Našu telesnu visinu najviše određuje genetika, nekada i bolesti, a ne treba zanemariti spoljašnje faktore poput uticaja okoline ili kulturnih uticaja.

Nova studija je objavljena u časopisu Nature. Istraživači su ispitali i spoljašnje faktore analizom ljudskih skeletnih ostataka pronađenih u Saksoniji-Anhaltu u Nemačkoj i uporedili sa drugim delovima neolitske Evrope, piše portal Sve o arheologiji.

„Potencijal rasta ljudi je genetski određen“, kaže u izjavi Jorg Oršiedt, antropolog u Državnoj kancelariji za očuvanje spomenika i arheologiju Saksonije-Anhalt u Haleu. „Upadljivo je da u centralnoj Nemačkoj, sa početkom sedelačkog načina života i poljoprivrede pre 7.500 godina, ljudi nisu narasli do svoje maksimalne visine“.

Ispitano je više od 1.500 ljudskih skeletnih ostataka

„U ranim poljoprivrednim kulturama u Saksoniji-Anhaltu, muškarci su bili u proseku visoki oko 1,63 metra, a žene u proseku 1,50 metara“, kaže koautor studije i antropolog Nikol Nikliš.

Prosečna telesna masa u neolitu kod muškaraca iznosila je oko 64 kg, a kod žena oko 49 kg.

Tek pre oko 200 godina stanovništvo je ponovo počelo značajno da raste. „Pitanje je koji su faktori odgovorni za ovo“, kaže Oršidt.

Naučnici sa Univerziteta Pensilvanije (SAD) analizirali su ukupno 1.535 skeleta ljudi koji su živeli pre 6.000 do 8.000 godina u današnjoj Evropi. Uzorci potiču iz severne srednje Evrope, južne srednje Evrope, Balkana i Mediterana.

Ljudski ostaci potiču iz neolita, kada ljudi prelaze na sedentarni način život, usvajaju poljoprivredu, menja se način ishrane, životinje se pripitomljavaju i dolazi do povećanja populacije.

Na osnovu dugih kostiju moguće je izmeriti telesnu visinu ljudi iz prošlosti.

Uticaji životne sredine, stres i kulturni faktori ograničavaju rast

Istraživači su ispitali drevnu DNK da bi analizirali potencijal rasta, ishranu, znake nedostatka i bolesti. Izmereni su duge kosti na skeletima i primenjene formule za utvrđivanje telesne visine. Zaključak naučnika je da uticaji životne sredine, stres, ishrana, bolesti i kulturni faktori su odgovorni za ograničen rast tela. U istraživanju se navodi i koji od tih faktora su bili odlučujući za rast u različitim delovima Evrope.

Rezultati studije su pokazali da u severnoj centralnoj Evropi postoji visok nivo stresa zbog promene životne sredine, načina ishrane i slično. Taj stres se ogleda u vidu patoloških promena na ljudskim kostima koji je zabeležen kod ljudi u severnom delu centralne Evrope.

U centralnoj Evropi prvi poljoprivrednici pripadaju kulturi linearne keramike. Oni su morali da se prilagode drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one u Anadoliji, odakle su i došli. Kod žena je smanjenje telesne visine bilo veće u odnosu na muškarce. Ova promena može biti u vezi sa kulturnim faktorima, gde su dečaci imali bolju ishranu i veću fizičku aktivnost, u odnosu na devojčice.

Gotovo da nema razlika u telesnoj visini u Mediteranu

Prilikom proučavanja skeleta iz Mediterana uočeno je da ne postoji značajna razlika kada je u pitanju telesna visina muškaraca i žena u prošlosti. Postoji taj trend smanjenja telesne visine sa dolaskom poljoprivrede, ali je podjednako uticalo na oba pola.

