Šta su ciste na jajnicima i kako se leče
Jajnici su deo ženskog reproduktivnog sistema. Oni se nalaze u donjem stomaku sa obe strane materice. Žene imaju dva jajnika koja proizvode jajne ćelije, kao i hormone estrogen i progesteron.
Ponekad, se razvije formacija ispunjena tečnošću u jajniku koja se zove cista.. Mnoge žene će razviti barem jednu cistu tokom svog života. U većini slučajeva, ciste su bezbolne i ne izazivaju simptome.
Podela cisti na jajnicima
Postoje razne vrste cisti jajnika, kao što su dermoidne ciste i endometriotične ciste (čokoladne ciste). Međutim, funkcionalne ciste su najčešći tip. Ove dve vrste funkcionalnih cista se dele na folikularne ciste i ciste žutog tela (Luteinske ciste).
Folikularne ciste (Perzistentni folikul ili Vodena cista na jajniku)
Tokom menstrualnog ciklusa žene, jajna ćelija raste u jednom od folikula koje se nalaze u jajnicima. U većini slučajeva, folikul pukne tokom ovulacije i oslobodi jajnu ćeliju.. Ali ako folikul ne pukne, tečnost unutar folikula može formirati cistu na jajnicima.
Cista žutog tela (Luteinska cista ili Corpus Luteum cista)
Folikul se nakon oslobađanja jajne ćelije resorbuje. Ali ako se folikul koji je oslobodio jajnu ćelije ne resorbuje i otvor na folikulu se zatvori, dodatna tečnost može da se sakupi i ova akumulacija tečnosti izaziva stvaranje luteinske ciste. Ponekad može doći do pucanja krvnog suda i tada se krv može “izliti” u cistu kada se ona naziva hemoragična cista.
Druge vrste cisti jajnika uključuju:
Dermoidna cista (dermoid ili teratom jajnika) : Cistična izraslina na jajnicima koje mogu da sadrže kosu, mast i različito ostalo tkivo.
Cistadenom jajnika (Cystadenoma ovarii): cista koja ima svoju kapsulu unutar koje se akumulira tečnost (mogu se razviti i na spoljašnjoj površini jajnika).
Endometriotična cista (čokoladna cista) – Endometrijum (sluzokoža materice) koji normalno raste unutar materice, može razviti izvan materice i ukoliko se nađe u jajniku formiraju čokoladnu cistu.
Neke žene imaju stanje koje se naziva sindrom policističnih jajnika. To znači između ostalog da jajnici sadrže dosta malih cisti zbog čega mogu biti uvećani.
Simptomi ciste na jajniku
Najčešće, ciste na jajnicima ne izazivaju nikakve simptome. Međutim, simptomi mogu se pojaviti kako cista raste. Simptomi mogu uključivati:
Nadimanje stomaka
Bolna peristaltika creva
Bol u maloj karlici pre ili u toku menstrualnog ciklusa
Bolan seksualni odnos
Bol u donjem delu leđa ili butina
Osetljivost grudi
Mučnina i povraćanje
Ozbiljni simptomi ovarijalnih cisti koje zahtevaju hitnu medicinsku pažnju uključuju:
Jak ili oštar bol u karlici
Groznica
Slabost ili vrtoglavica
Ubrzano disanje
Ovi simptomi mogu ukazivati na rupturu ciste (pucanje ciste) ili torziju jajnika (uvrtanje jajnika).. Obe komplikacije mogu imati ozbiljne posledice ukoliko se ne interveniše na vreme.
Komplikacije ciste na jajnicima
Većina cisti na jajnicima su benigne i prirodno će proći same od sebe bez lečenja. Ove ciste izazvati male, ili nikakve, simptome. U retkim slučajevima, Vaš ginekolog može da otkrije cističnu formaciju na jajniku koja može da izazove sumnju na maligni proces tokom rutinskog pregleda.
Torzija jajnika je još jedna retka komplikacija cisti jajnika. To se dešava kada velika cista prouzrokuje da se jajnik okrene, uvrne ili pomeri sa prvobitnog položaja. Cirkulacija (protok krvi) jajnika je poremećena i ukoliko se ne leči, može da dovede do oštećenja ili odumiranja tkiva jajnika. Iako su retke, operacije uvrnutih jajnika sastvaljaju skoro 3 procenata svih hitnih ginekoloških operacija.
Ruptura ciste, koje se takođe retko javljaju, mogu izazvati jak bol i unutrašnje krvarenje. Ova komplikacija povećava rizik od infekcije i može biti opasna po život, ako se ne leči.
Dijagnostikovanje cisti na jajnicima
Vaš ginekolog može da otkrije cistu na jajniku tokom rutinskog pregleda male karlice ispitivanja.
