Oboljenja štitne žlezde: Kako ih otkriti na vreme – simptomi
Osećate se umorno, ugojili ste se ili smršali par kilograma, imate problema sa spavanjem? Uzrok mogu biti brojne stvari, uključujući i oboljenja štitne žlezde.
Broj ljudi s oboljenjem štitne žlezde na svetu veći je od broja ljudi koji boluju od astme ili srčanih oboljenja. Štitna žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika, težine oko 28 grama i nalazi se u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice kod muškaraca.
Pogledajte koje sve vrste oboljenja štitne žlezde postoje i kako da prepoznate njihove simptome:
-
Hipertireoza (preaktivna štitna žlezda)
Pacijenti s hipertireozom se osećaju nervozno, iritabilno i drhtavo. Mogu imati simptome ubrzanog rada srca, preteranog znojenja, osetljivosti na toplotu, proređivanja kose, gubitka težine, čestu potrebu za pražnjenjem creva i neredovne menstrualne cikluse. Ovi simptomi mogu da idu i uz gušavost (uvećanje štitne žlezde).
-
Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda)
Simptomi hipotireoze uključuju usporavanje telesnih funkcija, misaonih aktivnosti, depresiju, zimogrožljivost, zatvor, slabost mišića, abnormalne menstrualne cikluse i usporavanje metabolizma, što vodi do umerenog dobijanja na težini. Neki pacijenti takođe imaju i gušavost. Međutim, mnogi pacijenti s hipotireozom nemaju simptome, pa je testiranje krvi izuzetno važno.
-
Gušavost i izrasline
Većina izraslina (čvorova na štitnoj žlezdi) je bezbolno, pa ih najčešće otkriju doktori prilikom opipavanja vrata pacijenata na rutinskom pregledu. Veći čvorovi, koje ljudi najčešće primete dok se briju ili šminkaju, izazivaju poteškoće prilikom gutanja i disanja ili promuklost. U retkim slučajevima ovi čvorići mogu izazvati hipertireozu.
Većina ljudi s gušavošću nisu ni svesni svog problema dok izraslina ne postane dovoljno velika da mogu da je osete ili vide. Ove izrasline mogu narasti do neverovatnih veličina pre nego što izazovu simptome kao što su otežano disanje i gutanje ili promene u glasu.
-
Rak štitne žlezde
Pacijenti obično nemaju nikakve simptome, a rak se otkriva kao čvorić ili izraslina prilikom pregleda vrata ili ultrazvukom, CT ili MRI skeniranjem koji se izvode za nevezane zdravstvene probleme. U retkim slučajevima rak štitne žlezde izaziva bol, poteškoće u gutanju i promuklost.
Žene mnogo češće oboljevaju od raka štitne žlezde od muškaraca. Većina tipova kancera može biti u potpunosti odstranjena operacijom i stope preživljavanja su prilično visoke.
Zbog čega je teško dijagnostikovati oboljenja štitne žlezde?
S obzirom da su brojni od pojedinačnih simptoma oboljenja štitne žlezde izuzetno rasprostranjeni, mnogi ljudi koji boluju od poremećaja štitne žlezde ostaju nedijagnostikovani zbog toga što je lekarima teško da precizno utvrde problem ukoliko se simptomi ne posmatraju iz šire perspektive.
Zbog ovoga je izuzetno važno da posetite svog lekara ukoliko sumnjate da imate problem sa štitnom žlezdom. Na svu sreću, za većinu oboljenja štitne žlezde postoje efikasni tretmani, od lekova do operacija.
Izvor: intertim.net; ordinacija.tv
Kako se leči: Bol u peti, stopalu, i Ahilovoj tetivi
U slučaju bola u stopalu važno je specijalnim pregledima i snimcima (Ultrazvuk, RTG i eventualno snimci stopala magnetnom rezonancom) utvrditi iz kojih, od brojnih struktura, potiče bol. (zglobovi, tetive, fascije, mišići, burze, nervi). To su bol u peti, petni trn, Mortonov neurom, bol u Ahilovoj tetivi, sindrom tarzalog kanala, bolnost zglobova, plantarni fasciitis, metatarzalgija (metatarsalgia),… U početku lečenje podrazumeva upotrebu analgetika i fizikalni tretman. Da bi fizikalni tretman bio što uspešniji poželjno je pre njegovog početka maksimalno obezboliti pacijenta. Tek u slučaju teških rezistentnih tegoba indikovano je operativno lečenje i uglavnom se radi o minimalno invazivnim operacijama.
Kada se precizno odredi šta uzrokuje bol u stopalu može se sprovesti specifično lečenje. Nažalost često se uzok bola ne utvrdi, pa izostane i uspeh lečenja. Tada se obično okrive za prezistentan bol u stopalu: ravna stopala, starost pacijenta, gojaznost, loše držanje, psihičko stanje, druge hronične bolesti… Sve ovo ne može biti izgovor da se ne sprovede uspešno lečenje.
Uzrok bola se može lečiti savremenim lekovima, ali često, kad nam pacijenti dodju, lekovi i fizikalno lečenje već nisu dali rezultate. U tom slučaju indikovane su interventne metode lečenja bola u stopalu. One podrazumevaju da se lek aplikuje tačno u izvor bola ili njegovu neposrednu okolinu ili da se na izvor bola deluje nekom drugom interventnom metodom (stimuliše, zagreje, uništi, dekomprimuje,…). Budući da su izvori bola često manji od 1 cm, da ih je više, da su u dobini, i da se oko njih nalaze važne strukture potrebno ih je, tokom intervencije, prikazati ultrazvučnim snimanjem. Tokom tog snimanja prati se dolazak igle ili drugog instrumenta i ubrizgavanje leka tačno u izvor bola. Ovo se najčešće vrši na ultrazvučnim aparatima posebnih performansi, posebnim iglama. Ove intervencije zato ne treba mešati sa tzv “blokadama” ili davanjem koktela jer se one rade naslepo i uvek je pitanje da li je lek dat na pravo mesto. Često je dovoljno da se promaši i nekoliko milimetara pa da intervencija ne uspe. To što lekar ima veliko iskustvo ne znači da može da sigurno aplikuje lek bez simultanog snimanja.
Ove intervencije se rade ambulantno, nisu bolne, a bol se odmah smanjuje. Sve, zajedno sa pregledom, traje oko 1 do 1,5 sat i nakon toga pacijent može otići kući. Za dugotrajniji efekat potrebno je obično uraditi 1-3 interventne procedure sa razmakom od nekoliko nedelja. Ni finasijski efekat nije beznačajan jer je njihova cena manja od višenedeljnog fizikalnog tretmana, a pogotovo manja od banjskog lečenja ili operativnog lečenja.
