Mnoge studije su pokazale da limun pomaže u procesu sagorevanja masti, tako da će dijeta sa limunom pomoći da imate figuru kakvu ste oduvek želeli.

Sa ovom dijetom ćete vrlo brzo izgubiti težinu, skoro jedan kilogram dnevno.

Dijeta se naziva i “Čišćenje limunom”, jer čisti telo od nagomilanih toksina. Ova dijeta je takođe poznata kao “Bijonse dijeta” jer je zvezda koristeći ovu dijetu uspela da smanji 38 kilograma nakon trudnoće.

Sastojci:

• 8 šolje vode

• Sok od 6 limuna

• ½ šolje meda

• nekoliko kockice leda

• 10 listova nane

Priprema:

• Zagrejati vodu, ali ne bi trebalo da proključa – ne više od 60 stepeni.

• Dodajte sve sastojke i ostavite mešavinu da odstoji u frižideru nekoliko sati.

• Na kraju procediti i piti.

• U svaku šolju stavite jednu kockicu leda, jer telo troši dodatnu energiju da zagreje hladnu hranu ili piće.

Izvor:pink.rs

Poznata i kao Dijeta bez ugljenih hidrata / Proteinska dijeta / Etkinsonova dijeta / Atkinsova dijeta. Pre svega da razrešimo enigmu odakle ovoliki broj naziva za jednu istu dijetu. Odgovor je jednostavan: Ova dijeta se sastoji od unosa namirnica koje sadrže veliku količinu proteina sa, jedva primetnim, procentom ugljenih hidrata (odatle naziv: Proteinska i Dijeta bez ugljenih hidrata). Što se tiče Atkins, Atkinson i Etkinson – sve ove reči su nastale od prezimena „pronalazača“ ove dijete (Dr Robert Atkins). U svakom slučaju naziv ove dijete je: Atkinsonova dijeta. Bilo kako bilo – u pitanju je jedna ista dijeta sa više naziva koja je namenjena osobama koje bi trebale da izgube veći broj kilograma.

Dijeta se sastoji od tri faze. Takođe, postoji i četvrta faza koja je u stvari održavanja postignutog. U prvoj fazi ograničava se unos ugljenih hidrata na svega 20 grama dnevno. Dužina ove faze je 2 nedelje. U fazi dva dolazi do laganog uvođenja ugljenih hidrata, naročito kroz povrće, a u trećoj fazi formira se optimalna količina ugljenih hidrata koju bi osoba mogla da unosi duži period a da nema problema sa težinom.

Osobama koje su držale ovu dijetu savetuje se da i nakon postizanja željene težine nastave s ograničenim unosom ugljenih hidrata i to je četvrta faza.

Atkinsova dijeta teorija…

Kada se eliminišu ugljeni hidrati iz dnevnih obroka, jetra pretvara masne naslage u glukozu, a dodatni proizvodi te sinteze su toksični ketoni. Ketoni potiskuju apetit, čime se manje jede pa nastupa gubitak telesne mase. Pošto da kroz dijetu nije razmotren unos vitamina i minerala autor dijete je preporučio uzimanje vitaminskih pilula koje će nadoknaditi očigledan deficit vitamina i minerala.

Atkinsova dijeta ne ograničava unos proteina. Bez ograničenja se može jesti meso, riba i jaja. Sir povrće, masline, ulja i masti jedu se u ograničenim količinama. Alkoholna pića, šećer, voće mleko, jogurt, žitarice, proizvodi od brašna i slatkiši su potpuno zabranjeni.

…i praksa

PRVA FAZA

Cilj prve faze dijete je promena metabolizma. Unos ugljenih hidrata ograničava se na 20 grama dnevno. Kako to praktično izgleda? Pa, recimo, za doručak možete da pojedete omlet od dva jaja sa šunkom ili slaninom, za ručak odrezak sa roštilja, a za večeru kuvanu ribu. Prva faza traje 14 dana.

DRUGA FAZA

Podrazumeva gubitak telesne mase potrošnjom masnih zaliha. Dnevni unos ugljenih hidrata ograničen je na 15 do 40 grama. Znači, meso, povrće (sa niskim sadržajem ugljenih hidrata) i to je to…

TREĆA FAZA

Ugljeni hidrati se postupno uvode, ali ograničeni su na maksimalnih 60 grama, čije se ograničenje prenosi i na 4. FAZU koja predstavlja održavanje postojeće smanjene težine.

Kritički osvrt

Zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata (Dr Atkins svima preporučuje da ograničen unos na maksimalnih 60 grama dnevno) Atkinsova dijeta izazvala je brojne kontroverze. Neka istraživanja pokazala su kako bi dugotrajnije provođenje moglo uticati na psihičko zdravlje i izazvati mrzovolju, umor i bezvoljnost. Posebno su se takvi simptomi bili vidljivi kod žena čije su promene raspoloženja bile intenzivnije. Takođe, rizici su povećan sadržaj triglicerida u krvi, kao i povećan sadržaj zasićenih masnih kiselina. Osim toga, prva (uvodna) faza Atkinsove dijete može izazvati probleme kod osoba koje inače konzumiraju veće količine ugljenih hidrata ili kod ljudi koji pate od hipoglikemije. Njihovo telo jednostavno ne može tako brzo da proizvede glukozu da bi se zadovoljile potrebe mozga i mišića. To rezultira iznenadnim umorom ili nesvesticom.