Ultrazvučni pregled (ultrazvuk) koristi visoko-frekventne zvučne talase za stvaranje slike vaših unutrašnjih organa. Ultrazvučni pregled će pomoći da se odredi veličina, lokacija, oblik i sastav ciste (solidna ili ispunjena tečnošću).
Ostale dijagnostičke metode koje se koriste za dijagnozu ciste na jajnicima su:
CT: koristi se za izradu slika poprečnih preseka unutrašnjih organa.
MR: koristi magnetna polja za proizvodnju detaljne slike unutrašnjih organa
Zbog toga što će većina cisti nestati nakon nekoliko nedelja ili meseci, Vaš lekar verovatno ne može odmah preporučiti plan lečenja. Umesto toga, može Vam ponoviti ultrazvučni pregled za nekoliko nedelja ili meseci da se proveri stanje.
Ako ne postoje promena ili ako dođe do povećanja veličine ciste, Vaš lekar može tražiti dodatne testove za određivanje drugih uzroka cisti.
Oni uključuju:
Test na trudnoću: da se uverite da niste trudni.
Hormonalni status: da proveri stanje sa hormonima – kao što su visok nivo estrogena ili progesterona.
Tumor markeri: skrining za rak jajnika
Lečenje
Vaš lekar može da preporuči operativno lečenje ukloniti cistu ako ne nestane sama ili ako nastavi da raste.
Kontraceptivne pilule
Ako se često javljaju ciste na jajnicima, Vaš lekar Vam preporučiti oralne kontraceptivne pilule da se zaustavi ovulacija i spreči razvoj novih cisti. Oralni kontraceptivi mogu smanjiti rizik od raka jajnika. Rizik od raka jajnika je veća kod žena u postmenopauzi.
Laparoskopija – Laparoskopska cistektomija
Ako je vaša cista bez sumnje na rak, ginekolog koji se bavi endoskopijom može izvesti laparoskopiju da hirurški ukloni cistu. Procedura podrazumeva vaš lekar pravi mali rez blizu pupka, a zatim malim instrumentima uklanja ciste.
Dermoidna cista – laparoskopija – udaljenje ciste laparoskopskim putem.
Laparotomija – Klasična abdominalna operacija
Ako imate veliku cistu koju nije moguće udaljiti laparoskopijom, vaš lekar može hirurški odstraniti ciste kroz rez u stomaku. On će sprovesti biopsiju, a ukoliko se utvrdi da je cista nije benigna operacija se može raširiti.
Prevencija
Neke ciste na jajnicima se ne mogu sprečiti. Međutim, rutinski ginekološki pregledi mogu da otkriju ciste na jajnicima u ranoj fazi. Simptomi raka jajnika mogu imitirati simptome benigne ciste jajnika. Zbog toga je važno da posetite svog ginekologa da bi dobili tačnu dijagnozu. Upozorite svog lekara na simptome koji mogu da ukažu na problem, kao što su:
Promene menstrualnog ciklusa
Bol u maloj karlici
Gubitak apetita
Neobjašnjiv gubitak težine
Rast stomaka.
Kakvi su dugoročni izgledi?
Kod žena u premenopauzi prognoza cisti jajnika je dobra. Većina cisti nestanu u roku od nekoliko meseci. Ponovljene ciste na jajnicima se mogu javiti kod žena u premenopauzi i žena sa disbalansom hormona.
Ako se ne leči, neki ciste mogu smanjiti plodnost. Ovo važi za endometriotične ciste i kod sindroma policističnih jajnika. Da bi se poboljšala plodnost, Vaš doktor može ukloniti ciste. Funkcionalne ciste ne utiču na plodnost.
U postmenopauzi Vaš doktor može preporučiti operaciju za uklanjanje ciste da bi ispitao svaku cistu ili rast koji se razvija na jajnicima posle menopauze. To je zato sto se rizik od razvijanja kancerogene ciste ili rak jajnika povećava posle menopauze. Neki lekari će preporučiti da se cista ukloni ako je veća od 5 cm u prečniku.
Izvor: palmoticeva.com
Stendalov sindrom – bolest ljubitelja umetnosti
Ovaj poremećaj ime je dobio po francuskom piscu koji je prvi opis tog fenomena dao tokom svoje velike turneje po Italiji 1817. opisane u knjizi “Napulj i Firenca: put od Milana do Reggia”.
Stendal je zapisao da je neobičan emotivni stadijum doživeo nakon susreta sa “senzacionalnim delima umetnosti”. Lupanje srca i osećaj da ga “život napušta zbog prevelike lepote” doživeo je u firentinskoj crkvi Santa Croce.
