Sakupljanje koštunjavog voća se praktikuje još od neolita, a arheolozi pri raskopavanju u Evropi i Aziji često nailaze na ljuske od orašastih plodova. Orašasti plodovi su nezamenljiv deo zdrave ishrane čoveka. Oni sadrže dosta vitamina, minerala i mikroelemenata, koji su veoma važni za ljudski organizam. Orašasti plodovi su hrana koja znatno može nadomestiti korisne sastojke mesa, pa ih to čini obaveznim u vegetarijanskoj ishrani. Prema definiciji, orašasti plodovi su suvi plodovi sa jednom ili više semenki, koji su obavijeni čvrstim omotačem.

Vrste orašastih plodova

Potrebno je pomenuti da neke popularne vrste u biološkom pogledu ne pripadaju koštunjavom voću, ali zbog njihove popularnosti kao pripadnici ove grupe će biti nabrojani. U tu grupu spadaju pistaći, makadamija, indijski orah i brazilski orah.

Orasi

Još od doba Rimljana je poznato koliko su orasi ukusni i lekoviti. Oko 15 vrsta tzv. kraljevskog lešnika je rasprostranjeno u Južnoj Evropi, Istočnoj Aziji i Americi, a kod nas raste samo drvo oraha. Pretpostavlja se da orah dolazi iz Persije a na arheološkim nalazištima u Francuskoj postoje tragovi ovog koštunjavog voća koji su stari preko 8000 godina. Još u 16. i 17. veku se smatralo da konzumiranje oraha daje bistar um, a takođe povoljno utiče na srce i sam mozak. Danas su ovakve tvrdnje naučno potkrepljene. Orasi su izvor masti, vitamina A C i D i tanina.

Bademi

Ako pratimo istoriju badema, možemo se vratiti sve do grobnice Tutankamona. Smatra se da nam bademi dolaze iz Jugoistočne Azije a kultivisani oblik ove biljke može uspeti u severnim delovima (Velika Britanija). Ovi orašasti plodovi rastu na drvetu koje može dostići visinu od 4 do 9 m i može imati bele ili bledoroze cvetove. Dokazi o postojanju badema datiraju još iz rane bronzane epohe na Bliskom istoku. Bademi su bogati vitaminom E, a takođe sadrže i ulje i emulsiju, kojaima široku primenu u kozmetičkoj industriji. O bademima se govori još u Bibliji.

Kikiriki

Kikiriki pripada porodici mahunarki i rođak je sočivu i grašku. Ovo koštunjavo voće spada u omuljenu hranu majmunima i dolazi nam iz Južne Amerike, sa teritorije između Brazila i Perua. Kikiriki je zeljasta biljka koja daje podzemne plodove. Kada cvetovi uvenu, oni se spuštaju do zemlje i prave udubljenja. Plodovi mogu da rastu samo na tamnom mestu na dubini do 15 cm. Kikiriki je veoma bogat proteinima i sadrži veliki broj antioksidanata.

Leblebija

Leblebija je orašasti plod poreklom iz Male Azije tačnije sa prostora biblijskog drevnog grada Jerihona. Leblebija je kultivisana još pre 5000 godina na Mediteranu, a bila je veoma popularna kod Rimljana Grka i Egipćana. Danas se leblebija uglavnom gaji u Indiji, Pakistanu, Turskoj, Australiji Iranu, odakle se i izvozi. Desi i kabuli su dve glavne vrste ovog orašastog voća. Ona ima nizak glikemijski indeks, sadrži dosta vitamina B9 i minerale kao što su gvožđe, magnezijum, fosfor i cink, molibden, mangan i bakar.

Semenke suncokreta

Semenke suncokreta su veoma popularne na našim prostorima. One su plodovi suncokreta, koji sadrže važne belančevine i masti koje se lako usvajaju, a takođe sadrže i vitamine koji su rastvorljivi u mastima – A, E i F. Upravo zbog ovih korisnih materija je suncokret veoma koristan za oči i krvne sudove. Semenke suncokreta sadrže cink i magnezijum, kojipozitivno utiče na rad srca i nervnog sistema.

Semenke bundeve

Semenke bundeve su veoma korisne. Najveći izvoznici semenki bundeve su SAD, Meksiko, Indija i Kina. U poređenju sa ostalima, semenke bundeve su niskokalorične i preporučuju se osobama sa prekomernom težinom i dijabetičarima. Ove semenke potpomažu varenje i preventivno deluju kod srčanih oboljenja. Semenke bundeve su prava riznica minerala, koji blagotvorno utiču na sistem za varenje, reproduktivni i lokomotorni sistem, kao i na dobar vid.

Indijski orah

Indijski orah je drvo koje voli toplotu i koje dolazi iz prašuma Amazona. Južnoamerikanci imaju mnoge nazive za ovo drvo a jedan od njih je i akažu (žuto voće). Indija je drugi najveći proizvođač ovog oraha, pa se zato ovo koštunjavo voće naziva i indijski orah. U omotaču koji se nalazi oko semenki ima ulja, od kojeg se pravi mastilo za pečate za tkaninu, pa se negde nazivaju i mastiljavi orasi. Indijski orah postaje popularan u 16. veku, kada portugalski moreplovci stižu do teritorija današnjeg Brazila. Najveći proizvođači indijskog oraha su Indija, Vijetnam i Brazil. Ove zemlje zajedno čine više od 90% ukupnog svetskog izvoza indijskog oraha. Najbolje vrste indijskog oraha dolaze iz indijskog grada Kolam, gde se godišnje proizvede 4000 tona. Indijski orah je dobar izvor bakra magnezijuma i fosfora.

Pistaći

Pistać je drvo otporno na hladnoću, čiji plodovi sazrevaju samo na visokim temperaturama. On je blizak rođak indijskom orahu. Potiče iz Zapadne i Male Azije, obuhvatajući prostor od Sirije do Kavkaza i Avganistana. Ovi orašasti plodovi su bili popularni još kod starih Grka, koji su ih sa zadovoljstvom konzumirali i nazivali ih “magičan orah”. Drvo pistaća se iz Sirije donosi u Italiju, a odatle se rasprostranjuje i po drugim mediteranskim zemljama. U SAD se ovo drvo prvi put pojavljuje 1854. godine. Najveći proizvošači pistaća su Turska, Iran, Sirija, Indija, Grčka, Pakistan.

Kesten

Drvo kestena raste u predelima gde je topla i umerena kilma, a smatra se da mu je zemlja porekla Mala Azija. Kako legenda kaže, 401 – 399. godine pre nove ere je grčka vojska opstala za vreme prehoda preko Male Azije zahvaljujući kestenju. Kestenje je korisno i za aktivne sportiste. Ima nizak sadržaj masti, dosta vitamina C, a takođe sadrži i fosfor, kalijum, itd. Kesten sadrži dvaput više skroba od krompira što ga čini jednom od najvažnijih hranljivih kultura u Japanu, Kini i Južnoj Evropi.

Lešnik

Lešnik je žir koji dostiže visinu od 3 do 8 m, a ponekada ona može biti i 15 m. Teško je ustanoviti kada su se lešnici prvi put koristili, iako arheološka nalazišta svedoče da je to bilo na teritoriji Azije i Evrope. Lešnici imaju visok sadržaj belančevina i vitamina E i nizak sadržaj masti u poređenju sa drugim orašastim plodovima. Njihova upotreba je popularna u kulinarstvu, budući da se oni odlično slažu uz čokoladu. Daleko u prošlosti su naši preci verovali da lešnici imaju magičnu moć – mogu da spreče munje i da zaštite od uroka.

