Iako se za skoro svaki cvet može reći da predstavlja ono najbolje u čoveku, Orhideja svojim lepim i raskošnim izgledom svakako opravdava titulu cveta ljubavi i plodnosti. Ona je simbol naše želje za intimom, simbol plodnosti i rađanja, ali i mira, spokojstva i kreativnosti. U njoj je oslikano izobilje, potreba za dostizanjem najviših ciljeva, a kako je poznata i po laticama perfektnog geometrijskog oblika – njeno ime se oduvek vezivalo i za savršenstvo prirode.

Prefinjena i egzotična u isto vreme, Orhideja je širom sveta prihvaćena kao simbol romantike, ljubavi, pažnje, nevinosti i čednosti. Njen naziv potiče od grčke reči orchis što u bukvalnom prevodu znači testis, pa ne čudi što se upravo Orhideja smatra cvetom koji pomaže pri začeću. Zanimljivo je pomenuti da ovaj naziv nema nikakve veze sa oblikom cveta, već se radi o obliku njegove krtole za koju su još stari Grci verovali da može pomoći u određivanju pola još nerođenog deteta. I u drevnoj Kini se orhideja smatrala moćnim cvetom koji garantuje veliko i zdravo potomstvo, a u tu svrhu se, osim same biljke, mogu koristiti i eterična ulja ili parfemi na bazi orhideje. Zahvaljujući svemu navedenom, ovaj aristokratski cvet je na Istoku zadržao epitet biljke koja se najčešće poklanja mladim parovima koji očekuju decu.

Činjenica je da i sam pogled na ovaj ekstravagantan cvet donosi mir i spokoj. Na svu sreću, ima ih svuda oko nas, naseljavaju gotovo sva staništa i mogu se naći podjednako i u ravnicama i u planinskim predelima. Ovo pokazuje i odličnu moć adaptacije, pa se orhideje (posebno u Japanu) tradicionalno vezuju i za izobilje, odnosno luksuzan i bogat život. Rado su viđen gost ne samo japanskih domova već i kancelarija, jer se plodnost, složićete se, ne mora odnositi samo na spavaću sobu već i na dobre poslovne poduhvate. A kako je u Japanu rasprostranjeno verovanje da je ratnik koji na svom putu pronađe cvet orhideje čovek posebne hrabrosti i junaštva, tako se ovaj cvet istovremeno povezuje i sa fizičkom snagom i moći. Nešto slično pronalazimo i kod Asteka kojima je od posebne važnosti bio “čudesni” napitak napravljen od čokolade i vanile (inače najpoznatije jestive orhideje!) koji su rado ispijali kako bi očuvali svoju muškost i snagu.

Često se može čuti da su orhideje idealan cvet za one koji poseduju neobičnu lepotu, ali istovremeno vole jednostavnost, svedenost i poseduju urođeni smisao za dizajn i estetiku. Ipak, ukoliko planirate da nekoj dragoj osobi poklonite orhideju, dobro razmislite pri odabiru boja! Plavom orhidejom osobi šaljete poruku da ona za vas predstavlja raritet, unikat, jedinstveno stvorenje. Ona jeste simbol ljubavi ali u kombinaciji sa plavom bojom emocije prožima spiritualnost, pa je u pitanju nesvakidašnja veza, nešto što se ne nalazi baš tako često. S druge strane, za belu orhideju se odlučite ukoliko osobi želite da pošaljete jasnu poruku koja glasi “drag/a si mi”, jer ona simbolizuje lepotu i eleganciju, a poseduje i dozu nevinosti koja ne obavezuje. Suprotno tome, crvena će naglasiti vašu strast, odlučnost, istrajnost i neskrivenu ljubav, dok će njeni nešto svetliji tonovi kao i ružičasta boja akcenat staviti na sreću i radost kojom vas ispunjava vreme provedeno sa dotičnom osobom. Ukoliko želite da nekome dodelite titulu najboljeg, posebnog prijatelja, poklonite mu žutu orhideju, jer je upravo ona simbol prijateljstva ali i novih početaka; dok se orhideje u boji lavande obično poklanjaju majkama ali i svim ženama koje za nas predstavljaju oličenje elegancije, gracioznosti, i ženstvenosti. Nešto zagasitiji tonovi ovog cveta, poput ljubičaste, vezuju se za autoritet, poštovanje i divljenje, pa ih možete pokloniti nekom koga smatrate svojim uzorom ili nekoj uglednoj osobi. Za koju god kombinaciju da se odlučite na kraju – sigurni smo da ne možete pogrešiti. Ko bi još odbio ovako savršen cvet?

