne preporučuje se u interakciji sa lekovima (ne uzimati tokom tretmana).
Izvor: svetzacina.com
Osobe starije od 40 trebaju raditi samo tri dana nedeljno
Nedavna studija otkrila je da ljudi stariji od 40 godina rade najbolje kada rade samo tri dana u sedmici. Istraživači su zaključili da se kognitivna efikasnost sredovečnih ljudi poboljšala kada su radili do 25 sati sedmično. S druge strane, performanse su se smanjile kada je u sedmici prošlo više od 25 sati rada, zbog uticaja umora i stresa.
Ova studija, koja je objavljena u Melburn Institute Vorker Paper, uključivala je niz kognitivnih testova. Uključivala je 3000 australijskih muškaraca i 3500 australijskih žena čije su radne navike analizirane. Testirala je sposobnost učesnika da glasno pročita reči i recituje spiskove brojeva. Merila se njihova sposobnost pamćenja, sposobnost razmišljanja koja je uključivala izvrsno razmišljanje, apstraktno razmišljanje i memoriju. Zaključeno je da učesnici koji rade 25 sati sedmično najbolje izvode, dok su rezultati onih koji rade 55 sati bili lošiji čak i od nezaposlenih učesnika.
Kao što je istakao profesor Colin McKenzie sa Univerziteta Keio, jedan od tri autora studije: “Mnoge zemlje će povisiti granicu dobi u kojoj se ljudi mogu kvalifikovati za početak primanja penzionih naknada. To znači da sve više ljudi nastavlja raditi u kasnijim fazama svog života.
Stepen intelektualne stimulacije može zavisiti o radnom vremenu. Rad može biti mač sa dve oštrice, jer može stimulisati aktivnost mozga, ali istovremeno dugo radno vreme može uzrokovati umor i stres, što može da ošteti kognitivne funkcije.
Istaknuli smo da su razlike u radnom vremenu važne za održavanje funkcionisanja kognitivnih funkcija kod sredovečnih i starijih odraslih osoba. To znači da bi, u srednjoj i starijoj dobi, radni deo vremena mogao biti efikasan u održavanju kognitivne sposobnosti.
“Razlog zbog kojeg je rad više od 30 sati sedmično štetan za mozak dok je manje sati rada dobro još uvek nije jasan. Važno je napomenuti da će se rezultati verovatno razlikovati od države do države, zavisno o godišnjim odmorima. Vrlo je teško kontrolisati sve faktore koji doprinose konačnim rezultatima takve studije (uključujući i odabir oko radnog vremena i vrste rada), ali svakako se ideja o punom radnom vremenu do starosti od 67 godina čini neprivlačnom.
Glavna poenta je da je rad sa punim radnim vremenom vrlo štetan za mozak kod osoba starijih od 40 godina, pa bi vlade to trebale uzeti u obzir i ponovo razmisliti o godini odlaska u penziju. U ovom trenutku, američka državna penzija za osobu rođenu 1989. počinje u dobi od 68 godina, što je štetno za zaposlenih i neproduktivno za poslodavca.
Izvor: atma.hr
Ateroskleroza – simptomi, prevencija, lečenje
Iako se o aterosklerozi puno zna, njene posledice – koronarna srčana bolest, infarkt miokarda i cerebrovaskularne bolesti – kod nas još uvijek predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti. Zato nije na odmet nešto ponoviti ili dodati koju reč o ovom ozbiljnom problemu.
Ateroskleroza – degenerativni ili upalni proces
U mnogim knjigama se ateroskleroza opisuje kao degenerativno oboljenje kod koga dolazi do nagomilavanja masnih naslaga na zidovima arterija. Danas se zna da je ovaj komplokovani proces upalne prirode, odnosno ”odgovor” krvnih sudova na povišene vrednosti masnoća u krvi. Sem stvaranja ateromatoznog plaka (masne naslage), dolazi istovremeno do zadebljanja mišićnog sloja arterijskog zida što još vise sužava arterije, a istovremeno se na te naslage lepe i krvne pločice pa dolazi do zgrušavanja krvi, što ima za posledicu potpuno začepljenje arterije i potpuno zaustavljanje dovoda krvi i kiseonika u odgovarajuci organ.
