Verovatno nikad u prošlosti problem samoće i usamljenosti nije postavljan pred ljudski duh sa više oštrine i neposredne datosti nego što je to danas. Nekada su pojedinci bili deo velike porodice, zatim još šire, crkvene ili državne organizacije i nisu se osećali usamljeno, živeli su i umirali sa nekim i pored nekog, u jednom, više ili manje, zatvorenom sistemu. Grčki mudraci i rimski filozofi isticali su gnoseološku vrednost samoće, srednjevekovno hrišćanstvo asketske ideale usamljivanja. Tek novo vreme i naš vek, sa naglo uznapredovalim procesom urbanizacije, individuacije (ali umnožavanjem stanovništva i suprotnim procesom masovnosti i anonimnosti življenja), kao i egzistencijalističkim filozofskim teorijama o “bačenosti u svet”, “bezgraničnoj otvorenosti” prema svetu u kome prete dosada, seta i očajanje, postavili su na dramatičan način večni ljudski problem samoće i usamljivanja, prvi put oštro razlikujući ova dva pojma.
Dok su ranije u svesti običnog čoveka pojmovi samoće i usamljivanja neosetno prelazili jedan u drugi i pomalo se izjednačavajući stapali, danas smo više u stanju da ova dva pojma razlučimo. Samoću sada shvatamo kao imanentnu crtu života koja može, mada ne mora, postati čovekova šansa, dok usamljenost postaje prinudna i patološka crta ličnosti protiv koje se čovek ili još može boriti unutarnjim i spoljašnjim raspoloživim sredstvima ili ta usamljenost postaje trajna kob pojedinačnog čoveka. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ko nije osetio blagodeti samoće ako je imalo postao individua i naučio da ceni individualnost! Ne može se zamisliti nijedan iole kreativan čovek, da ne govorimo o značajnim umetnicima i naučnicima, koji nije svesno i namerno tražio samoću da bi u miru i usaglašenosti sa sobom poveo neophodne i plodne dijaloge sa sobom, pokušao da iz relativne udaljenosti objektivnije osmotri sebe i društvo, i sebe u društvu, i iznad svega, kada je u pitanju stvaralaštvo, da ostvari slobodnu komunikaciju svesnog i nesvesnog bića.
U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti. Gete je ovo izrazio jednostavnim rečima: “Ako samo jednom mogu da budem na pravi način sam, tada neću biti više usamljen”.
Obratimo sada pažnju na nekoliko kritičnih životnih faza u kojima se samoća i usamljenost dodiruju i mogu da dovedu do opasnog međusobnog zaplitanja, ili plodnog korišćenja samoće u izgrađivanju sopstvene i autentične ličnosti. Već sam akt porođaja označava totalno razdvajanje deteta od majke, koje u detetu stvara negativno osećanje napuštenosti u stranom svetu, često pojačano teškim porođajem. Prema Štirnmanu, negativna reakcija novorođenčeta pri dolasku na svet prema pozitivnoj stoji u odnosu 70:30. Malo dete još pre isteka prve godine mora da nauči da bude povremeno i kratko samo i da ovu prvu samoću, prirodnu i neizazvanu, dobro podnese. Svako dete koje u najdubljem svom biću oseća da je voljeno, sigurno, duševno i telesno nahranjeno, podnosiće bez teškoća i komplikacija ovu samoću. A zar nije tako i sa odraslima u toku celog života? Prvi strah od samoće, koji kasnije može preći u povremenu paniku, ili ozbiljnu, dugotrajnu neurozu, već je signal da detetu nešto bitno nedostaje. Šta ovo bitno može biti drugo nego ljubav!
Pubertet je drugo kritično doba kada samoća postaje potreba i izazov za mladog čoveka. Probuđena nagonska aktivnost neminovno prouzrokuje konflikte mladog čoveka u prvom redu sa samim sobom, sa roditeljima i nastavnicima. Ovi konflikti naizmenično dovode do silne potrebe mladog čoveka za druženjem, razumevanjem i da ga prihvataju bliski ljudi u okolini, a potom do oštrog i naglog usamljivanja, odvajanja, povlačenja. Već je bilo bezbroj neurotičara i pravih duševnih bolesnika, ali i budućih velikih stvaralaca, koji su u pubertetu od svoje samoće napravili doživotnu tamnicu ili odskočnu dasku za let u beskrajnost.
Srednje doba života, ukoliko nije bilo ozbiljnijeg zastoja u razvoju, čiji su koreni, po pravilu, u detinjstvu ili pubertetu, doba je najveće psihičke i fizičke aktivnosti kada opasnost preti upravo od nedostatka povremenog povlačenja u sebe, nekritičnog primanja svojih uspeha, nedovoljne potrebe za daljim usavršavanjem, pre svega svoga unutarnjeg bića – ukratko: zahtev za samoćom imperativ je za sve one suviše aktivne ljude koji zaboravljaju da njihova Persona (maska) kojom se prikazuju pred svetom nije njihovo pravo lice.
Najzad, klimakterijum i ženski i muški, i onda naročito starost, poslednja je kritična faza kada se samoća stavlja na odlučnu probu. Čovek u čitavom dotadašnjem svom životu – ili potpuno osmišljenom, ili samo delimično ispunjenom, ili u objektivnom bilansu procenjenom kao promašenim i praznim – ulazi sada u moguću samoću i pripremu za smrt, i to smiren i vedar, ili svoju usamljenost doživljava kao najgore prokletstvo sveta.
Već smo istakli da je nedostatak ljubavi, pre svega roditelja, ona prva odlučna karika u nizu kasnijih, mahom determinisanih zbivanja u čovekovom životu, koja samoću pretvara u usamljenost, a meditativnu zagledanost u sebe u neurotični strah od sebe samog. Ukoliko postoji i neka nasledna sklonost prema razvoju određene strukture ličnosti, onda će u kombinaciji sa voljnim, a mnogo češće nevoljnim propustima roditelja pri odgoju deteta odrasla osoba pokazivati, prema nemačkom psihijatru Anelisi Hajgl, (Annelisa Neig1), nekoliko tipičnih patoloških stavova u braku i van braka u odnosu na problem samoće i usamljenosti. Tako će šizoidno strukturisana osoba imati prema licima svoje najbliže okoline sledeći stav: drugi treba da me potpuno vole, bez obzira koliko sam neprijatan; depresivna osoba zahteva: drugi treba da mi omogući da u njega uđem bez ostatka; histerična ličnost očekuje: drugi treba da mi bude zahvalan što može da me voli i da mi se divi; a opsesivna ličnost kaže u sebi: drugi treba da se potpuno prema meni upravlja, on treba da bude uvek spreman da mi služi.
Očevidno je u svim pomenutim slučajevima neurotičnog razvoja ličnosti umesto individuacije bila izgrađena sebična individualnost, namesto plodne samoće izrasla je patološka usamljenost puna zahteva i prebacivanja okolini. Ali ovo je samo jedna strana problema, i to ona psihopatološka, u kojoj unutarnja zbivanja imaju odlučnu ulogu. Druga strana je socijalne prirode i dolazi od društva, njegovog stava, njegove neusklađenosti i patologije. Bez obzira što se i društvo sastoji od zbira pojedinačnih jedinki, sa njihovom određenom psihologijom i patologijom, postoje i neki opšti zakoni savremenog razvoja civilizacije koji vrlo nepovoljno deluju na reagovanje ličnosti za sebe, kada se ona postavlja pred krupnim zadatkom da ovlada svojim slobodnim vremenom i samoćom u tome vremenu.