Izvor:simboli.rs

Lotos – cvet koji raste u prljavoj vodi a ipak uspeva da ostane netaknut i zadrži svu svoju raskoš i lepotu! Upravo zato je ova veličanstvena biljka oduvek predstavljala simbol čistote, plemenitosti, mudrosti i inteligencije, posebno u Kini gde se smatra da je lotos zapravo tron na kojem sedi Buda. Izuzetno je cenjen i u Indiji, gde je opšteprihvaćen kao simbol večne mladosti, univerzalne lepote pa i samog života. Ipak, u hinduizmu se može sresti i podatak da je lotos još i znak za rezervisanost, pa čak i osobenjaštvo, što verovatno takođe proističe iz već pomenute sposobnosti ovog cveta da na sebe ne primi ni kap mulja iz koga i sam potiče.

Nije teško zaključiti da najfascinantnija tumačenja lotosa dolaze upravo sa Istoka, iako su još i stari Egipćani verovali da je bog sunca nastao iz latica ovog cveta koje su se otvorile u punom sjaju kako bi Ra mogao da izađe i stvori svet. Stoga, lotos zaista predstavlja savršen spoj solarnog i lunarnog principa, ali isto tako ne možemo zanemariti njegovu mnogo jaču vezu sa suncem (lotos otvara svoje latice tek na sunčevoj svetlosti!), gde ujedno vidimo i najbolji protok Jang energije. U njemu prepoznajemo savršenstvo prirode, neokaljanost i duhovni rast čoveka. Kako je koren lotosa u zemlji, njegova stabljika u vodi, list u vazduhu, a cvet okrenut ka suncu – tako je u njemu oslikano i jedinstvo svih elemenata, a često se upravo ovaj podatak uzima i kao metafora za učenje, odnosno put koji čovek mora preći ne bi li dosegao svoj maksimum.

Generalno tumačenje lotosa se još svodi i na otvorenost srca, skriveni potencijal, nenametljivu kreativnost, a kako u sebi nosi takozvanu esenciju života – smatra se da njegove latice imaju moć da osveže duh i telo, dovedu u stanje nirvane, i povrate snagu organizmu. Lotosov cvat, svet i seme su istovremeno asocijacija na prošlost, sadašnjost i budućnost. Iako je reč o otrovnoj biljci, prokuvana ona postaje lek protiv mnogih bolesti, a na Istoku se tradicionalno koristi kako bi smanjio ili potpuno otklonio tegobe akutnog i hroničnog bronhitisa. Feng šui preporuka je da unošenjem ovog cveta u svoju svakodnevnicu direktno dodajemo malo “vatrene” energije koja podstiče napredak u društvenim ali i poslovnim odnosima, te samim tim omogućava i uvećanje materijalnog bogatstva.

Najbolji reprezenti lotosove veličanstvene energije u domu su slike i figure koje (u zavisnosti od propratnih detalja) poseduju čitav spektar značenja. Tako slika mlade žene sa lotosom u ruci označava uspeh u vezama i emotivno ispunjenje, dok lotos u ruci dečaka asocira na napredak i izobilje. Lotos u kombinaciji sa svrakom obećava sreću na ispitima, dok izrađen od kristala i postavljen kraj prozora unosi harmoniju i mir u svaku porodicu. Kada je reč o bojama, najčešće se srećemo sa belim, crvenim, plavim i roze (pink) lotosom. Beli je simbol spiritualnog savršenstva, mudrosti, plemenitosti i nevinosti pa se smatra i svetim cvetom. Crveni je povezan sa čistotom srca, simbol je ljubavi i samilosti i u direktnoj je vezi sa onim najboljim osećanjima koje se kriju unutar čovekovog srca. Plavi lotos je simbol pobede, ali pobede nad čulima jer se u njemu oslikava mudrost i znanje. Roze lotos je simbol Bude, i najčešće se koristi u želji da se što efikasnije dočara savršenstvo budističke vere, odnosno budizma.

Izvor:simboli.rs

Ljiljan, poznatiji i kao krin, je verovatno jedini cvet na svetu koji u sebi objedinjuje vladarsko, dostojanstveno držanje, strastveni, gotovo opojni miris, a ipak uspeva da zadrži i svoju urođenu nežnost i nevinost. Baš zbog ovakvih svojih karakteristika, ljiljani su oduvek važili za simbol milosrđa i bezuslovne ljubavi. Pored očigledne lepote kojom prosto zrači gotovo svaki predstavnik ove vrste, u direktnoj su vezi i sa nadom, verom, plodnošću i rađanjem. Zato i ne čudi što se upravo za ljiljan često koristi i naziv “rajski cvet”.