Kod preko 80% pacijenta koji imaju uporne i intenzivne bolove u regijama stopala možemo savremenim lekovima ili, u težim slučajevima, posebnim interventnim ambulantnim procedurama zaustaviti odmah bol i kontrolisati ga. Zbog toga ove procedure uvek treba probati pre eventualnog operativnog lečenja.
Izvor:bolnicasvetiluka.in.rs; ordinacija.tv
Šampinjoni: Podižu imunitet, štite od carcinoma, bakterija i virusa
Ove popularne i ukusne gljive koristimo za pripremu gotovo svih jela, od pizza do salata i umaka. Međutim, osim izvrsnog ukusa, bele gljive krase i brojni hranjivi sastojci koji gode zdravlju. Istraživanja su pokazala da šampinjoni podstiču aktivnost kritičnih ćelija u imunološkom sistemu organizma.
Dobra je vest da su istraživači dokumentovali kako šampinjoni podstiču imunološki sistem povećavajući proizvodnju proteina koji se bore s uzročnicima bolesti. Iste gljive imaju pozitivan uticaj na ćelije imunološkog sistema klasificirane kao dendritičke ćelije.
A one mogu proizvesti bele krvne ćelije poznate kao T-ćelije koje su odlučujuće za jak i zdrav imunitet. Dendritičke ćelije deaktiviraju i uništavaju mikroorganizme poput bakterija i virusa ili antigena. Štaviše, dendritičke ćelije mogu igrati važnu ulogu u borbi protiv raka.
Protiv raka dojke
Uz to, naučnici su utvrdili da je efekat podizanja imuniteta zahvaljujući šampinjonima povezan s njihovom količinom – dakle, više gljiva – izraženiji imunološki odgovor. Manje je poznato da popularna i cenom dostupna gljiva može biti vrlo korisna u prevenciji i terapiji raka dojke. Stručnjaci veruju kako je konzumacijom samo 100 grama šampinjona dnevno moguće suzbiti rast tumora dojke kod žena.
Kalorije i nutritivna vrednost
U 100 g sirovih šampinjona nalazi se samo – 26 kcal, a to što je proteinima jedna od najbogatijih vrsta gljiva stavlja ga na popis vrlo poželjnih namirnica kojima se mogu hraniti i osobe s posebnim programima u prehrani poput osoba obolelih od dijabetesa. Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry osvrnulo se na nutritivne karakteristike 6 vrsta gljiva, od kojih su tri vrste šampinjona.
Pokazalo se da su gljive, sveže i kuvane, u različitim godišnjim dobima, dobar izvor prehrambenih vlakana, uključujući hitin, za koga se veruje da smanjuje nivo holesterola u krvi, te beta-glukan, koji blagotvorno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Šampinjoni još sadrže vitamine D i B grupe, nešto vitamina E i provitamina A, te dosta kalijuma, fosfora, gvožđa i drugih elemenata potrebnih ljudskom organizmu.
Iz svega ovog proizilazi da su šampinjoni prikladan i vrlo jeftin način zdrave ishrane. Slobodno možemo reći da je retka hrana koja se može na tako različite načine spremati, istovremeno imati dobar ukus i imati visoku hranjivu vrednost kao što to imaju gljive.
Priprema, kupovina i čuvanje
Pečurke koje ostanu od ručka nije dobro ostavljati u frižideru za sutradan jer oksidiraju, a mogu promeniti i aromu. Isto tako podgrevanje jela sa pečurkama nije preporučljivo, a nije poželjno ni obrađivati ih u mikrotalasnoj pećnici. Prilikom kupovine svakako izbegavajte šampinjone koji su izgubili vlagu ili su premekani na dodir, te imaju oštećenja na površini. Birajte one koji imaju čvrstu strukturu.
Kod šampinjona ispiranje vodom i nije toliko efikasno, kao što je slučaj i sa mnogim drugim jestivim gljivama, već se savetuje da se brišu vlažnom krpom ili kuhinjskim papirom. Ako ih sve ne iskoristite dok su sveži, ne brinite – možete ih nekoliko dana sačuvati u frižideru, najbolje u papirnatoj vrećici zamotanoj u vlažnu krpu jer ćete tako održati njihovu vlažnost i svežinu.
Izvor:namirnice.ba
www.ordinacija.tv
Malina: Jača imunitet, kosti, srce, ublažava alergije, reguliše nivo šećera, protiv karcinoma (recepti)
Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom i sa jednogodišnjim i dugim dvogodišnjim izdancima koja pripada familiji ruža (Rosaceae), rodu Rubus i ima više podroda. Podrod Idaeobatus je rasprostranjen u celom svetu i obuhvata oko 195 vrsta maline. U ovom najvećem podrodu najvažnije su: Crvena malina (Rubus idaeus), Crna američka (kupolika), Purpurna malina (Rubusnegectus). Malina se rasprostire u Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, južnom delu Afrike i Australije. Najviše vrsta potiče iz Azije, a najmanje iz Evrope.
Evrposka crvena malina (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen) je žbun koji raste u celoj Evropi i severozapadnom delu Azjie čiji su izdanci uglavnom trnoviti, a na kojima se nalaze neparnoperasti listovi sa 3 ili 4 liske, jajastog oblika. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni), a tučkovi su viši od prašnika ili jednaki sa njim. Plod je tamno crven izduženog ili loptastog oblika, koji predstavlja zbir od 20 do 150 koštunica. U Evropu je uvedena da se na kultivisan način uzgaja početkom 17. veka.
Plodovi maline su slatko kiseli, vrlo ukusni, aromatični i lako svarljivi. Malina je desertno voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za preradu: sok,sirup,vino,prirodni liker, kompot, slatko,džem, marmelada, sladoled, kandirano voće, malina u prahu.
Lekovitost lista maline
List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje, kada je u pitanju upala sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremeća ja kao i avitaminoze.. Takođe ulazi u sastav mešavina za tvz. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su: indijski, gruzijski i ruski.U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti iz organizma, kod proliva i ekcema. Ekstrat ploda deluje protiv virusa. Pored toga aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi.Koristi se i u prehrambenoj industriji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelije raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr). U terapiji malignih oboljenja, maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.
Nutritivna vrednost maline
Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi oko 52 kcal / 217 kJ. Od toga ima 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Izvrstan je izvor dijetetskih vlakana (6,5 g).
Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija što je već dovoljan razlog da maksimalno uživamo u njemu.
Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, ali u količinama ispod preporučenog dnevnog unosa. U malim količinama sadrži gotovo sve minerale.