Zanimljivo je da je to stanje i kasnije u Firenci češće uočavano nego drugde i da je istraživanje o misterioznoj bolesti pokrenuto nakon otkrića da obolevaju turisti koji su posetili baš taj deo Evrope.
Jedna žena koja je posetila firentinsku galeriju Uffizi tvrdi da je pod uticajem Botičelijeve slike “Rođenje Venere” osetila da joj se muti vid, preplavljuju je emocije i liju suze.
Ozbiljniji oblici Stendalovog sindroma manifestuju se znojenjem, tahikardijom, bolovima i kontrakcijama u stomaku. Sve je praćeno osećajem teskobe ili neopisivom euforijom, uzbuđenjem, konfuzijom i izgubljenošću.
Napad može potpuno poremetiti osećaj za stvarnost, izazvati mešanje boja i gubljenje osećaja za prostor.
Iako je bolest prisutna od početka 19. veka, Stendalovim sindromom ju je nazvala 1979. psihijatar Gracijela Magerini. Ona je napisala i knjigu u kojoj je opisala više od stotinu slučajeva te bolesti kod turista koji su posećivali Toskanu.
Stendalov sindrom najviše pogađa osetljive osobe koje putuju same ili imaju izražena religijska osećanja .
Vaginalni sekret : Kada je potrebno da se obratite ginekologu?
Vaginalni sekret ima važnu funkciju u održavanju higijene ženskog reproduktivnog sistema. Tečnost koju proizvode žlezde unutar vagine i grlića odnosi mrtve ćelije i bakterije. Ovo održava vaginu čistom i sprečava infekcije.
Vaginalni sekret je normalna pojava. Količina može da varira, kao i miris i nijanse boje (boja može da varira od prozirne do mlečno belkaste), u zavisnosti od menstrualnog ciklusa. Telo luči različite izlučevine, ipak, treba znati kada je to normalna pojava, a kada se radi o promeni koja zahteva lečenje.
U reproduktivnom životnom dobu sve žene neposredno pre ili posle menstruacije imaju normalni, jedva primetni sekret iz polog organa. Nakon menstruacije, sekret je oskudan i bistar, pre i za vreme ovulacije bistar i nešto pojačan, a nakon ovulacije malo zamućen. Te promene u izgledu iscetka veliki broj žena jedva opaža, ali pažljivim i upućenijim može pomoći da odrede plodne dane.
Vaginalni sekret (fluor genitalis) je sekret u vagini , koji postoji bez obzira na to u kojem je žena dobu. Normalan iscedak u vagini zdrave žene ima različite funkcije od kojih je najvažnija zaštita gornjih delova genitalnog trakta od infekcije. Pre prve menstruacije devojčice nemaju iscedak iz polnog organa, a ako se ipak pojavi posledica je loše higijene, nošenja prljave odeće ili češanja po intimnom mestu.
Prilikom menstruacije dolazi do porasta Ph vrednosti što pogoduje razvoju patogenih bakterija. Vrednost Ph raste i ukoliko dođe do infekcije genitalnog trakta (endometritis, cervicitis, piometra) i prilikom normalnih poremećaja. Dugotrajna primena antibiotika, trudnoća, ispiranja i strana tela u vagini su stanja u kojima je žena osetljiva na infekcije. Neracionalnom upotrebom antibiotika i drugih lekova u obliku vaginaleta može se uništiti vaginalna flora, a time i osnova prirodne odbrane od infekcije.
Redovna pH vrednost vagine je kisela, što destimuliše pojavu infekcija. Neposredno pre i tokom menstruacije vagina je manje kisela. U tim danima je sklonija infekcijama. Promeni normalne vaginalne flore doprinosi i seksualni odnos tj. dospevanje sperme koja smanjuje kiselost vagine. Ovo može izazvati disbalans vaginalne flore, što rezultira rastom nepoželjnih bacila koji su odgovorni za neprijatan miris.
Kod žena u zrelim godinama hormoni estrogena podstiču bujanje površinskog sloja vagine i time ona postaje otporna na mnoge bakterije. Kada je vagina ugrožena čestim nadražajima – npr. učestalim polnim odnosima, pogotovu sa više partnera, lekarskim zahvatima koji povređuju polni organ, kao odstranjivanja polipa i izrezivanja sumnjivog tkiva, kao i upotrebom unutravaginalnih uložaka ili dijafragme za zaštitu od trudnoće – u nju se mogu naseliti različiti mikroorganizmi.
Pojačan vaginalni sekret je jedan od najčešćih ginekoloških problema sa kojima se sve žene u nekom periodu svog života suoče.
Kada je potrebno obratiti se ginekologu?
Sekret neugodnog mirisa je uvek znak disbalansa vaginalne flore. Higijena je važna, ali imajte na umu da je zdrava higijena ravnoteža između previše i premalo higijene. Ako imate čudan, beli iscedak bez neugodnog mirisa, i osećate svrab, verovatno imate vaginalnu gljivičnu infekciju.