“Na Mediteranu je, kao i danas, klima bila umerenija, a prirodni resursi bogatiji, što je značilo bolje uslove za poljoprivredu i manje napornog rada“, rekao je antropolog. Sve zajedno nije imalo negativnog uticaja na telesnu visinu ljudi.

Izvor: blic.rs

U jesen 1995. godine prevremeno su se rodile dve devojčice, bliznakinje, teške samo 2 kilograma. U početku niko nije verovao da će preživeti. Briel i Kajri Džekson svojih prvih nekoliko nedelja života provele su u posebnim inkubatorima boreći se za život.

Kajri je bila jača bliznakinja, napredovala je i bila je za 1,3 kg teža, dok je Briel bila na izdisaju. U jednom trenutku čnilo se da je to kraj.

Lekari su činili sve što su mogli, ali ništa nije uspevalo. Sve dok jedna sestra se nije setila i predložila da se bebe stave zajedno u isti inkubator. Ovako nešto nikada ranije nije urađeno. Lekari su to uradili iz očajanja.

Čim su Kajli stavili pored njene sestre, ona je pružila ruku i zagrlila Briel. Iznenada Brielini otkucaji srca su se stabilizovali i temperatura se vratila u normalu. Osoblje u bolnici zabeležio je ovaj čudesni trenutak. Kao rezultat zagrljaja stanje bebe se stabilizovalo i od tog trenutka počela je da napreduje. Ta fotografija je postala poznata širom sveta pod nazivom “Zagrljaj spasenja”.

Danas su sestre žive i zdrave, a ovaj slučaj se smatra medicinskim čudom.

Skinula je hidžab, ošišala se i sakrila svoju ženstvenost kako bi radila na građevini teške poslove predstavljajući se kao muškarac po imenu Bakar.

Posle određenog vremena prodala je bubreg, bila je jako umorna i jedva stajala na nogama dok je radila na gradilištu u gradu Beni Suef. To je uradila da bi otplatila dug. Sve to trajalo je 4 godine dok nije otkrivena od strane policije.

“Kad žena napusti svoju ženstvenost, to je teško. Uradila bih sve za svoju porodicu. To je bio jedini način da zaradim novac. Šta sam drugo mogla da radim? Ne znam ni da čitam ni da pišem, porodica mi nije obezbedila školovanje, ali ja svom detetu hoću, pa je to bio jedini način.”

Na kraju je dobila pomoć i gostovala je u egipatskoj televizijskoj emisiji „90 minuta“, gde je ispričala svoje iskustvo.

Posle toga porodica je stala na noge.

Ako te Srbija muči, brine, izaziva nervozu, strahove, i čini da gubiš smisao života, da zapadaš u depresiju i da ne vidiš izlaz – postoji samo jedan savet koji daje rezultate: ugledaj se na srpsku ženu.

Srpska žena je heroj.

Ovo nije feministička priča, ovo su činjenice:
Osvrni se okolo i videćeš armiju fenomenalnih i dalje nasmejanih, lepo obučenih i doteranih žena koje uspevaju da, uprkos svemu, pronađu smisao, zagrle decu, skuvaju ručak, odu na posao, srede gajbu i odu na počinak, sanjajući, poput junakinja romantične literature, da je sutra novi dan i da će biti bolje.

 Srpska žena je maštovita, i sa njom je uvek ceo svet: i kineska pijaca za nju može da bude Peta avenija, turske gaće su za nju Victorija Secret, razgaženost prošlogodišnjih cipela zabašuriće tako što stavlja jači karmin, a tašnu prepunu računa za struju i infostan, nosiće sa osmehom.

Srpska žena ume da od 300 grama mesa napravi musaku za četvoročlanu porodicu, ume da izmisli kolač od dva jajeta, i da buketom zimskih ruža razbije sivilo dana.

Srpska žena izmišlja život, i zbog toga je prava umetnica. Čak i kad gleda turske serije, to je zato što tamo još uvek nisu zaboravili na one tri slatke reči.