Malina je nutritivno naročito zanimljiva zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidanasa, antioksidativna aktivnost maline je za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od paradajza i 3 puta veća od kivija. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku džema. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada antocijanima kao što sukvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidinglikozid. Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, poseduju jedinstvena antimikrobna svojstva, utiču na sprečavanje preteranog rasta bakterija i gljivica u telu (kao što je Candida alibicans).
Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma). Ipak, ovo voće je najbogatije vlaknima. Antocijanin i ipolifenolna jedinjenja koja su sastavni deo malina su moćni antioksidansi koji imaju anti-kancerogena svojstva pa je ovo voće dobrodošlo kao zaštitnik od mnogih bolesti i prirodni saveznik u borbi protiv raka.
Konzumacijom malina telu obezbeđujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja.
Lekovita svojstava maline
Plodovi maline izvanredno su ukusni i izdravi, ali lekovitost listova mnogo je veća od plodova. Malinu nazivaju i ženskom biljkom jer leči mnoge tegobe ženskih organa. Čaj od listova pomaže kod menstrualnih grčeva, jakih krvarenja i iscetka. Može se piti pre, tokom trudnoće i posle porođaja.
Redovno konzumiranje čaja od listova maline tokom trudnoće jača i tonira matericu, sprečava pobačaj, pomaže tokom porođaja i sprečava jako krvarenje nakon porođaja. Nakon porođaja ubrzava oporavak maternice i podstiče stvaranje mleka.
S konzumiranjem ovog čaja počnite od trećeg meseca trudnoće. Pijte dve do tri šolje na dan. Čaj se koristi i za jačanje desni, dezinfekciju krajnika, sprečavanje dečjih proliva i kod očnih oboljenja.
Priprema čaja: kašiku lista maline prelijte sa šoljom vruće vode. Pijte toplo.
Napomena: Čaj od lišća maline ne preporučuje se ako ste u prethodnoj trudnoći imali pobačaj ili ako su trudovi trajali manje od tri sata.
Lekovito delovanje maline
-
sprečava pretilost
-
reguliše nivo šećera u krvi
-
smanjuje delovanje slobodnih radikala
-
pruža zaštitu od sunca
-
smiruje kožne tegobe
-
pomaže kod ženskih bolesti
-
osnažuje imunitet
-
štiti od bolesti srca i krvnih sudova
-
snižava visoku temperaturu
Korisna svojstva soka od malina
Malina je pravo skladište hranljivih materija i zato je divan dodatak zdravoj ishrani. Korisna svojstva soka od malina su brojna, a mi ćemo navesti neka najvažnija.
Sok od malina je odličan protiv karcinoma
Maline sadrže jedinjenje koje je poznato kao elaginska kiselina koje je fantastičan antioksidant, dobar u borbi protiv karcinoma. Pošto su maline krcate ovom kiselinom, njihov sok je dobar način da ostanete u formi, zdravi i bez karcinoma.
Dar za zdravo srce
Premda su oni koji svakodnevno vežbaju da bi očuvali zdravlje srca brojni, sok od malina će vas dovesti korak bliže ovom cilju, zahvaljujući jedinjenju koje se zove antocijan, a koje će bolesti srca držati daleko od vas.
Jača imunitet
Maline su bogate i supstancama koje popravljaju sposobnost organizma da se bori protiv bolesti, jačaju imuni sistem, čine ga zdravijim i pomažu da reakcija na bilo kakve alergene i bakterije uzročnike bolesti bude brža.
Sok od malina za bolju cirkulaciju krvi
Ove ukusne bobice popravljaju sposobnost krvi da se zgrušava. Takođe, pomažu i da krv neometano teče kroz vaš organizam.
Ublažava alergije
Unos soka od malina povoljno utiče na toleranciju organizma prema nekim supstancama. Pomaže i da se ublaže alergije.
Pospešuje pražnjenje creva
Konzumiranje soka od malina ili samog voća može da poboljša varenje tako što hrani dodaje vitalne hranljive materije.
Jača kosti
Sok od malina je bogat izvor vitamina B, C i K koji ne samo da osvežavaju, već su dobri i za kosti.
Ubrzava zaceljenje rana
Pošto su prepune antioksidanata, maline pomažu organizmu da se oslobodi slobodnih radikala i da tako funkcioniše na najbolji mogući način kada ih na vreme eliminiše. Svež sok od malina pomaže organizmu da brže zaceli i pospešuje lučenje hormona i održava njihov zdrav i stabilan nivo.
Sok od malina je dobar za mršavljenje
Maline, kao i drugi članovi porodice bobičastog voća, pomažu mršavljenju tako što stimulišu metabolizam masti u organizmu.
Recept za sok od maline bez kuvanja
Sastojci:
1 kg malina
1 kg šećera
1 limun
1 litar vode
Operite maline i stavite ih u jednu veću posudu, dodajte vodu i iscedite limun. Pokrijte šerpu i ostavite da prenoći na što mračnijem i što hladnijem mestu. Sutradan procedite smesu koju ste dobili kroz gazu ili cediljku, a potom dodajte šećer. Mešajte dok se šećer u potpunosti ne rastopi. Dobijeni sok sipajte u suve, pre toga oprane flaše.Umesto zatvarača stavite celofan i privežite gumicom. Ovim postupkom ćete dobiti prirodni gusti sok, koji se obično razređuje vodom.
Recept za sirup od malina
. Sastojci:
1 kg malina,
1 kg šećera,
1 kesica limuntusa,
1 l vode.
Priprema: Obavezno maline operite i dobro očistite. Često bubice i trunje mogu zalutati u unutrašnjosti, stoga se posvetite temeljnom sređivanju voćkica. Oprane i očišćene maline izmešajte sa šećerom i limuntusom i ostavite u pokrivenoj posudi, na hladnom mestu, 24 sata. Slobodno povremeno promešajte. Prokuvajte litar vode, ohladite i dodajte malinama. Smesu ispasirajte i kroz gazu iscedite. Sipajte sok u sterilisane flaše i ostavite na mračno i hladno mesto. Konzumirajte razblaženo običnom ili kiselom hladnom vodom.