Pinjole

One dolaze iz Livana. Njegovi plodovi su teški za kultivisanje mali i bež boje, koji se dobijaju od šišarki različitih vrsta ovog drveta. Dosta podsećaju na nabubrela zrna pirinča. Veoma se koriste u španskoj i arapskoj kuhinji.

Koštice kajsije

Sirove koštice kajsije su veoma korisne za zdravlje. Zbog izbalansiranog sadržaja aminokiselina u belančevinama koje se nalaze u ovim košticama, one imaju visoku biološku vrednost. Takođe su veoma korisne i masti koje ove koštice sadrže, jer se u njima nalaze esencijalne nezasićene masne kiseline. Koštice kajsije sadrže minerale kao što su kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, vitamine A, E, B1, B2, niacin, fitosterole, dijetetska vlakna, itd. Ove koštice su korisne za osobe sa hiperlipoproteinemijom, aterosklerozom i ishemijske bolesti srca, kod vegetarijanske ishrane, anemije, iscrpljujućeg bolovanja nakon operacija, povreda, opekotina, za vreme oporavka.

Sastav orašastih plodova

Sastav orašastih plodova varira u zavisnosti od njihove selekcije, uslova gajenja i klimatskih faktora. Orašasti plodovi su bogat izvor važnih hranljivih materija, gde spadaju i belančevine, a takođe imaju i visok sadržaj masti (47 – 64%). Orašasti plodovi su važan izvor velikih količina esencijalnih materija koje se lako usvajaju – polinezasićene masne kiseline, fosfolipide i vitamin E. 65 g orašastih plodova obezbeđuje organizmu onoliko proteina koliko 30 g mesa bez masti. Koštunjavo voće sadrži velike količine folne kiseline, niacina (vitamina PP), vitamina B6 i E, kao i veliki broj mineralnih materija – magnezijum, bakar, cink, selen, fosfor i kalijum.

Orašasti plodovi ne sadrže holesterol. Oni su bogati mastima, ali većina njih (85%) od masnih kiselina koje se nalaze u njima su nezasićene. 50 g orašastih plodova dnevno snabdeva organizam sa oko 13.5 g proteina, 8 g ugljenih hidrata, 205 mg fosfora, 90 mg magnezijuma, 370 mg kalijuma. Imaju visok sadržaj biološki važnih lipida, što pojedine orašaste plodove čini korisne izvore za dobijanje biljnog ulja. Jedino kestenje ne sadrži visok procenat masti – oko 2%. Orašasti plodovi sadrže esencijalne omega-6 i omega-3 masne kiseline.

Koristi od orašastih plodova

Kako bi maksimalno iskoristili sve blagodeti orašastih plodova, treba da ih konzumirate sirove. Termička obrada uništava veliki deo vitamina i minerala. Kao glavna osobina sirovog koštunjavog voća se smatra njihova moć da organizmu dostave proteine kao antioksidante protiv stresa i stimulisanje imunog sistema. Uz njihovu pomoć se i kalcijum lakše usvaja. Druga vredna komponenta orašastih plodova je folna kiselina, koja ne neophodna za ćelijsku deobu i stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Redovna konzumacija različitih vrsta orašastih plodova smanjuje verovatnoću da se masti skupljaju po zidovima arterija. Utvrđeno je da osobe koje konzumiraju 100 g orašastih plodova sedmično imaju 30% manju verovatnoću da obole od anemije, da imaju gušavost, raširene vene i povećanu prostatu. Oni ređe oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja i imaju zdraviji koštani sistem i zubnu gleđ u poređenju sa onima koji veoma reto ili gotovo uopšte ne konzumiraju orašaste plodove. Koštunjavo voće je široko rasprostranjeno u istočnoj narodnoj medicini. Zbog visoke kalorijske vrednosti, oni su odličan pomoćnik u dijetama za gojenje, koje se primenjuju za oporavljanje od teških oboljenja i iscrpljujućeg fizičkog rada.

Poznato je da orašasti plodovi podmlađuju, zahvaljujući materijama koje deluju kao antioksidanti – vitamin E, selen, flavonodidi, nezasićene masne kiseline, koje sprečavaju dejstvo slobodnih radikala. Orašasti plodovi snižavaju nivo lošeg holesterola u organizmu, koji povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja i čuvaju nivo dobrog holesterola.

Orašasti plodovi su odlično profilaktično sredstvo, tako što sprečavaju dejstvo slobodnih radikala, koji su uzročnici bolesti kao što su ateroskleroza, katarakta, proširenje vena, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, moždanog udara, bronhijalne astem, dijbetesa, depresije, mnogih vrsta raka.

Orasi poboljšavaju mentalne aktivnosti, jačaju srce, pomažu kod problema sa želucem i jetrom. Preporučuje se dojiljiama i maloj deci. Semenke suncokreta su veoma korisne za sve žlezde sa unutrašnjom sekrecijom, za sluzokožu, krvne sudove i oči. Leblebija se nalazi na drugom mestu, odmah nakon soje, kada su u pitanju masti i veoma je korisna za vegetarijance.

Kikirki je bogat folnom kiselinom i ima visok sadržaj vlakana, koji sa svoje strane daju osećaj sitosti, pa se zato preporučuje u dijetama za mršavljenje. Konzumacija kikirikija snižava holesterol, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava pamćenje. Kod dijabetičara je kikiriki dobar regulator koncentracije insulina i šećera u krvi.

Bademi su važan deo u ishrani dojilja i trudnica. Imaju visok sadržaj kalcijuma, pa na taj način doprinose rastu kod male dece. Narodna medicina preporučuje bademe kod problema sa želudačno – crevnim traktom. Takođe, bademi su korisni za osobe koji imaju kiseline u želucu.

Kestenje je bogato skrobom. U narodnoj medicini je kestenje poznato kao sredstvo protiv dijareje. Ovi orašasti plodovi jačaju krvne sudove, pa su odlično sredstvo za ublažavanje proširenih vena i obilnih menstruacija. Kupke sa kuvanim kestenjem (kada nije oljušteno) leče hemoroide.

Lešnik, koji je bogat vitaminom B, gvožđem i kalcijumom, se preporučuje nakon teških infekcijskih oboljenja. Visok sadržaj joda pomaže u sprečavanju gušavosti. U narodnoj medicini su lešnici odlični za lečenje bolova u zglobovima. Pistaći su korisni kod velikih fizičkih opterećenja, kod srčanih obolljenja, oboljenja jetre, žutice i povraćanja.

Narodna medicina preporučuje ove orašaste plodove osobama koje imaju anemiju, jer kod njih je svakodnevna konzumacija kestenja početkom jeseni i više nego preporučljiva. Obloge od mlevenih kestena ublažava reumatske bolove, dok kuvani ili pečeni kesteni su odlično sredstvo protiv dijareje, zbog visokog sadržaja tanina i pektina.

