Cink: Povećava otpornost organizma na respiratorne infekcije – Moćni čuvar imuniteta
Usled nepravilne ishrane i stresnog načina života, vrlo često organizam pati od nedostatka cinka. Nedostatak cinka treba nadoknaditi time što ćete se hraniti namirnicama koje su bogate ovim elementom, a ako imate ozbiljnije tegobe – treba razmišljati o uzimanju preparata sa cinkom, i to samo prema savetu lekara, piše sajt cajeviza.net . Da bi se izbegli simptomi nedostatka cinka neophodno je da se konzumiraju namirnice bogate cinkom, među kojima su meso (govedina, zečetina i jagnjetina), riba (sardina), suvo i mahunasto voće te integralne žitarice. Možete uzimati i suplement u obliku tableta.
Nedostatak cinka simptomi:
– slabljenje imuniteta
– pojačana nervna napetost
– hronični umor
– otežano zarastanje rana
– kožne promene
– noćno slepilo
– poremećaj ukusa
– dugotrajna dijareja
– zakasneli razvoj
– smanjen apetit
– gubitak čula ukusa i mirisa
– mentalna letargija
– pojačana sklonost ka infekcijama
– opadanje kose
– smanjenje broja spermatozoida (a time i plodnosti)
– smanjenje seksualnog nagona
– suva i ogrubela koža
– krhkost i bele mrlje na noktima
– smanjenje telesne težine
Cink je oligoelement koji ima važne funkcije u organizmu; doprinosi stvaranju preko 200 enzima, neophodan je za mnoge metaboličke procese i uključen je u sintezu DNK i proteina.Zbog toga kako bi se sprečio nedostatak cinka u organizmu treba češće konzumirati namirnice koje su dobri izvori cinka.
Izvori cinka:
– semena bundeve
– grašak
– boranija
– morski plodovi (posebno ostrige)
– crveno meso (svinjetina, govedina)
– jaja
– integralne žitarice
– orasi
– pšenične klice
– spanać
– mleko
– vino
– pivski kvasac
– soja
– iznutrice
– orašasti plodovi
– kupus
– beli luk
Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10 odsto, pa je neophodno unositi veće količine od preporučenih, a treba znati i to da se cink iz namirnica životinjskog porekla dvostruko bolje koristi u organizmu nego iz biljnih izvora.
Cink se nalazi u svakoj ćeliji i neophodan je element za normalno funkcionisanje organizma. Cink se u organizmu nalazi u veoma malim količinama, svega 2-3 g. Međutim, zbog nepravilne ishrane, stresa, ubrzanog načina života – nedostatak cinka u organizmu postaje sve veći problem. Cink je dobar za pravilno obavljanje mnogih funkcija u organizmu.
Za šta je dobar cink:
-
rast i razvoj (uključujući rast i razvoj novorođenčadi)
– jačanje imunog sistema
– protiv depresije i za jačanje nervnog sistema
– brže zarastanje rana
– prevencija prehlade i gripa
– stvaranje spermatozoida (podstiče plodnost muškaraca)
– sprečava uvećanje prostate
– održava dobar vid
– jača kosti i mišiće
– jača kosu i nokte
– jača čulo mirisa i ukusa
– ublažava predmenstrualne sindrome kod žena
– antikancerogeno dejstvo
Cink za imunitet
Cink ima brojna lekovita dejstva u našem organizmu, a jedno od njih je da jača imunitet, naime, cink je poznat i kao imunoregulator. Da li ste znali da je cink drugi zastupljeni element u tragovima u ljudskom telu? Cink učestvuje u preko 200 funkcija u organizmu, učestvuje u sintezi proteina koji su bitni za obavljanje svih funkcija u organizmu. Neophodan je za pravilan rast i razmnožavanje ćelija. Potreban je za pravilan rad reproduktivnih organa, podstiče razgradnju masnoća, poboljšava funkciju vida. Biološko značenje cinka mnogo je složenije nego značenje drugih elemenata. Cink tablete za imunitet će vam pomoći u slučaju pogoršanog zdravstvenog stanja uzrokovanog oslabljenim imunitetom. Ako često imate problema sa opadanjem imuniteta, slabljenjem organizma i čestim prehladama – moguće je da vam nedostaje cink.
Neke studije pripisuju cinku i sposobnost da poveća otpornost organizma na respiratorne infekcije. Prema studiji Univerziteta Viskonsin-Medison, nedostatak cinka mogao bi biti doveden u vezu s razvojem degenerativnih bolesti, poput Alchajmera ili Parkinsona. Nedostatak cinka navodno negativno deluje na proteine, utičući na njihov oblik i stabilnost, a ovaj mehanizam upravo se povezuje s razvojem neurodegenerativnih bolesti.
Cink za kosu
Ako vodite računa o pravilnoj i zdravoj ishrani bogatoj vitamina i mineralima – ne samo da ćete poboljšati svoje zdravlje, nego ćete poboljšati i kvalitet kose. Kada podvrgavate kosu brojnim tretmanima i nijedan ne daje željeni efekat – rešenje treba potražiti u ishrani! Cink za kosu predstavlja neophodan element. Smanjenje koncentracije cinka u organizmu jedan je od glavnih uzroka peruti. Cink sprečava gubitak kose i daje joj čvrstoću. Cink ima prirodna antigljivična svojstva koja sprečavaju nastanak peruti i ujedno neguje kožu glave. Upravo zato je cink jedan od glavnih sastojaka u mnogim preparatima za negu kose. Gubitak kose možete zaustaviti uzimajući dodatne količine cinka. Cink za kosu je od neprocenjive važnosti za kvalitet i jačinu dlake, čime vaša kosa postaje bujnija i zdravija.
