Kivi je bogat je vitaminom C, vitaminom E, a sadrži i kalcijum, hrom, bakar, gvožđe, magnezijum, kalijum i cink. Redovna konzumacija kivija može doneti sledeće koristi našem organizmu:

Podstiče imunitet. Neka istraživanja su ukazala da redovna konzumacija kivija čini da imuni sistem ojača. Zato je dobra voćka za zimski period.

Dobar za redukcione dijete. Pošto ima nizak glikemijski indeks, a sadrži veliku količinu biljnih vlakana, kivi je dobar za dijete kojima je cilj održanje poželjne telesne težine.

Dobar za vid. Budući da je bogat karotinom i vitaminom C, kivi doprinosi zaštiti oka od slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Jedno istraživanje je utvrdilo da redovna konzumacija kivija sprečava kvarenje vida.

Doprinosi prevenciji dijabetesa. Kivi ima nizak glikemijski indeks, što ga čini pogodnim za sve one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi. Jedno proučavanje koje je koristilo ekstrakt kivija pokazalo je da konzumacija kivija pomaže u regulaciji adipogeneze, a to je proces koji je značajan za prevenciju dijabetesa.

Jača kosti. Kivi sadrži kalcijum, kalijum, vitamin K i magnezijum u pravoj proporciji koja je važna za zdravlje kostiju.

Ublažava potištenost. Kivi sadrži inositol, prekursor jedne supstance koja prenosi signale između ćelija, a koja pomaže da se smanji nivo anksioznosti, stresa i depresije.

Štiti DNK. Kivi je bogat antioksidansima u takvoj kombinaciji da one štite ćelijsku DNK od oštećenja. To ga čini dobrim i u prevenciji raka. U kineskoj tradicionalnoj medicini kivi se i koristio u tretmanu raznih vrsta raka. Savremena istraživanja su pokazala da ekstrakt kivija inhibira razmnožavanje malignih ćelija i štiti DNK od oštećenja.

Kivi je izvrstan i za kozmetičke potrebe. Predstavlja savršen eliksir u borbi protiv bora. Istraživanja su pokazala da upravo obilje vitamina C i E stimuliše kolagen i vlaži kožu. Zato se i preporučuje da svi oni koji imaju kožne probleme ili bore redovno konzumiraju kivi u ishrani. A prirodna voćna infuzija postiže se jednostavnom maskom. Maska podrazumeva pastu napravljenu od kivija i jogurta. Nanosi se na lice obilno, ostavi se kratko da deluje, a zatim se dobro ispere. Lice se potom osuši peškirom i namaže odgovarajućom kremom.

Grejpfrut je jedna od najzdravijih voćki iz porodice suptropskih citrusa, prepoznatljiv u svetu po svom gorko-kiselom ukusu. Proizveden je prvi put na Barbadosu, kao hibridna vrsta voća, nastala ukrštanjem limuna i pomorandže.

Danas se grepfrut gaji u gotovo svim tropskim i suptropskim krajevima, a izvozi se svuda u svetu. Postoji više vrsta grejpfruta, a najpoznatije su one sa crvenom, roze i belom pulpom. Kao i svi drugi citrusi, i grejpfrut sadrži veliku količinu vitamina C. Međutim, to nije jedina njegova karakteristika.

1. Mršavljenje

Grejpfrut sadrži enzime koji sagorevaju masti, sadrži dosta vode i malo natrijuma. Kombinacija ovih supstanci efikasna je za ubrzavanje metabolizma. Preporučuje se da svakog dana, pre svakog obroka pojedete jednu polovinu grejpa, jer će vam to pomoći da smršate. Vitamini i enzimi u grejpu regulišu nivo šećera u krvi, zbog čega ćete se osećati energičnije i nećete osećati glad između obroka.

