Ako je lični odnos deteta s učiteljem dobar, onda ima malo značaja da li njegova pedagoška metoda odgovara ili ne najmodernijim zahtevima. Zapravo, uspeh predavanja ne počiva u metodi.

Čvrsta vezanost za roditelje stvara prepreku za kasnije prilagođavanje svetu. Čovek koji je odrastao predodređen je, međutim, za svet, a ne da zauvek ostane dete svojih roditelja. Ima, nažalost, veoma mnogo roditelja koji svoju decu uvek smatraju decom, jer oni sami ne žele da ostare i neće još da se odreknu svog roditeljskog autoriteta i moći. Međutim, vrše na dete veoma nezdrav uticaj, na taj način što im oduzimaju svaku priliku za individualnu odgovornost. Ova štetna metoda stvara ili nesamostalne ljude ili takve koji svoju samostalnost mogu izuditi samo zaobilaznim putevima.

Drugi roditelji, opet, zbog svoje sopstvene nemoći nisu u stanju da detetu pruže onaj autoritet koji mu je potreban da bi se svetu kasnije moglo pravilno prilagoditi.

Otuda, učitelj kao ličnost ima delikatan zadatak da, s jedne strane, ne ispoljava nikakav autoritet koji podjarmljuje, dok, s druge strane, treba da pokaže upravo onu određenu meru autoriteta prema detetu, koja priliči odrasloj, iskusnoj ličnosti. Veštački se ne može ni sa najboljom namerom uspostaviti takav stav, već do njega može da dođe samo na prirodan način, da učitelj kao čovek i građanin jednostavno obavlja svoju dužnost. On sam mora biti ispravan i zdrav, što predstavlja najbolju pedagošku metodu, tj. dobar primer. I najsavršenija metoda neće ništa značiti ako čovek koji je primenjuje nije superioran, zahvaljujući vrednosti svoje ličnosti.

Bilo bi, dabome, drugačije, kada bi u školi bilo važno samo to da se deci gradivo prenese metodično. Međutim, to predstavlja ne više od polovine vrednosti škole. Druga polovina predstavlja stvarno psihološko vaspitanje, koje se prenosi zahvaljujući ličnosti učitelja. Zadatak ovog vaspitanja jeste – prevesti dete preko, u dalji svet, i na taj način dopuniti roditeljsko vaspitanje. Poslednje (roditeljsko vaspitanje) može, i kad je veoma brižljivo, da nikad ne prevaziđe određenu jednostranost, jer milje ostaje uvek isti. Škola, prema tome, predstavlja prvi deo stvarnog, velikog sveta s kojim se dete susreće i treba da mu pomogne da se u određenom stepenu odvoji od roditeljskog miljea.

Ako je lični odnos deteta s učiteljem dobar, onda ima malo značaja da li njegova pedagoška metoda odgovara ili ne najmodernijim zahtevima. Zapravo, uspeh predavanja ne počiva u metodi. Kao što, dabome, uopšte i nije isključivi cilj škole da se glave napune znanjem, već naprotiv, da decu odgaje u prave ljude. Nije reč o tome s koliko znanja natovaren neko izlazi iz škole, već da li je u školi uspelo da se mladi čovek oslobodi nesvesnog identiteta s porodicom i učini svesnim samog sebe. Bez te svesti o samom sebi on neće nikada znati šta stvarno hoće, već će uvek ostati zavisan i samo oponašati, s osećajem da je pogrešno shvaćen i sputan.

Odlomak iz knjige “O razvoju ličnosti”, Karl Gustav Jung

Izvor: ordinacija.tv

Prema stručnjacima ovih 5 načina će vam pomoći da se motivišete i da se izborite sa pasivnošću.

Ako trenutno osećate zastoj, niste jedini. Što ste veći lider, više morate da se motivišete. Ponekad se desi da se umorimo od dinamičnog tempa života, obaveza i stresa i utonemo u pasivno raspoloženje. Prema stručnjacima ovih 5 stvari mogu da vam pomognu da se motivišete.