Opšta težnja ka automatizaciji života, različitim specijalizacijama, zatim brz tempo življenja, sve brže otuđenje od prirode, porodice i ravnodušne okoline, birokratski i surov način ophođenja sa ljudima, a u totalitarnim režimima još i pogubno izdvajanje i bojkotovanje od strane kolektiva onog i onakvog pojedinca koji ne odgovara ustaljenom, krutom i dogmatskom ideologijom šematizovanom načinu ponašanja, vodi ljude, koji ne moraju biti sami po sebi neurotični, u strah i usamljenost. Nedostatak osećanja osnovne sigurnosti i zbrinutosti, ugroženost samog materijalnog i psihičkog opstanka prinuđava ljude da pobegnu od samoće, koja je mogla za njih da predstavlja i nešto pozitivno, i to: ili u konformizam lažnog uklapanja u kolektiv, s onom vrstom njegovih jeftinih zabava koje uz pomoć alkohola i drugih droga pružaju čoveku iluziju prilagođenosti, ili je ovo bekstvo od sebe i samoće izvedeno u onu vrstu delimične ili potpune usamljenosti u kojoj se lako postaje plen raznih telesnih ili duševnih bolesti.
Čovek, dakle, može prinudno da bude izolovan od drugih ljudi i gurnut, protiv svoje volje, u usamljenost, ali može i samog sebe da izoluje zbog prazne sujete, povređenog samoljublja i uskraćenih umišljenih prava. Ako je teško i preteško ispravljati tu sve anonimniju apstrakciju koja se zove društvo, i još gore – tu opasnu zahuktalost koja se zove savremena civilizacija, onda smo sigurno u boljem položaju kada treba da ispravljamo sami sebe. Otud dobro dolazi Jungovo pismo jednoj njegovoj poznanici, koja se žalila na usamljenost: “Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Ništa nas ne izoluje više od moći i prestiža. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.”
Odlomak iz knjige ”Čovek i njegov identitet”
Novak je “bezbroj” puta pokazao da je psihološka gromada od čoveka. Ni neuspesi koji su doskorašnjeg heroja postavili na stub srama, nisu ga uzdrmali. Naprotiv. Dali su mu dodatnu snagu da istraje i digne se poput Feniks iz pepela.
O ličnosti najboljeg srpskog sportiste najslikovitije govori Prustov test, na koji je pre četiri godine odgovarao. U Noletu se očigledno ništa nije promenilo, jer je i tada bio najbolji, a i sada nezadrživo grabi ka tome.
Podsetimo se njegovih odgovora…
Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?
“Stala je u jednu jednostavnu reč – sklad. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Za mene to znači: red, balans, snaga volje, razumevanje sebe i svih drugih, unutrašnji mir i harmonija između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”.
Koji je vaš najveći strah?
“Malo čega se plašim, ali za mene su najveći izazov životne okolnosti, jer na njih retko možemo da utičemo. Mada ne mislim da je strah loš, zbog straha smo opstali, zar ne? Mislim da se plaše i kukavice i hrabri ljudi, samo hrabri ljudi uprkos tom strahu nešto i urade u životu”.
Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?
“Ni sa jednom. Poštujem genijalne umove koji su unapredili svet poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Sa druge strane divim se ljudima koji su bili spremni da daju svoj život za ideale ili za živote drugih ljudi”.
Koja je vaša osobina koju ne podnosite kod sebe?
“Veoma sam emotivan, takav sam u privatnom životu, ali i u poslu i humanitarnom radu. Ne bih rekao da mi je to mana, ali znate kako kažu za emocije – one su kao glukoza, ne valja mnogo, a ne valja ni malo. Težim da budem bolja osoba i neprestano radim na sebi”.
Koja je vaša najveća ekstravagancija?
“Jednostavnost i prijateljstva koja čuvam od detinjstva”.
Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?
“Rekao bih da ni jedna osobina koja ljudima čini dobro ne može biti precenjena”.
U kojim prilikama lažete?
“Nemam potrebu da lažem ljude oko sebe, izuzetno cenim ljude koji su iskreni pa se trudim da i sam budem takav. Mislim da sam dovoljno jak da uvek primam i izgovaram istinu”.
Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?
“Zadovoljan sam onim što jesam”.
Koje reči ili rečenice prečesto koristite?
“Tako da”.
Koje je vaše najveće kajanje?
“Ne kajem se”.
Ko je ljubav vašeg života?
“Moja supruga”.
Gde ste i kada bili najsrećniji?
“Na prvom Jeleninom ultrazvuku”.
Koji talenat biste voleli da imate?
“Voleo bih da znam da pevam, jer bi mojim prijateljima bilo mnogo lakše da me slušaju”.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
“To što ne odustajem”.
Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?
“Kažu da je najveća sreća kada si zdrav, bogat i anoniman. Recimo da bi bilo zanimljivo vratiti se kao neko ko je anoniman”.
Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
“Album sa fotografijama iz detinjstva”.
Šta je za vas oličenje patnje?
“Sposobnost da osećaš prezir i pokazuješ najgore emocije prema nekome ili nečemu. Takva emocija razara dušu i telo i oličenje je patnje kako za osobu koja je sposobna tako nešto da oseća tako i za sve one ka kojima je usmerena”.
Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
“Da nisam bio teniser bio bih fudbaler ili skijaš.”
Ko su vaši uzori u životu?
“Jednostavni ljudi, dosledni sebi i drugima”.
Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?
“Srpski Nobelovac Ivo Andrić. Volim i cenim rad mog prijatelja Brendana Marfija čije slike imam u stanu”.
Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?
“Možda Petar Pan”.
Gde biste voleli da živite?
“Živim na dve adrese stalno, a na bar još 15 radim. Ipak Beograd i Monte Karlo, baš tako u kombinaciji, su idealni za moj život. Voleo bih da tako ostane”.
Šta najviše mrzite?
“Ne mrzim. Tu reč nikad ne koristim”.
Kako biste voleli da umrete?
“Ako treba da biram – brzo i u dubokoj starosti”.
Koji je vaš moto?
“Imam dva. Veruj u svoje snove, zbog kojeg se trudim da kroz fondaciju pomognemo da svi zajedno verujemo u dečije snove. I drugi, budi uvek ono što jesi jer se trudim da ostanem dosledan sebi i svojim uverenjima i ne dozvolim da me uspeh i bogatstvo iskvare”.
Izvor: kurir.rs
Pogrešno pitanje! Pravo pitanje je da li je detetov govorni razvoj na potrebnom nivou za usvajanje pismenosti i kakva je motivacija deteta za učenje čitanja i pisanja.
Postoje deca koja spontano počnu da čitaju oko šeste godine; ima dece, koja su u većini, koja čitaju posle prvog polugodišta prvog razreda.
I jedni i drugi u kasnijem životu su manje ili više uspešni zavisno od radnih navika, motivacije za učenje, podrške svoje porodice tokom školskog života.
Sadržaj pripreme za školu sa aspekta početnog opismenjavanja zavisi od onoga što znamo o razvoju deteta, o neophodnim procesima kojima dete treba da ovlada da bi uspešno usvojilo pismenost.