Sok od malina je mnogo više od slasnog uživanja. Prepun je hranljivih materija pa je pravi izbor kao dodatak uz doručak. Započnite jutro čašom predivnog soka i budite puni energije tokom čitavog dana.
www.ordinacija.tv
Izvori:cajeviza.com; prirodnoizdravo.com
Krastavac za: Dijabetes, holesterol, krvni pritisak, kožu, kosu, celulit, mamurluk, dijetu
Krastavci u sebi sadrže vitamine B1, B2, B3, B5, B6, folnu kiselinu, vitamin C, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink, a pored toga veoma je siromašan kad su u pitanju kalorije. Zbog svog sastava, krastavac smanjuje rizik od nekoliko tipova raka, uključujući rak dojke, prostate, jajnika i materice. Leči dijabetes, redukuje holesterol i drži pod kontrolom krvni pritisak. Naime, sok od krastavca sadrži hormon koji je potreban ćelijama pankreasa kako bi proizvodile insulin, te je izuzetno dobar za dijabetičare. Kalijum koji je sadržan u krastavcu pomaže kog regulisanja krvnog pritiska i preporučuje se osobama sa povišenim pritiskom da ga uvrste u svakodnevnu ishranu.
Antistres sredstvo. Ako osećate da ste pod stresom, a nemate vremena za masažu ili odlazak u spa centar mogu vam pomoći krastavci. Jednostavno isecite krastavce na kockice i prelijte ih kipućom vodom. Hemikalije i nutrijenti koji se nalaze u krastavcima će se otpuštati putem pare i stvoriti opuštajuću aromu koja se veoma delotvornom pokazala kod majki novorođenčadi i studenata koji su pod stresom zbog ispita.
Dobar je za kožu i kosu. Pomaže prilikom opekotina od sunca i iritacija na koži. Oljuštite ga i kožu krastavca stavite na upaljena mesta, te će njegova protivupalna svojstva ubrzo ublažiti upalu. Zbog visokog sadržaja silikona i sumpora, potpomaže brži rast kose. Ukoliko imate problema sa kosom, trk do pijace. Takođe, iseckajte krastavac na kolutove i rasporedite po licu. Na taj način ćete prirodno ilako očistiti kožu zahvaljujući mineralnim solima u sastavu ovog povrća.
Pomaže u skidanju celulita. Kod borbe sa celulitom preporučuje unošenje što veće količine vode na dnevnom nivou, Kao što smo već pomenuli, krastavac je i više nego bogat vodom, te jedenjem ovog povrća podstičete izlučivanje vode iz organizma i izbacivanje toksina. Pomaže i kod kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici.
Lek protiv mamurluka. Popili ste koju čašu više? Pre spavanja pojedite koji krastavac i ujutro ćete se probuditi sveži i bez glavobolje. Krastavci sadrže dovoljne količine vitamina B, šećera i elektrolita da nadomesti one izgubljene usled veće količine alkohola koju ste popili.
Krastavci za podizanje energije. Svaki put kad osetite umor tokom poslepodneva nemojte kuvati novu dozu kafe već pojedite sveži krastavac. Ova namirnica je prepuna vitamina B i ugljenih hidrata koji dokazano veoma brzo podižu nivo energije, a pored toga obezbediće vam i tečnost.
Zavarajte glad bez suvišnih kalorija. Ako vam je potrebno nešto da vam zavara glad do večere ili ste gladni pred spavanje, onda su krastavci pravo rešenje. Zasitiće vas i to bez suvišnih kalorija koji će se lepiti za kritične zone.
Otklanja stres. Ako nemate vremena za masažu ili spa centar, isecite krastavac i stavite da proključa. Hemikalije i materije iz krastavca reagovaće sa ključalom vodom i oslobodiće se u pari, praveći umirujuću, opuštajuću aromu, koja provereno smanjuje stres.
Osvežava dah. Ako nakon ručka ne možete oprati zube ili nemate žvaku, a čeka vas važan sastanak, vaš problem biće rešen ako jednu krišku krastavca stavite u usta i jezikom je pridržavate na nepcu 30 sekundi. To će za čas posla rešiti problem lošeg zadaha.
Dijeta sa krastavcima
Dijeta sa krastavcima idealna je za sve one koje mrzi da previše razmišljaju šta će jesti dok su na dijeti jer je dijetni plan krajnje jednostavan: postoji svega par namirnica koje se konzumiraju, a sama dijeta se sprovodi deset dana.
Postoji i produžena varijanta od 14 dana gde su zabeleženi zaista sjajni rezultati: gubitak od čak 7 kilograma – naravno u zavisnosti od nivoa fizičke aktivnosti, piše Dijeta.net.
Osnovu dijete čini salata od krastavaca koja se može konzumirati u neograničenim količinima svaki put kada se oseti glad.
Salata je bogata nutritivima i ne morate brinuti da će vam nešto manjkati u toku desetodnevnog režima.
Ostale namirnice koje se jedu u toku dana su:
– 2 kuvana jaja ili 150 gr tunjevine oceđene od ulja ili 150 gr grilovanog belog mesa;
– 2 veća kuvana krompira (mogu se kuvati, bariti, peći u rerni ali ne i pržiti u ulju) ili 3 kriške integralnog hleba;
– 500 grama svežeg lokalno gajenog voća.
Od tečnosti pije se obična voda, čaj, a dozvoljena je čak i kafa (bez šećera). Ono što je striktno zabranjeno su gazirana pića, alkohol i slatkiši.
Uz svaki obrok kao i između obroka – mogu se jesti neograničene količine krastavac salate (recept se nalazi dole) ili piti krastavac šejk – dakle, kada god vas napadne glad – slobodno navalite na salatu ili šejk od krastavca (recept je pri dnu strane).
Primer jelovnika:
Doručak: 2 tvrdo kuvana jaja + činija salate od krastavca;
Užina: 5 šljiva ili jedna veća jabuka ili breskva… ili neko drugo sezonsko voće u ukupnoj težini do 200 gr
Ručak: Tostirani integralni hleb + činija salate od krastavca
Užina: Šejk od krastavca
Večera: Voće po izboru (do 300 gr)
Kako se pravi salata od krastavca
Salata se izuzetno brzo pravi i veoma je jednostavna. Potrebne namirnice su: oko 400 gr krastavaca; 2 dl kiselog mleka ili jogurta (ko ima domaći kefir može ga staviti – varenje će mu biti više nego zahvalno), so i, ukoliko želite, mladi beli luk.
Način pripreme: Ogulite i isecite krastavac na sasvim male kolutiće. Posolite ih, lagano promešajte da se so pravilno rasporedi i prelijte kiselim mlekom, jogurtom ili kefirom pa opet lagano sve pomešajte. Po želji i ukusu dodajte sitno naseckani mladi beli luk i… odmah servirajte.
Kako se pravi šejk od krastavca
U blender ubacite: jedan mladi krastavac (sa sve korom – naravno dobro opran), šaku dobro opranog spanaća, jednu kiselu jabuku. Po želji dodajte malo narendanog svežeg đumbira ili na vrh noža đumbira u prahu. Dobro izmiksajte, sipajte u čaše i po vrhu pospite sa komadićima oraha ili badema. Lagano pijuckajte dok je sveže jer što duže stoji – gubi hranljive materije.