Štetnost orašastih plodova

Kikiriki, kao i neke druge vrste koštunjavog voća, može izazvati alergije, koje mogu dovesti i do alergijskog šoka, a odatle se može pojaviti i niz neželjenih posledica. Leblebija, takođe, može izazvati alergije, jer ima visok sadržaj purina. To su prirodna jedinjenja, karakteristična za biljke, životinje i ljude. Povećan unos purina se dovodi u vezu sa proizvodnjom mokraćne kiseline, koja je povezana sa pojavom gihta i formiranjem kamena u bubregu. Iz tog razloga osobe koje imaju navedena oboljenja bi trebalo da izbegavaju kozumaciju leblebije.

Orašasti plodovi su bogati mastima, pa nije preporučljivo da se preteruje sa njihovim unosom. Oni mogu brzo da zasite, pa kada se pretera sa njihovom konzumacijom, izazivaju nelagodnost u želucu. Ljubitelji gorkih koštica kajsija bi trebalo da ograniče njihovu konzumaciju i da ne jedu više od 2 – 3 gorke koštice kajsije odjednom – naravno, uslov je da nemaju problema sa želucem i jetrom. Takođe, ove koštice se ne preporučuju osobama koje su na dijeti za mršavljenje.

Izvor: ordinacija.tv ;bonapeti.rs

Stablo duda, nekada simbol starinskih dvorišta i vojvođanskih salaša, danas se na našim ulicama, pogotovo gradskim, sve ređe može videti. U svakom slučaju, ako naiđete na dud, bilo beli ili crni, nemojte ga zaobići. Pojedite ga svežeg, naberite za sirup ili pekmez. Od njega se može napraviti i vino, ali i vrlo cenjena rakija dudovača.

Crni i beli dud

Dudinje su slatke i hranljive, sadrže prirodne šećere i vitamine, a gotovo svi delovi ove biljke imaju mnoga lekovita svojstva. Sadrže prirodne šećere (najviše glukozu), vodu, limunsku i jabučnu kiselinu, pektine, sluzi, tanin, smole i vitamine C i B2. Od minerala najviše ima gvožđa, kalcijuma i mangana. Beli dud je slađi jer ima više šećera, a manje organskih kiselina. Ljudi znaju za njegova lekovita svojstva od davnina. Od osušenih lisnih pupoljaka prave se čajevi protiv gojaznosti i oboljenja srca i krvnih sudova. Kora drveta preporučuje se protiv visokog krvnog pritiska i zatvora, a prašak od nje služi za posipanje rana jer pospešuje zarastanje.

Šta sve leče dudinje

Zrele dudinje regulišu varenje i čiste organizam, a njihov svež sok podstiče mokrenje, znojenje kod visoke temperature, olakšava iskašljavanje i služi za ispiranje kod upale grla. Poslednja naučna istraživanja potvrdila su da slatki plodovi poboljšavaju vid, regulišu apetit, a pomažu i kod hroničnog gastritisa i hepatitisa. Blagotvorne su u lečenju anemije, regulacije metabolizma i sniženja holesterola. Ubrzavaju oporavak organizma posle dugih i teških bolesti, preporučuju se ženama posle porođaja, a koriste se i kao preventiva za mnoga kancerogena oboljenja. U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani, dok se u Japanu iz cvetova duda izrađuje kozmetička krema za odstranjivanje pega i drugih nečistoća na koži.

–  Dudinje poboljšavaju imunitet, a svi oni koji pate od manjka tečnosti u organizmu treba da dnevno unose jednu šaku dudinja s vodom.

–  Korisne su za sve one koji tokom dana mnogo naprežu oči, a redovna konzumacija jača čulo vida.

–  Zahvaljujući hranljivim mineralima i vitaminima, dudinje pomažu u lečenju mnogih hroničnih bolesti.

–  Redovnom upotrebom, dudinje pojačavaju apetit i poboljšavaju ceo digestivni trakt.

–  Redovnom upotrebom soka od dudinje možete izlečiti bolesti kao što su anemija, vrtoglavica, bledilo, insomnija i jako lupanje srca.

–  Osobe sa sedom kosom mogu da pronađu spas u ovom čudotovornom plodu. Sok od dudinje direktno se nanosi na kosu i povoljno utiče na rast i jačanje dlake, i sprečava sede.

–  Dudinje pomažu i kod hipertenzije, jačaju jetru i bubrege.

–  Konzumiranje soka od dudinja posle operacija veoma je korisno jer garantuje brži i bezbolniji oporavak.

–  Pijenje soka posle porođaja može veoma pozitivno da utiče na ženino zdravlje.

–  Dudinje snižavaju holesterol, ali i šećer u krvi i potpomažu izbacivanje tečnosti.

Dud kao lek tradicionalna upotreba

• Listovi duda se koriste za lečenje gripa, prehlade, krvarenja nosa i infekcija oka.

• Tinktura koja se pravi od kore drveta duda koristi se za zubobolju.

• Dudinje se koriste za lečenje tinitusa, inkontinencije, zatvora i prevremeno sedenje kose.

• Koren duda se može konzumirati ako kašljete, imate astmu, edem pluća, bronhitis, dijabetes i povišen pritisak.

• Kora od duda se koristi ako imate pantljičaru u stomaku.

• Ekstrakt duda ima antigljivična i antibakterijska svojstva.

• Koristi se za lečenje dijabetesa.

• Ukoliko vas boli grlo, grgoćite ekstrakt duda.

RECEPTI SA DUDINJAMA

Sok od dudinja

U 3 kg dudinja i 2 l vode dodajte 30 gr vinske kiseline, ostavite 24 sata, procedite, kuvajte sa šećerom (odnos soka i šećera 1:1) na laganoj vatri i skidajte penu. Sok ukuvajte do željene gustine i pijte ga razblaženog sa vodom.

Pekmez od dudinja

Sastojci

• 1,5 kilogram duda

• 300 grama šećera (od šećerne trske)

• 1 kesica pektina

Priprema

• Operite i očistite dudinje, i obavezno poskidajte peteljke

• Stavite u veliku činiju, u koju ćete dodati šećer i pektin

• Na tihoj vatri, mešajte dok se sav šećer ne otopi

• Sterilišite tegle koje ćete koristiti za čuvanje pekmeza pod vrelom vodom

• Tegle stavite u veliku šerpu punu vode (koja će se kuvati), sipajte pekmez i ostavite da se krčka 10-ak minuta

• Zatvorite tegle, sačekajte da se prohlade pa stavite u frižider.

Čaj od suvog dudovog lišća

Osim dudinja, leti se ubiru i listovi, koji se mogu i osušiti na provetrenom i zasenjenom mestu. Koriste se i kao dodatak varivima ili pripremljeni kao čaj, pomažu u lečenju šećerne bolesti.  Za čaj je potrebno 100 grama svežeg ili suvog lišća, koje se stavi u manji lonac i prelije litrom proključale vode. Zatim poklopite i ostavite da odstoji desetak sati. Procedite i pijete više puta dnevno kao zamenu za vodu.

Sladoled od dudinja

Potrebno je: 200 g suvog duda, 600ml vode, 3 jajeta, 70 g šećera, 200 g slatke pavlake i 2 kašike meda.

Dudinje potopite u vodu da omekšaju, posle sat vremena ih izblendirajte zajedno sa vodom, pa pomešajte sa slatkom pavlakom i medom.

Umutite čvrst sneg od belanaca sa kašikom šećera.

Posebno umutite žumanca sa preostalim šećerom, dodajte dudinje sa pavlakom i medom, promešajte i lagano dodajte sneg od belanaca.

Sve pažljivo promešajte pokretima odozdo na gore.