Psihološka i pedagoška istraživanja u svetu i kod nas otkrivaju osnovne preduslove uspešnog savladavanja pismenosti (budućeg čitanja i pisanja).
Neophodan je bazični, nivo razumevanja jezika, učestvovanja u komunikaciji iznošenja svoga mišljenja, da ume da razmišlja o jeziku, manipuliše njegovim karakteristikama, da se sam jezik tretira kao objekt mišljenja. Da je izloženo čitanju- da mu se čitaju priče i zajednički razgovara o pročitanom.
Karakteristike dečijeg znanja i razmišljanja o jeziku koje se mogu razvijati 5-6 godina (a, značajni su preduslovi ovladavanja pismenošću) su:
svest o glasovnoj strukturi reči koja se ogleda u sposobnosti dece da analiziraju reči na njihove sastavne delove, glasove, kao i da ih sintetiše iz njih;
svest o rečima kao delovima rečenice koji nose značenje;
pragmatička svest: svest o adekvatnosti poslate poruke; prilagođavanje poruke prema osobinama sagovornika.
Istraživanja pokazuju da deca sa slabo razvijenim ili nerazvijenim ovim sposobnostima, kasnije imaju teškoće u savladavanju čitanja i pisanja.
Ovladavanje glasovnom analizom reči, svešću da je govor deljiv do nivoa glasa, aspekti formiranja pojma reči – reč kao smisleni deo rečenice bitno je povezati sa osetljivošću za učenje, u vreme kada se formiraju nove sposobnosti dece.
Zato je bitno korišćenje bogatog repertoara igara sa glasovima i rečima.
Sve igre nađi reč na slovo na slovo, izbroj koliko glasova ima u reči…Ili, za jedan glas drugačije: som, dom, sok, sos, nos, kos,….
Nađi malu stvar koja ima dugačko ime (na pr. telefon,.) Seti se velike životinje sa kratkim imenom….(kit, slon,..) ili male životinje sa dužim imenom (slepi miš,. ..veverica…)
dečiji psiholog
Vesna Janjević-Popović
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Frigidnost žene, kao i impotencija muškarca, najčešći su poremećaji u seksualnom životu muškog, odnosno ženskog pola.
Istini za volju, treba odmah reći da i jedan i drugi poremećaj nisu nikakvi izolovani fenomeni koji bi se odnosili na neko tobožnje oštećenje samo seksualnog, dakle genitalnog aparata muškarca ili žene. Procenat tzv. organskog uzroka impotencije ili frigidnosti, dakle uzroka koji bi se odnosio na neko stvarno
fizičko oboljenje ili oštećenje polnih organa, izvanredno je mali. U svim ostalim slučajevima impotencije ili frigidnosti, ovi seksualni poremećaji isključivo su psihičke ili duševne prirode, čiji je uzrok u neurotičnom poremećaju ne samo seksualnog života jedinke već i čitave ličnosti.
Frigidnost žene je mnogo raširenija pojava nego impotencija muškarca. Mada je i sam pojam frigidnosti sporan, jer pod njim različiti autori ne podrazumevaju uvek jedan isti fenomen (razlikuju se, na primer, potpuna od delimične frigidnosti),
mišljenja većine se slažu u tome da se procenat frigidnih žena kreće negde između 35-50%. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Naravno da razvoj društva, kao i stepen obrazovanja značajno utiču na variranje pomenutog procenta koji je još uvek, očevidno, relativan. Zbog toga je verovatno da će se u zemljama sa niskim standardom, odnosno pretežno
primitivnom strukturom zajednice ovaj procenat pomerati premagornjem proseku. Patrijarhalno društvo je uopšte sklono, naročito tamo gde postoji težnja da se ovekoveče njegove forme i rigidno zadrži sve “staro i provereno”, da od žena, u toku vaspitanja, stvara aseksualni tip koji će i seksualni akt, kao i mnogo šta drugo u svakodnevnom životu strpljivo da podnosi i prima kao deo
ustaljene i jednom zauvek uspostavljene neminovnosti. Tako je, na primer, poznato i utvrđeno da je među ženama starijih generacija, gotovo u svim zemljama, uglavnom onih rođenih do 1900. godine, procenat frigidnosti bio ne samo vrlo veliki već su one u oko 84% znale samo za jedan koitalni položaj, a više od 1/3 se nije svlačio.
S druge strane, međutim, zanimljivo je napomenuti da ako je u civilizovanim zemljama sa visokim standardom pucanje okoštalih okvira patrijarhalnog društva, emancipacija žena i slabljenje uloge dogmatske religioznosti dovelo do nesumnjivog opadanja ukupnog procenta frigidnosti kod žena, ono je ipak, naizgled paradoksalno, povećalo neurotičnost žene i to u smislu njene
psihološke, pa i fiziološke maskulinizacije, veće slobode u ispoljavanju agresivnosti prema muškarcu, što opet stvara nesumnjive smetnje u normalnom doživljavanju polnog odnosa, stvarajući tako uslove za povremenu ili delimičnu frigidnost.
Mada je frigidnost u nesumnjivoj zavisnosti od pomenutih socioloških faktora, čiji je pravi značaj i udeo u pojavljivanju raznolikih tipova frigidnosti ipak teško objektivno proceniti (pošto neki psihološki mehanizmi, o kojima će biti reči, pogoduju pojavi frigidnosti i izgleda da su stalno prisutni u svimuslovima primitivnog i civilizovanog života), mi ćemo se u daljem izlaganju zadržati na tri najčešća tipa frigidnih žena, za koje se može s pravom pretpostaviti da su postojali u prošlosti, sigurno postoje u sadašnjosti i bar za dva od ova tri
tipa može se poverovati da će ih biti i u budućnosti.
Pođimo najpre od onoga tipa žene u čijem je formiranju možda najvećeg udela imalo patrijarhalno društvo sa nepromenjenim predstavama o seksualnom moralu i njegovim praktičnim primenama u porodičnom vaspitanju. Reč je o onom tipu frigidne žene koja, u telesnoj gradnji često infantilna i nedovoljno otporna prema raznim bolestima i traumama, u svome psihološkom profilu
pokazuje izrazitu stidljivost, povučenost, zatvorenost u odnosu naspoljni svet ili još i hroničnu uplašenost. U ovakvih žena, u čijoj anamnezi često nalazimo da su imale surove očeve koji su ih i fizički mučili, a u čijim je fantazijama otkriveno da silovanje ima glavnu ulogu, mazohističke sklonosti bile su obično znatno
izražene. Preterano strogo moralno vaspitanje u kući, i tamo gde nije bilo fizičke grubosti, stvara niz moralnih prepreka za doživljavanje orgazma uz prisutnost jakog osećanja krivice, sve do svesnog prihvatanja frigiditeta kao kazne, ispaštanja i žrtve za neki drugi stvarno učinjeni ili umišljeni greh. Takve žene
jednostavno osećaju da nemaju pravo na zadovoljstvo. Štaviše, doživljavanje orgazma kod njih se ponekad izjednačava sa predavanjem prostituciji.