Cink za kožu
Poznato je da su se egipatske princeze kupale u mleku, za koje znamo da predstavlja bogat izvor cinka – tako da cink nije poznat kao mineral ‘’lepote’’ tek tako. On je čudotvorno sredstvo, jake antioksidativne moći, te čini kožu lepšom, mlađom i zdravijom. Cink za kožu predstavlja neophodan element. Čak i ako nemate neko posebno oboljenje kože, zahvaljujući cinku ona može postati čista, negovana, elastična i zdrava. Poznato je da cink ulazi u sastav mnogih sredstava za čišćenje i negu kože, a pogotovo kod problematične kože, sklone aknama ili ekcemu. Cink je odličan regulator masnoće kože. Nedostatak cinka dovodi do sušenja kože. Takođe, cink utiče povoljno na zarastanje rana i opekotina.
ordinacija.tv
Grašak za: Imunitet, artritis, bronhitis, osteoporozu, nervni sistem, srce, mršavljenje
Grašak (Pisum sativum) je postojao još u doba neolita, a u Evropu je stigao u vreme velikih seoba sa Istoka početkom srednjeg veka. U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.
Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora (Bacteria radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.
Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E, dok se sušenjem gube i ostaju u tragovima. Sa druge strane, osušeni plodovi sadrže obilje vitamina B1, poznatog kao tiamin, kao i B2, odnosno riboflavin i B3-niacin.
Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti. Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.
Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi.
Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu. Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans. On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.
U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin A, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija.
Inače, opna graška sadrži teško svarljiva jedinjenja vlakana i pektinskih materija, zbog čega se preporučuje korišćenje osušenih plodova u obliku brašna ili kao supa ili kaša.
U narodnoj medicini brašno graška koristi se i u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga za lečenje osipa po koži i čireva.
Sa druge strane, osobe koje imaju želudačne i crevne tegobe treba da izbegavaju osušene plodove, jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje.
Bubrežni bolesnici takođe treba da izbegavaju osušene plodove zbog velikog sadržaja proteina, ali zato bez straha mogu da uživaju u jelima od mladog graška bez soli. Istovremeno, zbog prisustva purina, osušeni plodovi nisu preporučljivi ni za osobe sa gihtom.
Grašak može da spreči, eliminše i ublaži pojedine bolesti:
Snažni antioksidans
Grašak obiluje antioksidansima poput flavonoida (katehin, epicatechin), karotenoida (alfa-karoten i beta-karoten) fenolne kiseline (ferulinska, kafena) i polifenola (kumestrol). Izvrstan je izvor fitonutrijenata koji imaju snažna antiupalna svojstva, kao što su vitamini C i E, mineral cink i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline (ALA).
Štiti od raka želuca
Istraživanja su pokazala da je kumestrol koji sadrži grašak, veliki saveznik u borbi protiv raka želuca. Utvrđeno je da količina od samo 2 miligrama ovog fitonutrijenta dnevno može da deluje preventivno na rak.
Šoljica graška sadrži oko 10 miligrama kumestrola, što više nego dovoljno govori o njegovoj snazi u borbi protiv ove bolesti.
Pomaže kod mršavljenja
Ova namirnica je od neprocenjive važnosti za sve one koji žele da telesnu težinu drže pod kontrolom. Šoljica graška ima manje od 100 kalorija, a istovremeno obiluje vitaminima, mineralima, proteinima i vlaknima.
Jača imunitet
Zahvaljujući antioksidansima, grašak je neprocenjiva namirnica za održavanje zdravlja imunološkog sistema. Zbog prisustva materija koje učestvuju u proizvodnji energije, preporučuje se njegova konzumacija kod umora i iscrpljenosti.
Štiti od Alchajmerove bolesti, artritisa i bronhitisa
Istraživanja su utvrdila vezu između čestih upala krvi i Alchajmerove bolesti, pa je grašak zahvaljujući svom antiupalnom sastavu odlična pomoć za prevenciju ove bolesti. Isti učinak ova biljka ima na artritis i bronhitis.
Reguliše nivo šećera u krvi
Grašak je bogat dijetalnim vlaknima i proteinima koji regulišu probavu (šoljica graška sadrži oko 8-10 grama svakog od tih makronutrijenata). Stimulišući varenje, ovi sastojci ujedno regulišu šećer i protok ugljenih hidrata kroz probavni trakt, što pomaže u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi.
Jača kosti i sprečava osteoporozu
Nakupljanje homocisteina negativno deluje na vezanje kolagena u kostima, a rezultat je pojava osteoporoze.Grašak je bogat folnom kiselinom i vitaminom B6 i kao takav je idealna namirnica za borbu protiv ovog koštanog oboljenja.
Štiti zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema
Veruje se da grašak pozitivno deluje na srce i kardiovaskularni sistem. Za njihovo zdravlje i pravilan rad neophodna je snažna antioksidativna i protivupalna zaštita. Grašak obiluje antioksidansima i protivupalnim materijama, pa se smatra važnim zaštitnikom srca i kardiovaskularnog sistema.