Stabilni (trvdi) i nestabilni (meki) plak
Ateromatozni plak se sastoji od lipidnog bazena koji je ispunjen masnim česticama i pokriven tz. fibroznom kapom. Plak koji ima manji lipidni basen a deblju fibroznu kapu, bez obzira sto uzrokuje veće suženje arterije, naziva se stabilni ili tvrdi plak. Plak sa većim lipidnim bazenom i tanjom fibroznom kapom, iako izaziva manje suženje krvnog suda, je nestabilni ili meki plak koji je često sklon pucanju. Ateroskleroza je podmukla bolest, ne samo zato sto se relativno kasno otkriva, nego sto je dokazano da češće pucaju manji, nestabilni plakovi, koji se teže otkrivaju. Savremena medicina je upravo pažnju usmerila na otkrivanje ovih opasnih nestabilnih plakova, kako bi se sprečile komplikacije nastale njihovim pucanjem.
Kada počinje proces ateroskleroze
Malo se zna da proces ateroskleroze počinje vrlo rano, već u drugoj deceniji zivota. Medjutim, tada se ovaj proces siri u krvnom sudu put napolje, tako da ne ugrožava prohodnost krvnog suda, te se ova prva faza ateroskleroze ne može lako otkriti. Kako proces napreduje, sve se vise sužavaju krvni sudovi, a bolest se otkriva uglavnom tek kada je prohodnost krvnih sudova manja od 25% njihovog poprečnog preseka. Formiranje ateromatoznog plaka traje godinama.
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su: pusenje cigareta, povisen krvni pritisak, povecan LDL (losi) a nizak HDL (dobri) holesterol, secerna bolest. Starenjem se, naravno, uz sadejstvo faktora rizika, ateroskleroza produbljuje. Zene su do menopauze zasticenije od muskaraca, a posle 60. godine zivota i zene i muskarci su pod istim rizikom. Nastanak ateroskleroze najvecim delom je odredjen nivoom holesterola u krvi, sto zavisi od naslednih faktora i faktora ishrane.
Na mnoge od faktora rizika za ovo vaskularno oboljenje možemo sami uticati. Tačno je da postoji familijarna predispozicija za aterosklerozu, ali moramo znati da su mnogi od faktora rizika u našim rukama i da je potrebno uložiti napor i trud da se faktori rizika koji zavise od nas svedu na minimum. To su: nepravilna ishrana koja vodi u gojaznost, posebno gojaznost u predelu struka i mala fizicka aktivnost.
Novi faktor rizika
Danas postoji jedan novi faktor rizika za nastanak ove bolesti – aminokiselina homocistein. Moguće je da je homocistein veza koja nedostaje između drugih faktora rizika (pušenje, stres i dr.) i kardiovaskularnih bolesti.
Simptomi
U ranim fazama ateroskleroze, dok jos nije doslo do ogranicenog protoka krvi, simptoma obicno nema. Vremenom, kako je prohodnost krvnih sudova manja, smanjuje se i snabdevenost pojedinih vitalnih organa kiseonikom. Pojava simptoma ukazuje na uznapreovalu bolest. Ukoliko su delimicno blokirani krvni sudovi koji ishranjuju srce, nastaju anginozni bolovi u grudima, a ako je nastupila njihova potpuna blokada ili je doslo do pucanja ateromatoznog plaka, moze nastupiti srcani udar, koji cesto zavrsava smrtno. Ako se sve to desava u mozgu nastaje slog, a ako su obolele arterije u nogama, prvi simptom je bolno i otezano hodanje.
Primarna prevencija
Primarna prevencija podrazumeva borbu protiv faktora rizika kod osoba koje nemaju simptome i znake ishemijske bolesti. Pre svega potrebne je provoditi pravilnu ishranu, smanjiti telesnu tezinu i upraznjavati adekvatnu fizicku aktivnost.
Ako je zdravstveno stanje pacijenta dobro, ali ima povisene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, preporucuju se prethodno opisane preventivne mere tokom 3 – 6 meseci. Postoje dokazi da omega 3 nezasicene masne kiseline veoma povoljno deluju u ovakvim stanjima, naravno, ako se piju duzi vremenski period.
Lecenje
Ukoliko ne dodje do pocetnih smanjenja ovih parametara u krvi, uvode se odgovarajuci lekovi. To su pre svega statini, koji mogu da dovedu cak i do povlacenja ateromatoznog plaka. Kod osoba koje su vec prezivele srcani udar preporucuje se da piju statine, cak i kada im je holesterol u krvi u normalnim granicama. Isto tako, aspirin od 100 mg je dobra preventiva da se ne stvori krvni ugrusak, koji moze potpuno da zacepi krvni sud.
Kontrola i lecenje povisenog krvnog pritiska i secerne bolesti su takodje deo preporuka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti
Hirurška intervencija se primenjuje zavisno od stepena razvijenosti oboljenja (balon dilatacija, ugradnja stenta ili premošcavanje tzv. By-pass).
Ateroskleroza je, opak, nasa neminovnost, ali je cilj da se ona odlozi za sto starije zivotno doba.