1) Odvojite malo vremena za sebe

Možda ste umorni. Pre nego što povećate brzinu, uverite se da ste uradili dovoljno. Naspavajte se, uzmite dan ili dva odmora (možda nedelju ili dve), i posebno uradite nešto zabavno. Pogledajte da li vam to pomaže da povratite entuzijazam.

2) Razmrdajte rutinu

Rutine su izuzetno korisne kao način da vam pomognu da stvari obavite automatski. Problem je što se ponekad sjajna rutina možeda se pretvoriti u kolotečinu. Ponekad je najbolji način da se motivišete, tako što ćete da se izvučete iz tog svakodnevnice.

Uključite muziku za ples. Idite u šetnju usred dana. Pozovite prijatelja radije nego da zaronite u svoju kompjuter, poručuju sa sajta Forbes. Raznolikost je začin života, a začin može pokrenuti motivaciju.

3) Radite na nečem drugom

Možda udarate glavom o zid pokušavajući da radite na budžetu, ili da prođete kroz svoju listu, a jednostavno nemate uslova za to.  Ako nešto uradite, osećaćete se bolje. Tako da pređite na drugu stvar, ako vam prva ne ide. Dozvolite sebi da uradite ono za šta trenutno imate energije.

4) Proslavite male pobede

Nešto što će vas sigurno motivisati je napredak. Napredak može imati različite vrste oblika, uključujući i veoma malu pobedu. Niste motivisani da započnete projekat? Samo napravite listu radnji koje se odnose na to. Uradite jednu jednostavnu stvar i precrtajte je sa svoje liste. Svaki dan odradite više sitnih zadataka, to će vam dati samopouzdanje i lepše ćete se osećati.

5) Izbegavajte ometanja

Ovaj predlog se ne odnosi na to da ostanete fokusirani. Ovde se čak i ne radi o odlaganju, što je očigledno deo motivacione slagalice. Ali promena konteksta, gledanje društvenih medija, pisanje e-pošte, jednostavno nije motivirajuće. Ako ćete da se odmorite, odmorite se. Ako idete na posao, radite. Ali nemojte trošiti energiju na manje bitne stvari.

Saznajte kako da postanete srećniji i zadovoljniji sobom.

sensa.mondo.rs/tag51/Energija/1

Otpornost znači da budemo u stanju da se suočimo sa životnim problemima, bilo malim ili velikim, a da ne dozvolimo da nas savladaju i da ne izgubimo svoj identitet. Veoma je važno da razvijamo osećaj kontrole u ​​životnim situacijama, da stvaramo društvene veze, prihvatamo bol.

1. Budite fleksibilni

Krutost je neprijatelj broj jedan otpornosti: ako kažemo da je otpornost kao trska koja se savija od vetra, ali se nikada ne slomi, svakako da bismo bili otporniji moramo naučiti da budemo manje kruti – u suprotnom rizikujemo da se slomimo u prvom trenutku nalet vetra.

Ako nešto nije savršeno ili ako situacija nije baš onakva kakvu želimo, treba da izbegnemo ljutnju. Možda je to delimična pobeda, ali će ipak biti mali uspeh, mali korak ka našem cilju.

2. Vežbajte optimizam

Većina onoga što nam se dešava zavisi od našeg načina gledanja i tumačenja života . Ako imamo neprijateljski i pesimističan odnos prema događajima, ne treba da se čudimo ako sve pođe loše po nas.

Razvijanje optimističnijeg stava i uviđanje pozitivnih strana različitih situacija omogućiće nam da se suočimo sa problemima i poteškoćama sa većom mentalnom fleksibilnošću, poručuju sa sajta Green me.

3. Pitajte za pomoć 

Mnogi ljudi nerado traže pomoć jer smatraju da je to odlika slabosti. U stvari, mi smo kao socijalna bića stvoreni da pomažemo jedni drugima. Kada shvatimo da problem ne možemo sami da prevaziđemo, treba da zamolimo prijatelja, rođaka, partnera za pomoć.