Ljiljani su danas podjednako zastupljeni u gotovo celom svetu – ima ih i u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, iako je istorijska činjenica da su za ovaj cvet dobro znali i stari grci, rimljani i egipćani. Simbolika je, uprkos vremenu, ostala ista. Beskrajna dobrota, sreća, besmrtnost i spasenje, sve ovo spada u “nadležnost” ljiljana. U staroj Grčkoj bio je posvećen Zevsovoj saputnici i vrhovnoj boginji Heri, zaštitnici braka i potomstva. U Rimu je važio za cvet boginje Venere, koja je, kako legenda kaže, bila toliko opsednuta ljiljanima da im je čak zavidela na lepoti. Zbog toga je, kako u grčkoj, tako i u rimskoj mitologiji, ljiljan važio i za simbol požude odnosno seksualnosti. Kada je reč o Aziji situacija je nešto drugačija, pa je za budiste ljiljan oduvek predstavljao znak brige, milosti i saosećajnosti, ali i izobilja, plodnosti i bogatstva.

Ipak, čini se da je ljiljan svoj najveći trag ostavio u hrišćanstvu, pa ne čudi što se metafore vezane za ovaj cvet javljaju se na više mesta kako u Starom tako i u Novom zavetu. Hrišćani širom sveta u ljiljanu (posebno onom bele boje, koji je ujedno i najpopularniji) vide bezgrešnost, čistotu, čednost, pa i sliku Device Marije. Štaviše, smatra se da svaki deo ovog cveta nosi po neki atribut Isusove majke: lišće ljiljana reprezentuje njenu skromnost, stabljika je simbol njene vere i pobožnosti, dok su beli cvetovi znak njene nevinosti i bezgrešnog začeća. Kod Srba je motiv ljiljana čvrsto vezan za Presvetu Bogorodicu, pa se često naziva i Bogorodičin cvet. S druge strane, verujemo da su svima dobro poznate reči naše čuvene narodne pesme iz Prvog svetskog rata koja kaže: “tamo daleko, gde cveta beli krin, tamo su živote dali zajedno otac i sin…”

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da je ljiljan u osnovi cvet spiritualnosti i beskrajne vere u ono univerzalno Dobro. U njemu je oslikana svaka čovekova nada, svako dato obećanje, svaka reč molitve. U njemu vidimo onu najskriveniju, najemotivniju stranu Meseca, važi za izuzetno jak lunarni simbol, pa odatle, sasvim logično, predstavlja i sve žene ovog sveta. Simbol je trudnica, majki, ali i svih onih koji svojom pažnjom, strepnjom, brigom i požrtvovanjem svakodnevno usrećuju one kojima je pomoć i zaštita preko potrebna. Nezaobilazan su cvet na svakoj ceremoniji venčanja, pa se uzimaju i kao simbol braka, ali i partnerstva i svih onih veza koje odolevaju kako iskušenju, tako i vremenu.

Na kraju, par reči o bojama! Bele ljiljane poklanjamo onda kada želimo da naglasimo nečiju dobrotu i neiskvarenost, na ovaj način direktno dajemo do znanja da smatramo da je osoba iskrena, a da su naše namere časne i bez skrivenih motiva. Često se upravo zbog toga daruju porodiljama, i prenose našu želju da beba, baš kao i novopečena mama, bude lepa i zdrava. Crveni ljiljani su znak ljubavi, oduševljenja i pažnje, dok su narandžasti znak sreće i radosti. Ružičasti se vezuju za bogatstvo, prosperitet, mladost i živahnost, dok se takozvani tigrasti ljiljan uzima kao znak ponosa. Najmanje popularna boja je žuta, za koju se veruje da (osim radosti) simboliše i neozbiljnost, bežanje od obaveza, pa čak i ljubomoru.

Izvor: simboli.rs

Hrizantema, ili takozvani “zlatni cvet”, je jedna od najlepših biljaka koja nam dolazi iz Kine i koja poseduje moć da privuče srećne okolnosti u naš život. Na Istoku je ona simbol jeseni, jednostavnosti i lakoće života, a istovremeno je nosilac Jang energije pa se samim tim dovodi i u direktnu vezu sa Suncem. Pored Kineza, koji su hrizanteme uzgajali još u 15. veku pre nove ere, ovaj cvet je na dobrom glasu i u Japanu, gde se svake jeseni u njenu čast održava i Festival Hrizantema, poznatiji i kao Praznik Sreće.