Sa druge strane drugo istraživanje pokazalo je kako je Atkinsova dijeta bila najdelotvornija za gubljenje kilograma u poređenju sa tri kontrolna dijetna režima prehrane.

Varijacije na zadatu temu

Internet ne bi bio internet kada nam ne bi dao i „originalniju“ varijantu od samog originala. Naime, dole možete pročitati „Atkinsonovu dijetu“ koja kruži netom a u koju se pojedinci kunu da im je više pomogla nego „originalna“ dijeta. Bilo kako bilo – uzeli donju dijetu kao anegdotu ili ozbiljnu stvar, vredi bar biti informisan:

ATKINSONOVA DIJETA – INTERNET VERZIJA

Ova dijeta se sastoji u tome da se isključi unos ugljenih hidrata u organizam kako bi pomogli telu da se očisti od naslaga sala. Atkinsova dijeta neće dopustiti da budete gladni, ne morate jesti samo tri puta na dan, ne trebate hranu meriti i posebno spremati obroke. Ne morate ni piti čajeve i tablete protiv pojačanog apetita, ne morate trčati ili ići na akupunkturu.

Kako deluje

Sa potpunim isključenjem unošenja ugljenih hidrata, naše naslage sala počnu se topiti. Sa prvih 6 dana gubite 5 kg, svaki sledeći dan lakši ste za 1 kg. Za 24 dana možete izgubiti do 20 kg.

ALI OPREZ! Ako samo  jednom pojedete komadić hleba ili neku sitnicu koja sadrži ugljene hidrate organizam će blokirati topljenje masnih naslaga. NE SME SE JESTI HRANA KOJA SADRŽI UGLJENE HIDRATE

Ovu dijetu mozete držati onoliko dana koliko želite smršati. Kada postignete željenu težinu, organizam neće dobijati na kilaži izvesno vreme, čak i godinu-dve.

Pažnja: Ova dijeta nije za svakoga! Zbog obilja proteina, ljudi sa zdravstvenim problemima, trebalo bi da konsultuju lekara pre početka dijete.

Zabranjene i preporučene namirnice

ZABRANJENO

Hleb, krompir, brašno, pirinač, soja, grašak, prezle, pohovano meso, testenine, kikiriki, mušmule, lešnik, viršle, zaprška, margarin, šlag, šećer, čokolada, razne grickalice slane i slatke, sladoled, ni jedna vrsta sira, ništa od voća…

OGRANIČENO

Mlečni proizvodi – mleko, puter, kiselo mleko i pavlaka, jogurt

Da bi nadoknadili deficit vitamina koji će nastati zbog neunošenja gore navedene hrane uzimajte vitamine i to: C, E, A, B, kalcijum i magnezijum.

HRANA KOJU MOŽETE JESTI

Sve vrste mesa: Junetina, piletina, teletina, svinjetina, jagnjetina, guska, patka, ćuretina, sve vrste iznutrica, divljač na sve načine – osim pohovanja – kuvano, pečeno, roštilj, možete jesti i čvarke ali bez hleba, sušeno meso, kobasice osim viršli, sve vrste narezaka.

Ribe u svim mogućim oblicima: Morske ribe, slatkovodne ribe, sve vrste ribljih konzervi.

Sve salate: Sveža zelena, paprike sveže ili pečene, paradajz, krastavci, sveže zelje ili kiselo, salata od morskih plodova, salata od luka, sveži spanać. Sve salate začiniti sa uljem, sirćetom, solju, biberom… ajvarom – po želji.

Jaja: Možete jesti jaja na sve načine.

Povrće: Karfiol, blitva, spanać, praziluk, kelj, luk, zelje, artičoke, patlidžan, šargarepa, peršun, celer, rotkvice, pečurke.

Mleko i mlečni proizvodi: Pod uslovom da količina ugljenih hidrata u ukupnom zbirnom unosu ne bude veća od 15 gr dnevno

Možete piti: Mineralna voda, limun, crna kafa, sve vrste čaja bez šećera, pola litre belog vina ili 1 litar špricera ali nakon 6. dana dijete. Umesto šećera koristite veštačke zaslađivače tipa natren i sl.

izvor .dijeta.net

Naše trgovine i ribarnice “okupirala” je riba pangasius, koja je postala pravi hit među ovdašnjim potrošačima zbog pristupačne cene. Ova vrsta soma ubedljivo je najeftinija na tržištu, cena mu je ispod oslića, a za kratko vreme postao je veoma tražena roba za slave i praznike.

Međutim, kad biste znali nešto više o ovoj ribi, sigurno vam ne bi palo na pamet da je kupite i jedete, jer se radi o ribi izuzetno lošeg kvaliteta, koja se proizvodi u Vijetnamu, u ekstremno nehigijenskim uslovima. Njena prirodna okolina prepuna je bakterija koje veoma lako mogu da utiču na razvoj bolesti kod ljudi.