Nekoliko saveta za sprečavanje vaginalnih infekcija koje mogu dovesti do abnormalnog sekreta:
-
Održavajte vaginu čistom tako što ćete je redovno prati blagim sapunom i toplom vodom.
-
Nakon odlaska u toalet, uvek brišite od napred ka nazad kako bi sprečili da bakterije dođu u vaginu i izazovu infekciju.
-
Nosite pamučni donji veš 100 % i izbegavajte preterano usku odeću .
Ako vaginalni sekret postaje gušći i ima sirastu konzistenciju, onda možda imate bakterijsku infekciju. Ako je zelenkasto-žute boje onda to može biti simptom mnogo ozbiljnijeg problema poput gonoreje ili trihomonijaze.
Kada je uobičajena količina sekreta povećana i ako patite od svraba ili imate bol to može biti znak upale ili iritacije izazvane nekom fizičkom radnjom kao što su odnos ili ubacivanje predmeta, uključujući tampon ili uzrok može biti hemijski kao što su agresivni gelovi za tuširanje, parfimisani losioni itd.
Kod svake neuobičajene pojave potrebno je da se obratite ginekologu.
Grupe vaginalnog sekreta
Postoji šest grupa vaginalnog sekreta:
I i II grupa su normalan nalaz. U takvom uzorku se nalaze ćelije sluzokože vagine, Dederlajnovi bacili i leukociti. U drugoj grupi ima nešto manje zaštitnih bacila, a više leukocita u odnosu na prvu grupu.
III grupa je najčešći patološki nalaz u reproduktivnom periodu i pokazuje da ima više patoloških bakterija (najčešće stafilokoka, streptokoka i ešerihije) od uobičajene flore. Sekret je obilniji, beličast, neprijatnog mirisa, a prisutan je i svrab. Tegobe su naročito izražene posle menstruacije i polnog odnosa. Mnoge žene ne osećaju tegobe ili su one tako blage da im ne pridaju značaj.
IV grupa odaje prisustvo gonokoka, bakterije koja se prenosi polnim odnosom. Infekcija nije česta, jer je bakterija osetljiva na antibiotike.
V grupa ukazuje na prisustvo trihomonas vaginalisa, koji izaziva svrab i peckanje pri mokrenju. Sekret je obilan, žutozelen, penušav, neprijatnog mirisa. Ova infekcija ne treba da se zanemari, jer može da dovede do steriliteta.
VI grupa označava veliki sadržaj gljivica. Kandida albikans je gljivica, koja je u manjem broju normalni stanovnik sluzokože vagine. Trudnicama, ženama sa dijabetesom, prilikom korišćenja antibiotika ili pada imuniteta stvaraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje kandide. Tada se javlja uporan svrab i peckanje. Sekret je beličast, kao zgrušano mleko. Iako nije polno prenosiva bolest, kod uporne infekcije moraju da se leče oba partnera.
Izvor: alfamedica.rs
Zašto se muškarci plaše “snažnih” žena
Svi se divimo jakim ženama. Svi se nadamo da budemo jaki i samopouzdani kao što su one, i takođe se nadamo da će naše kćerke odrasti i biti kao one.
Muškarci se takođe dive ovim ženama i snazi njihovog karaktera, njihovoj nezavisnosti, i njihovoj strasti prema snovima.Međutim, često su zastrašujuće da bi im se približili.
Zašto je to tako? Strah od odbijanja? Kukavičluk? Moglo bi biti bilo šta, ali ono što je sigurno jeste da su ove žene zaista moćne u mnogim aspektima života.
Dakle, koji kvaliteti ih čine posebnim ?
1. Zna šta želi
Poznaje se savršeno dobro i bez sumnje zna šta želi u životu. Ne premišlja se i ne razmišlja dva puta o svom izboru. Ako želi nešto, ići će ka tome, bilo da je to muškarac, karijera, apartman…bilo šta.
2.Strastvena je
Ona poznaje bol i patnju. Suočila se sa mnogo nevolja u životu, tako da može biti intenzivna i teška za podnijeti za većinu muškaraca. Zna da može prijeći bilo koju prepreku koja joj se nađe na putu. Nema vremena da igra igre. Ne boji se da kaže svoje mišljenje i pokaže svoje emocije, ne stidi se svojih ožiljaka, ali očekuje od vas da radite to isto.
3.Ona je borac
Ne treba joj muškarac da bije svoje bitke i rješava svoje probleme u životu. Sposobna je da stoji sama i preuzme svu odgovornost. Ona želi muškarca koji stoji pored nje, a ne ispred nje i da joj govori šta treba da radi.