Ovo će nam omogućiti da budemo manje pod stresom i da istovremeno damo prioritet stvarima koje su zaista važne u životu. Štaviše, odnos zasnovan na uzajamnoj pomoći, bilo da je u pitanju porodica, prijateljstvo ili ljubav je najzdraviji odnos.

4. Shvatite da bol ne traje večno

Ako doživljavamo dramatičan trenutak, bol ili problem koji se čini nepremostivim, prirodno je da vidimo svetlost na kraju tunela izgleda nemoguće. Ipak, to je samo trenutak u našem životu, jedno poglavlje u našem životu.

Svaki problematičan ili bolan trenutak nije zamišljen da traje zauvek i to je nešto što treba da razmotrimo da bismo uneli malo više optimizma u naše živote.

5. Setite se drugih pobeda

Ova rečenica se vezuje za prethodnu tačku, upravo zato što život čine usponi i padovi, pozitivni trenuci i dramatični i bolni momenti. U najmračnijim trenucima, prisetimo se problema koje smo prevazilazili u prošlosti, kako smo iz njih izašli ojačani i kako je naša posvećenost bila ključna u pronalaženju rešenja.

6. Negujte zahvalnost

To je moćan osećaj koji može zaista pozitivno promeniti naše živote: kada sa zahvalnošću cenimo svaki mali trenutak naših dana, bićemo bolje raspoloženi, bićemo skloniji da budemo optimisti i otporni, i generalno ćemo takođe biti srećniji.

Ako ste bili crna ovca u svojoj porodici najverovatnije pokazujete ova 4 znaka

U porodici se uloge često nesvesno dodeljuju na osnovu toga kako se pojedini članovi uklapaju u porodične strukture. Za neke, uloga crne ovce postaje neizbežna. Crna ovca je član porodice koji je okarakterisan kao izuzetan. Kao teško dete. Kao buntovnik. Zbog toga se često oseća kao da ga porodica ne razume. To kasnije može dovesti do problema u međuljudskim odnosima i van porodice.
Ako ste vi crna ovca u svojoj porodici, ljudi možda neće razumeti neke od vaših postupaka. Evo četiri stvari koje su verovatno rezultat toga što ste crna ovca u vašoj porodici.

Problemi sa samopoštovanjem

 Ako ste crna ovca u svojoj porodici, verovatno imate nisko samopoštovanje. Razlog je razumljiv. Dok ste odrastali, naučili ste da to što ste bili nije dovoljno. Često su vas gurali do ivice, zadirkivali ili nisu uključivali u zajedničke aktivnosti, zbog čega ste osećali da sa vama nije sve u redu. Ovo uverenje još uvek boli i možda je duboko ukorenjeno u vama.

Teško prihvatate odbijanje

 Pošto ste u suštini bili odsečeni od porodice, odbijanja su za vas posebno bolna i u drugim okolnostima. Možda čak i patite od disforije odbijanja, gde imate izuzetno tešku reakciju na osećaj odbacivanja.

Imate problema sa poverenjem

 Teško verujete drugima, zbog čega se osećate usamljeno čak i kada ste okruženi onima koji vas vole. Razlog je taj što ste naučili da povezujete intimnost sa osećanjem napuštenosti i bola. Očekujete da vas svi napuste, tako da ne želite da se previše vezujete ni za koga. Držite druge na bezbednoj udaljenosti da biste zaštitili sebe .

Živite u prošlosti

 Jednostavno ne možete da se pomerite iz svoje prošlosti . Umesto toga, vi prebivate u njemu. Neprestano se prisećate i proživljavate sve bolne trenutke koji su vas doveli tamo gde ste danas. Iako verujete da će često proživljavanje bola iz prošlosti doneti razrešenje ili drugačiji zaključak, istina je da ne možete promeniti ono što se dogodilo. Prošlost uvek ostaje takva kakva jeste. Ali možete prihvatiti ono što se dogodilo. Ovo je prvi korak ka izlečenju i oslobođenju.

https://sensa.mondo.rs/