– Ova riba se gaji na farmama u reci Mekong, jednoj od najzagađenijij reka na planeti. Prepuna je hemijskih otrova i bakterija jer se uzgaja u industrijski otpadnoj vodi koja čini veliki udeo pomenute reke. Ne postoji ništa prirodno u njoj. Nesrećne životinje hrane se neupotrebljenim ostacima drugih riba, sušenim pa mlevenim kostima, glavama i repovima, pomešanim sa sojinom sačmom. Na ovakav način nastalo je i oboljenje “ludih krava” u Britaniji, kada su goveda hranjena ostacima drugih krava.

Dodaje se da, s obzirom na to da pangasijusi rastu četiri puta brže od običnih somova, nije isljučeno da je njihova hrana “nafilovana” kojekakvim sumnjivim hormonima rasta, posebno kad se zna da nema nikakvih zvaničnih regulativa u vezi s njihovom proizvodnjom.

Ono od čega će vam se dodatno zgaditi svakao pomisao da u prodavnici posegnete za mesom pangasijusa jeste činjenica da se ženkama ubrizgavaju polni hormoni derivirani iz mokraće ljudskih trudnica, kako bi u što kraćem roku proizvele što više ikre, odnosno da bi se iz jajašaca izleglo što više novih ribica.

– Istraživanja su pokazala da su mnogi koji su jeli ovu ribu, vrlo brzo nakon obroka osetili znake trovanja. Najčešći simptomi su mučnina, povišena telesna temperatura i povraćanje. Zato razmislite dobro da li je niska cena koju plaćate za filete pangasijusa zaista i cena koju ste spremni da platite za zdravlje svoje porodice – piše na sajtu.

Oko upotrebe ove ribe u ishrani je pre nekoliko godina izbio skandal u dve zemlje Evropske unije – Italiji i Francuskoj. Tamošnji mediji su ovu ribu nazvali “riba prevara”, pa je čitava afera oko nje dobila identično ime. O njoj su pisale sve dnevne novine u pomenutim državama, a televizije su emitovale priloge o njoj u udarnim terminima.

Glavnu ulogu u uzbunjivanju medija u EU su imali društva potrošača koja su zbog kontroverznih i nedovoljnih informacija o kvalitetu ribe koja stiže iz Vijetnama diglasvoj glas.

Osnovni razlog ovog za početak pobune potrošača je bio što se na pijacama ova jeftina riba prodavala kao skuplja vrsta – list, na koju neodoljivo podseća. Razlika je u tome što “panga”  košta oko šest evra, a list čak sedam puta više.

Izvor:telegraf.rs

Smuđ  podiže energiju, pomaže kod malaksalosti i depresije, pozitivno deluje na kosti, vezivno tkivo, zube i desni. Ova riba pomaže kod probave, poboljšava koncentraciju i rad mozga, a koristi se i u terapiji kod Alchajmerove bolesti. Reguliše rad hormona, posebno štitne žlezde. Sadrži antioksidanse koji sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala i usporavaju starenje. Smuđ ublažava upalne procese, podstiče imuni sistem i zarastanje rana.

Iako je rečna riba, izgledom i ukusom podseća na morsku, posebno na brancina, zbog čega se priprema slično kao i on. Od mesa smuđa pripremaju se hladne marinade, salate sa prelivima na bazi majoneza i kisele pavlake, bistre i krem čorbe, topla predjela i paste. Može da se prži na ulju, peče u rerni, pohuje, ali i filuje pečurkama, dimljenom šunkom, povrćem.

100 grama smuđa sadrži: 93 kalorije, 19,14 g proteina, 1,22 g masti, 79,31 g vode, 30 mkg vitamina A, 0,27 mg vitamina B1, 0,16 mg vitamina B2, 2,3 mg vitamina B3, 0,75 mg vitamina B5, 0,12 mg vitamina B6, 2 mkg vitamina B12, 0,2 mg vitamina E, 0,1 mkg vitamina K, 110 mg kalcijuma, 0,18 mg bakra, 1,3 mg gvožđa, 30 mg magnezijuma, 210 mg fosfora, 389 mg kalijuma, 0,62 mg cinka, 0,8 mg mangana, 12,6 mkg selena.

Iako grabljivica, smuđ nema veliku čeljust, tako da se uglavnom hrani malim ribama. Ima izuzetan vid, koji mu omogućava da se dobro snalazi čak i u mutnoj vodi i u relativnom mraku, što je značajna prednost kada krene u lov.

Smuđ se najčešće nalazi u sporim rekama i jezerima Evrope. Prosečna dužina ribe je oko pola metra,a mogu se naći i primerci dužine i preko jednog metra.

Smuđ je tradicionalno omiljena riba u Austriji i Mađarskoj, odakle dolazi i mnogo recepata za njegovu pripremu. Ova je riba, međutim, dobila na popularnosti i u drugim zemljama jer se veoma lako priprema, kao i zbog nežnog i ukusnog mesa.

Smuđ je sekundarno slatkovodna riba. To znači da su njegovi preci bili morske ribe koje su migrirale u unutrašnjost zemlje. Iako je slatkovodna riba, smuđ može da živi i u slanoj vodi.

Belo, posno meso smuđa sadrži jedva 1 gram masnoće na 100 g mesa. Po ukusu je nalik na štuku, a meso mu je izrazito čvrsto.

• Komadi smuđa su odlični za punjenje, pripremu na soli ili pečenje.

• Fileti su očišćeni od kostiju i idealne veličine za pojedinačne porcije.