4. Ne plaši se intimnosti
Snažnoj ženi je potrebna intimnost: od dugih razgovora do vođenja ljubavi – ne plaši se da se približi nekome. U suštini, daje se u potpunosti i očekuje isto to od nekoga.Uvijek je jasna što se tiče njenih potreba i želja.
5. Neće čekati na vas
Snažna žena će proći kroz pakao ako vidi da vam može vjerovati i da ste joj posvećeni. Ali budite pažljivi: Ona je takođe sposobna da vas ostavi i nikada se više ne okrene za vama ako osjeti da je sputavate.
6. Zna kada lažete
Nemojte pokušavati da slažete jaku ženu, nikad! Bit ćete u opasnosti, to vam mogu garantovati. Može nanjušiti laži prije nego što izađu iz vaših usta. Nema ništa što je više nervira.
7. Ceni iskrenost i uvažavanje
Ona želi muškarca koji je iskren, nekog kome ona može otvoriti svoje srce i dušu.Ona neće oklijevati da vas pita teška pitanja o porodici, djetinjstvu, traumama iz prošlosti, ili bilo kojih drugih životnih promjena. Međutim, ona vas neće osuđivati.
8. Ona vas inspiriše da postanete najbolja verzija sebe
Analiziraće vas satima i danima, pokušavajući da otkrije šta ste zapravo. Jednom kada to otkrije, skrenuće vam pažnju na vaše greške davajući vam prijedloge kako da ih ispravite.Pokušaće da vas učini svjesnim vašeg potencijala , takođe će pokušati da vam pomogne da postanete ono što ste oducijek htjeli biti.
9. Ona želi stabilnost, poštovanje i integritet
Žena ne toleriše neodlučnost i nestabilne ličnosti. Želi muškarca koji je dosljedan svojih riječi. Želi da bude tretirana sa poštovanjem, ako muškarac počne da se ponaša udaljeno, brzo će izaći iz te situacije i takođe će otići od njega ako se osjeća izigrano.
10. Voli bezuslovno
Njena ljubav je vjerna i iskrena.Baš kao što se majka bori i voli svoju djecu, ova žena će vas voljeti i boriti se za vas.Neki muškarci jednostavno ne mogu da podnesu ovu vrtu bezuslovne ljubavi.
Izvor: pozitivanstav.com
Matija Bećković : O trijumfu najgorih đaka
Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija! A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima.
Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom, ili su se razočarali u život – a ko takve uopšte tretira u životu! NJih se više niko ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih čak i njihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali. Dovedeni pred svršen čin, da ceo njihov život i rad ne bi bio promašen, a sve čemu uče decu pogrešno, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima, da ih naknadno proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i briljantne zadatke. Najgorim đacima sve je normalno, pa im od toga i nema ništa prirodnije!
Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili, koji uče decu kako da uspeju u životu, a u životu uspevaju jedino oni koji ih nisu slušali!
Kako se oseća stari strogi profesor koji veruje u svoju misiju i svoje kriterijume, a čim uključi televizor:
Ugleda nekog od svojih najgorih đaka kako vodi glavnu reč, Ili ode u bioskop, a u filmu glavnu ulogu tumači njegova najgora učenica,
Kad sa prijateljima jedino razgovara o mudrosti, genijalnosti i velikim delima bivših najgorih učenika,
Kad mu se bivši najgori učenici, problemi svojih škola i zastiđa svojih roditelja, smeju s naslovnih strana ilustrovanih časopisa,
Kad vidi da su po njegovom mišljenju najgori postali asovi, bardovi, starovi, prvaci, veterani, krem,
Kad najgore učenike sahranjuju u aleji velikana, dodeljuju im nagrade za životno delo,
Kad škole nose imena najgorih učenika,
Kad… Ali ko bi nabrojao sve uspehe najgorih đaka? To bi bilo dostojno najjačih pera, kičica i kamera!
I šta drugo preostaje profesoru, starom iskusnom pedagogu, nego da u takvoj situaciji najgore proglasi najboljima, i da na njihovim primerima vaspitava nove generacije.
Matija Bećković
Izvor: iskra.co
Duško Radović : Dobri ljudi…
Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote.
Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu.
Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje.
Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.
Duško Radović
Dr Zoran Milivojević: Razmaženo dete
U poslednje tri decenije dvadesetog veka se uvrežio novi način vaspitavanja dece, koji je doneo dva nova problema – prezaštićeno dete i razmaženo dete, piše Zoran Milivojević. Tek sada, kada je dovoljno veliki broj tako vaspitane dece odrastao, možemo jasno sagledati kolika je šteta napravljena.