Drugi, najčešći tip frigidne žene je onaj sa tzv. kompleksom Amazonke (po X. J. fon Šumanu). Ovaj tip žene, koji pokazuje nesvesnu težnju da egzistira nezavisno od muškarca, ili da ga samo koristi kao polnog partnera radi stvaranja dece, karakteriše se jakom identifikacijom kćerke sa majkom. Slično
kćerkama mitskih Amazonki, ove žene su odrasle u porodicama u kojima je otac ili potpuno nedostajao ili se vrlo malo, ili nikako, nije brinuo o porodici. Pošto se dete u normalnim uslovima svoga razvoja identifikuje najpre sa majkom, ali onda
postepeno i sve više i sa ocem, stvarajući tako, iz onoga što je nasleđem donelo na svet i onoga što je identifikacijom primilo od roditelja, jezgro svoga sopstvenog Ja, prirodno je očekivati neurotički poremećaj ovog razvoja (koji nalazi gotovo uvek svoj odraz i u polnom životu jedinke), kada nisu ispunjeni uslovi za normalan razvoj ličnosti.
Konflikt kod ovih žena sa amazonskim kompleksom je u dubokom unutrašnjem sukobu između želje za ljubavlju i materinstvom (da bude kao majka) i neprijateljske agresije koja se penje često do mržnje prema muškarcu (da ne bude kao otac). Ovakav ambivalentan stav prinuđava je da izabere muškarca koga će primorati da bude samo instrument oplođenja sa izrazitom željom da njime vlada (otud sklonost prema femininim muškarcima), koju želju može da
prenese i na sina koga nije želela da rodi (jer je očekivala kćerku). U stalnom sukobu između agresije i potrebe za ljubavlju, ovakav tip žene ne može seksualni akt da obavi sa zadovoljstvom.
Treći tip frigidne žene opterećen je tzv. Palas-Atina kompleksom (takođe po X. J. fon Šumanu). Ovaj tip reši da vodi više ili manje čitav život po ugledu na muškarca, da ostane, po mogućnosti, celog života devica, i da se tako odrekne i rađanja dece. Kao što je Palas-Atina, u grčkoj mitologiji, izašla direktno
iz mudre glave svoga oca Zevsa, u punoj ratnoj opremi, sa ratnim poklikom na usnama, tako se ovaj tip žene, za razliku od prethodnog, karakteriše jakom identifikacijom sa ocem. U ovakvim porodicama, u kojima majka predstavlja slabu stranu, nedovoljno se i rđavo brine za decu, usled neznanja ili, često, neurotične nespremnosti za ulogu majke, a otac predstavlja intelektualno i
moralno dominantnu figuru (majka sa malo školske spreme, otac natprosečni intelektualac) kćerka će rano razviti konkurentsku ljubomoru u odnosu na majku. Preziraće je i potcenjivati, prezirući i potcenjujući istovremeno sve što je žensko, u prvom redu svoju seksualnost. Smatrajući jedino muški način života za vredan i dostojan življenja čoveka, takva ženska osoba rano će pokazivati strah pomešan sa gađenjem kako prema seksualnoj tako i prema materinskoj ulozi žene, kompenzujući se, često vrlo uspešno, u intelektualnoj oblasti i na ovaj način uspešno se približavajući i sve više izjednačavajući sa ocem. Od ovakvih
žena, često sa muškobanjastim crtama, mogu kasnije da proiziđu vredni intelektualni stvaraoci koji će uvek tražiti društvo samo muškarca, naravno ne da bi se sa njima upuštale u ljubavne igre, pošto su, zbog svog jakog narcizma, nesposobne za bilo kakvo ljubavno predavanje, već da bi kroz intelektualne razgovore ojačale svoje muške crte.
Opisali smo tri najčešća tipa frigidnih žena ne uzimajući u obzir i neke druge tipove frigiditeta kao što su: osvetoljubiva žena koja nesvesno teži da učini muškarca impotentnim, ili ženapreviše erotski vezana uz oca koja je frigidna usled straha da će seksualnim uživanjem da zadovolji incestuoznu, dakle zabranjenu želju, itd.
Frigidnih žena, kao i impotentnih muškaraca bilo je uvek, bez obzira na sociološku strukturu društva, koja, kao što smo videli,nije ipak bez značaja. I jedan i drugi poremećaj izraz su ne samo dubokog poremećaja čitave ličnosti usled nepovoljnih spoljnih činilaca već i egzistencijalni izraz čovekove nedovršenosti, nesavršenosti kao i njegovog, uvek prisutnog, napora da
celovitošću svoje ličnosti postigne onaj stepen zrelosti na kome ljubav kao najefikasniji lek oslobađa čoveka i takvih poremećaja.
Vladeta Jerotić ČOVEK I NjEGOV IDENTITET
Prvo pravilo: To kako doživljavamo Boga izravan je odraz toga kao doživljavamo sebe. Ukoliko pomisao na Boga u nama izaziva strah i krivnju, to znači da iz nas izvire puno straha i krivnje. Ako Boga doživljavamo kao punog ljubavi i suosjećanja, mi smo isti takvi.
Drugo pravilo: Put do istine putuje se srcem, a ne glavom. Srce nam treba biti glavni vodič! Ne um. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Srcem se suočavamo sa svojim egom, izazivamo ga i u završnici nadvladavamo. Upoznavanje vlastitoga ega dovodi nas do upoznavanja Boga.
Treće pravilo: Baš svaki čitatelj svete spise shvaća na različitom nivou i to onom koji odgovara dubini njegovog razumijevanja. Postoji četiri razine uvida. Prva razina je vanjsko značenje i to je ono s čim se većina ljudi zadovolji. Sljedeća razina je unutarnja razina. Treća je unutarnja razina unutarnje razine. A četvrta je razina toliko duboka da se ne može riječima iskazati i zbog toga mora ostati neopisana.
Četvrto pravilo: Boga možemo izučavati kroz sve i svakoga u univerzumu, jer Bog nije zatočen u džamijama, hramovima, sinagogama ili crkvama. Ako baš želimo saznati gdje on točno boravi, možemo ga pronaći samo na jednom mjestu: u srcu onoga tko istinski voli.
Peto pravilo: Um i ljubav sačinjeni su od različitih materijala. Um ljude veže u čvorove i ništa ne riskira, a ljubav rastvara sve čvorove i riskira sve. Um je uvijek oprezan i savjetuje “Pazi se previše blaženstva”, dok ljubav govori “U redu je! Skoči! “. Um nije lako slomiti, dok se ljubav lako razbija u najsitnije komadiće. Ipak, u tim je krhotinama skriveno blago. Slomljeno srce krije blago.
Šesto pravilo: Većina problema na ovome svijetu nastaje zbog jezičnih pogrešaka i jednostavnih nesporazuma. Nikada riječi ne shvaćajte doslovno. Kada uđete u područje ljubavi, jezik kakvog poznajemo postaje suvišan. Ono što se riječima ne može iskazati može se naslutiti jedino u tišini.
Sedmo pravilo: Usamljenost i samoća su dva različita stanja. Kada ste usamljeni, lako je zavarati se da povjerujete kako ste na pravom putu. Samoća je nešto bolja za nas, jer to znači biti sam, ali ne i usamljen. Ipak, u konačnici, je najbolje pronaći osobu koja će vam biti ogledalo. Zapamtite, samo u srcu druge osobe možete istinski vidjeti sebe i božju prisutnost unutar sebe.
Osmo pravilo: Što god vam se u životu dogodi, bez obzira koliko se teškim činilo, ne prepuštajte se očajavanju. Čak i kada su sva vrata zatvorena, Bog će stvoriti novi put samo za vas. Budite zahvalni! Lako je biti zahvalan kada je sve dobro. Sufi je zahvalan ne samo za ono što mu je dato već i za sve ono što mu je uskraćeno.