• smuđ može da se pošira, prži, griluje, sprema na pari….

• smuđ je dobar i svež i duboko zamrznut

Odmrzavanje
Duboko zamrznuta riba se polako otapa u frižideru. Željenu količinu izvaditi iz pakovanja i staviti na neku propusnu površinu, kao što je na primer sito, ispod kojeg postaviti tanjir u koji će se ocediti voda. Nakon odmrzavanja meso se mora dobro osušiti pre pripreme, najbolje s kuhinjskim papirnim ubrusom.

Recepti

U belom sosu

Potrebno je: 800 g fileta smuđa, 60 g butera, 2 mlada luka, 1,5 dl belog vina, 4 dl pavlake za kuvanje, so i beli biber po ukusu.
Na zagrejanom buteru kratko izdinstajte sitno iseckani mladi luk, pa sipajte vino i sklonite s ringle. Filete smuđa osušite papirom, posolite, začinite biberom i poređajte u vatrostalnu posudu. Preko ribe sipajte luk sa vinom i buterom iz tiganja. Pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 20 minuta. Za to vreme u tiganj u kojem je bio luk dodajte pavlaku za kuvanje, posolite po ukusu i zagrejte dok ne provri. Prelijte preko ribe i pecite u rerni još 30 minuta. Servirajte uz kuvani krompir, spanać ili blitvu.

Pohovan u parmezanu

Za 4 osobe potrebno je: 4 fileta smuđa, jedno jaje, 2 kašike mleka, 4 kašike prezli, 3 kašike rendanog parmezana, kašika iseckanog peršuna, so, brašno i ulje za prženje.
U tanjiru umutite jaje sa mlekom, u manjoj posudi pomešajte prezle, parmezan, peršun i malo soli. Na radnoj površini raspršite brašno, ribu uvaljajte prvo u brašno, zatim umočite u jaja, a na kraju u prezle. Zagrejte ulje i ribu ispržite da dobije zlatnu nijansu.

Filovan povrćem

Potrebno je: 4 smuđa, 2 šargarepe, 4 čena belog luka, veza peršuna, 1/2 kašike suvog ruzmarina, sok od jednog limuna, kašičica suvih začina, kašika maslinovog ulja, so i biber po ukusu.
Pripremite smesu za filovanje tako što ćete u manjoj posudi da pomešate maslinovo ulje, ruzmarin, suve začine, biber i so, sitno iseckani peršun, beli luk i šargarepu, kao i limunov sok. Ribu očistite, operite i pospite suvim začinima, pa ostavite da odstoji desetak minuta. Iznutra ribu napunite smesom koju ste pripremili, pa ribu ispecite na roštilju. Pečenu ribu prelijte limunovim sokom i servirajte dok je topla.

Špagete sa smuđem

Potrebno je: 500 g fileta smuđa, 500 g špageta, 2 kašičice suvih začina, 3 kašike maslinovog ulja, 2 čena belog luka, 1 dl belog vina, 2,5 dl pavlake za kuvanje, kašika seckanog peršuna i 2 kašike rendanog parmezana.
Filete smuđa dobro osušite pomoću upijajućeg papira, isecite ih na veće kocke, pospite suvim začinima, prelijte maslinovim uljem, pa ostavite da odstoje desetak minuta. Zatim ih kratko ispržite u velikom tiganju na ulju, pa dodajte sitno iseckani beli luk i vino, kuvajte dok tečnost ne ispari. Prelijte pavlakom za kuvanje, dodajte špagete koje ste prethodno skuvali u slanoj vodi i sve dobro promešajte. Sipajte u tanjire, pospite peršunom i parmezanom, servirajte odmah.

Na azijski način

Potrebno je: 1 očišćen smuđ, 3 čena belog luka, 3 struka mladog luka, veći komad celera, kašika rendanog đumbira, 2 šitake pečurke, kašika susamovog ulja, 3 kašike soja sosa, kašika šećera, 1,5 dl supe od kocke od povrća i veza peršuna.
Očišćenog smuđa stavite u kipuću vodu i kuvajte oko 15 minuta. U međuvremenu, u vok tiganj sipajte susamovo ulje i na njemu ispržite sitno iseckani beli luk, dodajte krupnije isečene šitake pečurke, promešajte i pržite nekoliko minuta. Kad riba bude meka, izvadite je i ocedite, stavite na tanjir i ravnomerno po površini pospite belim lukom, pečurkama i uljem iz tiganja. Mladi luk isecite na rezanca i poređajte preko ribe kao ukras, pospite rendani đumbir i celer. U manjoj posudi pomešajte supu, soja sos i šećer, prelijte preko ribe i povrća i pospite peršun. Ribu servirajte dok je topla, uz pirinač kao prilog.

Smuđ pečen u rerni

Potrebni sastojci:

• 1 veći smuđ (oko 1,5 kg),

• ulje,

• so, biber,

• kao prilog krompir ili pirinač.

Rernu uključite da se greje na 250°C.

Očišćenog smuđa posolite i pobiberite. Sa svih strana ga premažite uljem i stavite ga u tepsiju. Tepsiju sa smuđem stavite u zagrejanu rernu i pecite na istoj temperaturi otprilike 15 minuta.