I dok u Aziji hrizantema zbog svoje lepote i elegancije spada u grupu takozvanih “četiri džentlmena” (zajedno sa šljivom, orhidejom i bambusom), na drugom kraju sveta je simbol smrti, pa ne čudi što je u mnogim evropskim zemljama buket hrizantema najčešće rezervisan za sahrane i groblja. Australijanci, s druge strane, hrizantemu rado poklanjaju svojim majkama kako bi pokazali poštovanje i ljubav, dok je u Americi ona uglavnom sinonim za radost i sreću. Ipak, simbolika hrizantema je najviše rasprostranjena u Japanu gde se cvet (uglavnom zlatne boje) sa šesnaest duplih latica može sresti i na državnom grbu, kovanicama, pa čak i na nekim dokumentima.

Iako je originalno zlatnožute boje, danas u svetu postoji na hiljade različitih vrsta i boja koje naravno imaju svoje značenje. Tako se bela hrizantema dovodi u vezu sa istinom, jasnoćom misli, ispravnim delovanjem a može služiti i kao odličan objekat meditacije; crvena je znak ljubavi i naglašenih strasti; ljubičasta simboliše otmenost i plemenitost; plava sa sobom nosi smirenost i inspiraciju, narandžasta je znak napretka i topline; dok se žuta osim tradicionalno pozitivnog tumačenja još može posmatrati i kao simbol neuzvraćene ljubavi. Zanimljivo je dodati da je na Istoku duboko ukorenjeno i verovanje da jedna jedina latica hrizanteme u čaši vina obezbeđuje dug i zdrav život.

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da su hrizanteme jedan od najmoćnijih, a zasigurno i najlepših simbola optimizma i bezbrižnog života. Ukoliko ste u mogućnosti – unesite malo njihove pozitivne energije u svoj vrt i dvorište, i pustite mašti na volju. Sa ovim cvetom su sve kombinacije moguće i dobrodošle. Bilo da su zasađeni pojedinačno ili u grupi, njeni okrugli cvetovi šarenih boja privlačiće ne samo pažnju okoline, već i srećne okolnosti kojih, složićete se, nikad dosta! Jedino što hrizanteme zauzvrat traže jeste mnogo sunca i dobra zaštita od vetra. Toliko im bar možete izaći u susret!

Izvor: simboli.rs

Da li zbog svojih nežno belih latica, ili zbog činjenice da ih je jako teško gajiti, gardenije su oduvek važile za simbol tajne ljubavi. Iako je nezaobilazan detalj na gotovo svakoj ceremoniji venčanja, tajna poruka koju ovaj cvet nosi zapravo glasi: “čini mi se da sam počeo/la da se zaljubljujem u tebe”. Dakle, gardenije su, pored nezaobilazne asocijacije na lepotu, čistotu srca i ljupkost, slika tek procvale ljubavi, one koja se možda previše dobro (i predugo) skrivala od okoline.

Iako je poreklom iz Azije, gardenija svoj naziv (Gardenia jasminoides) duguje čuvenom botaničaru doktoru Aleksandru Gardenu, dok se drugi deo imena odnosi na njen opojan miris koji dosta podseća na miris jasmina. Zvučaće čudno, ali za gardeniju se ne može reći da je cvet koji ima neku blistavu mitološku pozadinu. U Kini se smatra simbolom umetnosti, ženstvenosti, prefinjenosti, a ponekad zamenjuje kameliju, cvet povezan sa zimom, na dobro poznatom motivu koji obuhvata grupu cveća popularno nazvanu cveće četiri doba. U Engleskoj se smatra cvetom za koji se odlučuju ljudi od stila, jer u njoj nema ni trunke ekstravagancije pa je nepogrešiv cvetni izbor za gotovo sve situacije. I u Americi se tradicionalno koristi kao simbol gostoprimstva, a posebno je cenjena u Nju Orleansu.

