Mediteranska ishrana: Da se spreči dijabetes, srčani i moždani udara, kao i neke vrste raka
Mediteranskom ishranom se naziva tradicionalna ishrana namirnicama kojima se hranilo stanovništvo Italije i Grčke. O toj ishrani obavljena su brojna istraživanja i sva su pokazala da mediteranska ishrana pomaže: da se održi željena telesna težina (smrša), da se spreči pojava dijabetesa tip 2, i da se značajno doprinese prevenciji srčanog i moždanog udara, kao i nekih vrsta raka.
Evo karakterističnih namirnica koje čine ovu ishranu tako zdravom i ukusnom.
Maslinovo ulje. Ulazi u sastav gotovo svih obroka u mediteranskoj ishrani. Ekstra devičansko maslinovo ulje bogato je tokoferolima, karotinoidima i polifenolima; sve ove supstance imaju antioksidansna i antiinflamatorna svojstva. Za jedan od tih polifenola, jak antioksidans poznat kao hidroksitirozol, istraživanja su pokazala da deluje preventivno protiv raka tako što izaziva apoptozu (smrt) malignih ćelija i inhibira deobu malignih ćelija. Oleuropein je takođe jak antioksidans/antinflamator koji je dobro proučen.
Maslinovo ulje se najčešće koristi za salate. Ali, nasuprot uobičajenom mišljenju, kvalitetno maslinovo ulje ima tačku dimljenja višu od 210oC, tako da se bez ikakvih problema može koristiti za kuvanje i pečenje. Polifenoli koje ovo ulje sadrži štite ga od razgradnje na visokim temperaturama.
Masline.
Masline se obično jedu cele, u salati, ili se dodaju u jela. Bogate su svim hranljivim materijama kao i maslinovo ulje, plus biljnim vlaknima. Kao i maslinovo ulje, imaju antinflamatorna svojstva i blagotvorno deluju preventivno protiv brojnih zdravstvenih problema.
Pšenica.
Pšenica je osnovna žitarica u mediteranskoj ishrani. Koriste se najviše dve vrste, faro i durum. Njihova žuta boja potiče od beta-karotina. Pšenica je veoma bogata biljnim vlaknima, vitaminima B grupe, proteinima i mineralima uljučujući magnezijum, cink i gvožđe. Takođe je bogata antioksidansima.
Divlji zeleniš.
Koristi se uglavnom za pravljenje ukusnih pita. U upotrebi su maslačak, rukola, morač, tušt, cikorija, artičoka i brojne druge. Zeleno lisnato povrće bogato je karotinoidima, bioflavonoidima, vitaminima C i E i mineralima, uključujući magnezijum, kalcijum i gvožđe. (Kod nas ima maslačka, a kopriva u sezoni je takođe odličan izbor; obe ove biljke se mogu nabrati u sezoni, zamrznuti, pa koristiti tokom cele godine).
Kapar.
To su nesazreli pupoljci biljke Caparris spinosa var. dermis, koji se odavno koriste u ishrani kao začin (pominju se još u drevnom sumerskom Epu o Gilgamešu). Ima neobičan i rezak ukus. Istraživanja su pokazala da kapar ispoljava snažnu antioksidansnu aktivnost, kao i da je posebno bogat cinkom i gvožđem.
Naut (leblebija).
Obično se koristi u supama i varivima, zajedno sa sočivom i pasuljem. Takođe, glavni je sastojak popularnog bliskoistočnog namaza koji se zove humus. Veoma je bogat proteinima i biljnim vlaknima, pa doprinosi osećaju sitosti. Ima veoma nizak glikemijski indeks, samo 28, tako da je pogodna namirnica i za dijabetičare. Bogat je izvor gvožđa, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, i vitamina B grupe: tiamina, folata, riboflavina i B6.
Limun.
U mediteranskoj ishrani je tipično da se limun cedi u supe, salate, variva od mahunarki, kao i u vodu za piće, što pomaže da se smanji glikemijski indeks čitavog obroka. Naime, istraživanja su pokazala da limunska kiselina i flavonoidi koje ova voćka sadrži doprinose uravnoteženju nivoa šećera u krvi. Bioflavonoidi, limonoidi, kumarin, citrinska kiselina i vitamin C koje limun sadrži ispoljavaju značajna antioksidansna i antiinflamatorna svojstva.
Beli luk.
