Brokoli dijeta – da smanjiti težinu za 8 kg
Mnogi se hvale da im je brokoli dijeta pomogla da dođu do dobre linije a istovremeno su se zdravo hranili. Brokoli je povrće s najvećom koncentracijom antikancerogenih supstanci, a ima samo 44 kalorije u 100g težine. Brokoli je odličan izvor vitamina C (dvostruko više od pomorandže), koji ubrzava metabolizam i podstiče mršavljenje. On takođe sadrži mnogo A i B vitamina, kalcijuma, magnezijuma, mangana, selena, cinka, gvožđa i kalijuma, a ima i mnogo vlakana i folne kiseline. Vlakna daju osećaj sitosti. Uključujući brokoli u vašu svakodnevnu ishranu bićete zdraviji, vitalniji i, naravno, mršaviji.
Naravno, ne treba da se ishrana bazira na samo jednoj namirnici i zato su u ovoj dijeti uključene i druge namirnice. So treba koristiti pri pripremanju hrane u minimalnoj količini, tek da jelo ne bude bezukusno. Svakodnevno treba piti i oko 2l tečnosti, najbolje obične ili mineralne vode. Preporučuje se maksimalno dve šoljice kafe dnevno. Između obroka se preporučuje uzimanje voća ali ono sa manjim sadržajem šećera.
Možete smanjiti težinu od 3kg do 8kg za vreme držanja ove dijete ali je važno da se i nakon ovog perioda zdravo hranite i nastavite da praktikujete neku fizičku aktivnost, jer su to preduslovi da dobru liniju i zadržite. Ovo je stvarno odlična dijeta za detoksikaciju, koja se posebno preporučuje pušačima za čišćenje organizma od nikotina i ostalih toksina iz cigareta. Brokoli je odličan izvor folne kiseline koja je važna za zdravlje žena.
Vreme držanja ove dijete je podeljeno u pet faza (svaka traje po 2 dana) pri čemu su prve tri najvažnije a sledeće dve faze su opcione.
Primenite sledeći plan obroka za ovu dijetu:
Prvi i drugi dan
Doručak: 200g kuvanog slanog brokolija, 50 g integralnog hleba i 1-2 šolje crnog čaja bez šećera.
Ručak: 250ml blago posoljene pileće čorbe, 150g kuvane piletine i 100g slanog kuvanog brokolija kao prilog.
Večera: 250g kuvanog slanog brokolija i 1-2 šolje crnog čaja.
Treći i četvrti dan
Doručak: u dublji tiganj naspite malo maslinovog ulja, jedno čene iseckanog belog luka, jednu iseckanu papriku i 200g brokolija. Sa malo soli sve dinstajte oko 20 minuta na blagoj vatri.
Ručak: prodinstajte 150g brokolija na maslinovom ulju sa dva iseckana paradjza, pola glavice crnog luka i malo soli. Dinstajte poklopljeno oko 20 minuta na blagoj vatri.
Večera: može biti ista kao doručak.
Peti i šesti dan
Doručak: 100g govedine kuvajte sa 100g fino iseckanog brokolija i dve kašike kiselog mleka, sa malo masnoće, i malo soli. Uz to možete uzeti čašu kefira, naravno sa manje masnoće (1%).
Ručak: 200g brokolija stavite u posudu sa ključalom vodom uz malo soli i kuvajte oko 5 minuta.
Večera: 150g posoljene kuvane govedine sa čašom obične vode.
Sedmi i osmi dan
Doručak: 100g kuvanog brokolija, dva meko kuvana jaja i jedna šolja crnog čaja bez šećera.
Ručak: u 300ml pileće supe dodajte 100g brokolija, vezu peršuna i malo soli, pa to kuvajte na blagoj vatri oko 20 minuta.
Večera: 2 parčeta ražanog hleba, jedan paradajz, 100g kuvanog brokolija i šolja soka od paradajza.