Ovakav napitak snabdeće vaše telo obiljem vitamina i minerala, a naročito vitaminima A i K. Napitak je takođe bogat vlaknima, magnezijumom, gvožđem, vitaminima C, E i B, kao i kalcijumom i kalijumom. Ceo spektar svega onoga što nam je potrebno i to sve u jednoj čaši!
Dodatne napomene
Iako je ovo veoma jednostavna dijeta, potrebno je da obratite pažnju na kvalitet namirnica – trudite se da koristite samo sveže povrće i voće od proverenog snabdevača.
Umerena fizička aktivnost je značajna stvar kod svake dijete pa i kod ove, pa će polusatna brza šetnja (to je ona šetnja gde osećate da počinjete da se znojite) – značajno pomoći u skidanju viška kilograma.
Otkrivamo vam veoma korisnu stranu krastavaca koja će vam biti od velike pomoći u domaćinstvu.
Čudotvorna gumica. Uz pomoć spoljašnje strane karstavca bez problema možete obrisati hemijsku olovku kad pogrešite. Isto tako pomoći će vam da obrišete tragove bojica i flomastera koje su vaši klinci ostavili po zidovima i nameštaju.
Odmaglite ogledala. Dosadilo vam je da vam se ogledala u kupatilu zamagle nakon tuširanja? Taj problem ćete efikasno rešiti ako ogledala premažete krastavcima.
Sjajno sredstvo za čišćenje. Ako vam je potrebno delotvorno sredstvo za čišćenje česmi, sudopera i posuđa od nerđajućeg čelika pokušajte sa krastavcima. Prerežite krastavac i njime dobro istrljajte prljava mesta, ostavite da stoji neko vreme pa zatim isperite.
Pasta za cipele. Ako žurite na sastanak i nemate vremena da ispolirate cipele jednostavno ih premažite svežim krastavcem. Zablistaće kao da ste ih satima polirali.
Izvor: ordinacija.tv ; Lifepress magazin; Dijeta.net
Paprika: Za imunitet, vid, kožu, kosu, nesanicu, stres, štiti od raka
Paprika je jedna od najpopularnijih vrsta povrća u svetu, a uz to ju je lako i uzgojiti. Svaki vrt u koji se zasadi obogaćuje širokom paletom sorti i boja koje variraju od zelene, žute, narandžaste, crvene, ljubičaste ili smeđe.
Jedan od razloga zašto je omiljena je i njen ukus zbog kojeg je deo mnogih sirovih i kuvanih jela te predstavlja nezamenljiv začin.
Istorijski ostaci iz Perua ukazuju na to da su se u Srednjoj i Južnoj Americi konzumirale još pre 9600 godina. Kolumbo ih je doneo u Evropu 1493. gde su vrlo brzo proširene i kultivisane. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika. Osim primamljivog ukusa, imaju i posebne lekovite odlike zbog kojih su dobrodošle na svačijem tanjiru.
Sastav i lekovitost paprike
100 g sveže crvene paprike sadrži 92% vode, 6 grama ugljikohidrata, 0,99 grama belančevina, 0,3 grama masti i 1,2 grama dijetetskih vlakana. Paprika je izvrstan izvor vitamina A, C i B6. Dobar je izvor dijetalnih vlakana, vitamina B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantoten), B9 (folacin) te vitamina K, mangana i magnezijuma. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Paprika sadrži 4 puta više vitamina C od narandže i preko 30 nutrijenata iz skupine karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice.
Zaštitnica vida
Paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju. Smatra se da redovna suplementacija zeaksantinom kod ljudi sklonih makularnoj degeneraciji vidljivo utiče na prevenciju gubljenja vida, a takođe pomaže i kod postojeće bolesti. Zeaksantin snažnim antioksidativnim delovanjem sprečava oštećenja oka. Štiti oko od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Da bi se postigli osetni rezultati, potrebno je dugotrajno uzimanje zeaksantina. Vitamin A u paprici takođe pomaže očima i u prevenciji noćnog slepila.
Smanjuje rizik od raka prostate
U jednoj studiji praćena je grupa muškaraca kako bi se pronašla veza između visokog unosa vitamina C, odnosno zelene paprike, i smanjenog rizika od raka prostate. Rezultati su pokazali da je kod ispitanika koji su pojačano unosili zelene paprike i brokulu bila manja pojava ove bolesti. Komponentama iz paprike – likopenu, beta karotenu, vitaminu C i A, te retinoidima pripisano je značajno smanjivanje rizika od raka prostate.
Preliminarna istraživanja pokazuju da paprika ima određena antikancerogena svojstva koja bi mogla vrediti i u prevenciji raka jednjaka i želuca.
4 puta bogatija vitaminom C od narandže
Paprika sadrži čak 300% dnevne potrebe vitamina C! Vitamin C važan je za proizvodnju kolagena. Kolagen je glavni strukturni protein u telu potreban za održavanje krvnih sudova, kože, kostiju i organa. Redovna konzumacija hrane bogate ovim vitaminom jača imunitet, neutralizuje štetne radikale i smanjuje rizik od mnogih bolesti.
Paprika za lepšu kožu i kosu
Ovo ukusno povrće jedna je od najkorisnijih namirnica koje će pomoći vašoj koži. Vitamin C i karotenoidi, kojima obiluje, zaslužni su za kvalitetan, sjajan i čisti ten. Paprika pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje. Vitamini, železo i beta-karoteni iz paprike odgovorni su za kontrolu proizvodnje melanina, pa se paprika preporučuje osobama svetle puti i svima koji imaju problem s hiperpigmentacijom kože. Ujedno, paprika na prirodan način deluje u zaštiti kože od bora, oštećenja i starosti, zahvaljujući snažnim antioksidativnim svojstvima. Zbog antibakterijskog delovanja, korisna je i u spoljnoj primeni, u obliku maski za kožu kojima se mogu tretirati akne. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike, pomešane s jednom kašikom meda. Nanesite je na lice i dekolte pa ostavite 20 minuta, a potom isperite mlakom vodom. Ova namirnica je odlična i za negu kose.
Sadrži vitamin B6, koji pomaže u sprečavanju gubitka kose, i veće količine železa, zaslužene za bolju cirkulaciju vlasišta, koje će podstaći rast kose. Papriku u prahu možete dodati u maloj količini kani za kosu, za intenzivniji crveni pigment.