Smuđa nikako ne treba dugo peći na niskoj temperaturi jer će se presušiti i jer je to nemasna riba koja dugim pečenjem postaje previše suva. Ukratko, smuđa pecite što je moguće kraće na višoj temperaturi kako bi se spolja napravila korica a meso u sredini i ispod kože bilo što mekše.

Pečenu ribu poslužite odmah uz prilog po želji, kao npr. kuvani pirinač, ili napravite krompir salatu ili pre pečenja u tepsiju pored smuđa poslažite kriške krompira skuvanog u ljusci,… po izboru.

Izvor: hrana-pice-price.com; kuvarancije.com; novoati.rs

Skuša sadrži veliki procenat omega-3 masnih kiselina, čak dva puta više od lososa I zbog toga je sjajna za regulisanje krvnog pritiska. Bogata je i selenom, koji zajedno s proteinima stvara antioksidanse i jača imunološki sistem. Posebno se preporučuje trudnicama, zbog fosfora i magnezijuma.

Ono što je posebno izdvaja kao namirnicu za savršeno izbalansiran obrok je da u 100 grama sadrži samo 205 kalorija. Od toga je 18% masti i 14% proteina. Sadrži više i od 10 posto preporučene dnevne količine kalcijuma, pa je tako dobar izvor vitamina D koji pomaže apsorpciji kalcijuma. Takođe je bogata antioksidansima, vitaminima A i B grupe. Skuša je odličan izvor niacina, dobar izvor tiamina, B12 iriboflavina, pantotenske kiseline i kolina.

Kalcijum i vitamin D, koji se nalaze u skuši, veoma su važni za jake kosti. Beta karoteni vitamin E mogu pomažu u sprečavanju oksidativnog oštećenja ćelija, što može da uzrokuje pojavu raka. B-kompleks je nužan i za normalno funkcionisanje nervnog sistema, a njegov nedostatak može rezultirati depresijom, umorom I uopšte slabljenjem imunološkog sistema.

Često se mogu čuti neosnovane tvrdnje o štetnosti ribe zbog nakupljanja žive, pa se stiče utisak da je riba više štetna nego korisna. Međutim, rezultati istraživanja Harvard School of Public Health, objavljeni u naučnom časopisu The Journal of the American Medical Association iz 2006. idu u prilog tome koliko je u stvari zdravo konzumirati ribu. Otkriveno je da se u ribi i morskim plodovima nalazi svega 9% od ukupne količine polihlorovanih bifenila (PCB) i dioksina prisutnih u hrani, a oko 90% u ostaloj hrani kao što su meso, povrće, mleko. Studijom je pokazano da kozumiranjem 200 g skuše nedeljno, može se smanjiti za 17 odsto rizik od smrti uzrokovane bilo kojom bolestii 36 odsto rizik od smrti uzrokovane srčanim bolestima.

Ako niste u prilici da kupujete svežu skušu, odlična zamena su fileti skuše bez kostiju i kožice u konzervi. Koliko već od danas potrudite se da skuša bar jednom nedeljno bude na vašoj trpezi, jer su njena zdrava svojstva i divan ukus nezamenjivi.

Recept

Skuša u rerni sa krompirom

Potrebno je:

2 skuše veće
veza ruzmarina i list peršuna
maslinovo ulje
100 ml. sirćeta
1 kašičica senfa
1 kašičica začina
mlevemi biber
4-5 čena belog luka
limun
100 ml. belog vina

Priprema: Skušu dobro očistiti. Skinuti iznutricu, odseći glave i dobro oprati od krvi. U šerpu staviti 500 ml. vode i 100 ml. sirćeta, pa u to staviti skušu da odstoji 30 minuta, a onda je izvaditi i dobro isprati pod mlazom hladne vode.

U posudu staviti senf, pa dodati sitno seckan peršunov list, beli luk, seckani ruzmarin, maslinovo ulje, mleveni biber, začin, pa sve dobro izmešati. Sa time napuniti skuše i namazati odozgo ako ostane. Politi belim vinom i još malo maslinovim uljem.

Pokriti folijom i staviti u rernu na 200 stepeni C oko 20 min. Zatim skinuti foliju i još peći skušu oko 20 minuta da lepo porumeni. U toku pečenja prelivati je sa marinadom iz tepsije u kojoj se peče. Uz ribu kao prilog poslužite krompir salatu.

 Izvor: najboljinacin.rs

Naravno, o ukusima ne treba raspravljati, ali kada pročitate zbog čega je sve dobro jesti sardinu, shvatićete da je malo “žrtvovanja” ništa u odnosu na čak 18 prednosti koje ova namirnica nudi!

Izuzetno bogata proteinima

Pakovanje od 80 g sardine sadrži čak 23 grama proteina! Imajte u vidu da je preporučena dnevna doza od 24 do 28 grama ove veoma značajne materije.

Pomaže u lečenju upala i smanjuje rizik od nastanka bolesti

Sardine su odličan izvor EPA i DHA, dve masne kiseline za koje je nauka potvrdila da leče upale. Kako su upale koren većine bolesti, sardine će vam biti pomoćnik u sprečavanju različitih oboljenja.

Riznica ključnih vitamina i minerala

 Ova namirnica je odličan izvor bitamina B12, vitamina D, kalcijuma i selena. Vitamin B12 je posebno važan, budući da su studije pokazale da čak 40 odsto ljudi pati od njegovog nedostatka.