Neizostavan u mediteranskoj kuhinji. Sadrži oko 33 sumporna jedinjenja, koja mu daju njegov prodoran miris, ali i veoma povoljno utiču na zdravlje: imaju jaka antioksidansna, antiinflamatorna i antimikrobna svojstva.
Lekovito bilje.
Ruzmarin, bosiljak, žalfija, timijan i nana se široko koriste kao začini u mediteranskoj kuhinji. Upravo joj oni daje njenu prpeoznatljivu aromatičnost. Osim toga, veoma su bogati antioksidansnim i antiinflamatornim supstancama, posebno polifenolima.
Feta sir i jogurt.
Tradicionalni feta sir je beli, slani grčki sir koji se pravi od ovčijeg ili kozjeg mleka (dakle, feta koja se prodaje kod nas pod tim imenom nije prava feta). I feta i jogurt su fermentisani proizvodi, što znači da sadrže probiotike koji doprinose zdravlju crevne flore i deluju pozitivno na imuni sistem i mozak. Takođe, i feta i jogurt su bogati proteinima, koji su dobrodošli u ovoj ishrani koja se uglavnom zasniva na biljnim namirnicama.
Izvor: zdravahrana.com
Najefikasnije vežbe ako imate opuštene grudi: Čvrste grudi za samo par minuta dnevno
Nije lako održavati grude čvrstim, jer su, nažalost, veoma podložne promenama tokom vremena. Ipak, uz adekvatne vežbe, moguće je sprečiti njihovo prerano opuštanje. Izaberite omiljenu vežbu i trenirajte …
1.
Noge stavite u raskoračni stav i lagano ih savijte u kolenima. Ruke podignite pored tela, savijte ih u laktovima i podignite nagore tako da budu pod pravim uglom. U svaku ruku uzmite flašu s vodom od jednog litra, i polako pomerajte ruke ka grudima. Vežbu ponovite 10 puta.
2.
Noge stavite u raskoračni stav, oslonite na stopala i isturite grudi koliko god možete. Uzmite štap, uhvatite ga čvrsto obema rukama i stavite ga u visinu grudi. Ne pomerajući ostale delove tela, pomerajte štap nalevo i nadesno dok ne osetite zatezanje. Vežbu ponovite tri puta.
3.
Stanite uspravno, ruke spojte ispred grudi pod pravim uglom tako da vam laktovi budu u visini ramena. Ruke u tom položaju polako podižite još deset sanitimetara u visinu i nakon toga ih spustite. Vežbu ponovite tri puta.
4.
Oslonite dlan o dlan, a ruke savijte u laktovima tako da stoje u liniji grudi. Najpre pritiskajte dlanove što jače možete, zatim nekoliko trenutaka zadržite ostanite u tom položaju, a onda polako olabavite jačinu stiska. Vežbu ponovite pet puta.
5.
Stanite pravo i postavite noge u raskoračni stav. Savijte traku i držite je u visini grudi. Snažno je vucite ka spolja, u tom položaju zadržite, a nakon toga olabavite. Osim što ćete zategnuti grudi ovo je savršena vežba I za oblikovanje mišića ruku. Vežbu ponovite deset puta.
Akademik dr Miodrag Ostojić: Holesterol ne može da se smanji hranom, ali može ovim!
Kaže se ako si pop, treba da propovedaš, a ako si doktor, treba da se ponašaš onako kako druge savetuješ. Ja na svom primeru ohrabrujem one o kojima brinem da žive zdravim životom. Ateroskleroza nije, kao što se doskora mislilo, proces koji napreduje samo u jednom smeru, taloženjem masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Najnovija saznanja ukazuju da to može da se uspori, čak i zaustavi, jednostavnim i lako dostupnim metodama.
Dokazano je, naime, da zdrav način života i mediteranska ishrana, čak i kod ljudi koji imaju genetsko opterećenje za aterosklerozu, anuliraju rizik, i ne dolazi do obolevanja. Zato bi svi koji su podložni pojavi plakova duž zidova krvnih sudova trebalo da izbegavaju masnu hranu, da leče povišen šećer i pritisak, i da povećaju fizičku aktivnost i smanje gojaznost.
“Ako dobijete aterosklerozu, morate da je stabilizujete, da naslaga na krvnim sudovima (plak) ne prska, jer to je vrlo važno”, kaže u intervjuu za Novosti akademik Miodrag Ostojić, profesor, internista – kardiolog, stručni konsultant u KBC “Zvezdara” i KBC Banjaluka, predsednik i osnivač “Fondacije Srbije za vaše srce”.