Kada se roditelji, u strahu da će se njihovom jedinom detetu nešto strašno dogoditi, mešaju u njegov razvoj i blokiraju ga kako bi umanjili rizike, nastaje intruzivno vaspitanje čija je posledica – prezaštićeno dete. Ovo dete, kada odraste, izrasta u osobu koja je pasivna (zato što veruje da je nesposobna, a da je svet jedno opasno mesto), tako da sigurnost traži u zavisničkim odnosima sa drugim ljudima. Za razliku od prezaštićenog deteta, razmaženo dete je veoma aktivno, „divlje“ i neobuzdano, jer je to posledica vaspitanja koje se kod nas zove popustljivo vaspitanje.
Vreme za osvrt
Kako se i intruzivno i popustljivo vaspitanje zasnivaju na jakoj roditeljskoj želji da budu što bolji roditelji, važno je da se shvati da navedeni načini vaspitavanja ne vode ka željenim ciljevima. Danas je mali broj stručnjaka svestan negativnih efekata ovakvog vaspitavanja po generacije dece, tako da većina ponavlja zastarele fraze o vaspitanju koje su bile popularne pre dvadeset i više godina, što doprinosi čitavoj situaciji. Važno je da roditelji shvate da su oni „glavni“ kada je vaspitanje dece u pitanju, i da svoju vaspitnu strategiju treba da zasnivaju na znanju i razmišljanju svojom glavom.
“Danas je mali broj stručnjaka svestan negativnih efekata ovakvog vaspitavanja po generacije dece, tako da većina ponavlja zastarele fraze o vaspitanju koje su bile popularne pre dvadeset i više godina, što doprinosi čitavoj situaciji.”
Kritičko razmatranje različitih načina vaspitanja pomaže roditeljima da ne izgaraju u naporu da budu dobri, odlični roditelji koji svoju decu čine srećnom, da bi, desetak ili petnaest godina kasnije postali očajni kada se suoče sa veoma negativnim posledicama načina vaspitanja koji su primenjivali. I zato je dobro da osvestimo fenomene razmažujućeg roditelja i razmaženog deteta.
Ljubavi nikad previše
Sama reč „razmaženo“ ukazuje da je reč o detetu koje je previše maženo. Mnogi misle da je reč o deci koja su bila previše voljena, pa su se zato razmazila. Iako poneki roditelji imaju nakaradne predstave o ljubavi, ipak moramo odmah reći da ljubav nije kriva za razmaženost – nemoguće je previše voleti dete. Nekada je vladalo prestrogo vaspitanje čiji zastupnici su se držali krilatice: „Ko se hvali taj se kvari“, i „Decu treba ljubiti samo kada spavaju“. Njihov pristup je bio zasnovan na tome da dete koje nije sigurno da li ga roditelji prihvataju i vole, oseća strah od gubitka roditelja (separacioni strah) i zato se jako trudi da ugodi roditeljima i njihovim zahtevima. Zastrašeno dete je bilo veoma poslušno, „zlatno dete“ i nije ga trebalo kažnjavati.
Prijatno – neprijatno
Kada detetu pokazujemo ljubav – što treba činiti – dete dobija signale da je prihvaćeno, da nam je veoma vredno, da ga volimo. Zbog toga se oseća sigurno i polako izgrađuje pozitivnu sliku o sebi, okosnicu svog budućeg identiteta. Međutim, voljeno dete se oseća veoma sigurno, tako da nema razloga da se trudi da bi sačuvalo roditeljsku ljubav. Ona se podrazumeva. I zato dete, suočeno sa onim roditeljskim zahtevom koji doživljava kao neprijatan, odbija da ga ispuni. Dakle, sasvim različita situacija od one situacije sa nevoljenim detetom koje će sve učiniti kako bi izmamilo znak prihvaćenosti od svojih roditelja. I tu nastupa problem sa razmaženim detetom.
“Iako poneki roditelji imaju nakaradne predstave o ljubavi, ipak moramo odmah reći da ljubav nije kriva za razmaženost – nemoguće je previše voleti dete.”
Mala deca imaju prirodnu, možemo reći životinjsku motivaciju. To znači da se oslanjaju na osećanje da je nešto prijatno ili neprijatno. Ona misle da sve što je prijatno jeste i dobro i korisno, a da je sve što je neprijatno – loše i štetno. I zato, kada od njih tražimo da urade nešto što je korisno, a neprijatno, recimo da zahtevamo da pospreme igračke, ona to ne žele da učine. Na kraju to učine samo zato što ih mi kao roditelji, na ovaj ili onaj način, prisilimo. To činimo tako što deca shvate da će, ako ne urade ono što od njih zahtevamo, posledice biti još neprijatnije od samog pospremanja igračaka. Ova prinuda da se čine neprijatne, a korisne stvari (da se peru zubi, da se spremi krevet, da se uči, itd.) veoma je važna, jer će tako dete stvoriti radne navike koje su presudne za kasniji uspeh i zadovoljstvo u životu.