Omega-3 masne kiseline u obliku (ALA) takođe blagotvorno deluju na kardiovaskularne probleme, a upravo grašak je njihov pouzdan izvor. U jednoj šoljici graška nalazi se oko 30 miligrama alfa-linolenske kiseline.
ODABIR I ČUVANJE
U kućnim uslovima grašak obavezno treba držati u frižideru, jer će samo na taj način biti sačuvani svi nutritivni sastojci.
Držanje na sobnoj temperaturi dovodi do hemijskih procesa, tako da već posle nekoliko sati šećer u grašku prelazi u skrob, čime gubi hranljivu vrednost.
Prilikom kupovine treba tražiti čvrste i sjajne mahune srednje veličine, sa mekanim i zelenim vrhovima.
Zapravo, pod prstima treba da postoji osećaj kao da će svakog trenutka mahuna pući.
Ako je moguće, mahunu treba i otvoriti i probati nekoliko zrna da bi se uverili u njihovu slatkoću. Grašak treba kupovati na dan spremanja, ali može da se kupi i neočišćen i drži u frižideru najviše dva dana u plastičnoj kesi.
Izvor:novosti.rs; alternativa-za-vas.com; ordinacija.tv
Blitva: Povećava imunitet, čuva vid, sprečava rak, čisti krv, ublaža grčeve i migrene, jača kosti (recepti)
Jedna je od najzdravijih vrsta lisnatog povrća, nema veliku energetsku vrednost ali ima odličnu kombinaciju tradicionalnih vitamina i minerala, fitonutrijenata i dijetalnih vlakana. Veoma je korisna za povećanje imuniteta, a i dobar je diuretik. Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i “vitaminima za oči”. Osim što čuva vid, lutein koži pruža zaštitu od UV zraka. Analize su pokazale da lice sadrži najveće koncentracije luteina u odnosu na celo telo, jer je najviše i izloženo suncu.
Štiti od kancerogenih materija iz cigareta
Ako ste nepušač, a u kući ili u neposrednoj blizini imate jednog ili više pušača i ne možete ih izbeći nego udišete deo njihovog dima iz cigareta, možete se zaštititi konzumiranjem hrane koja sadrži povećane količine beta-karotena, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Jedna od namirnica koja vam u tom slučaju može pomoći je blitva.
Blitva obezbeđuje nutrijente koji mogu povoljno regulisati visoki krvni pritisak i povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, redukuju štetno delovanje slobodnih radikala na mnoge organe u organizmu te imaju protivupalno delovanje, ublažavaju grčeve u mišićima i migrene.
Blitva ima visok sadržaj vitamina C i beta-karotina i obilje mineralnih soli. Blitva sadrži i velike količine vitamina B1, B2, te kalijum, magnezijum, mangan, gvožđe, kalcijum i druge važne sastojke.
Ima i zavidnu količinu ugljenihidrata, proteina, celuloze i biljnih ulja. Celulozna vlakna su važna jer za sebe vežu višak vode i otrovne sastojke. Ugljenihidrati su važni za mozak i nervni sistem.
Osim toga, poboljšava i krv, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela. Konzumiranjem blitve u organizam se unose značajne količine vitamina K, koji sprečava delovanje ćelija koje razaraju kosti. Vitamin K se u probavi pretvara u oblik vitamina koji aktivira glavni protein u kostima.
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice pomažu kod upale bešike i bubrega. Obarena blitva s naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.
Recepti sa blitvom
Vitaminska čorba
Sastojci:
300 g blitve,
300 g krompira,
glavica crnog luka,
čen belog luka,
100 ml neutralne pavlake,
100 g rendanog kačkavalja,
so, biber, univerzalni začin
Crni i beli luk sitno iseckajte, propržite na ulju, pa nalijte litar vode. Kada proključa, dodajte krompir iseckan na kockice, opranu i isečenu blitvu i univerzalni biljni začin. Kuvajte na umerenoj temperaturi oko pola sata. Štapnim mikserom ili u blenderu izmiksajte povrće i začinite po ukusu.
Na kraju dodajte neutralnu pavlaku, a kada čorbu budete servirali u tanjir, dodajte izrendan kačkavalj i komadiće hleba.
Musaka od blitve i sira
Ova brza musaka jedno je od onih jela gde je poželjno koristiti i drške blitve, pa imajte to na umu kada je budete pripremali…
Sastojci:
-
5 – 6 veza blitve
-
1,5 kg krompira
-
2 – 3 kriške sira
-
2 jajeta
-
1 čaša pavlake
-
malo mleka
-
ulje
-
so
-
biber
-
vegeta
Priprema:
-
Operite blitvu i nemojte joj odstranjivati dršku. Kratko je obarite u kiućoj vodi, pa iseckajte na krupnije komade.
-
Krmpir pripremite kao za musaku.
-
Dno podmazane tepsije prekrijte krompirom. Preko poređajte iseckanu musaku, pa usitnjen sir. Prekrijte redom krompira.
-
Umutite jaja, pa ih pomešajte sa pavlakom i mlekom. U preliv dodajte začine po ukusu. Imajte na umu da ne treba dodatno soliti, ukoliko je sir dovoljno slan.
-
Prelijte musaku i ubacite je u zagrejanu rernu. Pecite dok ne porumeni.