Deveto pravilo: Strpljivost nije pasivna patnja. Strpljivost znači biti u stanju vidjeti dovoljno daleko i imati povjerenja u krajnji ishod procesa. Što je strpljivost? To je gledati trn, a vidjeti ružu, gledati noć, a vidjeti zoru. Nestrpljivost znači vidjeti samo ono što nam je pod nosom i zbog toga ne biti u stanju vidjeti ishod. Oni koji ljube Boga nikada ne ostaju bez strpljivosti, jer znaju da je potrebno vrijeme kako bi mladi mjesec postao puni.
Deseto pravilo: Istok, zapad, jug ili sjever jako se malo razlikuju. Bez obzira koje vam je odredište, neka vam svako putovanje bude unutarnje putovanje. Ako putujete iznutra proputovat ćete cijeli svijet i izvan njega.
Jedanaesto pravilo: Svaka babica zna da ako nema bola, put za novorođenče ne može biti otvoren i majka ne može roditi. Na sličan način, da bi se u nama rodilo novo Jastvo potrebne su poteškoće. Baš kao što glina izložena vrelini vatre postaje čvrsta, Ljubav se usavršava jedino u boli.
Dvanaesto pravilo: Potraga za Ljubavlju nas mijenja. Niti kod jednog od tragatelja za Ljubavlju sazrijevanje na tom putu nije izostalo. Od prvoga trenutka kada počnemo tražiti Ljubav počinjemo se mijenjati iznutra i izvana.
Trinaesto pravilo: Na ovome svijetu ima više lažnih gurua i učitelja nego što je zvijezda u vidljivom svemiru. Ne brkaj one koji samoživo teže moći i stvarne mentore. Pravi duhovni majstor neće vašu pažnju usmjeravati na sebe i neće od vas očekivati apsolutnu poslušnost ili potpuno obožavanje, već će vam pomoći da cijenite i divite se svojem unutarnjem sebstvu. Istinski mentori prozirni su poput stakla. Oni kroz sebe propuštaju božju svjetlost.
Četrnaesto pravilo: Nastojte ne opirati se promjenama koje vam dolaze. Umjesto toga dopustite da život živi kroz vas. I ne brinite ako se vaš život preokreće iz temelja. Kako možete znati da je to gdje ste do sada bolje od onoga što dolazi?
Petnaesto pravilo: Bog ima pune ruke posla s dovršavanjem vašeg posla, kako vanjskog, tako i unutarnjeg. On je u potpunosti zaokupljen vama. Svako ljudsko biće je proces koji se polako, ali neizbježno kreće prema savršenstvu. Mi smo svi nedovršena umjetnička djela koja čekaju svoj završetak, ali i nastoje biti dovršena. Bog se bavi svakime od nas ponaosob zato što je čovječanstvo umjetnost nalik na vrhunsku kaligrafiju u kojoj je svaka točka jednako važna za cjeloviti dojam.
Šesnaesto pravilo: Lako je voljeti savršenog Boga, neokaljanog i bezgrešnog kakav već jest. Puno je teže voljeti druga ljudska bića sa svim njihovim nesavršenostima i oštećenjima. Zapamtite, upoznati možete samo ono što ste sposobni voljeti. Bez ljubavi nema mudrosti. Ukoliko ne naučimo voljeti sve što je Bog stvorio, nećemo biti u stanju niti istinski voljeti, niti spoznati Boga.
Sedamnaesto pravilo: Istinska prljavština je unutarnja. Vanjska se lako opere. Postoji samo jedna vrsta prljavštine koju čista voda ne može oprati, a to je mrlja mržnje i isključivosti koja zagadi dušu. Svoje tijelo možete pročistiti uzdržavanjem i postom, ali samo će ljubav pročistiti vaše srce.
Osamnaesto pravilo: Cijeli univerzum sadržan je unutar jednog ljudskog bića – vas. Sve što vidite oko sebe, uključujući i ono što vam se možda ne sviđa, pa čak i ljudi koje prezirete i koji su vam odbojni, u određenoj mjeri postoji i u vama. Stoga ni vraga ne tražite izvan sebe. Vrag nije neka nadnaravna sila koja vas napada izvana. To je običan glas iznutra. Ukoliko se u potpunosti upoznate, ako se iskreno i čvrsto suočite sa svojom tamom i svojim svjetlom, ostvarit ćete vrhunski oblik svjesnosti. Kada osoba upozna sebe upoznala je i Boga.
Devetnaesto pravilo: Ukoliko želite promijeniti način na koji se drugi odnose prema vama najprije trebate promijeniti način na koji se vi odnosite sami prema sebi. Ukoliko ne naučite voljeti sami sebe, potpuno i iskreno, nema načina da budete voljeni. A kada postignete to stanje, budite zahvalni za svaki trn kojeg drugi usmjere prema vama. To je znak da ćete uskoro biti zasipani ružama.
Dvadeseto pravilo: Ne brinite gdje će vas put odvesti. Umjesto toga usmjerite se na prvi korak. To je najteži dio i taj je dio vaša odgovornost. Nakon što napravite prvi korak dopustite da se stvari prirodno odvijaju i sve ostalo će uslijediti. Nemojte slijediti tok. Budite tok.
Dvadeset i prvo pravilo: Mi smo svi stvoreni na Njegovu sliku i priliku, ali ipak smo svi stvoreni različitima i jedinstvenima. Ne postoje dvije iste osobe. Ne postoje dva srca koja udaraju istim ritmom. Da je Bog želio da smo svi isti, takvima bi nas stvorio. Stoga je nepoštivanje različitosti i nametanje vlastitih misli drugima isto što i nepoštivanje svetosti božjeg plana.
Dvadeset i drugo pravilo: Kada osoba koja istinski voli Boga uđe u krčmu, ta krčma postaje njegovom bogomoljom, a kada pijanac uđe u tu istu bogomolju, ona postaje njegovom krčmom. Sve što činimo određeno je našim srcima, a ne vanjskom pojavnošću. Sufiji ne procjenjuju druge ljude po tome kako izgledaju ili tko su oni. Kada Sufi nekoga pogleda, on zatvori oba oka i umjesto njih otvori treće oko – ono koje vidi unutrašnje predjele.
Dvadeset i treće pravilo: Život nam je pozajmljen, a ovaj svijet je samo gruba imitacija Stvarnosti. Samo djeca misle da su igračke prave stvari. Ali ljudska se bića ili zanesu igračkom ili je nemarno polome i odbace. Klonite se bilo kakvih ekstrema u ovome životu, jer će to uništiti vašu unutarnju ravnotežu. Sufiji nisu skloni ekstremima. Sufi je uvijek blag i umjeren.
Dvadeset i četvrto pravilo: Ljudsko biće ima jedinstveno mjesto među božjim stvorenjima, ono jedino ima inteligenciju za propitkivanje o smislu i uzroku svega, za samospoznaju. “Udahnuo sam svoj Duh u tebe,” kaže Bog. Baš svatko od nas, bez iznimke, stvoren je kako bi bio božji izaslanik na Zemlji. Zapitajte se koliko se često ponašate kao izaslanik i ponašate li se uopće ikada tako? Zapamtite, na svakome od nas je da u sebi otkrije božanski duh i živi u skladu s njime.