Deveti i deseti dan
Doručak: 100g kuvanog slanog brokolija sa dve barene šargarepe.
Ručak: 100g kuvanog slanog brokolija sa 100g barene ribe po sopstvenom izboru.
Večera: 200g slanog kuvanog brokolija sa jednim kuvanim krompirom u ljusci.
Izvor: daliznas.com
Napitak koji snižava holesterol i krvni pritisak
Ukusan i hranljiv kakao, osim što može da utiče na snižavanje krvnog pritiska i jačanje krvnih sudova, može da smanji “loš” holesterol (LDL) i da poveća dobar (HDL), prenose Večernje novosti.
Za to su zaslužni flavonoidi koje kakao sadrži u izobilju, a koji su istovremeno značajni i za smanjenje faktora rizika za dijabetes.
Kakao bi trebalo da se pije topao. Pomešajte šolju mleka, dve kašike kakaoa u prahu, jednu kašiku meda, jednu kašičicu ekstrakta vanile i prstohvat soli.
Mešajte na tihoj vatri dok napitak ne postane penušav.
Napitak koja čisti pluća
Ukoliko ste se prehladili ili vas je uhvatio virus, a ne pomažu vam sirupi, pokušajte da problem rešite prirodnim napitkom.
Ukoliko ste se prehladili ili vas je uhvatio virus, pa imate jak i uporan kašalj, a ne pomažu vam sirupi, pokušajte da problem rešite prirodnim napitkom. Čaj od lovora je, savetuju stručnjaci, melem za ove muke.
Potrebna su vam tri do četiri sušena listića ove mediteranske biljke (može da se kupi u prodavnicama zdrave hrane). Dobro ih usitnite, ubacite u dva decilitra vode, zagrejte do ključanja, pa kada provri, smanjite temperaturu i ostavite da se krčka još desetak minuta.
Skinite ga s ringle i posle pola sata procedite. Možete da dodate med ili limun da bi ukus bio prijatniji. Čaj pijte polako, tri puta dnevno.
Izvor: Novosti
Hrana koja se preporučuje u prevenciji proširenih vena
Reč je o problemu koji najčešće pogađa žene (i najčešće se javlja tokom trudnoće), zatim osobe koje na poslu moraju dugo da stoje i malo se kreću, kao i gojazne osobe. Zato je prvi korak u borbi protiv proširenih vena – da smršate:
Ograničite unos kalorija
Gojaznost je jedan od faktora rizika za pojavu proširenih vena. Mnogi ljudi su doživeli drastično poboljšanje problema gubitkom samo 10% telesne težine (bilo ograničavanjem unosa kalorija, bilo povećanom fizičkom aktivnošću, bilo kombinacijom ova dva faktora). Skidanje kilograma je ključni aspekt antivarikozne ishrane.
Jedite hranu bogatu vitaminom C
Ako imate proširene vene, jedan od najboljih saveta koji možete da sledite jeste da u svakodnevnu ishranu uključite puno hrane bogate vitaminom C i vitaminom E. Vitamin C je potreban da bi vene bile jake i elastične, a ovaj vitamin pojačava i cirkulaciju, pa nije neobično da se nedostatak vitamina C dovodi u vezu sa pojavom proširenih vena. Pozitivni efekat vitamina C na krvne sudove je veći ako se kombinuje sa vitaminom E.
Jedite hranu bogatu vlaknima
Pre svega onu bogatu rastvorljivim vlaknima, kao što su ovas, laneno seme, grašak, jabuke, šargarepa, ječam, bobičavo voće, psilijum. Ova vlakna, između ostalog, sprečavaju da dođe do konstipacije, koja povećava pritisak na vene, što tokom vremena može da doprinese razvoju varikoznih vena.
Pijte dovoljno vode
Ako jedete hranu bogatu vlaknima, trebalo bi da pijete i dovoljno vode, jer će u suprotnom slučaju vlakna ima kontraefekat i doprineti pojavi konstipacije. Takođe se preporučuje da izbegavate alkohol, kafu, crni čaj, jer sadrže supstance koje doprinose dehidraciji organizma.