“Ateroskleroza može da bude trošna ili čvrsto fiksirana, što se, recimo, postiže statinima. Ovi lekovi ne menjaju mnogo procenat suženja, ali značajno utiču na “trošnost” plaka. Kao da nekom cevčicom usisaju iz plaka židak sadržaj, tako da, i ako dođe do pucanja, nema trombogene aktivnosti i stvaranja tromba. Kada se napravi reverzni holesterolski transport i žitki kristali se isisaju, a tu uđe vezivno tkivo, lumen krvnog suda se proširi za dva do tri odsto, ali se rizik za neželjeni događaj smanjuje čak za 82 odsto. I malo pričvršćivanje plaka je veoma značajno. To vam je kao da, na neki način, fiksirate trošne fasade po građevinama da ne padaju prolaznicima na glavu.“
Da li je ateroskleroza neminovni pratilac starenja?
“Zasada jeste, kao neki zamor materijala na mehničkim mašinama, na primer automobilima. Smatra se da bez holesterola nema ateroskleroze. Takođe se veruje da holesterol ne bi mogao da izazove aterosklerozu, ako ne pretrpi oksidativnu modifikaciju. Ustanovljeno je, na primer, da ako se uzima hrana koja je antioksidans, recimo sok od nara, sprečava se oksidacija holesterola. Pokušavalo se i sa raznim vitaminima, ali je u studiji pokazano da nije isti vitamin C koji uzimamo u tableti i onaj koji dobijemo kada pojedemo limun. Vitamini u tabletama ne vrede, moraju da budu prirodni iz voća i povrća.”
Šta još efikasno deluje protiv ateroskleroze?
“Studija “Reverzal” je pokazala da ateroskleroza može da se smanjuje ako se smanji loš ili LDL holesterol ispod 1,8 milimola. Tada krvni sud počinje da se širi, a aterosklerotična pločica postaje stabilna.”
Šta se preporučuje osobama koje imaju naslednu hiperholesterolemiju ili urođeno jako visoke masnoće u krvi?
“Ljudi koji imaju porodičnu ili familijarnu hiperholesterolemiju, a naročito ako su je nasledili od oba roditelja, aterosklerozu dobijaju već u 25. godini. Njima ne pomaže način ishrane da zaustave ovaj proces, to je nasleđeno u metabolizmu. Za njih su pre oko šest meseci registrovani novi lekovi PCSK9 inhibitori, koji se daju dva puta mesečno pod kožu po 140 mg. Smanjuju holesterol za 50 odsto više nego statini. Odobreni su u SAD i nekim zemljama EU, prošli su testove, i sada čekamo kako će se pokazati kada počne šira primena. Još ih nema u Srbiji.”
Može li to da se postigne samo pravilnom ishranom?
“Ne u tolikoj meri. Ustanovljeno je da kada se rodimo ukupni holesterol nam je 3,8, a LDL od 1,8 do dva milimola. Na pet ili čak preko šest se poveća samo zbog lošeg uticaja sredine, nepravilne ishrana, malo fizičke aktivnosti, stresova. Zato težimo smanjenju na 2,5 milimola, ali uz uključivanje fizičke aktivnost jer ona dodatno poboljšava neke faktore. Recimo, umesto da uzimate aspirin, upražnjavajte fizičku aktivnost, jer ona, takođe, spečava trombozu. Vežbanjem se razvijaju određene supstance u organizmu tzv. aktivatori tkivnog plazminogena koji razaraju tromb ako se pojavi.”
Kako još možemo da delujemo preventivno na proces ateroskleroze?
“Uz pomoć muzike, smeha i humora. Sve ove aktivnosti povezane su sa centralnim nervnim sistemom i uz pomoć raznih medijatora (hemijskih supstanci koje se luče u krvi), oslobađaju azot-monoksid, što pozitivno utiče na krvne sudove i sigurno sprečava šlog, srčani udar, anginu pektoris i aritmije. Srčana oboljenja pre 90. godine ne nastaju zbog volje boga ili moći prirode, već su naša greška. Krvni sudovi bi, normalno, trebalo da luče azot–monoksid, a proces ateroskleroze počinje kada ga nema u dovoljnoj količini. Smatra se da metabolizam, visina pritiska, tonus krvnih sudova i lučenje azot-monoksida, zavisi upravo od centralnog nervnog sistema.”
Koja muzika je najbolja protiv stvaranja plakova?