Dvadeset i peto pravilo: Pakao je ovdje i sada. I raj također. Prestanite brinuti o paklu ili sanjariti o raju, jer i jedno i drugo postoji upravo u ovome trenutku. Svaki puta kada se zaljubimo uzdignemo se u raj. Svaki puta kada mrzimo, zavidimo ili se svađamo, obrušimo se ravno u vatre pakla.
Dvadeset i šesto pravilo: Univerzum je jedno biće. Sve i svatko je u međupovezanosti nevidljivom mrežom priča. Bili mi toga svjesni ili ne, svi smo mi u tihim razgovorima. Ne činite štetu. Budite suosjećajni. I ne ogovarajte nekoga iza leđa – čak niti naizgled nevinim primjedbama! Riječi koje izlaze iz naših usta ne nestaju već se stalno pohranjuju u beskonačnosti i vratit će nam se kada za to dođe vrijeme. Bol jednog čovjeka ozlijedit će nas sve. Radost jednog čovjeka donijet će smiješak na sva lica.
Dvadeset i sedmo pravilo: Ovaj svijet je poput snježne planine kojom odjekuje vaš glas. Što god izgovorite, bilo to dobro ili loše, na neki će vam se način vratiti. Stoga će, ako postoji netko tko loše misli o vama, vaše loše pričanje o toj osobi samo će pogoršati stvari. Ući ćete u začarani krug zlobne energije. Umjesto toga četrdeset dana i noći govorite i mislite lijepo o toj osobi. Sve će biti drukčije nakon što prođe četrdeset dana jer ćete vi u sebi biti drukčiji.
Dvadeset i osmo pravilo: Prošlost je interpretacija. Budućnost je iluzija. Svijet se ne kreće kroz vrijeme pravom linijom, iz prošlosti u budućnost. Zapravo se vrijeme kreće kroz i unutar nas u beskonačnim spiralama. Vječnost nije beskonačno vrijeme, već jednostavna bezvremenost. Ukoliko želite iskusiti vječnu prosvetljenost, odbacite prošlost i budućnost u svome umu i ostanite u sadašnjem trenutku.
Dvadeset i deveto pravilo: Sudbina ne znači da vam je život točno unaprijed određen. Stoga je prepuštanje sudbini i izbjegavanje aktivnog doprinosa glazbi svemira znak potpunog neznanja. Glazba svemira čuje se svuda, a stvarana je na četrdeset različitih razina. Vaša je sudbina nivo na kojem sudjelujete u sviranju. Možda ne možete promijeniti svoj instrument, ali vještina kojom svirate sasvim je u vašim rukama.
Trideseto pravilo: Istinski Sufi čak i kada je nepravedno optužen, napadnut ili osuđen od svih to strpljivo podnosi i ne izgovara niti jednu lošu riječ o svojim kritičarima. Sufi nikada ne okrivljava. Kako uopće može biti protivnika, pa čak i “drugih”, kada uopće nema “sebstvo”? Kako je moguće ikoga okriviti kad smo svi Jedno.
Trideset i prvo pravilo: Ako želite ojačati svoju vjeru trebate omeškati iznutra. Da bi vam vjera bila čvrsta kao stijena, vaše srce treba biti mekano poput perca. Kroz bolesti, nezgode, gubitke i užase, na ovaj ili onaj način svi se mi suočavamo s prilikama koje nas uče kako biti manje sebičan i kako manje osuđivati, a kako više suosjećati i biti velikodušan. Ipak, samo neki od nas savladaju tu lekciju i uspiju postati blagi, dok drugi pak postaju još i grublji nego prije. Jedini način za približavanje Istini je širenje srca tako da obuhvati cjelokupno čovječanstvo i da još ostane mjesta za više Ljubavi.
Trideset i drugo pravilo: Ništa ne smije stajati između vas i Boga. Nikakvi imami, svećenici ili rabini, niti bilo koji drugi skrbnici moralnog ili religijskog vodstva. Ni duhovni majstori, pa čak ni vaša vjera. Vjerujte u vaše vrijednosti i vaša pravila, no nikada ih ne namećite drugima. Ako slamate ljudima srca, bilo kakva vjerska dužnost koju izvršite ne vrijedi ništa. Klonite se poštovanja bilo kakvih idola, jer to će vam zamagliti viziju. Neka Bog i samo Bog bude vaš vodič. Spoznajte Istinu, prijatelji, no budite pažljivi da od svojih istina ne napravite fetiš.
Trideset i treće pravilo: Iako svatko na ovome svijetu teži postići nešto i postati netko, samo da sve to ostavi iza sebe nakon smrti, vi se usmjerite na vrhunsko stanje samospoznaje i nevezanosti. Svoj život živite lako. Puni smo, ali ne zbog dekoracije koja je izvana. Jednako tako, kroz život idemo ne zbog onoga što nastojimo postići već zbog svjesnosti o Bogu.
Trideset i četvrto pravilo: Prepustiti se ne znači biti slab ili pasivan. Prepuštanje ne dovodi do fatalizma ili odustajanja. Upravo je suprotno. Istinska se moć stječe prepuštanjem onoj moći koja dolazi iznutra. Oni koji se prepuste božanskoj esenciji života živjet će u nepomućenoj smirenosti i miru čak i kada se cijeli svijet trese.
Trideset i peto pravilo: Na ovome svijetu ne vodi nas korak dalje ono što je slično i uredno, već očite suprotnosti. A sve suprotnosti univerzuma nalaze se u svakome od nas. Stoga se vjernik treba susresti s nevjernikom u sebi. A nevjernik treba upoznati tihog vjernika koji je u njemu. Sve do dana kada netko ne dosegne razinu savršenog ljudskog bića, vjera je postupni proces i to takav proces koji treba svoju prividnu suprotnost – sumnju.
Trideset i šesto pravilo: Ovaj svijet stvoren je prema načelu reciprociteta. Ni kapljica dobrote, ni zrnce zloće ne ostaje neuzvraćeno. Neka vas ne plaše zavjere, prevare ni manipulacije drugih ljudi. Ako vam je netko postavio zamku, sjetite se da iza svega stoji Bog. On je najveći zavjerenik. Ni list ne padne sa grane bez božjeg znanja. Jednostavno i potpuno vjeruj u to.
Trideset i sedmo pravilo: Bog je pažljiv urar. Njegov je red toliko precizan da se sve na svijetu događa u pravo vrijeme. Ni minutu kasnije, ni minutu prerano. I za svakoga, bez iznimke, taj sat je sasvim točan. Svatko ima vrijeme za ljubav i vrijeme za umiranje.
Trideset i osmo pravilo: Nikada nije prekasno zapitati se “Jesam li spreman promijeniti život koji živim? Jesam li spreman iznutra se promijeniti? “Ni jedan dan vašeg života nije jednak danu koji mu je prethodio. Svakoga trenutka, sa svakim novim dahom, trebamo se stalno iznova obnavljati. Postoji samo jedan način da se rodimo za novi život: umrijeti prije smrti.
Trideset i deveto pravilo: Iako se dijelovi mijenjaju, cjelina uvijek ostaje istom. Umjesto svakog lopova koji napusti ovaj svijet rađa se novi. A svaku dobru osobu koja ode zamijeni nova. Tako ne samo da ništa ne ostaje isto, već se istovremeno ništa zapravo ne mijenja. Za svakog Sufija koji umre novi se negdje rodi.