Čuva zdravlje kostiju

Zbog velike količine kalcijuma, sardine mogu da vam pomognu da sačuvate zdravlje kostiju. Svega 50 g sardine sadrži neverovatnih 217 mg kalcijuma!

Pomaže lečenju depresije i anksioznosti

Sardine u sebi sadrže mnogo omega 3 masnih kiselina, a nova naučna otkrića ukazuju da postoji jaka veza između ovih supstanci i nepodložnosti depresiji.

Reguliše šećer u krvi

Proteini i zdrave masnoće iz sardine su savršena kombinacija koja usporava apsorpciju šećera u krv.

Smanjuje apetit

Kada pojedete sardinu za obrok, toliko će vas zasititi da nećete osećati žudnju za grickalicama i nepotrebnom užinom. To će vam ujedno pomoći i da smršate.

 Jedna je od najmanje zagađenih riba

Sardine ne sadrže metale i gomilu toksina kao velike ribe, poput tune i sabljarke.

Ne utiče loše na životnu okolinu

Ove sitne ribe nalaze se praktično na samom kraju lanca ishrane, jer se hrane planktonima.

Zdravlje srca

Redovan unos dovoljne količine omega 3 masnih kiselina iz ribe kao što je sardina, odličan je za srce, jer snižava holesterol i krvni pritisak, pa samim tim sprečava nastanak krvnih ugrušaka.

Moćni borac protiv raka

Istraživanja su pokazala da dovoljan unos kalcijuma i vitamina D može dosta da pomogne u sprečavanju nekoliko vrsta raka.

 Jak antioksidant

Sardine sadrže selen, mineral koji pomaže u neutralisanju slobodnih radikala, što sprečava oštećenje unutrašnjih organa.

Popravlja imunitet

Čestom konzumacijom sardina možete da izgradite jak imunitet – nauka je pokazala da riblje ulje sardine utiče na povećanje broja ćelija ključnih za dobar imunitet.

Odlična za kožu

Masne kiseline iz sardina igraju veliku ulogu u zdravlju kože. One ublažavaju upalne procese na koži i daju joj zdravi sjaj.

Reguliše insulinsku rezistenciju

Insulinska rezistencija je jedan od najčešćih uzroka dijabetesa, praktično stanje pred dijabetes. Sardine mogu značajno da vam pomognu da oslobodite telo ovog opasnog stanja.

Smanjuje intenzitet slabljenja vida kod starijih ljudi

Dobra vest za sve one koji se bliže pedesetoj – sardine mogu da vam pomognu da sprečite gubitak i slabljenje vida!

Čiva zdravlje mozga

Ulje i masne kiseline iz ribe odlične su za mozak. To je možda i logično, budući da je sam mozak sačinjen od 60 odsto masnoća.

Riznica bakra

Sardine su prebogate bakrom, mineralom koji ključan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata uskladištenih u ćelije.

 Izvor:stil.kurir.rs

Većina namirnica nam je danas lako dostupna, ali ta pristupačnost raznovrsne robe ne znači automatski da je sve zdravo i poželjno. To se naročito odnosi na ribu, koja je načelno veoma zdrava, ali može biti i opasna po zdravlje ukoliko konzumiramo pojedine vrste iz zagađenih područja. Riba jeste bogata proteinima, vitaminima, mineralima i zdravim omega-3 masnim kiselinama, ali šta znamo o onim vrstama koje nam dolaze iz udaljenih delova sveta? Mnoge od njih potiču iz zagađenih voda, ili se gaje u blizini velikih fabrika, a često izostaju adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica. Zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo. Evo nekoliko smernica prilikom kupovine ribe.

Rečna ili morska

Slatkovodne vrste riba žive najveći deo svog života u slatkovodnim vodama – rekama, jezerima i potocima. Zbog niskog nivoa soli u slatkovodnim vodama, ove ribe zadržavaju so, koja im je važna zbog svojih mnogobrojnih uloga u pravilnom funkcionisanju organizma. Ipak, većina riba potiče iz mora i okeana, gde im je veća dostupnost hrane, poput algi. Rečna riba je siromašnija omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku. Mada su i neke rečne vrste veoma dobar izvor ovih korisnih nutrijenata, kao na primer pastrmka, tolstolobik, som, šaran i rečni rakovi. Mada, trebalo bi izbegavati konzumiranje masne rečne ribe, kao što je šaran, a prednost dati posnijim vrstama – pastrmki i smuđu. Kada je morska riba u pitanju, najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi poput haringe, lososa, skuše, morune, tune, sardele…

Velik rizik

AJKULA Ova vrsta ribe se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se drugim ribama. Dakle, hrana koju jede ajkula je često već zagađena živom, pa se tako povećava i nivo žive u njenom mesu.
SABLJARKA se bas kao i ajkula hrani drugim ribama i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, te i nju treba izbegavati.
SKUŠA Iako je mnogi preporučuju, skušu treba izbegavati, jer je predator i ne bira šta jede, pa postoji velika verovatnoća da je puna žive.
ALBAKOR TUNA Ova vrsta tune može sadržati povišen nivo žive, pa se preporučuje da je zamenite tunjevinom u konzervi, koja nema toliko žive.
PANGASIUS Ova vrsta soma je prepuna hemijskih otrova i bakterija, jer se uzgaja u reci Mekong, jednoj od najzagađenijih reka na planeti, koju velikim delom čini industrijska otpadna voda. Hrani se ostacima drugih riba.
BABUSKA pripada porodici šarana. Ova slatkovodna riba, poreklom iz Sibira, veoma je prilagodljiva, a kod nas je donesena iz Kine. Budući da ne zahteva posebne uslove života i da je svaštojed, može biti potencijalno štetna ukoliko se lovi u zagađenoj reci.