Pita od blitve i praziluka
Zanimljiva kombinacija namirnica…Ovo jelo od blitve će vas sigurno odušeeviti, kako ukusom, tako i vrlo laganim i brzim spremanjem…
Sastojci:
-
5 – 6 veza blitve
-
1 – 2 struka praziluka
-
200 – 300 gr slanine
-
½ kg kora za pitu
-
2 jajeta
-
1 pavlaka
-
1 kesica praška za pecivo ili 1 čaša kisele vode
-
ulje
-
so
-
biber
-
vegeta
Priprema:
-
Očistite blitvu, kratko je obarite u ključaloj vodi, ocedite i iseckajte na sitno.
-
Praziluk iseckajte na kolutove, a slaninu na kockice.
-
Na zagrejanom ulju propržite praziluk, pa dodajte slaninu i sve zajedno propržite na tišoj vatri.
-
Razmutite prašak za pecivo u vodu i dodajte malo ulja. Ili pomešajte kiselu vodu i ulje. Time ćete prelivati svaku koru.
-
Podmažite pleh za pečenje, pa stavite jednu koru. Poprskajte je pripremljenom smešom, po njoj rasporedite blitvu i pripremljen praziluk. Tako ređajte pitu, dok ne utrošite sav materijal.
-
Umutite jaja i pomešajte ih sa pavlakom, pa time prelijte pitu. Dodajte začine po želji. Imajte na umu da slanina može biti prilično slana, pa pazite da ne presolite pitu.
-
Pecite je u zagrejanoj rerni dok ne porumeni.
Pire od blitve i krompira
Recept koji je pred vama je idealan za vaše mališane, a posebno ako baš i nisu ljubitelji spanaća i blitve…
Sastojci:
-
1 kg krompira
-
5 veza blitve
-
½ l mleka
-
ulje
-
so
-
vegeta
Priprema:
-
Očistite blitvu i barite je dok potpuno ne omekša.
-
Krompir iseckajte na kockice i skuvajte.
-
Ukoliko imate blender, najbolje je da u njemu izmeljete krompir i blitvu. Ako ne, možete krompir izgnječiti, a blitvu sitno iseckati, pa pomešati.
-
U povrće dodajte malo ulja i začinite po ukusu, a zatim nalijte mlekom i ostavite na tihoj vatri desetak minuta da se zgusne.
Salata od blitve i jaja
I za spremanje ovog jela od blitve je dobro koristiti stavlo, jer daje salati specifičan ukus.
Sastojci:
-
5 veza blitve
-
4 jajeta
-
1 kg krompira
-
sok od 1 limuna
-
4 – 5 čena belog luka
-
ulje
-
so
-
biber vegeta
Priprema:
-
Blitvu operite i obarite u ključaloj vodi dok ne omekša. Ocedite je i iseckajte na komade željene veličine.
-
Krompir isecite na kolutove i obarite.
-
Obarite jaja i isecite i njih na kolutove.
-
U posudu za salatu poređajte prvo iseckanu blitvu, pa preko krompir i jaja. Obično bude dva reda sastojaka.
-
Salatu začinite po ukusu i prelijte uljem i limunovim sokom. Na kraju pospite sitno seckanim belim lukom. Najbolje je služiti je dok je još topla.
Fine sarmice
Sastojci:
20 većih listova blitve,
300 g mlevenog mesa,
glavica crnog luka,
šargarepa,
2 šake pirinča, so, biber, paradajz sos
Prodinstajte luk i šargarepu, zatim dodajte meso. Posle nekoliko minuta dodajte i pirinač i začine. Nastavite da dinstate još malo. Kroz slanu i ključalu vodu samo provucite svaki list blitve, a zatim ih punite nadevom i u listove zavijajte sarmice.
Poređajte ih u šerpu, nalijte paradajz sos, pa ostavite da se lagano krčkaju.
Omlet
Sastojci:
2 veze blitve,
4 jajeta,
2 kašike pavlake,
2 kašike mleka,
malo svežeg peršuna, so
Operite i ocedite blitvu. Sitno je iseckajte i na zagrejanom ulju kratko propržite. Napravite nadev od umućenih jaja, pavlake, mleka, sitno seckanog peršuna i soli, pa time prelijte blitvu. Pecite samo sa jedne strane. Po želji, omlet možete da ukrasite svežom ili blanširanom blitvom. Servirajte uz dvopek i čaj.
Zelene taljatele
Sastojci:
500 g taljatela,
500 g blitve,
glavica luka,
čen belog luka,
3 dl pavlake za kuvanje,
so, biber, suvi biljni začin, malo maslinovog ulja, kesica parmezana
Stavite taljatele da se kuvaju u slanoj vodi. Blitvu očistite i odstranite beli deo. Luk sitno isecite i dinstajte ga na maslinovom ulju, pa dodajte seckan beli luk, još malo prodinstajte i zatim dodajte sitno seckanu blitvu. Lagano dinstajte dok blitva ne omekša.
Ubacite pavlaku za kuvanje i začinite po želji, pa izmiksajte u blenderu. U smesu umešajte skuvane i oceđene taljatele, a u servirano jelo sipajte parmezan. Ukrasite peršunom.
Rižoto sa zelenišem
Sastojci:
300 g pirinča,
500 g blitve,
kašika naseckanog peršuna,
čen belog luka, kocka za supu,
3 kašike susamovog ulja,
20 g parmezana,
kašika bosiljka
Iseckajte blitvu, bosiljak i peršun. Zgnječeni beli luk dinstajte na ulju, kada požuti izvadite ga iz posude, a u ulje dodajte naseckanu blitvu. Ostavite da se krčka na laganoj vatri uz povremeno mešanje.