Jedite voće i povrće bogato bioflavonoidima
Bioflavonoidi (jednostavnije: flavonoidi) su grupa sastojaka koja se prirodno nalazi u biljkama. Ovi sastojci daju voću i povrću jarke boje i štite ih od mikroba i insekata. Veliki broj istraživanja pokazao je da flavonoidi ne štite samo biljke, već i ljude. Neka istraživanja otkrila su vezu između povećanog unosa flavonoida iz voća i povrća i poboljšanja izgleda proširenih vena. Veruje se da flavonoidi imaju sposobnost da jačaju zidove krvnih sudova, kao i da spreče delovanje slobodnih radikala unutar njih. Rutin je jedan od flavonoida koje naučnici posebno istražuju u vezi sa proširenim venama. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj moćni bioflavonoid, kojeg npr. ima u heljdi, može da ublaži otoke i bol u vezi sa varikoznim venama.
Hrana koja se preporučuje u prevenciji proširenih vena
Borovnice su bogate antocijaninima koji popravljaju oštećene proteine u krvnim sudovima i blagotvorno deluju na zdravlje celog vaskularnog sistema. Bogate su i vlaknima (i rastvorljivim – pektin i nerastvorljivim), kao i vitaminom E.
Potočarka se u savremenoj biljnoj medicini često preporučuje osobama koje pate od proširenih vena.
Avokado sadrži vitamine C i E, kao i glutation, tripeptidni molekul koji štiti srce, vene i arterije od oksidativnog stresa.
Ruzmarin stimuliše cirkulaciju, a sadrži i ruzmarinsku kiselinu koja pomaže u zaštiti tkiva od oštećenja koja nastaju delovanjem slobodnih radikala, kao i ursolinsku kiselinu koja jača kapilare.
Đumbir: njegovi sastojci rastvaraju fibrin (koji dovodi do stvrdnjavanja vena) u krvnim sudovima i poboljšavaju cirkulaciju.
Cvekla sadrži betacijanin, fitohemikaliju koja snižava nivo homocisteina, amino kiseline koja može da ošteti krvne sudove.
Špargla pomaže u jačanju vena i kapilara i sprečava njihovo pucanje.
Izvor: zdravahrana.com
Dijeta sa sokovima pripremljenih od voća i povrća
Za vrijeme ljetnjih vrućina dijeta pijenjem isključivo sokova pripremljenih od voća i povrća može biti jednostavan i brz način gubitka nekoliko suvišnih kilograma.
Voće i povrće preporučuje se u svežem obliku, najčešće uz upotrebu sokovnika koji odvaja pulpu (meso voća i povrća) od istisnutog soka. Ipak, mogu se koristiti i sveže pripremljene kaše od voća i povrća koje uključuju celi samleveni plod, stabljiku ili list.
Primer jelovnika
Doručak: sok od cvekle, limuna i ananasa
Ručak: sok od krastavaca, šargarepe i celera
Večera: sok od bobičastog voća
Imajte na umu…
Dijeta sokovima može biti korisna kada je potrebno pročistiti organizam, i brzo skinuti koji kilogram viška.
Iako zahteva disciplinu, dijeta je bogata tečnošću pa se za vreme sprovođenja organizam hidrira, podstiče se probava i apetit koji se može izgubiti tokom kontinuiranog prejedanja.
Ipak, ne preporučuje se da ovu dijetu koristite u kontinuitetu duže od nedelju dana budući da je veoma restriktivna i lišena brojnih važnih nutrijenata što može dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu organizma.
Da li je beli sloj koji se stvara na čokoladi štetan?
I pored toga što joj još nije prošao rok trajanja, često se događa da kada otvorite tek kupljenu čokoladu, ona ne bude prepoznatljive braon boje, već je prekrivena belim slojem u koji liči na prah.