Ako niste shvatili, srpska žena se ne predaje.

Ona će da izmisli more na Adi Ciganliji, umesiće sva južna ostrva od hleba, isheklaće sve paket aranžmane na koje nije otišla, i tegle ajvara slagaće kao što druge žene slažu nakit.

Jer, ona je ukapirala.

Od samog života, mnogo je važnija njegova interpretacija.

Izvor: AllMe

Leonardo da Vinči je jedan od najbriljantnijih umova svih vremena, a mnogi ne znaju da je on vodio dnevnik od svoje 37. godine, u kojem je beležio između ostalog o javnom zdravlju. Naime, u spisima „Codex Atlanticus“ i „Manuscript B“ postoje praktični saveti koji se odnose na zdravlje, ishranu, fizičku aktivnost, ponašanje, kao i na okruženje.

U sveskama koje je Da Vinči vodio, a koje su sačuvane i dan-danas, postoje uvidi u njegov odnos prema ishrani i kuhinji.

Portal Pbs.org prenosi savete za javno zdravlje iz jedne od svezaka sa beleškama Leonarda da Vinčija:

“Ako želite da budete zdravi, pridržavajte se ovog režima.

Nemojte jesti kada nemate apetit i večerajte laganu hranu.

Žvaćite dobro, i šta god uneste u sebe trebalo bi da bude dobro kuvano i od jednostavnih sastojaka.

Uzimanje leka je loš savet.

Čuvajte se ljutnje i izbegavajte zagušljiv vazduh.

Ostanite da stojite neko vreme posle obroka.

Ne spavajte u podne.

Pomešajte vino s vodom, uzimajte ga pomalo, ali ne između obroka, niti na prazan stomak.

Ne odlažite posetu toaletu.

Ako vežbate, neka ne bude previše naporno.

Nemojte ležati sa stomakom nagore i glavom nadole.

Budite dobro pokriveni noću.

Odmorite glavu i budite vedri.

Ne budite bezobzirni i držite se dijete.”

Izvor. espreso.co.rs

Novinari „Dejli mejla“ su odlučili da posmatraju Đokovića izbliza i da na sopstvenom primeru sprovedu „Novakovski život“. Kako izgleda biti Novak Đoković? Odmah po buđenju i ustajanju iz kreveta Novak popije toplu vodu sa limunom, što mu pomaže u detoksikaciji organizma.

Brendon Stabs je doktor koji je pružio sve informacije novinarima koji su pre toga napravili kratko istraživanje da bi po završetku eksperimenta mogli da uporede rezultate, te da pokažu koliko je sve pomoglo njima.

Nakon vode sa limunom, sledi takozvana „činija snage“. Ovo je najvažniji obrok u toku dana jer su tu nalazi baza svih proteina, vitamina i vlakana koji su neophodni da bi se tog dana funkcionisalo.

Đoković napravi obrok u kom ima orašastih plodova, biljno seme, musli bez glutena bobice, jagode, banana i jogurt.

Nakon tog doručka sledi sok od celera, a onda nešto kasnije i zeleni smuti. U tom trenutku se već priprema piće od gračka, celera, soka od jabuke, nane, spanaća i kelja koji mu daje dodatnu energiju, a ova pića mu daju dodatnu energiju.

Posle obroka Đoković provede oko 20 minuta radeći jogu i meditirajući, a onda radi i vežbe disanja. Te rutine mu pomažu da se potpuno opusti.

Novinari su tako sproveli eksperiment i došli do rezultata koji su sve frapirali..

Na kraju „Novakovog programa“ su bili pozitivniji čak 31,5 odsto, bili su smireniji za 24,3 odsto, ali i, kako su naveli, ozbiljniji za 17,8 odsto.

Pogledajte video – Budite kao NOVAK ĐOKOVIĆ-   

https://www.youtube.com/watch?v=3Xeg_KItE-A&t=36s