“Rađene su studije u kojima su ljudi slušali muziku koja im najviše prija, ambijentalne kompozicije i buku, a stručnjaci su pratili njihove arterije na nadlaktici. Ustanovili su širenje arterija kod onih koji su slušali prijatnu muziku. Ambijentalna je izazvala sličan efekat, ali u manjoj meri, dok buka nije izazvala promene nabolje, ili je čak dovela i do suženja arterija.”
Nova saznanja pokazuju da je i osećanje sreće značajno za očuvanje zdravlje.
“Nedavno publikovan rad je pokazao da dužina života ne zavisi toliko do klasičnih faktora rizika, kao što su hipertenzija, holesterol, nasleđe, gojaznost i slično, već od stepena sreće koji smo ostvarili. Važna je i lična, porodična, sreća na poslu… Ostvarenom srećom se preko endorfina povećava koncentracija azot-monoksida.”
A kako deluje smeh?
“On dovodi do širenja krvnih sudova, smanjuje slepljivanje trombocita i znake zapaljenja. Recimo, reumatoidni artritis se danas leči smeh terapijom, jer je uočeno da se na taj način smanjuje inflamatorni odgovor svakogbolesnika. Kada se smejemo arterije se šire, a kada smo u stresu one se sužavaju.”
Na koji način još možemo da pomognemo krvnim sudovima?
“Kao što se u prevenciji karijesa koristi fluor u vodi, a protiv gušavosti jod, za aterosklerozu je napravljen i predložen poli pil. To je tableta u kojoj je bitan statin, male doze antihipertenziva (ACE inhibitor, diuretik, beta-blokator), aspirin i folna kiselina. Smatra se da bi ova tableta smanjila rizik od moždanog i srčanog udara za više od 80 odsto, i trebalo bi da je uzima svako nakon 55. godine. Ali, teško je sve supstance staviti u jednu tabletu. Nakon toga je u British medical journal objavljen rad da je bolja opcija poli mil ili obrok od više sastojaka. I ukusnije je, i jeftinije.”
Šta je poli mil?
“Svakoga dana 150 ml crnog vina, 30 g crne čokolade, 400 g voća i povrća, 2,7 g belog luka, 68 g badema i 118 g ribe tri do četiri puta nedeljno. Pokazalo se da na ovaj način može za 75 odsto da se smanji obolevanje od kardiovaskularnih bolesti. Kaže se ako si pop, treba da propovedaš, a ako si doktor, treba da se ponašaš onako kako druge savetuješ. Ja na svom primeru ohrabrujem one o kojima brinem da žive zdravim životom. To je dato i u formuli Evropskog udruženja kardiologa kojom se garantuje svakom rođenom u 20. veku da ne oboli od ateroskleroze pre 65. godine.”
Koja je to formula?
“Formula je 0, 3, 5, 140, 5, 3, 0. Nula označava da nema pušenja, 3 – barem tri kilometra šetnje dnevno, 5 – broj obroka dnevno, 140 – maksimalnu vrednost gornjeg pritiska, 5 -maksimalni ukupni holesterol, 3 – maksimalni loš holesterol i 0 – nema gojaznosti i šećerne bolesti.”
Autor: Akademik dr Miodrag Ostojic/Novosti Preuzeto sa: Zdrava kuhinja
Hrana za jaču seksualnu funkciju žene, pojačavanje libida i seksualne želje!
U potrazi za što snažnijom seksualnom željom i performansom, mnogi posežu za brojnim dodacima ishrani ili hemijskim supstancama u vidu različitih lekova. Ipak, prirodno je prirodno – ovo su neke od namirnica koje pojačavaju seksualnu želju.
Koštunjavo voće
U koštunjavom voću poput badema, oraha, lešnika, pistaća ili indijskih oraha nalazi se dosta aminokiselina L-arginina koje doprinose postizanju erekcije. “Dobre” masnoće u koštunjavom voću takođe snižavaju nivo holesterola, što ima blagotvorno dejstvo na opšte zdravlje.
Dagnje
Cink, poznat i kao “mineral seksa” je izuzetno važan za produkciju muškog polnog hormona testosterona, kao i broja spermatozoida. Dagnje se godinama smatraju “hranom za plodnost”.
Crna čokolada
Crna čokolada bogata kakaom smatra se jednim od najsnažnijih afrodizijaka jer sadrži feniletilamin koji otpušta hormon sreće endorfin, a poznato je da endorfin podstiče osećaj povezanosti.
