Mediteranska ishrana: Da se spreči dijabetes, srčani i moždani udara, kao i neke vrste raka

103

Mediteranskom ishranom se naziva tradicionalna ishrana namirnicama kojima se hranilo stanovništvo Italije i Grčke. O toj ishrani obavljena su brojna istraživanja i sva su pokazala da mediteranska ishrana pomaže: da se održi željena telesna težina (smrša), da se spreči pojava dijabetesa tip 2, i da se značajno doprinese prevenciji srčanog i moždanog udara, kao i nekih vrsta raka.

Evo karakterističnih namirnica koje čine ovu ishranu tako zdravom i ukusnom.
Maslinovo ulje. Ulazi u sastav gotovo svih obroka u mediteranskoj ishrani. Ekstra devičansko maslinovo ulje bogato je tokoferolima, karotinoidima i polifenolima; sve ove supstance imaju antioksidansna i antiinflamatorna svojstva. Za jedan od tih polifenola, jak antioksidans poznat kao hidroksitirozol, istraživanja su pokazala da deluje preventivno protiv raka tako što izaziva apoptozu (smrt) malignih ćelija i inhibira deobu malignih ćelija. Oleuropein je takođe jak antioksidans/antinflamator koji je dobro proučen.
Maslinovo ulje se najčešće koristi za salate. Ali, nasuprot uobičajenom mišljenju, kvalitetno maslinovo ulje ima tačku dimljenja višu od 210oC, tako da se bez ikakvih problema može koristiti za kuvanje i pečenje. Polifenoli koje ovo ulje sadrži štite ga od razgradnje na visokim temperaturama.

Masline.

Masline se obično jedu cele, u salati, ili se dodaju u jela. Bogate su svim hranljivim materijama kao i maslinovo ulje, plus biljnim vlaknima. Kao i maslinovo ulje, imaju antinflamatorna svojstva i blagotvorno deluju preventivno protiv brojnih zdravstvenih problema.

Pšenica.

 Pšenica je osnovna žitarica u mediteranskoj ishrani. Koriste se najviše dve vrste, faro i durum. Njihova žuta boja potiče od beta-karotina. Pšenica je veoma bogata biljnim vlaknima, vitaminima B grupe, proteinima i mineralima uljučujući magnezijum, cink i gvožđe. Takođe je bogata antioksidansima.

Divlji zeleniš.

 Koristi se uglavnom za pravljenje ukusnih pita. U upotrebi su maslačak, rukola, morač, tušt, cikorija, artičoka i brojne druge. Zeleno lisnato povrće bogato je karotinoidima, bioflavonoidima, vitaminima C i E i mineralima, uključujući magnezijum, kalcijum i gvožđe. (Kod nas ima maslačka, a kopriva u sezoni je takođe odličan izbor; obe ove biljke se mogu nabrati u sezoni, zamrznuti, pa koristiti tokom cele godine).

Kapar.

To su nesazreli pupoljci biljke Caparris spinosa var. dermis, koji se odavno koriste u ishrani kao začin (pominju se još u drevnom sumerskom Epu o Gilgamešu). Ima neobičan i rezak ukus. Istraživanja su pokazala da kapar ispoljava snažnu antioksidansnu aktivnost, kao i da je posebno bogat cinkom i gvožđem.

Naut (leblebija).

 Obično se koristi u supama i varivima, zajedno sa sočivom i pasuljem. Takođe, glavni je sastojak popularnog bliskoistočnog namaza koji se zove humus. Veoma je bogat proteinima i biljnim vlaknima, pa doprinosi osećaju sitosti. Ima veoma nizak glikemijski indeks, samo 28, tako da je pogodna namirnica i za dijabetičare. Bogat je izvor gvožđa, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, i vitamina B grupe: tiamina, folata, riboflavina i B6.

Limun.

U mediteranskoj ishrani je tipično da se limun cedi u supe, salate, variva od mahunarki, kao i u vodu za piće, što pomaže da se smanji glikemijski indeks čitavog obroka. Naime, istraživanja su pokazala da limunska kiselina i flavonoidi koje ova voćka sadrži doprinose uravnoteženju nivoa šećera u krvi. Bioflavonoidi, limonoidi, kumarin, citrinska kiselina i vitamin C koje limun sadrži ispoljavaju značajna antioksidansna i antiinflamatorna svojstva.

Beli luk.

Neizostavan u mediteranskoj kuhinji. Sadrži oko 33 sumporna jedinjenja, koja mu daju njegov prodoran miris, ali i veoma povoljno utiču na zdravlje: imaju jaka antioksidansna, antiinflamatorna i antimikrobna svojstva.

Lekovito bilje.

Ruzmarin, bosiljak, žalfija, timijan i nana se široko koriste kao začini u mediteranskoj kuhinji. Upravo joj oni daje njenu prpeoznatljivu aromatičnost. Osim toga, veoma su bogati antioksidansnim i antiinflamatornim supstancama, posebno polifenolima.

Feta sir i jogurt.

Tradicionalni feta sir je beli, slani grčki sir koji se pravi od ovčijeg ili kozjeg mleka (dakle, feta koja se prodaje kod nas pod tim imenom nije prava feta). I feta i jogurt su fermentisani proizvodi, što znači da sadrže probiotike koji doprinose zdravlju crevne flore i deluju pozitivno na imuni sistem i mozak. Takođe, i feta i jogurt su bogati proteinima, koji su dobrodošli u ovoj ishrani koja se uglavnom zasniva na biljnim namirnicama.

Izvor: zdravahrana.com

PODELI