Dobijenu masu preručite u odgovarajuću posudu i ostavite da dva, tri sata stoji u zamrzivaču. Posle nekoliko sati izvadite i energično promešajte, da se ne bi formirali kristali leda, pa vratite još dva, tri sata u zamrzivač.

Kolač od dudinja

Potrebno je: 50 g suvih dudinja, 140 g putera, 140 g šećera, 140 g mlevenih badema, 140 g brašna, pola kesice praška za pecivo, jaje, 2 kašičice ekstrakta vanile, kašičica cimeta u prahu i malo šećera u prahu za posipanje.

Dudinje operite, uklonite im peteljke, preručite u veću posudu, dodajte izvršnu kašiku šećera, posudu malo protresite i ostavite sa strane.

Zajedno umutite puter, preostali šećer, mlevene bademe, brašno, jaje, prašak za pecivo, cimet i ekstrakt vanile, da dobijete homogenu masu.

Pola količine mase preručite u četvrtast pleh, obložen papirom za pečenje, poravnajte, odozgo rasporedite dudinje i blago ih pritisnite da utonu, pa prekrijte preostalom količinom testa.

Pecite 45 minuta do sat vremena u zagrejanoj rerni na 180 stepeni.

ordinacija.tv

Izvor:stil.kurir.rs

Ova veoma raširena voćka, koja se još zove i persijska šljiva, vodi poreklo iz Kine, a pored toga što je veoma ukusna, ona sadrži i veliki broj korisnih sastojaka koji blagotvorno utiču na opšte zdravstveno stanje

Plod breskve bogat je vitaminima C i B2, keroteninom i kalijumom. Ne treba zaboraviti da može poslužiti i kao prirodni lek za mnoge bolesti. Najbolje je da se koristi sveža, ali i sokovi i kompoti pripremljeni od ovog voća zadržavaju dosta hranljivih i lekovitih sastojaka.

Naučna istraživanja pokazuju da breskva može povećati plodnost kod muškaraca, smanjiti krvni pritisak, sprečiti nastanak i dalje napredovanje raka. Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za očuvanje dobrog vida, mekane i elastične kože, kao i mladalačkog izgleda. Breskva se naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj. Osim toga, ona pospešuju varenje teške i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje. Breskva sadrži dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija pa je tokom leta pravi melem za okrepljenje organizma i stoga je obavezno treba jesti dok traje sezona. Naučne i epidemiološke studije već godinama pokazuju kako pojačana konzumacija voća i povrća smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, nekih vrsta raka i hroničnih bolesti. U tim istraživanjima korišćeni su izvesni mehanizmi koji su pomogli da se objasni koja je uloga voća i povrća u zaštiti organizma, kao i uloga antioksidansa koji su u njima prisutni u velikoj količini.

Vlakna  

Breskva i nektarina sadrže mnogo prehrambenih vlakana. Jedna porcija breskve ili nektarine, koja odgovara srednjoj veličini voća, pokriva od pet do devet odsto svakodnevnih unosa vlakana preporučenih za odrasle muškarce i žene. Ti unosi znatno su smanjeni ako se ne konzumira i koža voća, jer upravo taj deo sadrži velike količine vlakana, koja sprečavaju konstipaciju i smanjuju rizik od dobijanja raka debelog creva.

DIJETETSKA DEJSTVA  

Plod breskve ima nisku energetske vrednosti od samo 43 kcal na 100 g. Sadrži 87 odsto vode, 11 procenata ugljenih hidrata i vrlo male količine belančevina i masti. Od vitamina sadrži najviše beta-karotena i vitamina C, a od minerala najviše kalijuma, fosfora i magnezijuma. Breskve i nektarine osvežavaju naš organizam jer sadrže od 87 do 90 odsto vode. Upravo zbog toga ubrajamo ih u niskokalorično voće idealno za dijetu. Imaju diuretski učinak, pročišćavaju organizam i olakšavaju probavu.

Evo zbog čega bi trebalo češće da uživate u sočnim breskvama.

1. Breskve su odlična užina za sve one koji su na dijeti. Brzo će vas zasititi, a posebno će vas obradovati što jedna breskva sadrži između 35 i 50 kalorija, i nimalo masti.

2. Breskve su bogate fenolima. Ovo su antioksidansi i bore se protiv dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

3. Održavaju vašu kožu zdravom. Breskve prirodno hidriraju vašu kožu, zahvaljujući vitaminima A i C, i često se koriste u kozmetičke svrhe. Ovi vitamini regenerišu tkivo.

4. Smanjuju opadanje kose i imaju pozitivan uticaj na vlasište kose.

5. Smanjuju anksioznost. Breskve u Mađarskoj često zovu „Voće za smirenje“, jer one uspešno otklanjaju stres.

6. Selen, mineral koji se nalazi u ovom voću koristi se u prevenciji raka, i može da spreči oštećenje ćelija.

7. Smiruju stomak, i imaju blago diuretičko dejstvo te čiste vaše bubrege i bešiku.

8. Breskve su i prirodni afrodizijak.

9. Imaju umirujuća svojstva. Prokuvajte cvetove breskve u vodi i dodajte malo meda. Ova kupka idealna je za opuštanje.

10. Čaj od lišća i kore drveta breskve umiruje hronični bronhitis, kašalj i gastritis.

RECEPTI SA BRESKVAMA

Sok od breskve

sastojci:

• 5 kg breskvi

• 1, 5 kg šećera

• 12 l vode

• 4 kesice limuntusa

Priprema:

Prvo oljuštite i očistite voće od koštica. Zatim izmiksajte voće u blenderu, dodajući vode po potrebi, ali od onih 12 litara.

Kada to uradite, prespite dobijenu smesu u šerpu u kojoj ćete kuvati sok, ali vodite računa da bude dovoljno velika jer treba da stane 12 litara vode plus samleveno voće.

Dodajte šećer, limuntus i vodu, pa stavite da proključa na tišoj vatri. Od trenutka kada proključa sok treba da vri oko 15 minuta.

Dok sok vri, vi sterilišite flaše u rerni, pa gotov sok sipajte u vrele flaše. Odmah ih zatvorite, pa sve zajedno zamotajte u ćebe, kako bi se postepeno hladile.

Kada se sok potpuno ohladi, odložite ga na hlatno i tamno mesto..

Sirup od breskve

Ovako pripremljen sirup od breskvi nema talog i nije ga potrebno mućkati pre upotrebe. Takođe se ništa ne kuva i vrlo malo pulpe otpada.

Sastojci:

5kg dobro zrelih breskvi

1,5kg šećera

2 do 3 kašike limuntusa

½ kesice konzervansa

1/5 kesice vinobrana

Priprema:

Braskve oprati, oljuštiti i odstraniti im koštice. Kada su dobro zrele one će za vreme ovih operacija već osloboditi deo soka, zatim im dodati 1 čašu vode, oko 100g šećera i 1 kašiku limuntusa, pa ih izgnjaviti, pokriti čistom krpom i ostaviti preko noći da stoje.