Lubenica
Noviji stručnjaci upravo lubenicu nazivaju “novom vijagrom”, koja sadrži aminokiselinu citrulin koja ima blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem, opušta krvne sudove i pojačava seksualni nagon.
Jaje
Često se o jajima govori kao o najčistijem izvoru proteina, a ona su osim toga bogata vitaminima B6 i B5 koji održavaju ravnotežu hormona i odgovorni su za zadrav libido.
Špargle
Špargle se smatraju “superhranom” kada je reč o seksualnoj želji, budući da sadrže folate koji učestvuju u proizvodnji histamina koji je neophodan za održavanje zdravog seksualnog nagona – kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Avokado
Visoke količine folne kiseline u avokadu obezbeđuju telu energiju. Vitamin B6 podiže nivo proizvodnje muških hormona, a avokado kod žena reguliše funkciju štitne žlezde.
Banana
Banane sadrže bromelain, poznat po tome što pojačava libido, a velike količine magnezijuma obezbeđuju telu energiju.
Akademik prof. dr Branimir Gudurić: Hirurgija dojki, operacija tumora dojke, uvećanje grudi, podizanje grudi, smanjenje grudi
Operacija tumora dojke
Zavisno od veličine tumora, veličine vaše dojke, kliničke i mamografsko-ultrazvučne prezentacije hirurg-onkolog će vam predočiti vrstu operacije koja je najoptimalnija za vas. Operacije mogu biti poštedne ili radikalne. Poštedne operacije podrazumevaju ostranjenje patološke promene sa manjom zonom zdravog tkiva , nazivaju se još i tumorektomije, segmentektomije ili kvadrantektomije. Ovu vrstu intrevencija kod karcinoma obavezno prati i ozračivanje te dojke. Druga vrsta intrevencija se naziva radikalna, kada se odstranjuje čitava dojka. Dalje lečenje ovih pacijentkinja zavisi od brojnih faktora (prisustva metastaza, patoistološkog tipa tumora, histološkog gradusa i hormonskih receptora…).
Savremeni trend su radikalne operacije sa poštedom kože i regije bradavice i istovremenom ili naknadnom rekonstrukcijom dojke i uzrdanjom implantata (subkutana masetkomija sa implantatom).
Za ove vrste intervencija neohodno je bolničko lečenje uz adekvatna pripremu pošto se vrše u opštoj anesteziji.
Bitno je da izaberete hirurga , steknete poverenje tokom razgovora sa njim i posle operacije se pridržavate svih uputstava i redovno se kontrološete.
Uvećanje grudi (augmentacija)
predstavlja promenu veličine, položaja ili oblika dojki. Obično se žene opredele za ovu vrstu intervencije nakon trudnoće i dojenja, kada dojke izgube svoj tonus i volumen. Ova estetska procedura se, naravno, može izvršiti i pre trudnoće, posebno u devojaka kod kojih postoji izražena asimetrija u veličini dojki. Neophodno je sačekati da prođe period rasta i razvoja, da devojka navrši 18.godinu života.
Ova intervencija se u tehničkom-hiruškom aspektu može načiniti na nekoliko različitih načina. Koja vrsta ugradnje implantata, a posebno veličina koja će se ugraditi, zavise od vaše želje i onoga što vam hirurg predoči kao najbolje rešenje za vašu konstituciju.
U razgovoru sa operatorom iznesite svoje želje, efekat koji želite da postignete, a on će vas sa stanovišta zdravlja obavestiti o mogućnostika i limitima intervencije.
Podizanje grudi (mastopexia)
predstavlja hirušku intrevencijuu kojom se menja položaj i izgled dojki. Intrevencija se uglavnom izvodi nakon dojenja, kada grudi izgube svoju čvrstinu, punoću i dodje do njihovog spada.
Tehnički pristup koji će hirurg koristiti prilikom ove intrevencije prevashodno zavisi od kavliteta i strukture vaših dojki. U nekim slučajevima je pored podizanja grudi neophodna i ugradnja implantana kako bi se postigao adekvatan estetski efekat,
U razgovoru sa hirurgom biće vam predočene vrste operativnih tehnika, rizici i moguće komplikacije.