Dodatni problem je što dete svako disciplinovanje – naš zahtev da učini nešto neprijatno, naše odbijanje da mu ispunimo neku želju, kao i izrečenu kaznu – pogrešno doživljava kao neljubav, kao odbacivanje. Ono pogrešno izjednačava sebe sa svojim željama, sa svojim ponašanjem, i zato svako odbijanje ispunjenja neke želje, svaku kritiku svog ponašanja, doživljava kao odbacivanje sebe kao ličnosti. A taj doživljaj dete jasno izražava roditeljima.
Roditelj taj koji se plaši
I sada dolazimo do osnovne greške koji razmažujući roditelji prave – stalno popuštanje detetu i nekažnjavanje. Oni su zaboravili da je njihov glavni cilj da pripreme dete za samostalni život u ljudskom društvu, i tako, umesto da gledaju u svoj udaljeni cilj, gledaju u detetova osećanja. Stalno se plaše da će svojim roditeljskim ograničenjima, prinudama i kaznama – postupcima koji su nužni u svakom vaspitanju – da traumatizuju dete, pa će ono da izraste u nesrećnu i neurotičnu odraslu osobu. I zato, kada pokušaju da postave granicu, da prinude dete na nešto, oni pred sobom vide dete koje pati, koje se oseća nevoljenim, a zatim počnu o sebi da misle da su loši roditelji, osete krivicu, samilost, i prestanu da disciplinuju dete – popuste. Umesto da detetu nametnu logiku odraslih – da baš zato što ga voli, mama detetu ne dozvoljava da nešto čini, oni prihvataju dečju logiku da je ljubav kada ti mama dozvoli da činiš ono što želiš. Dok se u prestrogom vaspitanju dete plašilo da će roditelj prestati da ga voli, u popustljivom vaspitanju je roditelj taj koji se plaši da će dete prestati da ga voli i da će ga odbaciti.
Gubitak vaspitačke moći
Posledica ovakvog razmišljanja razmažujućih roditelja je to da se gubi ono što zovemo roditeljska ili vaspitačka moć. To znači da ovi roditelji gube sposobnost da utiču na dete da čini ono što ne želi, što mu je neprijatno. I zato odnos u kome bi trebalo da je roditelj „gore“, da je autoritet, a dete da je podređeno, odnosno da je „dole“, u slučaju razmažujućeg roditelja i razmaženog deteta se menja, tako da je dete to koje komanduje, a nemoćni roditelj ga prati.
“Razmaženo dete će odrasti u razmaženu odraslu osobu koja je praktično nesposobna za samostalni život u ljudskom društvu, nesposobna da bude ono što se naziva funkcionalan odrasli.”
Razmaženo dete će odrasti u razmaženu odraslu osobu koja je praktično nesposobna za samostalni život u ljudskom društvu, nesposobna da bude ono što se naziva funkcionalan odrasli. Evo nekih od glavnih osobina odraslih koji su nekada bili razmažena deca:
Nesposobnost samokontrole
Kako roditelji nisu uspeli da kontrolišu razmaženo dete (već je ono kontrolisalo njih), ono ni kada odraste neće imati sposobnost samokontrole. To znači da će mu biti teško da natera sebe da radi bilo šta što je neprijatno, naročito u periodu dužem od nekoliko nedelja. Zbog toga će ono odustajati od svih aktivnosti koje zahtevaju dugoročno bavljenje, čim one prestanu da budu interesantne. Kako nema razvijene radne navike, rad će za razmažene biti veoma neprijatan i stalno će ga izbegavati. Biće lenji i stalno će odlagati neki neprijatan zadatak za sutra, i opet za sutra, sve dok se ne nekupi velika količina neizvršenih obaveza. A kada su u pitanju želje, razmažena osoba neće moći da odloži zadovoljenje svojih želja, već će imati pojačanu sklonost ka svim vrstama uživanja, što je na kraju može odvesti u različite zavisnosti ili u krađe. Sve to znači da će biti prilično neuspešni u svom životu, naročito kada se porede sa vršnjacima, a to, po pravilu, znači i da će biti nezadovoljni sobom i svojim životima. Razmažena deca često imaju visoku inteligenciju i visoko izražene druge sposobnosti, ali šta im to vredi kada nisu u stanju da pokažu istrajnost koja je potrebna za uspeh. Zato mnoga od njih na kraju počinju da pogrešno misle da su glupa i nesposobna.