Zatim ubacite pirinač, dinstajte i dovršite kuvanje postupnim dolivanjem vode (litar) u kojoj ste rastvorili kocku za supu. Kada se pirinač skuva, dodajte mu naseckani peršun, bosiljak i parmezan, pa poslužite. Ukrasite bademom ili kikirikijem.
Bakina pita
Potrebno je za testo:
300 g brašna, 150 g putera, 100 g pavlake, jaje, so. Za fil: 300 g blitve, 100 g spanaća, 20 g sremuša, 200 g sitnog sira, 2 dl milerama, 3 jajeta, so, biber
Umesite testo od potrebnih sastojaka i ostavite da odstoji u frižideru oko pola sata. Očistite povrće i izblanširajte ga u vodi do pet minuta. Ostavite ga sa strane da se malo prohladi, pa ga ocedite i sitno iseckajte. Pređite na fil. Umutite jaja, dodajte sir i mileram, a zatim zeleno povrće. Po ukusu začinite.
Izvadite testo iz frižidera i razvaljajte ga u veći krug, pa ga stavite u kružni kalup za pečenje i pecite u rerni na 180 stepeni deset minuta. Izvadite testo, pa sipajte fil. Pecite ga još pola minuta.
Pica sa mocarelom
Potrebno je za testo: 300 g brašna, 1 dl mlake vode, 20 g svežeg kvasca, 2 kašičice maslinovog ulja, so. Za nadev: 500 g blitve, 2 mlada luka, 4 jajeta, šolja kiselog mleka, so, biber, parmezan. Za dekoraciju: 3 žumanca, mocarela sir
Izmrvite kvasac, dodajte mlaku vodu, brašno, maslinovo ulje i so pa umesite testo. Trebalo bi da bude glatko i da se ne lepi za ruke. Na pleh prebacite testo i rastanjite ga. Ivice ostavite da budu malo deblje. Ostavite da odstoji 15 minuta. Za to vreme skuvajte blitvu u slanoj vodi, ocedite je i iseckajte.
Mladi luk iseckajte i blago prodinstajte. Od blitve, luka, jaja, kiselog mleka i začina napravite nadev, pa ga rasporedite po površini testa. Izmrvite parmezan na krupnije komade i stavite odozgo. Pica treba da odstoji oko deset minuta, a zatim je pecite oko 20 minuta na 200 stepeni. Pet minuta pre kraja pečenja ubacite žumanca i mocarelu.
Kako prepoznati alergiju- simptomi i znaci alergijske reakcije : Kako se leče alergije
Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema. Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu, inače neškodljivu supstnciju, ili više njih, iz našeg prirodnog okruženja (reakcija preosetljivosti tip I).
Takve materije, koje inače nisu štetne, nazivaju se alergenima. Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji.
Dakle, alergija je uzrokovana reakcijom vlastitog imunološkog (obrambenog) sistema, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stavara antitela protiv bakterija, virusa i drugih štetnih mikroorganizama. Međutim, kod osoba sklonih alergijama, imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela i protiv njih.
Kod osoba koje nisu alergične, imunološki sistem pri prvom kontaktu „ zapamti” alergene kao materije koje nisu štetne i „ne preduzima ništa” pri ponovljenim kontaktima s njima. Kod alergičnih osoba imunološki sistem burno reaguje, kao da se radi o infekciji, i tako nastaju simptomi alergije.
Najčešći alergeni su: polen, hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora), ubod insekta, lekovi, lateks, grinje, životinjske dlake.
Simptomi i znaci alergijske reakcije
Alergijska reakcija se može dogoditi odmah ili par sati nakon kontakta sa određenim alergenom i može se manifestovati veoma različitim simptomima i znacima.
Simptomi i znaci alergije mogu biti lokalni – na primer, otok i svrab uzrokovani ubodom pčele, ili opšti, kada se manifestuju na celom oraganizmu istovremeno.Mogu varirati od blagih, do teških i po život opasnih. Oni se mogu ispoljiti na različitim organima i organskim sistemima:
-
Koža: crvenilo, svrab, urtikarija, ekcem , otok lica, svrab i suzenje očiju
-
Disajni putevi: pojačana sekrecija iz nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje, bronhospazam
-
Gastrointestinalni sistem: mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, proliv, tekoće sa gutanjem
-
Kardio-vaskularni sistem: slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca.
Anafilaksa je najteža forma alergijske reakcije.Može se javiti pri prvom ili pri ponovljenom kontaktu sa alergenom. Uvek zahvata dva ili više organskih sistema, često sa smrtnim išodom usled prestanka disanja i cirkulatornog kolapsa.
Lečenje alergije
Svaka vrsta alergije leči se na drugačiji način. U lečenju se koriste kortikosteroidi i antihistaminici, u različitim oblicima i dozama. U najtežoj formi alergijske reakcije daje se i adrenalin.
Najvažnije je, kad god je to moguće, izbegavati kontakt sa alergenima.
Kada se javi bilo koja vrsta alergije, potrebno je odmah javiti se svom lekaru ili farmaceutu, a terapiju koristiti tačno po njihovom uputstvu.