Kao što smo već pomenuli, gardenija je izuzetno zahtevna biljka koja ceni visoku vlažnost vazduha preko cele godine, i svetlost koja ne sme biti prejaka upravo zbog njenih osetljivih listova i cveta koji lako mogu da se sprže. Čini se da gardenije zaista ne podnose nikakvo preterivanje, pa su tako idealan izbor za jednostavne osobe koje imaju i dovoljno strpljenja ali i znanja da sa njima izađu na kraj. Iako se u osnovi radi o cvetu koji simbolizuje ljupkost, skrivene emocije i ugodne trenutke, slobodno možemo reći da i delikatnost odnosa, dobra procena situacije i promišljenost takođe spadaju u ingerenciju ovog zimzelenog grma.

Iako vremenom cvetovi gardenije dobijaju žućkastu boju, to nipošto ne znači da gube na svojoj lepoti. Upravo u ovakvoj jednoj karakteristici vidimo i sliku zrele, vanvremenske lepote, one koja nije ograničena standardima društva. S druge strane, zahvaljujući savršenoj kombinaciji zelene i bele boje, za gardeniju se s punim pravom može reći da je pravi mali raj za oči. U njenom cvetu vidimo čistotu i nevinost, dok u sjajnim listovima koji taj cvet okružuju vidimo sliku dobrog zdravlja, optimizma, svežine, pa i mladalačkog duha. Buket gardenija u sebi nosi moć regeneracije, pa ga slobodno možete pokloniti i osobama kojima želite brzo ozdravljenje. Isprobajte moć njene pozitivne energije, sigurni smo da ćete nekom izmamiti osmeh na lice!

Izvor: simboli.rs

Ruža za većinu ljudi predstavlja najjači i najlepši simbol ljubavi i romantike. U zavisnosti od boje i mirisa, ovaj cvet poklanjamo onda kada želimo da ostavimo najbolji mogući utisak, jer, složićete se, ruža predstavlja i svojevrstan statusni simbol. Podjednako je obožavana na svim stranama sveta, i od strane plemića i od strane običnog naroda, pa ne čudi što je nakon svih ovih godina ruža i dalje zadržala status “kraljice cveća”.

Mitologija nas uči da je ruža usko povezana sa grčkom boginjom ljubavi, Afroditom, i bogom vegetacije (i ujedno Afroditinim ljubavnikom) Adonisom. Smatra se da je prvi grm ruža izrastao iz Adonisove krvi, a odatle dolazi i prilično jasna asocijacija besmrtne ljubavi, dubokih emocija, te povezanosti koja nikada ne umire. Ruža nas na ovaj način opominje da vreme, daljina, pa čak i sama smrt ne mogu pobediti pravu i iskrenu ljubav. Sličnu simboliku pronalazimo i u hrišćanstvu, gde crvena ruža predstavlja Hristovu krv, dok njeno trnje asocira žrtvu koju je Isus podneo u ime čovečanstva, odnosno čovekovih grehova. Zanimljivo je da ružu, kao i šipke, često nalazimo na bojnim poljima na kojima su pali mnogi junaci. Ko bi rekao da jedan tako nežan cvet može istovremeno biti i simbol smrti, ponovnog rađanja i univerzalnog preporoda?

Ruža zaista predstavlja sve navedeno, a toj listi dodajemo još i poštovanje, večnost, senzualnost, strastvenost, hrabrost, nadu, besmrtnost i savršenstvo. Pogađate, sve ovo zavisi uglavnom od boje za koju se odlučimo. Tako crvenu ružu poklanjamo onda kada želimo naglasiti strast i ljubav prema nekome, ili jednostavno onda kada želimo pokazati koliko cenimo hrabrost te osobe. Za žutu se odlučujemo kada želimo da u prvi plan stavimo zadovoljstvo, prijateljsku ljubav ili jednostavno želimo da nekome stavimo do znanja da na nas može da računa. Bele ruže su simbol duhovne ljubavi, čistoće i bezgrešnosti, dok upravo suprotno značenje imaju narandžaste, kojima izražavamo našu žudnju i opčinjenost. Generalno gledano, svi svetliji tonovi veći akcenat stavljaju na prijateljstvo, nežnost i brižnost, dok su tamniji, vatreniji tonovi uvek znak akcije, bilo da se radi o pravoj ljubavi ili samo o kratkotrajnoj fizičkoj privlačnosti.

Lekovitost ovog cveta opisana je još u starim kineskim i egipatskim zapisima, ali, tek kada su je u srednjem veku, iz Persije, Rimljani doneli u Evropu, ruža je postala cenjena kao biljka koje može da leči. Narodna medicina je u ruži videla dobar lek za mnoge tegobe, jer je odličan izvor vitamina A, B 3, C, D i E, a njene latice sadrže eterična ulja, tanine, šećer, limunsku, vinsku kiselinu i niz aromatičnih sastojaka. Plod divlje ruže koristi se protiv infekcija bešike.