Nemački naučnici su konačno otkrili zbog čega čokolada bledi i zašto njen gornji sloj dobija beličastu boju i poprima drugačiju teksturu.
Zbog sve više žalbi potrošača i kupaca omiljene poslastice naučnici iz Hamburga su odlučili da reše ovu misteriju. Došli su do zaključka da većina ljudi čuva čokoladu na pogrešnoj temperaturi.
Odlaganje čokolade na previše toplo ili previše hladno mesto dovešće do takozvanog “masnog cvetanja”, odnosno pojave belih čestica čokolade po samoj površini, navode oni.
Mrvice čokolade podižu se na površinu kroz sitne pukotine i to ukoliko čokolada nije na adekvatnoj temperaturi. A idealna bi, kažu, bila temperatura od 14 do 18 stepeni Celzijusovih.
Stručnjaci ističu da pojava cvetanja nije štetna po zdravlje i da je čokolada jestiva i nakon što “procveta”. Oni zaključuju da bi čuvanjem čokolade u adekvatnim uslovima moglo da smanji broj pritužbi ljubitelja popularne poslastice.
Jedan od predloga je da se jednom otvorena čokolada što pre pojede, pošto posle dužeg perioda od otvaranja počinje da ispušta takozvane kristalne čestice.
Izvor: B92, tportal.hr
Naučnici razvili režim ishrane koji obnavlja pankreas
Specijalni način ishrane koji uključuje gladovanje i unos uglavnom namirnica biljnog porekla može pomoći u regeneraciji pankreasa, tvrde naučnici.
Zahvaljujući tome, mogu se obnoviti ćelije koje proizvode insulin i time sprečiti napredovanje dijabetesa tipa 1 i 2, pišu naučnici u časopisu “Cell”.
Naučnici su ispitujući miševe utvrdili da se pankreas kod ovih glodara sam regeneriše, ukoliko se stave na poseban režim tokom četiri dana u nedelji.
Kod dijabetesa tipa 2 pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, hormona ključnog za pretvaranje šećera u energiju, a insulin koji proizvede ne funkcioniše kako bi trebalo. Neki oboleli u početku mogu da kontrolišu simptome vežbanjem i pravilnom ishranom, ali većina je na kraju prisiljena da uzima lekove i injekcije insulina.
“Aktiviranjem obnavljanja ćelija pankreasa uspeli smo da spasemo miševe koji su bolovali od dijabetesa tipa 1 i 2 u poodmaklom stadijumu”, objasnio je dr Valter Longo, gerontolog i i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji (SCU).
“Uspeli smo da ponovo aktiviramo i proizvodnju insulina u ćelijama pankreasa kod ljudi koji su bolovali od dijabetesa tipa 1”, rekao je on.
“Zaključili smo da smo, nateravši miševe na ekstremnu ishranu, najpre ih izgladnjujući, a onda normalno hraneći, ‘naterali’ i ćelije pankreasa da upotrebe neku vrstu razvojnog reprogramiranja koje je omogućilo obnovu dela organa koji je prestao da funkcioniše”, kaže dr Longo.
Dijabetes tipa 1 čini pet do 10 odsto svih slučajeva dijabetesa. Bolest je dugo bez simptoma, a javlja se u detinjstvu ili adolescenciji, kada je 80 do 90 odsto ćelija pankreasa koje proizvode insulin već uništeno zbog autoimune reakcije.
Režim ishrane koji su naučnici primenili siromašan je kalorijama, šećerima, proteinima, ali je bogat nezasićenim masnoćama.
Najsličnija je veganskoj ishrani i čine je supe od povrća, energetske pločice, čajevi, vitaminski suplementi.
Ukupan dnevni unos kalorija kreće se od 770 do 1.100 kcal u odnosu na uobičajenu dnevnu konzumaciju od 2.500 kcal za muškarce, odnosno 2.000 kcal za žene. Ranije sprovedena istraživanja pokazala su da post može smanjiti i rizik od kardiovaskularnih bolesti i pojačati delotvornost hemoterapije.