Sutradan uzeti čistu gustu gazu ili krpu i u nju sipati masu, napraviti kao zavežljaj pa rukama gnjaviti i cediti sok iznad čiste posude, sve dok ima soka. Očistit,i zatim, gazu od pulpe i oprati vodom jer je dosta gusta, pa ponoviti postupak dok ima voća. Dobijenom soku dodati još 1,4kg šećera i kašiku do dve limuntusa, konzervans i vinobran pa mešati nekoliko minuta i ostaviti da stoji par sati, uz povremeno mešanje dok se sav šećer ne otopi. Kada se dobije sirup i otopi sav šećer, sirup od breskvi sipati u čiste i suve flaše, zatvoriti i čuvati na tamnom i prohladnom mestu. Sirup se razblažuje u odnosu 1:3 sa vodom ili po ukusu.

Kompot od breskvi

Sastojci:

4 kg bresaka
1 kg belog kristal šećera ili za zdraviju varijantu – čećer od šećerne trske, s tim što je on malo manje sladak

Priprema:

Oljuštene breskve isecite na male četvrtine, pa ih poređajte u sterilisane tegle.

U međuvremenu pripremite sirup tako što ćete rastvoriti šećer u 2 litre vode i ostaviti da ključa, dok se šećer potpuno ne rastopi.

Ovako dobijenim sirupom prelijte voće. Trebalo bi da napunite tegle do otprilike 1 centimetar ispod vrha. Povežite tegle celofanom i zatvorite poklopcem.

Na dno veće šerpe stavite pamučnu krpu, pa poređajte tegle, ali tako da se one ne dodiruju, jer može doći do pucanja.

Nalijte vodom do grlića tegle i stavite na tihu vatru da polako provre.

Da bi proces pasterizacije bio uspešan potrebno je da voda vri 15 – 20 minuta, na tihoj vatri.

Nakon toga odmah izvadite tegle, kako kompot od breskve ne bi promenio boju i ostavite ih da se prirodno ohlade. Kada se tegle potpuno ohlade, odložite ih na tamno i hladno mesto.

Kolač sa breskvama

Sastojci za koru:

• 5 jaja

• 10 kasika secera

• 15 kasika ulja

• 15 kasika brasna

• 1 prasak za pecivo

Sredni deo:

• 1 kg bresaka, a moze i vise

Fil:

• 1 litar mleka

• 2 pudinga od vanile

• 6 kasika brasna

• 10 kasika secera (moze i vise zavisi ko kolko voli slatko da bude)

• 1 margarin od 250 grama

• Za kraj 2 kesice slag

Priprema kore:

Umutiti prvo belanca, pa dodati secer i umutiti u cvrst sneg. Potom dodati zumanca, mutit jos malo, dodati ulje, pa posle toga brasno pomesano sa praskom za pecivo. Mutiti kasikom, sipati u oblozen plex i staviti da se pece najbolje sami odrediti stepen pecenja i vreme. Kad se ispece ostaviti koru da se ohladi pa posle na nju poredjati isecene breskve.

Fil:

Staviti 700 ml mleka sa secerom da kuva, a u preostalih 300 ml rastvoriti puding i brasno. U mleko kad pocne da kuva staviti razmucen puding sa brasnom i kuvati dok se ne zgusne. Ostaviti fil da se ohladi. Kad se ohladi dodati umucen margarin, pa sve lepo sjediniti i staviti preko breskve. Umutitti slag, staviti preko fila i ostaviti 2 do 3 sata u frizider da se stegne.

Sočni tart od breskve

Napravite koru: Pomešajte 300 g brašna, 100 g šećera i kašičicu praška za pecivo, pa dodajte 150 g otopljenog putera. Sjedinite, odvojite jednu malu lopticu testa i ostavite sa strane, a od većeg dela formirajte koru u kalupu za tart i ostavite da se hladi u frižideru.

Pripremite fil: 200 ml kisele pavlake izmešajte sa 100 g šećera i dve kašičice vanilin šećera. Dodajte konzervu kompota od breskve (oko 250 g, sok odlijte), dobro sjedinite i rasporedite preko kore. Razvijte lopticu testa koju ste odvojili i napravite od nje trakice, pa rasporedite preko fila, kako biste dobili “šuplju” koru odozgo. Pecite 25-30 minuta.

Sladoled od breskve

Da biste napravili ovo ledeno osveženje, nije vam potrebno kulinarsko umeće ni mnogo vremena, već samo kalupi, štapići, voda i voće! U blenderu ispasirajte breskve sa vodom, izlijte smesu u kalupe, ubacite štapiće i ostavite da se hladi u zamrzivaču tokom noći. Po želji, možete dodati još neko voće, poput manga ili jagoda.

Hrskava torta od breskve i oblandi

Za ovu neobičnu tortu potrebne su vam oblande, belanca, malo šećera i džem od breskve.

Priprema: Umutite belanca sa malo šećera (na jedno belance dovoljna je kašičica), premažite oblandu i malo zapecite. Tako uradite sa svakom korom, a sami odaberite visinu torte, odnosno broj oblandi.

Kada ste zapekli sve kore, počnite sa slaganjem: belanca prve kore neka budu okrenuta ka gore, premažite džemom od breskve, pa poklopite drugom korom, ali belanca neka idu na dole, premažite i nju džemom, pa nastavite isti postupak. Poslednja kora neka bude sa belancima na vrhu, a preko pospite kokos ili urendajte čokoladu i rasporedite komadiće breskve.

Kolač od breskve sa belom čokoladom

Napravite koru od 5 jaja, šoljice šećera u prahu, pola šoljice ulja, šoljice mleka, 1,5 šoljice brašna, kesice praška za pecivo i 2 kašike rendane bele čokolade, pa ispecite.

Za fil dobro umutite 5 belanaca sa 8 kašika šećera, pa dodajte sitne komadiće seckane breskve. Rasporedite preko kore i zapecite nekoliko minuta. Da biste napravili sočni preliv, prokuvajte 300 g breskvi sa 50 g šećera, pa dodajte 1,5 kesicu želatina pomešanog sa malo soka od breskve. Prelijte preko fila, dobro ohladite i služite uz kompot od breskvi.

Mekani kolač sa breskvama

Sastojci: 5 jaja, čaša jogurta, jedna i po čaša šećera, čaša ulja, pola kesice praška za pecivo, dve čaše brašna, 500 g višanja, malo orašastih plodova za ukrašavanje.

Priprema: Odvojte belanca od žumanaca. Dobro umutite belanca i dodajte šećer. Mutite još malo, pa dodajte žumanca, a potom i jogurt, ulje i prašak za pecivo. Dobro sjedinite, pa sipajte pola smese u pleh i zapecite 10 minuta. Izvadite, dodajte 500 g seckanih breskvi, prelijte ostatkom smese, vratite u rernu i dopecite još 15-20 minuta. Pospite seckanim orašastim plodovima.

Rolat od breskve

Umutite 120 g putera sa malo soli, dodajte 100 g rastopljene bele čokolade i dobro promešajte. Ppostepeno dodajte 7 žumanaca. Belanca umutite sa 150 g šećera, dodajte 120 g brašna i ekstrakt breskve, pa sjedinite sa smesom od putera. Sipajte u pleh obložen papirom i pecite 10 minuta. Pečenu koru izručite na kuhinjsku krpu posutu šećerom i odmah smotajte. 300 ml slatke pavlake umutite sa 1 vanilin šećerom i dodajte 1 kesicu želatina pripremljenog po uputstvu sa kesice. Namažite koru filom, rasporedite komadiće breskvi i ponovo smotajte. Hladite oko 3 sata, po želji ukrasite komadićima breskve i poslužite.

ordinacija.tv

Izvor:glossy.espreso.rs

Trešnje jačaju imuni sistem, krvnu sliku, kosti, prijaju srcu i krvotoku, kao i stomaku. Manje je poznato da se trešnje smatraju i prirodnim sredstvom za ublažavanje reume. Naime, trešnje smanjuju nivo mokraćne kiseline i na taj način umiruju upalu zglobova i bolove.