Hiposenzibilizacija je jedan od načina lečenja alergija. To je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem „vakcine“ protiv alergena, uzročnika alergije, uz progresivno slabljenje imunološkog odgovora.Takav tretman može ili smanjiti osetljivost, ili je potpuno eliminisati. Sprovodi se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Osobe sklone burnim alergijskim reakcijama trebalo bi uvek da imaju kod sebe adrenalin u obliku auto-injektora, koji se može nabaviti u bolje snabdevenim apotekama a koji i nemedicinsko osoblje može primeniti kada postoji potreba za njim.
U slučaju njateže forme alergijske reakcije- anafilakse– potrebno je:
odmah prekinuti kontakt sa alergenom, ako je moguće!
Nakon toga:
-
Dati jednu dozu adrenalina, ukoliko vam je dostupan (auto-injektor)
-
Pozvati 194
-
Obezbediti da bolesnik nesmetano diše
-
Skinuti tesnu odeću
-
Ako je pacijent hipotenzivan (ima nizak arterijski pritisak ), postaviti ga u ležeći položaj sa blago podignutim nogama ukoliko nema teškoća sa disanjem
-
Ako se stanje ne popravi nakon 10-15 minuta dati drugu dozu adrenalina
-
Ako je pacijent bez svesti i ne diše, započeti oživljavanje po uputstvima koje ćete dobiti sa telefonske centrale 194.
Ako ste dali adrenalin pre dolaska ekipe hitne medicinske pomoći, potrebno je:
-
Da osoba leži sa blago podignutim nogama do dolaska ekipe hitne pomoći
-
Prekriti bolesnika ćebetom
-
Ako povraća – postaviti ga u bočni položaj (koma položaj)
-
Ne davati tečnost bolesniku.
Za sve nedoumice i dileme kod pojave alergijskih reakcija ili sumje na njih, u službi hitne medicinske pomići Vam je 24h dostupan telefon za savete:
011 3615 008 – za odrasle
011 3614 350 – za decu
Tekst je preuzet sa portala Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć
ordinacija.tv
Rane od ležanja – Kako nastaje i kako se leči dekubitus
Rana od ležanja ili dekubitus je stanje koje nastaje usled dužeg i ponovljenog izlaganja pojedinih delova tela silama pritiska, smicanja i trenja. Jedna je od najčešćih komplikacija nepokretnosti.
Pritisak na određeni deo tela definiše se kao spoljni faktor ili egzogeni i u najvećoj meri na njega nožemo delovati i ukloniti ili umanjiti njegovo dejstvo. U egzogene faktore rizika ubraja se i vlažnost kože, ovo je jedan od najznačajnijih faktora rizika. Dugotrajno i produženo prisustvo vlažnosti kože dovodi do promena u strukturi kože,a time i povećanog rizika za nastanak rane. Postoje i unutrašnji ili endogeni faktori: neuhranjenost, malokrvnost, loša ishrana, šećerna bolest, otoci po telu, neke druge bolesti, koji udruženi sa prethodnim povećavaju rizik. Na unutrašnje faktore možemo samo delimično uticati, nekada nimalo.
Mehanizam nastanka dekubitusa
Koža ima zaštitnu ulogu, i u njoj se nalaze receptori za osećaj bola, temperaturu, dodir. Pritisak dovodi do samnjenja prokrvljenosti kože i smanjenog snabdevanja kiseonikom, što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane. Napredovanjem procesa dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela: mišića, omotača mišića, kostiju i zglobova.
Koji delovi tela su najpodložniji nastanku dekubitusa?
Dekubit nastaje na onim delovima tela koji su najviše izloženi pritisku a gde se kost nalazi neposredno ispod kože, sa vrlo tankim slojem mišićnog tkiva. Ta mesta se zovu predilekciona mesta i na ljudskom telu ih ima nekoliko: predeo potiljačne kosti, ušne školjke, lopatice, vrhovi ramena, predeo lakata, kod mršavih osoba vrhovi kičmenih pršljenova, karlične kosti, slabinska regija, sedalna regija, spoljne i unutrašnje strane kolena i skočnog zgloba, pete.
Koje su mere prevencije u nastanku dekubitusa?
U prevenciji dekubitusa najvažnija mera je uklanjanje pritiska o podlogu , smicanja i trenja na određene delove tela. Kod nepokretnih osoba važno je vršiti pregled kože svakodnevno kako bi se na vreme uočila promena na koži. Druga mera je održavanje higijene kože i sluzokoža tela. Neophodno je kožu održavati suvom i čistom. Osobe koje fiziološke potrebe vrše u postelji, koriste pelene su u povećanom riziku za nastanak dekubita zbog prisutne stalne vlažnosti i nečistoća. Kožu treba svakodnevno prati neutralnim sredstvima, masirati, utrljavati hranjive kreme,kod osoba kod kojih je povećana vlažnost i više puta u toku dana.
Važno je određene delove tela rasteretiti pritiska, tako da je potrebna promena položaja tela na 2 časa, u nekim slučajevima i češće. Korišćenje rasteretnih sredstava, određenih jastuka, dušeka, takođe se preporučuje.
Kako izgleda dekubitalna rana?