2. Sprečava artritis

Grejpfrut sadrži salicilnu kiselinu koja pomaže u razgradnji neorganskog kalcijuma, koji se nakuplja u hrskavici zglobova, što može dovesti do artritisa. Ukoliko već patite od artritisa, pokušajte da pijete sok od grepfruta sa jabukovim sirćetom, kako biste ublažili simptome ove bolesti. Salicilna kiselina, koju sadrži grejp, funkcioniše kao moćan antiseptik protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija.

3. Sprečava rak

Za crvenu boju grejpfruta zadužen je pigment likopen. Likopen je moćan agens protiv tumora i raka, jer eliminiše slobodne radikale koji uzrokuju rak. U kombinaciji sa vitaminom A i C koje takođe sadrži grejp, likopen ima još jače dejstvo. Grejpfrut sadrži i antioksidans naringenin. Ovaj antioksidans pokazao se efikasnim u lečenju kancerogenih ćelija prostate.

4. Štiti srce

Različiti antioksidansi koji se nalaze u grejpfrutu pomažu u snižavanju visokog nivoa holesterola i triglicerida u krvi, i na taj način štite jedan od najbitnijih organa u organizmu, srce. Što je grejpfrut crveniji, to znači da sadrži veću količinu antioksidanasa. Svi koji pate od visokog nivoa holesterola i triglicerida, trebalo bi da u svoju ishranu uključe grejpfrut. Preporučuje se konzumiranje bar jednog grejpa dnevno.

5. Poboljšava izgled kože

Da li ste znali da grejpfrut može da otkloni tamne fleke koje se ponekad javljaju na kolenima i laktovima? To se dešava zahvaljujući vitaminu C, koji smanjuje preterano stvaranje pigmenta kože. Presecite grejp na pola, stavite malo šećera preko, i utrljajte na kolena i laktove, ili na neki drugi deo tela koji želite da posvetlite (izbelite). Možete ga nanositi i na lice, ali budite obazrivi ukoliko imate nežnu kožu, jer može doći do iritacije.

6. Podmlađuje

Podmlađivanje je još jedna prednost grejpfruta, koja se takođe duguje vitaminu C. Ovaj vitamin održava kožu perfektnom, čvrstom, glatkom i nežnom, jer stimuliše proizvodnju kolagena. Zato je bitno da svakog dana jedete grejp.

7. Štiti od prehlada

Konzumiranje svežeg grejpa ili prirodnog soka od grejpa, pomaže kod otklanjanja temperature uzrokovane prehladom. Grejp poboljšava funkciju jetre i jača imuni sistem, tako da nas štiti od prehlada i infekcija.

Osim pomenutih prednosti, grejpfrut je takođe zdrav i efikasan jer:

– Ublažava i sprečavasimptome gripa

– Ima diuretsko dejstvo

– Sprečava zatvor

– Jača ćelije organizma

– Sprečava anemiju

– Smanjuje krvni pritisak

– Smanjuje nivo šećera u krvi, tako da se preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa

– Otklanja insomniju (nesanicu)

– Smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti

– Ima antiseptičko dejstvo

– Jača desni i sprečava pojavu karijesa

– Eliminiše crevne parazite

Izvor: zdravisimo.com

Citrusno voće u zimskim mesecima predstavljaju pravu riznicu prirode koja osvežava i krepi telo. Poseduju visok procenat vode, do čak 89 odsto, ugljene hidrate (glukozu, saharozu, fruktozu), značajne količine biljnih vlakana, celulozu i pektine. Sadrže i visok procenat vitamina C i P, kao i provitamin vitamina A.