Ublažava nesanicu, PMS i stres
Prirodni sastojci kojima paprika obiluje pomažu u smanjivanju anksioznosti, posebno one vezane uz PMS. Štite organizam od posledica stresa, ublažavaju nesanicu, loše raspoloženje i bezvoljnost. Vitamin B6 učestvuje u proizvodnji “hormona sna”, melatonina, ali i serotonina, “hormona sreće“, pa će vam paprika, osim ukusnog obroka, biti i doza opuštanja u napornom danu.
Sagoreva kalorije
Zbog niskoga udela kalorija i bogatstva vitamina i minerala, paprika je dobrodošla u svakoj vrsti dijete. Nedavna istraživanja pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija. Iako ne sadrže kapsaicin, koji čili čini ljutim i podstiče telo na znojenje, paprike ubrzavaju metabolizam bez uticaja na otkucaje srca i krvni pritisak. Birajte paprike koje nisu oštećene ni hemijski tretirane kako biste uz prijatnost, svome telu osigurali i porciju zdravlja.
Redovna konzumacija paprike: podiže imunitet; ublažava PMS; podstiče proizvodnju kolagena; poboljšava vid; štiti od raka prostate; podiže raspoloženje; podstiče rast kose; ubrzava metabolizam i pomaže pri mršavljenju.
alternativa-za-vas.com
Kupus za lečenje: Ciroze jetre, zapaljenja bubrega, želuca, bronhitisa, infekcija, opekotina, povreda (recepti)
Njegove listove privijamo na opekotine i povrede, dok rasolom lečimo mamurluk, ali je lekovitost kupusa mnogo šira od ovih nekoliko primena koje su svima poznate. Kao prirodni antiseptik, kupus deluje preventivno na mnoge bolesti
Kupus je kao jestiva biljka poznat odavno. Još je rimski pisac Katon Stariji u svom traktatu o poljoprivredi pripisao kupusu brojna lekovita svojstva.
Kod nas je, verovatno ne poznajući delo pomenutog rimskog državnika, dugo bilo uvreženo mišljenje da je kupus „sirotinjska namirnica“, bez nekog posebnog zdravstvenog značaja. Istina je da u svežem stanju obiluje hranljivim materijama, dok se pri kuvanju veoma velika količina njih izgubi. To loše mišljenje o kupusu potiču upravo iz činjenice da ga mi ovde već vekovima više volimo kuvanog nego svežeg u salati.
Kad smo već kod toga šta se nekada mislilo u našim krajevima, pomenućemo i to da se odvajkada govorilo da decu donose rode, dok se u tradiciji nekih zemalja Evrope, poput Francuske, s kolena na koleno prenosila legenda da se bebe rađaju u kupusu. Upravo zbog ovakvog značenja, kupusu se u pojedinim zapadnim kulturama pripisuje simbolika jedne tako važne stvari kao što je ljudski život.
Poznato je da su ugljeni hidrati i masti izvori energije, dok proteini služe za izgradnju organizma. U određenim dozama, ljudskom telu potrebni su i vitamini, minerali i ostale hranljive materije bez kojih opstanak čoveka ne bi bio moguć. Do danas je utvrđeno da je kupus veoma značajan izvor mineralnih soli, vitamina A, B, C i posebno vitamina K, celuloze, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, cinka, sumpora… Zato je preporučljivo da se u svežem ili kiselom stanju kao salata jede u svako doba godine, a posebno zimi, zbog čega je i prozvan „kraljem zimskog povrća“.
Dakle, kupus u ishrani ima neprocenjivu važnost, tako da je velika zabluda smatrati ga bezvrednom namirnicom.
Nekoliko činjenica o kupusu i njegovim blagodetima
Kuvani kupus, bez masnoće, preporučuje se osobama obolelim od ciroze jetre i zapaljenja bubrega.
Oboleli od čira i bolesti jetre ne bi ni u kom slučaju trebalo da jedu jela od kupusa napravljena sa mnogo masnoće, kao što je npr. podvarak.
Ljutina kupusa potiče od sumpornih heterozida, zbog kojih kupus deluje antiseptično i treba ga jesti preventivno u slučaju sprečavanja pojave zaraznih bolesti.
Pošto je kupus bogat sumporom, voda u kojoj je kuvan izvanredna je za lepu i negovanu kožu, tako da se konzumiranje ove vode preporučuje svima koji nisu zadovoljni kvalitetom svoje kože.
Sok od kupusa dobar je prirodni lek za lečenje oboljenja sluzokože organa za varenje, naročito želuca.
Slatki i kiseli kupus, a posebno rasol (voda iz kiselog kupusa), pravi su narodni lekovi protiv zatvora.
Iz narodne medicine potekao je i provereni recept za lečenje mamurluka, gde je glavni adut opet rasol iz kiselog kupusa.
Sok od svežeg kupusa štiti mozak od štetnog delovanja slobodnih radikala i ukupne štete koju prouzrokuje starenje.
Ako se nekoliko listova svežeg kupusa skuva u šolji mleka, dobija se napitak koristan u borbi protiv bronhitisa.
Malokrvnim osobama preporučuje se da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari ili da svakog dana popiju dve čaše isceđenog soka.
Lekovito svojstvo kupusa nikako ne treba zaboraviti kada su u pitanju opekotine, rane ili čirevi, gde se stavljaju listovi kupusa kako bi se tegobe otklonile i sprečilo stvaranje gnoja i infekcije.
Sok od kupusa
Lekoviti sok od kupusa je primera radi bogatiji vitaminom C od narandže. Kada su u pitanju minerali najbolji je izvor kalijuma koji ima značajnu ulogu u regulaciji rada srca, nervnog sistema. Pritom on utiče i na rad creva i mišića.
Kupus kalorije sadrži u maloj količini. U 100 grama nalazi se svega 23 kcal. Stoga se isti često koristi u dijetama. Najpoznatija je svakako kupusova dijeta, koja je širom sveta poznata pre svega među ženskom populacijom.
Ovo je biljka sa malom količinom kalorija, ima svega 23 kalorije na 100 gr, pa se često koristi u dijetama, a kupus dijeta poznata je širom sveta pre svega među ženskom populacijom.
Kupus u sebi sadrži i proteine 1,3g , ugljene hidrate 6g, šećer 3g i dijetska vlakna 2,5g. Dobar je izvor riboflavina i amino kiseline glutamina.
Kupusov sok kao lek za mnoge bolesti
Ako ga koristite za lečenje, najbolje je upotrebljavati svež, sirov kupus iz ekološkog uzgoja. Što znači da nije tretiran hemijskim proizvodima, te je bezbedan za svakodnevnu upotrebu u vidu napitka.