Dekubitalna rana ima više stadijuma. Mesto koje je ugroženo, obično kao početak ima promenu koja se definiče kao pasivno crvenilo-koža na određenom delu je prebojena tamno crveno ili modro, kao propratne pojave postoji otvrdlina , povećana temperatura tog dela, bol. Pasivno crvenilo ne prolazi ni nakon 2 časa od rasterećenja tog dela tela pritiska, na ovaj stadijum se može uticati maksimalnim rasterećenjem od pritiska, održavanjem higijene, utrljavanjem hranjivih krema ili primenom savremenih obloga za tretman ovakvih promena. Ako se problem pasivnog crvenila ne reši najčešće dolazi do daljeg napredovanja procesa, na istom mestu se stvara plik ili bula, delimičan gubitak kože ili oderotina koja vlaži, širi se po obimu, i zahvata dublje slojeve. Kada se pojave promene u vidu bule obavezno kontaktirati nadležnu zdravstvenu ustanovu.
Lečenje dekubitusa
Lečenje dekubitusa je dugotrajno. Iziskuje pored stručnosti, upornosti, materijalnih sredstava određeni higijensko dijetetski režim, nadzor od strane zdravstvenog osoblja. Važano je rasteretiti od pritiska deo koji je zahvaćen dekubitalnom ranom! U lečenju dekubitalnih rana koriste se preparati po preporuci lekara, postoje konzervativna sredstva ali i savreme obloge za lečenje rana. Operativno lečenje dekubitusa određuje lekar.
Kako pomaže ishrana u lečenju dekubita?
Osobe koje imaju dekubitus, u zavisnosti od promera rane, sklone su gubitku hranjivih materija i anemiji. Ishrana treba da je što raznovrsnija, obroci odmereni , podeljeni na 3 do 5 obroka u toku dana. Pri određivanju namirnica treba vodititi računa o drugim oboljenjima od kojih osoba može bolovati: šećerna bolest, povišeni krvni pritisak, bubrežne bolesti…i ishranu tako prilagoditi. Određene namirnice pospešuju zarastanje rana, odnosno stvaranju novog, zdravog tkiva, krvnih sudova i potrebne energije: belančevine, ugljeni hidrati, vitamini C i A, cink i gvožđe. Takođe je potreban određen unos tečnosti.
Ne preporučuje se upotreba alkoholnih pića i cigareta!
Koje su komplikacije dekubitusa?
Dekubitus je vrlo ozbiljno stanje koje može dovesti do brojnih komplikacija. Osoba trpi jake bolove, zbog dužine trajanja javljaju se i problemi emotivne prirode, od razdražljivosti do povlačenja u sebe. Postoje i druge komlikacije: malokrvnost, infekcija, stvaranje ožiljaka nakon zarastanja rana koji dovode do ograničenja pokreta tog dela.
Klinika za neurologiju klinicki centar Srbije
ordinacija.tv
Kako i zašto se vrši EKG pregled i da li je štetan po zdravlje?
Elektrokardiogram je test koji se koristi kako bi se procenio ritam i električna aktivnost srca. Stres test je EKG test koji se vrši tokom fizičkog opterećenja.
Koristi se da bi se diagnostikovao srčani udar i abnormalnosti u ritmičnom radu srca. Može da da indicije o drugim oboljenjima srca i pluća kao i o drugim hroničnim oboljenjima koji nisu direktno vezani za oboljenja srca.
Srčana oboljenja mogu da daju različite simptome, kao što neka druga oboljenja kao što je balans elektrolita u organizmu (kao što su ravnoteža kalijuma i magnezijuma) mogu davati slične simptome kao kod oboljenja srca i utiču na promene EKG-a.
Simptomi koji zahtevaju EKG pregled su:
– bol u grudima
– kratak dah
– ubrzan puls
-anksioznost
– nesvestica
– bol u stomaku, mučnina, problemi sa varenjem
EKG se rutinski izvodi kod:
-Pacijenata kojima predstoji operacija pod totalnom anestezijom, kako bi se ustanovilo stanje srca koje bi moglo da se pogorša pod uticajem stresa od određene hirurške proceure, što može povećeti rizik od mogućih posoperativnih komplikacija.
– Kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem
– Kod ljudi preko 40-te godine života u okviru rutinskog godišnjeg pregleda
– Kod pacijenata koji već imaju neko srčano oboljenje, kako bi se proverilo stanje srca i reakcija na lekove i kod ljudi koji imaju pejs-mejker.
Sam EKG pregled ne nosi nikakav rizik od mogućih komplikacija. Sama procedura je bezbolna. Pre EKG pregleda imaće te pregled i biće vam postavljena pitanja u vezi sa zdravljem. Tokom EKG pregleda treba da ležite na leđima, na grudi vam se prikači 6 malih elektroda, ostale se prikače na noge i ruke. Tokom otkucaja srca, stvaraju se električni signali. EKG detektuje ove signale preko površine kože i oni se zapisuju na grafikonu. EKG test traje 3 do 4 minuta a u zavisnosti od stanja srca možete biti upućeni na dodatne preglede.
Hospitalizacija nije potrebna sem ukoliko EKG ne otkrije ozbiljne simptome koji zahtevaju lečenje ili operaciju.
Lekar tumači rezultate EKG-a i u zavisnosti od rezultata kao i dodatnih informacija iz istorije bolesti daje preporuke o eventualnom lečenju ili o dodatnim ispitivanjima koje je potrebno uraditi da bi se došlo do dijagnoze.
Izvor:Dom zdravlja Pirot; ordinacija.tv
Dr Nestorović: Zašto se vreme ubrzava kako starimo?