Citrusno voće bogato je i oligoelementima, među kojima posebno kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, ali i natrijumom, samo u manjim količinama. Citrusno voće bogato je i eteričnim uljima, koja se nalaze u kori i ispod kore. Ulja su važna zbog antibaktericidnog svojstva koje poseduju, dok fitohemijska jedinjenja predstavljaju i inhibitore karcinoma.
Posmatrano ponaosob, svaka voćka iz porodice agruma ima svoje osobenosti.
Pomorandža je zbog prijatno slatko-nakiselog ukusa i vitaminske vrednosti, omiljeno voće u ishrani dece i odraslih, zdravih i bolesnih. Njena limunska i oksalna kiselina podstiču lučenje želudačnog soka i pomažu varenju, a imaju i ulogu diuretika. Sveže isceđeni sokovi, zbog prisustva ovih kiselina, imaju višestruko korisno dejstvo. Limunska kiselina i njene soli zbog sadržaja kalijuma smanjuju kiselost organizma i preporučuju se kao aperitiv u ishrani. Zato je vrlo važno započeti dan sa sveže isceđenim sokom od pomorandže zaslađenim medom, da bi se organi za varenje pripremili za predstojeći rad!
Grejpfrut je po hranljivoj i vitaminskoj vrednosti sličan pomorandži, ali ima više gorak ukus. Izdvaja se i po sadržaju likopena, antioksidansa važnog u prevenciji mnogih tumora, kao i u snižavanju nivoa lošeg (LDL) holesterola u krvi, jednog od uzročnika degenerativnih oboljenja kardiovaskularnog sistema. Grejpfrut je vrlo zdrav i hranljiv, zbog čega ga treba što više koristiti u ishrani.

Mandarine su sitnije od pomorandži, sa nešto slađim sokom. Sadrže dosta organskih kiselina i mineralnih materija – kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, sumpor, bor, a u malim količinama i gvožđe, cink, bakar, mangan. Poseduju i mnogo šećera i vitamina C, važnih za varenje i razmenu materija u organizmu.
Limun ima veliki značaj u ishrani. Zbog specifičnog ukusa i mirisa, bogatstva vitamina C, tokom cele godine koristi se kao limunada, kao dodatak drugim napicima, ali i raznim jelima i pićima. Sazreo na suncu, svojom salicilnom kiselinom uništava štetne kiseline i bakterije i jača otpornost organizma. Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu, nastalih zbog viška želudačne kiseline, trebalo bi limun da koriste kao razblaženi sok, sa blago kiselkastim ukusom.
Ako vam krvare desni, to znači da vašem organizmu nedostaje vitamin C, pa bi trebalo unositi što više limuna u različitim oblicima. Isto se odnosi na pušače, kao i osobe koje konzumiraju više alkohola i neredovno se hrane.

PREDNOSTI
Citrusno voće ima brojne prednosti. Zbog niske energetske vrednosti smanjuje rizik od gojaznosti, dok visok sadržaj antioksidanasa smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Zahvaljujući vitaminu C poboljšava apsorpciju gvožđa, a kalijum, magnezijum i kalcijum umanjuju rizik od hipertenzije. Takođe i od kardiovaskularnih oboljenja, jer likopen snižava nivo holesterola, dok flavonoidi smanjuju rizik od nastanka tromba. Oni sprečavaju i pojavu zatvora, hemoroida, kao i karcinoma debelog creva.

CRVENI GREJP POSEBNO VREDAN
Konzumiranje jednog grejpfruta na dan, a posebno crvenog ploda, veoma je korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustanovili su naučnici u Izraelu. Zaključak je izveden nakon istraživanja na grupi od 57 pacijenata obolelih od srčanih bolesti, koji su imali visok holesterol i jeli svakoga dana po jedan crveni grejp. Njihov organizam ranije nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, ali se u situaciji sa uzimanjem crvenog grejpa holesterol smanjio, izjavila je mr Šila Gorinštajn, rukovodilac istraživačkog tima sa Univerziteta u Jerusalimu.
Drugo istraživanje pokazalo je da konzumiranje crvenog grejpa smanjuje nivo masnoća u krvi, a naročito triglicerida. Naučnici veruju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima je crveni grejp prebogat, ali pretpostavljaju da ova voćka sadrži još neke, za sada nepoznate hemijske sastojke koji utiču na smanjenje triglicerida.

Izvor: novosti.rs