Četrdeseto pravilo: Život bez ljubavi nije proživljen život. Ne pitajte se kakvu vrstu ljubavi da tražite: duhovnu ili materijalnu, božansku ili svjetovnu, istočnu ili zapadnu … Podjele samo dovode do novih podjela. Ljubav nema etiketa, nema definicija. To je što jest, čista i jednostavna. Ljubav je voda života. A osoba koja ljubi je vatrena duša. Univerzum se drukčije okreće kada vatra voli vodu.
Iz knjige: Četrdeset pravila ljubavi od Elif Shafak
Strucnjaci iz mnogih oblasti istrazuju fenomen tetoviranja koji je ponovo zahvatio ceo svet. Ali sta je to tetovaza? Da li je to samo modni trend ili nesto vise? Mozemo reci da je to jedna enigme prisutna i kod mladjih i kod starijih generacija.
Tetovaza za neke prdstavlja samo sredstvo koje budi paznju drugih i ako ste vi jedan od njih preporucujem vam tetovaze koje traju od tri do sest meseci.Ako ste ipak dovoljno dobro razmislili o tetoviranju i ako ste sigurni da ste istrazili i pravilno shvatili svaki deo vase licnosti, onda se slobodno mozete trajno istetovirati.
Tetovaze mozemo razvrstati u “primitivne” i “moderne”. Primitivne tetovaze se javljaju kod nekih plemena kao simboli plemena, hijerarhijskog poredka ili nekog rituala. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Moderne tetovaze sluze za izdvajanje jedinke iz drustva i za slanje odredjene poruke ili kao odraz necijeg personalitija. Medjutim moderne tetovaze oznacavaju i pripadanje nekoj grupi, sekti ili organizaciji za rusenje ustaljenih pravila.
Evo i nekih saveta za one koji se odluce za tetoviranje:
-
Morate dobro pogledati studio u koji ste dosli kao i ekipu koja ce raditi na vasoj tetovazi
-
Uvek zatrazite deklaraciju boja sa kojima se radi
-
Trazite fotografije tetovaza nekadasnjih musterija
-
Vodite racuna o tome da li studio ima dozvolu za rad jer vas samo tako zakon o uslugama moze stititi u slucaju da ste nezadovoljni tatuuom
-
Uvek slusajte svoj instinkt u vezi sa odabirom tatuua
Sta je to sto jos treba da znate kada je rec o ocuvanju tetovaze i vaseg zdravlja nakon samog procesa utiskivanja boje:
-
Gotov i zasticen tatuu mora da stoji dvanaest sati.Zastitni omotac ne smete skidati i ponovo stavljati jer moze doci do infekcija i nepotpunog zarastanja,znaci morate biti STRPLJIVI
-
Nakon dvanaest sati mlakom vodom i blagim sapunom treba da operete vas tatuu i pazljivo ga obrisete nekim neznim i cistim peskirom ili maramicom
-
Tri do cetiri puta dnevno norate nanositi neku masnu kremu (npr. nivea) na vas tatuu i to u debelom sloju koji vasa koza treba da upije
-
Perite tatuu i nanosite kremu sve dok se tatu ne zaleci.Tek kada se suvi sloj (koji ce se pojaviti) u potpunosti skine mozete prestati sa mazanjem
-
Ne smete cackati i cesati vas tatuu ma koliko svrbelo njegovo zarastanje jer to moze pokvariti izgled tatuua
-
U periodu od dve nedelje tatuu se ne sme izlagati suncu.Cak i kada vas tatuu potpuno zaceli, preterano izlaganje suncu moze da ga osteti i izbledi njegovu boju.Zato koristite kremu za suncanje sa visokim zastitnim faktorom
-
Takodje, za vreme perioda zarastanja tatuua, ne smete dugo boraviti u vodi (plivati u bazenu, moru, reci…)
Razmislite dobro pre nego sto se odlucite za tetoviranje. Potrudite se da odaberete pravu tetovazu koja ce predstavljati vasu licnost i koja ce slati pravu poruku bez obzira da li je rec o privremenoj ili trajnoj tetovazi.Nista manje bitno je i mesto gde ce te smestiti vas tatuu.
Maja Djermanovic
Suva, oštećena kosa može biti vrlo frustrirajuća stvar, koja čini da kosa izgleda beživotno i nezdravo, a veoma brzo se pretvara u noćnu moru.
Nije preterano reći da takva kosa vremenom može dovesti i do promene vaše ličnosti, odnosno kako vidite sami sebe, kao i kako vas drugi doživljavaju.
A potencijalni uzroci su brojni: sunce, vetar, zagađenost vazduha, fenovi, pegle, razna hemijska tretiranja kose, preterana upotreba stilskih preparata, nepravilna nega, ali i ishrana… Lista je stvarno dugačka i sigurno je da ne možete voditi računa baš o svemu.
Ali ono što možete i morate je da ovaj problem rešite što pre (još bolje je da ne dozvolite da do njega dođe). A najbolje rešenje su prirodne maske za oštećenu kosu, čijom redovnom upotrebom ćete vašoj kosi udahnuti život i vratiti onaj divni sjaj.
Ono što vam je potrebno su malo volje, vremena i naravno pravi sastojci. A najbolji sastojci za suvu i oštećenu kosu su maslinovo ulje, banane, med, majonez, jaja… pa su stoga ove sjajne domaće “mućkalice” koje smo vam spremili bazirane upravo na njima.
Maska br. 1
Ovo je jedna veoma jednostavna prirodna maska za oštećenu kosu. Trebaće vam minimalno vremena da je pripremite, a posebno se preporučuje za one sa oštećenom i suvom kosom.
Potrebni sastojci:
5 kašika maslinovog ulja, 2 jajeta
Priprema i nanošenje:
Prvo malo zagrejte maslinovo ulje, toliko da bude toplo. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zatim dobro izmutite jaja i pomešajte sa maslinovim uljem. Dobijenu smesu širokom četkom nanesite na čitavu kosu kao i na teme. Umotajte kosu plastičnom kesom ili kapom za kupanje i držite tako 20-ak minuta. Isperite kosu prvo mlakom vodom, a zatim i blažim šamponom.
Maska br. 2
Ovo je još jedna jednostavna, ali hranjiva maska za oštećenu kosu. Kao i prethodna, i ova maska će najbolji efekat imati na suvu i ispucalu kosu.
Potrebni sastojci:
1 kašika maslinovog ulja, 2 kašike meda, 1 kašika jabukovog sirćeta
Priprema i nanošenje:
Dobro izmešajte sve sastojke i nanesite dobijenu smesu na kosu i teme. Koristite široku četku kako bi ravnomerno rasporedili masku po čitavoj kosi. Ostavite je da odstoji oko sat vremena, a zatim isperite mlakom vodom.
Maska br. 3
Banana kao izuzetno hranjiv sastojak stavlja se u mnoge prirodne maske za oštećenu kosu. Predstavljamo vam tri, koje su se u praksi pokazale kao najbolje.
Prednost ove izuzetno kvalitetne maske je što je pogodna, kako za suvu, tako i za masnu kosu.
