Nedavna studija otkrila je da ljudi stariji od 40 godina rade najbolje kada rade samo tri dana u sedmici. Istraživači su zaključili da se kognitivna efikasnost sredovečnih ljudi poboljšala kada su radili do 25 sati sedmično. S druge strane, performanse su se smanjile kada je u sedmici prošlo više od 25 sati rada, zbog uticaja umora i stresa.
Ova studija, koja je objavljena u Melburn Institute Vorker Paper, uključivala je niz kognitivnih testova. Uključivala je 3000 australijskih muškaraca i 3500 australijskih žena čije su radne navike analizirane. Testirala je sposobnost učesnika da glasno pročita reči i recituje spiskove brojeva. Merila se njihova sposobnost pamćenja, sposobnost razmišljanja koja je uključivala izvrsno razmišljanje, apstraktno razmišljanje i memoriju. Zaključeno je da učesnici koji rade 25 sati sedmično najbolje izvode, dok su rezultati onih koji rade 55 sati bili lošiji čak i od nezaposlenih učesnika.
Kao što je istakao profesor Colin McKenzie sa Univerziteta Keio, jedan od tri autora studije: “Mnoge zemlje će povisiti granicu dobi u kojoj se ljudi mogu kvalifikovati za početak primanja penzionih naknada. To znači da sve više ljudi nastavlja raditi u kasnijim fazama svog života.
Stepen intelektualne stimulacije može zavisiti o radnom vremenu. Rad može biti mač sa dve oštrice, jer može stimulisati aktivnost mozga, ali istovremeno dugo radno vreme može uzrokovati umor i stres, što može da ošteti kognitivne funkcije.
Istaknuli smo da su razlike u radnom vremenu važne za održavanje funkcionisanja kognitivnih funkcija kod sredovečnih i starijih odraslih osoba. To znači da bi, u srednjoj i starijoj dobi, radni deo vremena mogao biti efikasan u održavanju kognitivne sposobnosti.
“Razlog zbog kojeg je rad više od 30 sati sedmično štetan za mozak dok je manje sati rada dobro još uvek nije jasan. Važno je napomenuti da će se rezultati verovatno razlikovati od države do države, zavisno o godišnjim odmorima. Vrlo je teško kontrolisati sve faktore koji doprinose konačnim rezultatima takve studije (uključujući i odabir oko radnog vremena i vrste rada), ali svakako se ideja o punom radnom vremenu do starosti od 67 godina čini neprivlačnom.
Glavna poenta je da je rad sa punim radnim vremenom vrlo štetan za mozak kod osoba starijih od 40 godina, pa bi vlade to trebale uzeti u obzir i ponovo razmisliti o godini odlaska u penziju. U ovom trenutku, američka državna penzija za osobu rođenu 1989. počinje u dobi od 68 godina, što je štetno za zaposlenih i neproduktivno za poslodavca.
Izvor: atma.hr