Sebičnost i narcisoidnost
Razmažena deca nikada ne odrastu. Ona će u odraslom dobu moći da funkcionišu samo ako nađu nekoga ko će se prema njima ponašati isto kao i roditelji. Ako je to ljubavni odnos, tada od partnera traže da ih razmaze, jer je to njihova predstava o ljubavi koju su izgradili na osnovu roditeljskog ponašanja. U većini slučajeva to znači da će teško ostvariti stabilnu ili dugoročnu vezu. Ako ne pronađu takvog partnera, tada će ostati da žive sa roditeljima, i funkcionisati tako što će i dalje u mnogo čemu biti zavisni od roditelja.
“Razmažena deca često imaju visoku inteligenciju i visoko izražene druge sposobnosti, ali šta im to vredi kada nisu u stanju da pokažu istrajnost koja je potrebna za uspeh. Zato mnoga od njih na kraju počinju da pogrešno misle da su glupa i nesposobna.”
Nedostatak ambicija
Jedan od glavnih problema odrasle razmažene dece je nedostatak ambicije. Ova deca su zadovoljna svojim detinjstvom i ponašanjem roditelja i jednostavno ne žele da ga zamene za neudobonu odraslost. I zato odbijaju da odrastu. Njihova želja je da sve ostane kao što je sada, dakle bez neke jasne ambicije ili životnog cilja. A ako imaju ambiciju, onda je to fantazija o nekom izuzetnom uspehu, svetskoj popularnosti, koja je potpuno nerealna i koju ne prate odgovarajući napori da se to ostvari, tako da se osećaju nezadovoljno i promašeno.
To su sve razlozi zbog kojih treba sprečiti da naša voljena deca postanu ili ostanu razmažena. Treba ih voleti, ali moramo i da ih disciplinujemo. Nova formula vaspitanja je: ljubav + disciplina, a nju nije teško sprovoditi u delo.
Piše: Zoran Milivojević
Izvor: detinjarije.com
Znakovi koje žene pokazuju kada su u nesrećnom braku
Kažu da su žene, poput vremena, nepredvidive. Ali, kada je partner zanemaruje onda žena postepeno počinje da se oseća nesretno u braku.
Ukoliko se prisjetite vašeg vjenčanja, sjetićete se da ste sve zavjete rekli iz srca. Međutim, koliko nas zaista čini sve ono što je obećano na dan vjenčanja? Danas ljudi žive užurbanim tempom, nemaju vremena da se posvete svojim partnerima, pa otud i mnogo nesretnih brakova.
Ranije su žene bile domaćice, reproduktivne mašine koje su bile zadužene za dom. Danas su žene potpuno otvorenog uma. One su spremne da izađu iz braka ako se ne tretiraju jednako i sa poštovanjem.
Predstavljamo vam neke od znakova koje žene pokažu kada su u nesrećnom braku:
-
Žena prestaje da komunicira sa mužem: Poznata je činjenica da žene vole da pričaju. Ako žena ne komunicira, onda postoji nešto na njenom umu što je muči.
-
Vrlo brzo se ljuti: Kada su žene neispunjene i nesrećne u stanju su da planu za svaku sitnicu. Ukoliko se žena brzo ljuti na vas, onda je ovo još jedan znak nesrećno udate žene.
-
Uvijek je umorna: CLA-studija je otkrila da žene u nesrećnim brakovima imaju viši nivo kortizola, što dovodi do niza simptoma: hronični umor je jedan od njih.
-
Ona kaže “ne” seksu: Žene koje su nezadovoljne u braku, ne vole da ih partner dodiruje ili da se poljube sa svojim suprugom.
-
Ima tajne: Kada se žena ponaša tajanstveno i ne želi da podijeli sve ono što joj se dešava u životu, vjerovatno da stvari ne idu svojim tokom.
-
Gubi povjerenje: Kada žena izgubi povjerenje, svaka mala stvar je pod lupom. Ona provjerava telefon, špijunira e-mail. Kada se ovakve stvari primijete, neophodno je razgovarati, kako bi pokušali da spasite svoj brak.
-
Ne obraća pažnju: Kada žena gubi interesovanje za muža, tada je očigledno da je ona nesrećna u braku.
-
Pravi nove korake u svom životu: Kada se žena posvećuje svom hobiju i sama izlazi iz kuće, znači da je nesrećna u braku. Ona sve manje vremena posvećuje svom partneru i u stalnim je potragama za novim izlascima.
-
Počinje da razmišlja samo o sebi: Žena nesretna u braku postaje sebična. Ona vrijeme posvećuje isključivo sebi, raspolaže svojim novcem i svojim emocijama. Ovo je znak da je ona nezadovoljna u braku.
-
Ona mijenja svoj izgled: Vidne promjene u izgledu su jedan od najvećih koraka da ona ulaže u sebe i da je ona spremna da se kreće u životu bez svog partnera.