Potrebni sastojci:
1 banana, 2 kašike ulja od pšeničnih klica, 2 kašike jogurta, 2 kašike meda, 5 kapi esencijalnog ulja (bilo kojeg)
Priprema i nanošenje:
Stavite sve sastojke u činiju i dobro izmiksajte mikserom, a možete koristiti i blender. Zatim operite kosu šamponom i lagano je tapkanjem prosušite peškirom. Nanesite masku ravnomerno na čitavu kosu i stavite kapu za kupanje. Držite je sat vremena, isperite blagim šamponom, a zatim nanesite i regenerator za kosu.
Maska br. 4
Ovo izuzetno proteinima i vitaminima bogato prirodno pakovanje za oštećenu kosu regenerisaće vašu kosu i vratiti joj čvrstoću i sjaj.
Obzirom na veću količinu maslinovog ulja, ipak se ne preporučuje za one sa masnom kosom.
Potrebni sastojci:
1 banana, 1 jaje, 3 kašike meda, 3 kašike mleka, 5 kašika maslinovog ulja
Priprema i nanošenje:
Izgnječite bananu i dodajte ostale sastojke. Sve to dobro mešajte, dok ne dobijete gustu homogenu masu. Nanesite je na čitavu kosu i ostavite da odstoji oko pola sata. Zatim isperite kosu mlakom vodom, a onda i našamponirajte blagim šamponom i opet isperite mlakom vodom.
Maska br.5
Ova maska, koju mogu koristiti i oni sa masnom kosom, učiniće da vaša kosa bude meka i svilenkasta.
Potrebni sastojci:
1 banana, nekoliko kapi bademovog ulja
Priprema i nanošenje:
Bananu izgnječite, dodajte bademovo ulje i promešajte. Umasirajte masku u kosu i teme, stavite kapu za kupanje i ostavite tako pola sata. Kosu isperite blagim šamponom i stavite blaži balzam za kosu.
Ako se pitate koje od ovih pakovanja je najbolje za vašu kosu, odgovor je jednostavan – isprobavajte. To je najbolji način da saznate šta vašoj kosi najviše odgovara. Najvažnije je da budete uporni i da vas ne mrzi da “mućkate” (ovo može biti i zabavno), a rezultat će sigurno doći.
Naravno, uvek imate i opciju kvalitetnih kupovnih maski, koje će vašu kosu regenerisati mnogo brže, ali ipak sadrže hemiju i mogu da budu dosta skupe, te je najbolje kombinovati ova dva načina, nekada stavljati prirodnu a ponekad kvalitetnu kupovnu masku za kosu.
Izvor: kodren.com
Dok se na poslu veselo šetaš hodnicima na putu do svoje kanelarije, shvatiš da te svi čudno gledaju i tek kada vidiš svoj odraz u ogledalu shvatiš da takvim izgledom nije trebalo da kročiš ni iz kupatila, a kamoli na radno mesto. Zato ti savetujemo da pročitaš nekoliko redova o tome kako treba da izgleda makeup na poslu i u drugim dnevnim aktivnostima koje zahtevaju „pripitomljenu“ šminku.
Izbegavaj crnu senku i šljokice.
Iako je šminkanje zabavno i trebalo bi da istakne sve tvoje prednosti, nekada previše jednostavno znači previše. Ako je tvoje radno mesto kancelarija, previše napadan makeup nije prihvatljiv. Prejak smoky eye look ne dolazi u obzir, kao ni boje kao što su crna, tamno plava ili šljokice koje privlače previše pažnje.
Ipak ne moraš potpuno da se odrekneš „zadimljenog pogleda“.
Za kancelariju, umesto crne izaberi suptilnije boje kao što su siva ili braon, koje će tvoj izgled učiniti više poslovnim. Tamniju nijansu nanesi što bliže trepavicama, a onda dalje na kapke dodaješ svetlije i svetlije nijanse.
Pažljivo sa ajlajnerom.
Ako i dalje smatraš da je ajlajner IN, ali ne želiš da izgleda previše napadno na tvojim očima, makeup stručnjaci predlažu da njime istakneš svoje trepavice. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
To činiš tako da izvučeš liniju tik uz trepavice na kraju gornjeg kapka i tako ih nenapadno staviš u prvi plan.
Jednostavno je recept za uspeh.
Na oči nanesi nešto senke u boji kože, a zatim ajlajner na liniju ispod trepavica. Tako ćeš oči učiniti blistavim i optički zgusnuti trepavice. Ne zaboravi da središ i obrve, a celokupan look zaokruži pažljivo nanetom maskarom.
Kreiraj look zbog kojeg se dobro osećaš.
Nikada ne upotrebljavaj šminku zbog koje se ne osečaš samouvereno. Poenta makeupa je zapravo u tome da izgledaš samouvereno pa ako misliš da ti određene nijanse senki ne stoje najbolje, onda ni ne insistiraj da ih nosiš.
make-up.rs
Žene koje nose dioptrijske naočare u poslednjih nekoliko sezona napokon su mogle da odahnu, jer trendu naočara se ni ne nazire skori pad popularnosti.
Kao poželjan modni dodatak mogle su se videti na revijama popularnih modnih kuća, a zvezdane lepotice poput Lejdi Gage, Kristen Stjuart, En Hatavej i mnogih drugih, sve češće im daju prednost, iako sa dioptrijskim naočarima na licu moraju da se pridržavaju nekih pravila šminkanja.
1.Zaboravite tamne senke
“Smokey eyes” ispod naočara nije najbolja opcija. Oči će jednostavno izgledati previše tamno. Birajte svetlije nijanse, a ako želite nešto dramatičniji izgled, na pregibe kapaka nanesite malo tamnije senke.
2.Okvir naočara i ajlajner ne smeju da budu u istoj boji
Nanesite ajlajner koji je sličan boji okvira, ali ne identičan. Na primer, sa crnim okvirima kombinujte sivu, smeđu ili tamnoplavu olovku za oči, a sa smeđim okvirima nosite bronzanu.
3.Ne zaboravite na uvijač
Kako biste što više “otvorili” pogled, ne izostavljajte uvijač za trepavice. Uvijačem pritisnite trepavice sasvim blizu korena i zatim nanesite maskaru.
4.Bez maskare na donjim trepavicama
Za maskaru na donjim trepavicama većina vizažista reći će “ne”. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Takav izgled dodaje godine, a ako nosite naočare, sve skupa može da izgleda još gore. Tamna boja i okviri stvaraju senke ispod očiju, pa lice izgleda umornije.
5.I koža lica zaslužuje jednaku pažnju
Bez obzira što je naglasak na očima, i ostatak lica mora da izgleda besprekorno. Kožu nahranite pre nanošenja pudera, a nepravilnosti uklonite korektorom.
-
Pogrešna nijansa korektora
Odabrati odgovarajuću boju korektora i inače je zahtevno. U slučaju sa naočarima, birajte isključivo žućkaste nijanse. One najbolje prekrivaju tamne podočnjake i eventualno crvenilo.
7.Deblje i deblje, ne deblje i tanje
Deblji okviri znače da ćete na kapke naneti deblju liniju ajlajnerom ili olovkom, a uz tanke obavezno ide i tanka linija.
8.Naglasite obrve
Ponekad smo toliko koncentrisani na ono što se vidi samo ispod naočara, da zaboravljamo na obrve. Neka budu uredno počupane, očešljane, a možete ih dodatno naglasiti gelom za obrve. Ipak su one okvir za vaše okvire!
Izvor: : Zadovoljna.hr
1...369370371...503Stranica 370 od ukupno 503