Leči anemiju i popravlja krvnu sliku
Kako je kupus bogat mineralima među kojima su značajno zastupljeni gvožđe, cink, magnezijum i fosfor, ispijanje ovog napitka može u velikoj meri poboljšati krvnu sliku. Pre svega se preporučuje mladim ženama, koje imaju obilne menstruacije, jer najčešće i imaju ovakvih problema.
Osobe koje pate od anemije bi ga trebale koristiti redovno. Po nekim mišljenjima, sok od kupusa za lečenje malokrvnosti je u istom rangu kao i visoko cenjena cvekla.
Jednom čašom soka dnevno do zdravih nerava
Ispijanje svežeg soka od kupusa za ublažavanje anksioznosti i nervoze sve češće se preporučuje. Ovakvi poremećaji pogađaju sve veći broj populacije, a kao glavni uzrok smatraju se brz i stresan način života.
Savremeni životni tokovi i otuđenost doveli su do povećanja broja ljudi koji pate od depresije. U njenom lečenju se kao alternativa preporučuje grickanje kupusa koji je pun minerala i vitamina koji podižu organizam.
Kupusovim sokom možete poboljšati san i ukloniti nesanicu jer deluje opuštajuće i umirujuće na telo.
Prirodan lek za bolesti pluća i grla
Kupus u kombinaciji sa medom, ne zvuči baš najbolje, ali je odličan za zaštitu i lečenje pluća od upale. Deluje vrlo uspešno u prevenciji i lečenju bronhitisa i astme, jer pročišćava disajne puteve.
Ako vas boli grlo umesto septoleta, mućkajte usta i grguljajte sok od kupusa. On se pokazao kao dobar prirodni lek za inflamatorne procese.
Izlečite stomak na prirodan način
Sveže ceđeni sok od kupusa za gastitis je pun pogodak. Pri tom dobar je izbor i za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Preporučuje se ispijanje pune čaše napitka pre svakog obroka.
Uticaj u lečenju ovakvih stanja kupus ima zahvaljujući amino kiselini glutaminu koji štiti, ali i obnavlja sluzokožu želudca. Ima funkciju u čišćenju creva i celog organizma.
Kupus zbog svog sastava ima i blago laksativno delovanje, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora. On podstiče redovno pražnjenje creva.
Zanimljiva činjenica je da je davne 1952 godine u kupusu pronađen vitamin za koji je utvrđeno da direktno leči čireve na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, a koji je kasnije dobio naziv vitamin U ( lat. ulcus – čir).
Rešite se helikobakterije jednom za svagda
Helikobakteriju ima čak neverovatnih 80 procenata populacije. Izaziva upale, pojačava kiselinu i odgovorna je za nastanak čira na želucu i gornjem dvanaestercu.
Osobe koje su zaražene imaju simptome kao što su mučnina, nadutost, bolovi u gornjem stomaku, nedostatak apetita i loš zadah. Često osećaju sitost i posle unete manje količine hrane, vrtoglavicu i tamu stolicu. Smatra se kako ova bakterija može dovesti do razvoja raka.
Sveži domaći sok od kupusa je starinski prirodni lek za helikobakter. Preporučuje se konzumacija na prazan stomak, 2 decilitra dnevno.
Značajan je u prevenciji pojedinih oblika raka
Kupus ima antikancerogena svojsva. Deluje preventivno na nastanak karcinoma creva, bešike i prostate. Ovo zeleno povrće u sebi sadrži sinigrin, koji deluje preventivno.
Pored toga, ceđeni sok od kupusa ima i antioksidativna svojstva. Čisti ceo organizam, ali i krv od toksina, sprečava pojavu slobodnih radikala, i pojačava imuni sistem.
Kako napraviti sok od kupusa u kućnoj varijanti
Kupus je veoma zahvalan za pripremu i dobro se slaže sa ostalim povrćem. Tako da ćete vrlo brzo odgonetnuti koja kombinacija vam se najviše sviđa.
Recept za sok od kupusa
Iseckajte četvrtinu glavice kupusa, koju ste prethodno dobro oprali. Očistite i iseckajte jednu šargarepu. Sve stavite u sokovnik i dodajte pola čaše vode.
Ovo je osnovni recept, koji možete dalje nadograđivati. Dodajte malo izdrendanog svežeg đumbira, celer ili jabuku za još bolji efekat.
Napravite sveži voćni napitak sa bananom i kivijem u za 5 minuta
Operite i iseckajte 1/4 kupusa, ogulite jednu zrelu bananu i kivi srednje veličine. Stavite u sokovnik i dodajte 1/4 čašu vode. Uključite aparat i za par minuta dobićete savršen napitak za zdrav početak dana.
Iscedite sok od crvenog kupusa za zdrav početak dana i jaku krv
Biće vam potrebno:
1/4 glavice crvenog kupusa,
1 celer,
jedna cvekla,
Priprema recepta:
Sve sastojke dobro operite i isecite. Ubacite u blender i dodajte malo vode. Miksajte nekoliko minuta i piće je spremno. Umesto cvekle, povremeno ubacite jabuku radi raznovrsnosti.
Crveni kupus se odlično slaže sa narandžama i šargarepom.
Kako se pravi svež napitak bez upotrebe sokovnika
Odgovor kako napraviti sok od kupusa bez sokovnika je veoma jednostavan.
Uzmite 500 grama kupusa. Naribajte ga na ribežu, a zatim sameljite. Ostavite neko vreme nek odstoji, a zatim ga procedite kroz gazu.
Ovako dobijen kupusov sokić čuvajte u frižderu, ali gledajte da vam ne stoji dugo. Najbolje ga je popiiti svežeg i dok su svi sastojci još tu.
Rasol-sok kiselog kupusa
Kiseliti kupus svi znamo, dobija se fermentacijom, a tečnost koja se izdvoji zove se rasol. Ona je odlična za probavu, otklanja tvrdu stolicu i značajno utiče na rad creva.
Prepun je vitamina B i dragocenih minerala. Koristi se i za ublažavanje mamurluka.
Obloge od kupusa za šta su sve dobre
Sok od kupusa nije jedini recept koji ćemo podeliti sa vama. Obloge od lista imaju takođe brojne benefite, a pre svega su učinkoviti u tretmanu upala i otoka.
Artritis i reuma su upalne bolesti koje napadaju zglobove, kosti i mišiće. Kupus ima protivupalna svojstva i ublažava simptome ovih oboljenja.
Najčešće se koriste oblege od kupusa sa rakijom koje se stavljaju na problematična mesta. U narodnoj medicini mogu se naći zapisi o peglanju listova ove biljke. Oni su se još vrući stavljali na delove tela zahvaćene upalnim procesima.