Zbog osobine da eliminišu višak mokraćne kiseline, trešnje su idealan saborac za one koji pate od gihta ili artritisa.

Smatra se čak da je 20 trešanja 10 puta delotvornije od aspirina. Takođe, ističe se da trešnje imaju i izuzetno antiinfektivno delovanje i da kao bogata riznica antioksidanasa usporavaju dejstvo uzročnika starenja.

Iako je sastav trešanja presudan za njihovu hranljivost i uticaj na zdravlje, važna je i njihova boja. U tamnijim trešnjama nalazi se više antocijanidina, koji ima kozmetičko dejstvo.

Fitohemikalije odgovorne za tamnu boju trešanja jačaju vezivno tkivo i sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Takođe, trešnje se smatraju efikasnim u sprečavanju formiranja i taloženja celulita.

Inače, bez obzira na boju, trešnje pomoću zaštitnih kiselina i voćnog šećera podstiču rad stomaka, creva i gušterače i time poboljšavaju varenje. Tome doprinosi i bogati udeo vlakana koje sadrže.

Trešnje utiču i na eliminaciju viška vode iz organizma i zato rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege.

Osim toga, bakteriološke supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i tako mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima.

Šaka trešanja na dan doprinosi relaksaciji posle napornog rada i poboljšava koncentraciju. Onima koji pate od kamena u bubrezima ili mokraćnim kanalima dobro će doći čaj od peteljki trešanja. U litri vode skuvajte šaku prosušenih peteljki i pijte u toku dana nezaslađeno.

Predstavljamo vam devet dobrobiti trešanja:

1. Štite od raka

Plodovi trešnje bogati su luteinom, zeaksantinom i beta-karotenom – jedinjenjima koji su poznati “čistači” slobodnih radikala, potvrđenih uzročnika raka.

U njima je takođe obilno prisutan i kvercetin, biljni pigment iz skupine flavonoida. Prema rezultatima mnogobrojnih istraživanja ovo jedinjenje zbog svojih snažnih antikancerogenih svojstava značajno doprinosi prevenciji raka.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se kvercetin nalazi i u medu, jabukama i luku – namirnicama koje se nalaze na samom vrhu lestvice najzdravijih namirnica, tada opravdano i trešnje možemo smatrati voćem neprocenjive vrednosti.

2. Čuvaju srce i krvne sudove

Kalijum sakriven unutar slatkih trešnjinih bobica značajno doprinosi zdravlju srca. Studije su pokazale da konzumacija namirnica bogatih ovim mineralom može biti od koristi u regulisanju krvnog pritiska, srčanih otkucaja i električne aktivnosti u srcu.

Doktor Paskal Strazulo sa Univerziteta u Napulju potvrđuje:

Rezultati mnogih istraživanja podržavaju preporuku za povećavanjem potrošnje hrane bogate kalijumom, kako bi se sprečile kardiovaskularne bolesti.

I magnezijum doprinosi očuvanju srčanih funkcija. On pomaže u regulaciji srčanih otkucaja, smanjuje rizik od srčanog udara te pospešuje oporavak nakon srčanog udara.

Steroli – biljni sastav iz trešanja – pomaže na prirodan način da se snizi holesterol.

Utvrđeno je da konzumacija namirnica bogatih ovim sastavima može smanjiti vrednosti LDL (lošeg holesterola) i do 20%.

3. Pomažu kod upala

Trešnje su poznate po svojoj sposobnosti ublažavanja upala. Istraživači s Državnog univerziteta u Mičigenu otkrili su da antocijanini, sastav koji daje trešnjama njihovu crvenu boju, ima snažno protuupalno delovanje.

Studija je pokazala da ovi sastavi imaju sposobnost inhibirati enzime koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji prostaglandina – prirodnih hemikalija koje učestvuju u upali.

Studija sa Univerziteta Kalifornija u Davisu otkrila je da redovna konzumacija trešanja tokom 28 dana dovodi do smanjenja biohemijskih znakova upale u krvi.

Izveden je zaključak da konzumiranje trešanja može pomoći protiv hroničnih bolesti kao što su giht, artritis, fibromialgija (bolno stanje mišića), sportskih ozleda i mnogih sličnih zdravstvenih tegoba.

4. Smanjuju bolove i vraćaju snagu

Plodovi trešnje ili njihov sok imaju sposobnost smanjenja ili u potpunosti otkloniti bolove te fizičku i mentalnu iscrpljenost.

Istraživanje sprovedeno na Oregon Health and Science University of America utvrdilo je da su sportisti koji su pili sok od trešanja pre trke na duge staze imali blaže bolove u mišićima nakon trke, za razliku od ostalih učesnika.

Istraživanje Univerziteta u Londonu pokazalo je da se ispijanjem soka od trešnje može u roku od 24 sata povratiti čak 90% snage izgubljene tokom sportskih aktivnosti ili napornog fizičkog rada.

Prema tvrdnjama stručnjaka, 20 trešanja delotvornije je od jedne tablete aspirina.

5. Čiste bubrege i mokraćne kanale

Trešnje su odličan diuretik što znači da pospešuju izlučivanje mokraće. Osim plodova trešnje u narodnoj se medicini već decenijama koriste i peteljke. Od njih se pripremaju čajevi koji se koriste za otapanje bubrežnih kamenaca, čišćenje mokraćnih puteva, za pojačano izlučivanje mokraće kao i za upalu bubrega i mokraćnih kanala.

Za pripremu čaja operite i sitno naseckajte šaku peteljki, a potom ih stavite u litru zavrele vode i kuvajte oko dve minute.

Ostavite čaj da odstoji 15 minuta, a zatim ga procedite. Pijte u gutljajima tokom dana.

6. Čuvaju zdravlje kostiju

Ovo supervoće smatra se izvrsnim izvorom minerala bora, koji izuzetno povoljno utiče na zdravlje i kvalitet kostiju.

Tu je i kalcijum čiji nedostatak vremenom može dovesti do gubitka koštane mase.

Minerali bakar i magnezijum prisutni u plodovima trešnje takođe su od velike važnosti za zdravlje kostiju.

Osim toga magnezijum je neophodan za apsorpciju kalcijuma i njegovu ugradnju u kosti, što ga čini ključnim faktorom u prevenciji osteoporoze i lomova kostiju.

7. Ublažavaju nervozu i razdražljivost

Nervoza, razdražljivost, glavobolja, nemiran san i slične tegobe mogu se javiti kao posledica neuravnoteženosti hormona, viška stresa i nezdravih životnih navika. Za prevenciju i eliminaciju ovih problema odlično prirodno rešenje može biti melatonin prisutan u trešnjama.

Ovaj hormon što ga luči epifiza ima umirujuće delovanje na neurone u mozgu, smiruje živčani sistem, pomaže vam da lakše i mirnije spavate.

Osim što ima blago smirujuće dejstvo, melatonin prema nekim studijama može biti od koristi i kod opekotina od sunca, sindroma iritabilnog creva i epilepsije.