Napomena: Ribu i morske plodove izbegavajte da jedete u sirovom stanju, između ostalog i zbog virusa i bakterija koje jedino visoka temperatura može da eliminiše.

Dobar izbor

LOSOS treba jesti jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena, omega-3 masnih kiselina. Ali uvek birajte onaj organski, koji ima mnogo svetliju, bledoružičastu boju, nije jarkoružičast ni narandžast kao losos iz uzgoja. Gajeni losos hrane veštačkom bojom kantaksantinom da bi dobio izražajnu ružičastu boju i upravo takav losos najčešće viđamo u našim ribarnicama. Naučnici su još 1990. upozorili da je ova boja otrovna i savetovali su da se zabrani njeno korišćenje u uzgoju životinja, ali to nije prihvaćeno.
SARDINE su jeftina i pristupačna opcija, a ujedno su i veoma zdrave. Izuzetno su bogate vitaminom D, zdravim mastima i kalcijumom, budući da sadrže sitne kosti.
INĆUNI sadrže znatno manje žive od skuše, a sadrže puno gvožđa.
SOM Iako nema dovoljno masti kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se nađe na trpezi.
BAKALAR je riba bogata ne samo omega-3 masnim kiselinama već i aminokiselinama. Isto važi i za haringu.
PASTRMKA je slatkovodna vrsta ribe koja ne može živeti u zagađenom okruženju, pa zbog toga spada u najkvalitetnije ribe. Sadrži izrazito veliki procenat gvožđa, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.
OSLIĆ je najzastupljenija morska riba kod nas jer dobro “podnosi” zamrzavanje, ali i zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Meso oslića je sočno, nemasno, izuzetno bogato belančevinama, kao i fosforom.

Mr ph Jasmina Timić, Katedra za bromatologiju, Farmaceutski fakultet Beograd

Izvor: topzdravlje.rs

Pastrmka ima vrlo posno belo meso bez kostiju veoma delikatnog ukusa. Većina vrsta pastrmki svoj čitav život provodi u slatkoj vodi. Najradije borave u veoma hladnim rekama, potocima i jezerima. Veoma je popularna i velika kalifornijska pastrmka koja je bogata masnoćom. Jedinke koje teže i preko 1,5 kilograma se nazivaju i “losos pastrmke”. Njihovo meso je ružičasto poput mesa lososa jer talože pigmente boje iz hrane koju jedu (škampi, rakovi). One potiču sa pacifičke obale Severne Amerike i u Evropi nisu uzgajane sve do 1880. godine.

U zavisnosti od vrste, pastrmke se uzgajaju ili samo u ribnjacima ili prvo u slatkoj vodi, a potom u kavezima u slanoj vodi. Tako se, na primer, u Norveškoj losos pastrmke prenose u morske kaveze i potom prodaju kao pastrmke iz fjorda. Kod uzgoja u ribnjacima veoma je važno precizno doziranje hrane, obzirom da pastrmka ne može da se utovi. Takođe, gustina populacije predstavlja odlučujuci faktor uspeha: pastrmkama je potrebno dovoljno prostora – ukoliko ih je previše, one uginu.

Pastrmka je izuzetno zdrava riba, a da biste je što češće pripremali izdvojili smo tri zanimljiva recepta.

SALATA SA LUKOM

POTREBNO JE

700 g pastrmke, 7-8 glavica crnog luka, so, ulje, biber, suvi začin, peršun, malo tartar sosa

PRIPREMA

Ribu operite, skinite glavu i ispecite u rerni. Kada je gotova, očiste je od kože i kostiju i isitnite meso. Glavice crnog luka, krupno sečene, prodinstajte dok luk ne postane staklast. Pomešajte ribu i luk i dodajte začine i tartar sos. Ohladite u činijacama i poslužite.

PASTRMKA SA POVRĆEM

POTREBNO JE

4 pastrmke srednje veličine, 1-2 limuna, maslinovo ulje, so, nekoliko veza svežeg ruzmarina, 1 paprika, velika crvena, 1 velika glavica luka, 2 struka celera, 1 velika šargarepa, 1/2 anisa, nekoliko čena belog luka.

PRIPREMA

Ribu oprati, malo posušiti i narezati na par mesta sa obe strane. Posoliti i premazati sa maslinovim uljem. U trbušnu šupljinu staviti po jednu malu krišku limuna i grančicu ruzmarina. Povrće očistiti i narezati na krupne komade. Limun takođe. Čene belog luka samo prignječiti sa nožem i onako sa ljuskom pomešati sa povrćem. Posoliti, preliti sa maslinovim uljem, one preostale kriške limuna malo iscediti i sve dobro izmešati. Povrće staviti na dno tepsije, ravnomerno. Gore složiti pastrmku. Rernu uključiti na 180 stepeni. Ako želite, možete dodati vrlo malo vode dole na povrće. Peći dok riba ne porumeni.