Smanjenje grudi (redukcija)
predstavlja smanjenje veličine grudi koje prati promena položaja i oblika grudi. U nekih žena velike grudi predstavljaju isključivo estetski problem, ali ne retko to je i zdravstveni problem. Žene sa izrazito velikim grudima osećaju bolove u kičmi, vremenom dolazi do njenog deformiteta i bržeg nastanka degenerativnih promena. Ove žene umeju da imaju i manjnje bitan, ali ne i zanemarljiv problem sa pronalaženjem adekvatne garderobe, grudnjaka , radne odeće.
Ova vrsta intervencije je tehnički složenija od prethodno navedenih estetskih zahvata. Neophodno je da se opredelite za hirurga sa velikim iskustvom ukoliko planirate ovu vrstu operacije.
Kada su žene najviše raspoložene za seks, a kada muškarci!
Novo istraživanje je dokazalo je većini ljudi poznatu činjenicu da su muškarci i žene za vođenje ljubavi raspoloženi u različitim periodima dana
Kad je u pitanju žudnja za seksom, muškarci su više jutarnji tipovi, dok su žene prave noćne ptice.
I dok su pripadnici jačeg pola za akciju najzainteresovaniji u ranim jutarnjim satima, i to između šest i devet sati, dame bi radije gužvale posteljinu u periodu između 23 i dva sata iza ponoći.
– Muškarci su najspremniji za seks neposredno pre doručka, dok su žene strasti željnije uveče – rekao je Ričard Longherst, vlasnik kompanije za proizvodnju seks-igračaka “LoveHoney”, koja je sprovela ovo istraživanje o seksualnim navikama svojih klijenata.
Samo 16 odsto muškaraca je izjavilo da im seks najviše prija pre spavanja, dok je samo 11 odsto pripadnica nežnijeg pola za vođenje ljubavi raspoloženo rano ujutro. Istraživanje je pokazalo i to da kako ljudi imaju tendenciju da se skrase s partnerima koji imaju seksualni nagon i potrebe sličnog intenziteta, prenosi portal kliX.
Više od polovine ispitanika (63 odsto žena i 54 odsto muškaraca) otkrilo je da im je izuzetno važno da voljena osoba ima sličnan libido kao i oni sami, a 44 odsto dama i 33 posto muškaraca priznalo je da su im u prethodnim vezama najveći problem bili upravo seksualne prirode.
Napravite sok koji snižava holesterol, trigliceride, reguliše pritisak…
Lek koji je jednostavan za pravljenje, prijatnog je ukusa, lako ga je konzumirati, a, takođe, vrlo je efikasan kod povišenog holesterola i triglicerida. Ovaj lek, čija je baza celer, pomoći će vam još i kod čišćenja krvi, širenja krvnih sudova, redukciji stresa ,regulisanju krvnog pritiska, te posebno kod jačanja imunog sistema. To nije sve! Napitak će zbog svog sastava imati pozitivno dejstvo u prevenciji i topljenju kamenčića u bubrezima.
Za lek vam je potrebno: 6 kompletnih limuna (sa korom), 4 celera (bez korena), 1 litar čiste prokuvane vode.
Ukoliko možete pronađite neprskane limune. Kako je to težak zadatak, ukoliko niste sigurni da li su prskani, potopite ih prvo u rastvor za skidanje nečistoća i hemikalija. Dok limun odstoji u rastvoru, operite celere i odstranite koren da vam ostanu samo stabljike i listovi. Sve zajedno (limun i celer) isecite na komadiće, ubacite u blender i dobro sameljite u kašastu masu. Možete koristiti i mašinu za meso za tu svrhu.
Sve dodajte u posudu u koju ćete nasuti i 1 litar prethodno prokuvane i ohlađene vode. Smesu izmešajte dobro i ostavite da odstoji 24 sata na sobnoj temparaturi da se sokovi izmešaju i sjedine. Nakon stajanja, smesu ponovo dobro izmešajte i procedite sitnom cediljkom ili gazom tako da ostane samo tečnost. Dobijeni sok sipšajte u staklenu flašu i držite u frižideru da se ne bi pokvario.
Konzumirajte po jednu malu rakijsku čašicu svaki dan pre svakog obroka bez preskakanja (najmanje tri puta dnevno). Kada potrošite celu dozu napravite novu.
Praksa je pokazala da je potrebno 8-10 nedelja svakodnevnog konzumiranja ovog soka kako bi dobili odgovarajuće rezultate smanjenja masnoća u krvi te opšteg osećaja poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja organizma.
Izvor: zdravljebezdoktora.com
Zašto je dobro jesti jaja: Smanjuju rizik od tumora, snižavaju krvni pritisak…