Kod osoba koje boluju od dijabetesa veći su izgledi za razvoj bolesti poput srčanog udara, slepila, bolesti bubrega i oštećenja živaca i krvotoka. Ukoliko se ne leči, dijabetes može toliko oštetiti delove tela da je ponekad neophodna čak i amputacija.
Izvor: vecernji.hr
Sirova hrana kao lek
Do šezdesetih godina prošlog veka pacijenti su od svojih lekara slušali kako ishrana ima malo uticaja na njihovo zdravlje, da bi danas svima bilo jasno da je ishrana jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje. Osim ćelija stvorenih pre rođenja, sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje. Ona materija koja čini otpad se uklanja iz organizma.
Tek posle dužeg vremenskog perioda planskog unosa hranljivih materija i analize izmeta se može preciznije ustanoviti efekat ishrane. Za svako validno nutricionističko istraživanje je potrebno vreme pa je to razlog što je nauka o ljudskoj ishrani relativno mlada. Vodeći prehrambeni stručnjaci danas savetuju da se hrana kad god je moguće što manje prerađuje jer neotkriveni, a značajni sastojci mogu biti uklonjeni, a razni toksini biti dodati u toku obrade hrane na visokim temperaturama. Sama obrada hrane takođe može zameniti neke biohemijske ili mehaničke procese koje su ključne za varenje i poboljšavaju hranljivost proizvoda.
Presna hrana za početnike
Sirova ili presna hrana bazirana na biljkama se poslednjih godina izuzetno često spominje u kontekstu veganske i biljne ishrane. Knjige, blogovi, radionice su preplavljeni tekstovima i sadržajima na tu temu.
Sirova hrana je ona hrana koja nije termički obrađena, svakako ne na temperaturi iznad 45 stepeni. Tako hrana zadržava prvobitna svojstva i hemijski je neizmenjena. Određena grupa ljudi jede 100% sirovu hranu, a smatra se da osoba jedući bar 80% sirove hrane može za sebe reći da je na ovom vidu ishrane.
Postoje tri grupe koje se hrane sirovom hranom.
-
Vegani se hrane sirovom hranom i koriste isključivo biljne namirnice, u svežem ili nlago zagrejanom stanju. Oni svoju hranu obrađuju u blenderima ili sokovnicima, hranu ne kuvaju na temperature preko 49 stepeni da ne bi izgubili na nutritivnoj vrednosti. Opet kritičari kažu da enzimi za koje vegani tvrde da se zagrevanjem degradiraju i kao otpad pojavljuju toksini, budu neutralisani samim procesom varenja i tako postaju nefunkcionalni.
-
Vegetarijanci se takođe hrane presnom hranom, ali svojoj ishrani dodaju i jaja, živinu, ribu, plodove mora, mlečne proizvode i med.
-
Mesožderi koji pored hrane koju jedu vegani i vegetarijanci, jedu i sirovo meso. Njih ipak ima manje nego ovih iz ove dve predhodne grupe. Ova grupa ljudi jede sve što je moguće jesti sirovo.
Prema tradicionalnom shvatanju prvi ljudi su jeli do pojave vatre, presno meso, a neka inuitska i sibirska plemena to čine i danas.
Presna hrana kao lek
Još pre sto godina je bilo poznato da je presna hrana lekovita za organizam, ali nove tehnologije, a među njima i prehrambena, su uvele u ishranu mnoge namirnice koje štetno deluju na čoveka, ali su finansijski isplativi i dovode do velikih zarada.
Kada se hrana termički obrađuje dolazi do gubitka vitamina, mineral i ostalih korisnih materija koje su od velike važnosti za naše telo. Prženje je posebno opasno jer se koriste ulja i ništa dobro se ne unosi u organizam. Kuvane namirnice se nazivaju mrtva, a presna hrana je živa hrana jer daje mnogo enzima koji su esencija života. Prženoj i kuvamoj hrani se pripisuje i problem sa gojaznišću, dijabetesom, bolestima srca i sve većim brojem obolelih od karcinoma.