8. Pospešuju mršavljenje

Trešnje imaju vrlo malo masnoća i niskokalorične su. Sto grama trešanja ima svega 63 kalorije. Sadrže visoki deo vode koja povećava nivo energije i ubrzava metabolizam. Zahvaljujući vlaknima i pektinu ovi plodovi doprinose osećaju sitosti.

Istraživači Univerziteta Mičigen tvrde da antocijanini iz tamnih trešanja mogu smanjiti količinu masnih naslaga na stomaku te sniziti nivo holesterola i šećera u krvi.

Tiamin, riboflavin i vitamin B6 sadržani u trešnjama od vitalnog su značaja za metabolizam i pretvaranje hranjivih supstanci u energiju, što ide u prilog onima koji nastoje smršati.. Ukratko – trešnja je prijatelj vaše linije!

9. Doprinose mladenačkom izgledu

Zahvaljujući svom sastavu trešnje vam mogu pomoći u nastojanju da usporite pojavu znakova starenja kao što su bore, celulit, suvoća kože, kose..

Dobar su izvor vitamina A, u obliku beta-karotena koji ima važnu ulogu u mnogim funkcijama organizma. Beta-karoten pospešuje rast kostiju i zuba, održava kožu zdravom i štiti od infekcija. Neophodan je i za zdravlje očiju i očuvanje dobrog vida.

Trešnje, sok od trešanja kao i čaj od njihovih peteljki u narodnoj medicini primjenjuju se za negu i obnovu suve kože te za uklanjanje podočnjaka.

RECEPTI SA TREŠNJAMA

Sok od trešanja

Sok od trešanja jača srčani mišić i obolele krvne sudove.Trešnjin sok je takođe dobar za čišćenje organizma. Za idealan detoks najbolje je par dana jesti samo zdravo voće, a preporučuje se i sveže ceđen sok od trešnje. Ovo je idealan način detoksikacije i terapija za čišćenje celokupnog organizma od štetnih materija, a posebno toksina.

Priprema:

On se pravi od zgnječenih voćki koje se samo ostave da odstoje tokom noći, a ujutru se procede kroz lanenu krpu. Na punu čašu soka dodajte pola čaše šećera u prahu, malo cimeta i nekoliko karanfilića. Sve se dobto izmeša, pa se odlaže da odstoji 4 dana na suncu ili na nekom toplom mestu. Nakon toga se dobijeni sok od trešnje sipa u odgovarajuće staklene flaše i konzumira po potrebi i želji.

Slatko od trešanja

Od trešanja možete praviti razne domaće proizvode, pa i slatko, a evo i kako:

Sastojci:

• 1 kg trešanja bez koštica

• 1 kg smeđeg šećera

• ½ limuna

• 1 šipka vanile ili 1 kesica vanilin šećera

• 2 dl vode

Slatko od trešanja priprema:

Stavite šećer i vodu u veću šerpu da se kuvaju 10-ak minuta, pa u to ubacite očišćene trešnje. Ostavite da se ovo kuva dok sirup ne počne da se zgušnjava (sirup treba da bude malo ređi od meda). Kada se sirup zgusne, ubacite izrezan limun i kuvajte još 2-3 minuta. Potom sklonite sa vatre, pokrijte šerpu vlažnom krpom i ostavite da se ohladi. Kad se slatko od trešanja ohladi, sipajte ga u tegle.

Kompot od trešanja recept

Još jedan zdrav domaći proizvod koji možete napraviti od trešanja jeste kompot.

Sastojci:

• 5 kg trešanja

• 500 g šećera

• 1 kesica konzervansa

• Nekoliko zrnca karanfilića

• 2 l vode

Priprema:

Trešnje dobro operite i očistite ih od peteljki. Složite ih u oprane i sterilisane tegle i nalijte ih unapred skuvanim sirupom od vode, šećera i karanfilića (konzervans razblažite u sirupu). Tegle dobro zatvorite, stavite u dublju šerpu sa toplom vodom, sačekajte da voda provri i kuvajte još 15 minuta. Nakon toga isključite ringlu i ostavite tegle da se skroz ohlade.

Marmelada od trešanja

Domaća marmelada od šećera je veoma ukusna poslastica koju možete napraviti kod kuće.

Sastojci:

• 1 kg šećera

• 600-700 g šećera

• Sok od ½ limuna

• Cimet (po želji)

Priprema:

Trešnje dobro operite i očistite ih od koštica. Potom ih stavite u šerpu u kojoj ćete kuvati džem i pospite ih šećerom. Najbolje je da prvo sipate 300-400 grama šećera. Pokrijte šerpu ostavite da odstoji preko noći. Sutradan prelijte voće sokom od pola limuna i stavite na tihu vatru da se kuva. Ako smatrate da treba, možete dodati preostalu količinu šećera. Dok smesa vri na tihoj vatri, skidajte penu koja se stvara.

U međuvremenu sterilišite tegle u rerni. Kada je džem gotov, sipajte ga u vrele tegle. Tegle dobro zatvorite (najbolje prvo celofanom, pa zatvaračem). Zatim ih poređajte u veću šerpu, na čije ste dno prvo stavili kuhinjsku krpu. Nalijte vodom tegle do grlića i ostavite ih da provru na tihoj vatri. Nakon što provri, ostavite da vri još 10-15 minuta. Kad se potpuno ohlade, čuvajte ih na hladnom mestu.

Čaj od peteljki trešanja za bubrege

Čaj od peteljki trešanja je veoma dobar za burege. Pomaže otapanju kamenca i čišćenju mokraćnih puteva od peska. Podstiče obilnije mokrenje, pa samim tim i čišćenje mokraćnih kanala.

Peteljke treba osušiti, iseckati ih što sitnije i dobro oprati. Stavite ih u ključalu vodu i prokuvajte 2 minuta. Nakon toga ih sklonite u stranu, dobro procedite i pijte čaj dok je još topao.

Čaj od peteljki trešanja protiv impotencije

Uzmite 30 grama sitno iseckanih trešnjinih peteljki i kuvajte ih 2 minuta u 1 litru vode. Napitak dobro procedite i pijte ga dok je još topao. Preporučena doza je 3 puta dnevno nakon jela (2,5 dl).

Izvor: ordinacija.tv Alternativa za vas : Novosti

Kajsija pripada porodici ruža (Rosaceae) i rodu biljaka Prunus kao i drugo koštunjavo voće u koje spadaju badem, breskva, višnja i šljiva. Poreklom je sa teritorije današnje severoistočne Kine ali je zahvaljujući Rimljanima došla do Evrope i zauvek osvojila taj prostor.

Kajsija se danas gaji širom sveta i nema osobe koja može odoleti njenom karakterističnom i vrhunskom ukusu njenih zlatnih plodova. Osim u svežem obliku koji se najčešće sreće početkom juna, plodovi kajsije relativno često se mogu naći u suvom ili kuvanom obliku. U toku procesa obrade može doći do gubitka hranljivih materija pa je najbolje konzumirati ih sveže.

Semenke kajsije se koriste za ekstrakciju ulja koje ispoljava veliki broj pozitivnih efekata na zdravlje i zbog toga je još od davnina bilo cenjeno kao zlato. U naturopatiji se veruje da semenke kajsije imaju laetril ili vitamin B17 koji leči rak, ali to nikada nije dokazano.