Ruže koje se uzgajaju u zdravstvene i kozmetičke svrhe ne smeju se đubriti veštačkim đubrivom niti prskati pesticidima. Cvetovi se beru kada je suvo i toplo vreme, od aprila do kasne jeseni.

* Čaj od osušenih latica ruže

Čisti krv, jača srce, nerve, čisti jetru, organe za varenje, osvežava umorno telo, ublažava bolove u materici. Dobro ga je piti ako imate žuticu, preobilne menstruacije, nesvestice, glavobolje, “belo pranje”, ako patite od nesanice… Ružin čaj je odlično sredstvo ako vas boli grlo ili su vam upaljene glasne žice, kao i za ispiranje usne duplje ukoliko imate gljivičnu infekciju.

Priprema: jedna kašičica ružinih latica prelije se sa dva decilitra kipuće vode, poklopi, ostavi da odstoji 10 minuta, procedi, zasladi medom jer mu se tako poboljšava delovanje, naročito ako se koristi za smirenje ili bolji san. Treba ga piti pola sata pre jela.

Onima koji su antibioticima uništili crevnu floru, preporučuje se da tri puta dnevno, pre jela, popiju 1-2 dl čaja.

* Sirup od ruža

Jača srce, a priprema se na sledeći način: oko 60 grama latica prelije se sa pola litre prokuvane i ohlađene vode, doda se pola grama vinske kiseline i ostavi da odstoji bar dva dana, a može i duže. Tečnost procedite kroz lanenu krpu, dodajte pola kilograma livadskog meda, pa sirup sipajte u boce. A može i ovako: dve šake latica prelijte sa pola litre vrele vode i poklopite. Posle 24 sata tečnost procedite, dodajte u nju 250 grama šećera, a kada se on istopi sipajte sok od jednog limuna, pa kuvajte još 5 minuta. Plućni bolesnici trebalo bi dnevno da piju 2-4 velike kašike ovog sirupa.

NEGA LICA

Ruža se koristi u kozmetici, aromaterapiji i u proizvodnji parfema, a naročito za negu kože lica. Ukoliko je masno ili sklono aknama, preporučljivo je lice svakodnevno mazati ružinom vodicom, koja se pravi tako što se šargarepa iseckana na kolutove, nekoliko listova nane i latice od 5-6 većih ruža kuva u litri vode, pa prohlađena i proceđena tečnost sipa u manje flaše i čuva na hladnom mestu.

Ako imate suvu ili normalnu kožu, možete koristiti masku za lice i vrat. Dve supene kašike toplog kuvanog krompira izgnječite viljuškom, dodajte kašičicu meda i žumance, pomešajte, pa u to stavite kap eteričnog ružinog ulja. Masku na koži držite petnaestak minuta, uklonite je vatom, umijte se. Da bi vam koža bila svilenkasta i meka, na nju nanosite piling napravljen od pet supenih kašika šećera, dve kašike bademovog ulja, kašičice meda i tri kapi eteričnog ulja ruže.

RUŽINA RAKIJA

Koristi se za masažu, a blagotvorno deluje na isperutanu i kožu prekrivenu aknama, kosu sklonu peruti. Takođe, preporučljiva je kod uganuća i reumatskih bolova. Priprema: u litar rakije (loze) stavite 50 grama suvih ružinih latica, a devetog dana rakiju procedite kroz lanenu krpu.

RUŽINO ULJE

Preporučljivo je mazati opekotine, rane koje teško zaceljuju, prozebline i ispucalu kožu. Napravite ga tako što ćete 2,5 dl maslinovog ulja, u koje ste stavili 50 grama latica, na toplom mestu čuvati mesec dana (svakog dana ulje promućkajte), a potom procedite. Eterično ružino ulje je na ceni, jer je za litar potrebno i do 3.000 latica! Koristi se za mirisne sveće, aromatične kupke, masažu, ispiranje usta i grla… Blagotvorno je ako ste depresivni, nervno napeti, ne možete da zaspite, bolujete od visokog krvnog pritiska, glavobolje, aritmije, ukoliko vam pucaju kapilari, imate bore, unutrašnju infekciju, a pogotovo je dobro za negu suve kože.

Izvor: simboli.rs; novosti.rs