Sok od kupusa kao lek se koristio kod brojnih upala, ali i za lečenje proširenih vena. U tretmanima se koriste obloge od vate prethodno namočene u kupusov sok, koje se umotavaju oko nogu.
Prednosti kupusa za mršavljenje
Ova zelena biljka okruglog oblika je odlična vest za debeljuce. Ako želite skinuti kilograme koji su se nagomilali, sok od kupusa za mršavljenje je najbolji izbor. Ispijajte lagano ovaj blagotvorni napitak i eliminisaćete višak masnoća.
Kao što smo rekli, kupus ima jako malo kalorija, pa je odličan za dijetu, jer usporava preradu ugljenhidrata u masti. Pored toga, on je pun vlakana te poboljšava rad creva, podstiče redovno pražnjenje. Istovremeno on je fenomenalan izbor za kompletan detoks celog tela.
Pored toga, svi smo do sada čuli za famoznu kupus dijetu. Ona daje ekstra rezultate, a podrazumeva uvođenje u ishranu ukusne supe sa povrćem i naravno kupusom.
Ko ga ne bi smeo piti?
Kao i sa svakom hranom, unos kupusa treba biti umeren i kontrolisan. Može se konzumirati nekoliko puta dnevno , pola sata pred obrok. Međutim, osobama sa dijagnostifikovanim peptičkim ulkusom i gastritisom preporučuje se prethodna konsultacija sa lekarom.
Iako lekovit, sa brojnim prednostima, sok od kupusa u trudnoći zahteva oprez prilikom korišćenja. Buduće mame bi trebale obratiti pažnju na njegov unos, i naravno neophodno je savetovanje sa doktorom koji vodi trudnoću.
Trudnice i dojilje bi trebale znati i za njegove prednosti kod oteklih dojki, posebno nakon porođaja. Za ovakve tegobe uglavnom se koriste obloge od kupusa.
bastabalkana.com; pressserbia.com
Karfiol: Za imunitet, prevenciju raka, krvni pritisak, osteoporozu, sinusitis, dijabetes, ekcem i kožna oboljenja (recepti)
Dokazano je da ovo povrće, osim što je hranljivo, može da detoksikuje naš sistem i ojača imunitet, a vrlo je efikasno u prevenciji raka i smanjivanju rasta tumorskih ćelija.
Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa, a ova zeljasta biljka u poslednje vreme privlači pažnju istraživača zbog svojih čudotvornih moći u borbi protiv raka, uključujući tumore pluća, debelog creva, dojke, bešike i kancera jajnika. Antioksidativna svojstva karfiola važna su tema savremenih istraživanja. Hranljive materije u ovom povrću bogate su antioksidantima i upravo one pomažu u smanjenju rizika od raka, tako što povećavaju aktivnost enzima koji su uključeni u detoksikaciju kancerogenih materija. Karfiol je bogat vitaminom C, koji može da spreči nastanak raka zbog velikog prisustva antioksidanata. Takođe, on sadrži mnogo magnezijuma koji je važan u oksidoreduktivnim mehanizmima našeg tela. Magnezijum je dovoljno snažan da bi naše telo sačuvao od oksidativnog stresa, čime se sprečava rak. Osim toga, ovo povrće leči nestabilan krvni pritisak, osteoporozu, sinusitis, a pomaže i kod tegoba izazvanih šlogom, dijabetesom, ekcemom i drugim kožnim oboljenjima. Bilo da jedete sirov ili baren, kao salatu ili lagano glavno jelo, on će vam pomoći da se rešite nesanice i okrepite posle neprospavane noći. Pored antioksidativnog delovanja, karfiol igra veliku ulogu i kao čistač organizma od štetnih materija nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja.
Čuvar srca i krvnih sudova
Zbog velike količine vitamina C (u sto grama svežeg karfiola ima 80 odsto dnevne doze) i folne kiseline, deluje preventivno protiv nastanka srčanih oboljenja. Pomaže u redukciji homocisteina u krvi, a smatra se da je povišen nivo homocisteina rizičniji po zdravlje srca i krvnih sudova od povišenog holesterola. Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze. Pomaže kod tegoba izazvanih alergijom, astmom ili infekcijama respiratornog trakta. Blagotvorno deluje kod prehlade i gripa. Pokazao se kao odličan saveznik u borbi protiv upale desni, bolesti zuba, usne duplje i ždrela. Nutricionisti ga preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, kao i pripadnika jačeg pola koji imaju problema s prostatom. Pored lekovitih svojstava, karfiol poseduje i osobine moćnog afrodizijaka. Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima jer ima malu kalorijsku vrednost. Od svih hranljivih sastojaka najviše sadrži vode.
Posna supa od karfiola
Sastojci:
-
1 karfiol, srednje veličine
-
3 šargarepe
-
koren celera
-
koren peršuna
-
koren paštrnaka
-
1 manji crni luk
-
suvi začin i so
-
rezanci za supu
U lonac usuti vode pa staviti da provri. Kad provri dodati koren paštrnaka, celera i peršuna.Posle 20 minuta dodati šargarepu isečenu na kolutove i crni luk, ceo. Posle 10 minuta dodati karfiol odvojen na buketiće. Dodati kašiku suvog začina i ostaviti da kuva na laganijoj vatri dok karfiol ne omekani. za to vreme će se i ostalo povrće skuvati. Kada sve omekani izvaditi koren peršuna, parštrnaka i celera. Izvaditi i crni luk ( sem ako ga volite u supi ), pa zakuvati rezance i isključiti vatru. Ostaviti još malo koliko je ringla šporeta vruća da se rezanci skuvaju. Po potrebi posoliti još malo.
Čorba sa karfiolom i belim lukom
Sastojci:
1 manja glavica karfiola
1 glavica luka
1 veći krompir
1 l bistre supe od zeleni (ili kocke)
1 glavica belog luka
1 kašičica kurkume
so i biber
peršun
Priprema:
-
Sa glavice belog luka isecite vrh, tako da se vide čenovi. Zamotajte je u foliju i pecite u rerni oko pola sata. Ostavite da se ohladi.
-
Crni luk iseckajte i propržite na ulju, da postane staklast. Operite karfiol, iskidajte ga na cvetiće. Dodajte u luk, nastavite da pržite, pa dodajte kurkumu. Krompir oljuštite i isecite na kockice i dodajte u karfiol. Dinstajte u malo vode oko deset minuta.
-
Celu glavicu belog luka stisnite tako da se meka unutrašnjost istisne u supu.
-
Ostavite da čorbica vri petnaestak minuta, pa je izblendirajte štapnim mikserom. Dodajte so i biber pa servirajte dekorisano peršunom.