Još u 19 veku se znalo da se žutica uspešno leči ako se jedu sveže jabuke pa je veliki broj ljudi u kasnijim periodima istražujući ishranu predaka krenuo sa presnom ishranom.
Loša ishrana utiče na zdravlje čoveka, a od sredine 20 veka sve su učestalije pojave malignih oboljenja što se takođe pripisuje njoj. Presna ishrana se preporučuje kao prirodni put čišćenja organizma od toksina. Takođe se ovaj vid ishrane preporučuje za otklanjanje viška kilograma bez problema sa padom imuniteta.
Presna tj. sirova ishrana – Iskustva
Po iskazima mnogih koji su prešli na ovaj vid ishrane, njene prednosti su velike jer se njenom primenom svi osećaju bolje, imunitet im je jači, a telo oslobođeno toksina.
Ljudi koji su počeli da se hrane presnom hranom i prestali da jedu meso i mesne prerađevine primetili su da im se čak i ponašanje promenilo jer su postal opušteniji i manje agresivni, a celokupno zdravstveno stanje im je bilo sve bolje.
Postoje razna iskustva bolesnih osoba od nekog vida kancera koja ohrabruju jer su oni savladali ovu bolest baš presnom ishranom. Jedna od poznatih osoba koja propagira presnu hranu je Maja Volk, koja je svoj zdravstveni problem rešila baš ovakvom ishranom i o tome napisala i knjigu.
Primenom presne hrane rasterećuje se probavni trakt, vrši se čišćenje creva i jetre dijetalnim vlaknima, a i želudac je manje opterećen varenjem hrane. Osim toga koža osoba koje jedu presnu hranu je čistija, nema bubuljica ni fleka, sjajna je i zdrava. Presna hrana pomaže i kod oboljenja srca i krvnih sudova jer se u organizam ne unose štetne masti i aditivi, a i problem sa alergijom može biti rešiv. Presna hrana ublažava PMS, a i hormonski poremećaju se mogu anulirati.
Dijeta presnom hranom
Ne mora se čovek celog života hraniti na ovaj način. Postoje razne dijete koje se mogu primenjivati određen vremenski period i tako pomoći kod određenih zdravstvenih problema ili u borbi sa viškom kilograma. Svako posle tog perioda može odlučiti prija li mu presna hrana ili ne i da li će sa ovom vrstom ishrane nastaviti.
Dijeta presnom hranom može se držati 3, 7 ili 10 dana. Tri dana držanja dijete rešiće vam problem nadutosti stomaka i izgubićete tri kilograma. Dijeta od sedam dana će vam razbistriti um, imaćete više energije i lakše telo za otprilike 5 kilograma. Sa deset dana dijete vide se promene na koži koja će izgledati mlađa i svežija, a lakši ćete biti oko 7 kilograma.
Za vreme dijete jede se samo sirovo povrće i voće, semenke i klice, orašasti plodovi, zdrava ulja i med. Piju se samo voda, sveži sokovi i smutiji.
Evo jednog predloga za jedan dan sa presnom hranom.
-
Doručkujte između 7 h i 9h. Popijte polako dve čaše vode sa malo ceđenog limuna da bi očistili organizam. Dodajte još neki svež sok po vašoj želji.
-
Ručak treba biti u period od 12h do 14h i trebalo bi da bude najobilniji obrok sa dosta salate, zeleniša, povrća i klica.
-
Večeru treba obaviti u peridu od 18h do 20 h, nikako posle, jer sve što posle pojedete pretvara se u masti i podstiče gojenje. Za večeru se jedu zdrave masti da bi se organizam iscelio dok spavate. Preporučljivo je da za večeru jedete semenke, prelive za salate i orašaste plodove.