PASTRMKA SA BADEMIMA

POTREBNO JE

4 pastrmke, 120 grama badema, 1 decilitar ulja, malo putera ili maslaca, malo sitno seckanog peršuna, 2 limuna, brašno, so, biber.

PRIPREMA

Pastrmke dobro očistiti, posoliti, pobiberiti, poprskati limunovim sokom, uvaljati u brašno i ispržiti na ulju. Popariti bademe, skinuti im ljusku, iseckati na listiće i propržiti na maslacu dok ne dobije bakarnu boju. Bademe istresti na pržene pastrmke. Na preostalom maslacu od prženja badema iscediti limun, dodati sitno seckani peršun, kratko propirjati i preliti preko pastrmki. Servirati sa kuvanim povrćem ili rižom, a ukrasiti sa kriškama limuna i nekim zelenim povrćem.

Oslić predstavlja dugu tanku ribu vretenastog oblika, sa bodljikavim perajima na leđima, istaknutim očima, čija je donja čeljust dosta izražena. Glava i leđa oslića imaju čelično sivu boju, a stomačni deo ove ribe je srebrno-bele boje. Dužina oslića dostiže do 75 cm, dok težina može biti do 3.7 kg. Kod nekih primeraka može dostiži i do 25 kg.

Poznate su 10 vrsta oslića, koje su klasifikovane prema boji – beli, crveni, srebrni, itd.

Sastav oslića

100 g svežeg oslića sadrži 87 kalorija, 308 mg kalijuma, 83 mg natrijuma, 15.8 g proteina, 0.4 g omega-3 masnih kiselina, 2.2 g masti, 0.4 g zasićenih masti.

U sastav oslića ulaze i mnogi vitamini rastvorljivi u masti, veliki broj mineralnih materija kao što je jod, cink, bakar, mangan. Morske ribe, kmeđu kojima je i oslić, sadrže i velike količine mikroelemenata kao što je fluor, gvožđe, brom i litijum.

Koristi od oslića

Kao i ostale ribe, i oslić je dosta koristan. Smatra se da osobe koje konzumiraju ribu makar jednom nedeljno smanjuju verovatnoću za slabljenje vida u starijim godinama za 50%.

Konzumacija ribe je usko povezana i sa radom srca. Riba i riblje ulje se preporučuju u profilaktici kardiovaskularnih oboljenja. Aminokiselina koje se nalaze u osliću i koje su korisne za srce ima dosta.

Pored navedenog, meso ove ribe je bogato vitaminima grupe A, E i D. Oslić je odličan izvor kalcijuma, magnezijuma, selena, cinka, gvožđa i fosfora. Navedeni vitamini se mogu naći i u životinjskom mesu, ali u znatno manjim količinama.

Španski naučnici su sproveli istraživanje čiji je zadatak bio da ustanovi svojstva ikre mnogih morskih riba.

Pri samom istraživanju su ustanovili da se najveća koncentracija veoma korisne omega – 3 masne kiseline nalazi u tri vrste ribe, a među njima je i oslić. Deficit omega – 3 masnih kiselina može dovesti do hipertonije, depresije, dijabetesa, problema sa kardiovaskularnim sistemom, itd.

Zahvaljujući konzumaciji ribe, organizam može da proizvodi i hormon serotonin, a on j eveoma važan za dobro raspoloženje i psihičko blagostanje.

Meso oslića je siromašno mastima, što ga čini odličnom namirnicom za osobe koje su na dijeti.

Čuvanje oslića

Oslić spada u ribe koje se mogu lako naći u velikim marketima. Na tržištu se oslić najčešće može naći ceo, u obliku fileta i u obliku svežih ili zamrznutih kotleta. Kada kupujete svež oslić, uvek birajte ribu sa sjajnom kožom i čisto belim mesom, na kom nema nikakvih tragova ogrebotina ili crnih tragova. Miris oslića treba da bude kao sveža morska voda.

Priprema oslića

Oslić je jedna od omiljenih riba upravo zbog svog ukusnog belog mesa, koje nema masti. Struktura mesa može biti nežna ili tvrda, a bela boja može imati rozikaste nijanse. Velika prednost oslića jeste to što ima malo kostiju i koje se bez problama uklanjaju. Aroma mu je jača u odnosu na druge ribe.

Oslić se može spremati na sve načine kako se i sve ostaleribe spremaju: pohovanje, pečenje u rerni ili na roštilju, dinstanje ili prženje. Odlično se slaže sa paradajzom i paradajz sosom.

Oslić se najčešće sprema kao pohovan. Predlažemo vam jedan recept za ukusan pohovani oslić.

Potrebni sastojci: 4-5 fileta oslića, 100 g prezli, 2 jajeta, ulje za prženje, 2 kašike brašna, biber i so.

Način pripreme: Filete ribe isecite na veće komade i pobiberite i posolite. Komadi oslića se pohuju tako što se prvo uvaljaju u brašno, pa u jaja, prezle i ponovo u jaja. Pržite u dobro zagrejanom ulju dok ne dobiju zlatkastu boju. Pohovani oslić se služi sa limunom i garnirom po izboru.

Izvor:bonapeti.rs