Stariji ljudi ponavljaju mantru o tome kako im vreme protiče sve brže. Verovatno mali broj ljudi zna da je to u stvari istina. Što ste stariji, vreme vam protiče brže. Naravno da se protok vremena ne uzbrava, ali se percepcija protoka u našem mozgu neprekidno menja. U klasičnom eksperimentu iz davne 1996 (kako je brzo došla 2019), psiholog Peter Mangan je tražio od 25 osoba između 19 i 24, kao i od 15 između 60 i 80, da procene period od 3 minuta brojanjem sekundi (izgovaranjem brojeva, za koje je trajanje izgovora otprilike sekunda). Mladi imali realnu procenu (3 minuta i 3 sekunde), dok je za starije proteklo 3 minuta I 40 sekundi. On je pretpostavio da je nivo dopamina u mozgu starijh niži od mlađih, a da je njegov nivo odgovoran za procenu trjanja nekog događaja. Psiholozi Marc Whitman i Sandra Lenhoff su 2005 ispitivali 499 ljudi, između 15 i 94 godine o percepciji vremena – od “vrlo brzo” do “vrlo sporo”. Pokazalo se da kod kraćih intervala (nedelja, mesec), nema velikih razlika u proceni protoka vremena. Ali kada se radilo o dekadama, stariji su imalio utisak da vreme leti. Stariji od 40 su se sećali detinjstva kao perioda u kome je vreme proticalo veoma sporo, a sadašnji period im je bio veoma ubrzan.
Mnogo kasnije, 2012. Adrian Bejan, profesor sa Duke Univerziteta je dao drugo objašnjenje, da se usporena obrada dobijenih slika u starijih razlog za ovu pojavu. Kako starimo, neuronske veze postaju kompleksnije, ali i neuroni sporije provode električne impulse. Odojče procesuira slike mnogo brže od starijih osoba. Mozak veći broj slika interpretira kao brži protok vremena. Centralni mehanizam je učestalosr “sakada”. Sakade su nevoljni, nesvesni pokreti očiju u toku kojih oko nije fokusirano. Javljaju se nekoliko puta u sekundi. Njih možemo shvatati kao pauze između frejmova u filmu. Sakade su znatno češće u odojčadi, nego u odraslih. Kao rezultat, dete vidi više slika, pa mu vreme subjektivno brže prolazi. Ispitivanja u malih životinja pokazuje da male životinje (ptice, psi itd) imaju takođe veći broj frejmova, pa je za njih okolina slična usporenom filmu. Objašnjenje je da je to način da izmenu predatore, jer oni njihove pokrete vide usporeno (pa mogu da pobegnu na vreme). Tako se objašnjava pojava da je teško muvu ubiti novinama (vaši pokreti su njoj jako spori, što joj daje vremena da izbegne udarac). Ja bih rekao da imaju i telepatske sposobnosti, čim uzmete novine, one nestanu. Dakle, njima svet izgleda kao scena iz Matriksa, kada Neo izbegava metke. Prema istraživanju sa Trinity Koledža iz Dablina, ljudska percepcija je svega oko 10 frejmova u sekundi (sve ostale slike se ne obrađuju). Male životinje (a ispitivano je oko 30 vrsta, od mačaka do kornjača i guštera) imaju brži metabolizam, a samim tim I bržu percepciju vizuelnih informacija. Vizuelni sistem muva je skoro četiri puta brži od našeg.
Jedna druga teorija govori o se radi o čisto psihološkom fenomenu, koji se naziva “aglomeracija” (chunking na engleskom). Filozof Douglas Hofstadter smatra da mozak udružuje slične sadržaje u veće aglomerate. Da bi dokazao ovu teoriju, Mark Landau sa Univerziteta u Kanzasu je testirao 324 osobe. Prva gupa od 107 ljudi je opisivala proteklu godinu, posebno opisujući događaje koji su bili slični onima iz prethodnih godina. Druga grupa je opisivala različita iskustva. Prvoj grupi je protok vremena bio brži nego drugoj. Dakle, ako se stalno ponavljaju neka iskustva, vreme subjektivno prolazi brže. Ovo se naziva “efektom letovanja”, gde nam vreme provedeno na moru izgleda kao da protiče sporije, nego kada obavkjamo svakodnevne rutine. Sećanje na školske raspuste nam izgleda kao užasno dug vremenski period, a vreme studiranja kao kratko.
Još jedna teorija ukazuje da nove situacije zahtevaju napor od mozga da obradi infromacije, a ovo zahteva više vremena od obavljanja uhodanih, svakodnevnih aktivnosti.
Ali, nijedna teorija ne može da objasni matematički pecizno ubrzanje vremena sa starenjem. Protok vremena se sa starenjem ubrzava logaritamski. Jedno objašnjanje je da za dvogodišnje dete, godina dana je polovina života, za desetogodišnjaka desetina, a za čoveka od 60 goina šezdeseti deo. Iako život delimo na dekade, pravlnije je da kažemo da su periodu istog trajnja od 5 do 10, 10 do 20, 20 do 40 i 40 do 80 godina. Zvuči depresivno je da će nama starijima ionako kratko preostalo vreme, proteći još brže. Ja bih rekao da treba dobro da ga iskoristimo, umesto što se sekiramo oko te činjenice.
Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Šta je najvažnije za dug život – zdrav duh stvara zdravo telo?