Nutritivna vrednost kajsija

Kajsije su izuzetno hranljiva namirnica, predstavljaju dobar izvor vitamina C, K, A, E, vitamina B kompleksa, naročito vitamina B3, osim toga, sadrže i druge vitamine ali u nešto nižim koncetracijama. Sarže dosta minerala kao što su kalijum, mangan, bakar i fosfor. Osim minerala i vitamina, dobar su izvor vlakana.

Kajsije za eliminaciju efekata slobodnih radikala

Kajsije sadrže veliku količinu jedinjenja sa snažnim antioksidativnim delovanjem, između ostalih tu spadaju vitamini A i C. Svi efekti koje kasija ostvaruje na zdravlje čoveka dobro su dokumentovani i naučno su zasnovani. Osim vitamina, sadrži polifenolna jedinjenja kao što su flavonoidi. Pokazano je da ljudi koji unose umerene količine hrane bogate flavonoidima imaju smanjen rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Postoji niz jedinjenja u kajsijama koja efikasno sprečavaju nastanak strukturnih i funkcionalnih oštećenja ćelija ili genetskog materijala, neka od najaktivnijih koji se sreću su:

• Proantocijanidini

• Katehini

• Epikatehini

• Kvercetin

• Galna kiselina

• Kafena kiselina

• Ferulinska kiselina

Čuvaju kožu

Kombinacija vitamina C, A i fitonutrijenata iz kajsija garantuje savršeno zdravu kožu. A antioksidansi iz ove voćke usporavaju i proces starenja.

Pomažu kod mršavljenja

Dijetetska vlakna iz ovog voća poboljšavaju probavni sistem i tako podstiču rad metabolizma. Kajsije su odličan izbor za međuobrok za one koji su na dijeti, jer brzo zastite, a nemaju puno kalorija.

Jačaju kosti

Kalcijum je potreban kako bi se kosti razvile i ostale zdrave, a kajsija ga sadrži u velikim količinama. Bez dovoljno kalijuma kalcijum se ne može pravilno apsorbovati u organizmu, a kajsije i njega sadrže u velikoj količini.

Odlične za srce

Kad je voće puno vlakana, pomaže pri snižavanju holesterola, što znači da štiti srce. Kalijum koji sadrži ovo voće održava zdrave nivoe elektrolita i tako pomaže radu srčanih mišića. Suve kajsije su bogate kalijumkarbonatom potrebnim za ljude koji pate od raznih srčanih problema, posebno aritmije.

Čuvaju vid

Kajsije su bogate karotenoidima i ksantofilima, fitonutrijentima za koje naučnici veruju da sprečavaju nastanak oštećenja oka koje je povezano sa starenjem. Lutein je jedno od tih jedinjenja za koje je pokazano da sprečava nastanak oštećenja mrežnjače koje je uzrokovano faktorima okoline kao što je ultraljubičasto zračenje. Pokazano je da redovan unos kajsije sprečava gubitak vida starenjem.

Umanjuju štetan efekat zapaljenja

Stalno zapaljenje niskog intenziteta može biti uzrokovano pušenjem i neadekvatnom ishranom. Pokazano je da ovaj vid zapaljenja može biti uzročnik velikog broja bolesti današnjice. Studije su pokazale da kajsije mogu sprečiti nastanak zapaljenja zbog toga što sadrže veliku količinu katehina, bioflavonoida za koje je pokazano da ispoljavaju antiinflamatorni (protivupalni) efekat. Samo jedna prosečna kajsija sadrži oko 5 grama ovog fitonutrijenta.

Ova jedinjenja osim antiinflamatornog dejstva ostvaruju i niz pozitivnih efekata na opšte zdravlje što je danas glavni predmet proučavanja naučnika. Ispitivanja su pokazala da katehini inhibiraju enzim ciklooksigenazu koji je u organizmu odgovoran za nastanak inflamacije, sličan mehanizam dejsva imaju i antiinflamatorni lekovi.

Čuvaju sistem za varenje hrane

Kajsije su dobar izvor vlakana i zbog toga se preporučuju osobama koje imaju problema sa varenjem ili imaju poremećen mikrobiom. Povećavaju zapreminu stolice, ubrzavaju peristaltiku i stimulišu lučenje enzima koji  olakšavaju varenje hrane i na taj način sprečavaju nastanak opstipacije.

Osim toga, oko polovina ukupnih vlakana je rastvornog tipa što znači da redovan unos ovog voća može pomoći u regulaciji nivoa holesterola kod osoba koje ne paze na ishranu.

Košpice kajsije ubijaju rak bolje od hemoterapije

Pojavu raka prouzrokuje nedostatak vitamina B17 u organizmu. Kako biste ga nadomestili i samim tim sprečili rak, lekari smatraju da uz minimalno 7 košpica kajsije na dan rak nestaje.

O delotvornosti vitamina B17 u lečenju raka govorilo se još u praistorijskom Egiptu, ali nikada ništa zvanično nije bilo dokazano. Prvo sistematsko proučavanje vitamina B17 datira sa početka prošlog veka, kada je hemičar Bohn naveo primer da se tokom destilacije vode od gorkih badema, oslobađa hidrocijanična kiselina koja ubija ćelije kancera.

Ali pošto se istraživanje smatralo nepotpunim, ubrzo je ova hipoteza naišla na zabranu od strane države. Poslednjih 35 godina, razne farmaceutske kompanije su pokrenule inicijativu detaljnijeg ispitivanja uticaja vitamina B17.

Dr Ernst Krebs je postavio šemu dejstva vitamina B17 i zajedno sa dr Džonom Ričardsonom iz San Franciska, dokazao da vitamin B17 100% onemogućava formiranje raka i ubijanje postojećeg. Ovaj antikancerogeni faktor poznat je kao “Laetril terapija”. Najveća koncentracija ovog vitamina pronađena je u košpicama kajsije.

Ukoliko jedete sedam košpica kajsije na dan, nikada nećete dobiti rak, dok svakodnevno unošenje B vitamina direktno kroz jednu narandžu, neće imati to dejstvo.

Košpice kajsije sadrže najveću koncentraciju vitamina B17 na planeti. U njegovom molekulu se nalaze dve jedinice šećera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobađaju, nailazeći samo na maligne ćelije. Kancerogenoj ćeliji je šećer neophodan za rast i održavanje. Ona je bogata enzimom betaglikozidazom i u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se ćelija raka truje i uništava.

Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, ćelijama tela nalazi u izuzetno malim količinama, pa praktično ne dolazi do trovanja zdravih ćelija organizma.

Rak voli šećer, a cijanid u jezgru košpice upravo je okružen njime. Rak jede šećer, ali truje se cijanidom. Vrlo je važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom i da unošenje svakog drugog šećera treba eliminisati.

Vitamin B17 ne sastoji se samo u košpicama kajsija, već ga ima u gorkom bademu, grašku, košpicama šljive, jabuke, nektarine, kruške, trešnje, limuna, kupina, malina, jagoda i drugih. Drvo gorkog badema je zabranjeno u SAD.

Kada je reč o kancerogenom tumoru, u skoro svim slučajevima u kojima se konzumirao vitamin B17 , rak se smanjio. Postojala je dilema da li nastaviti sa hemoterapijom ili posvetiti se samo lečenju vitaminom B17. Rezultati su pokazali da oni koji su nastavili sa hemoterapijom su imali loš završetak. Ipak, lekari savetuju obolele pacijente da nastave kombinaciju hemoterapije i vitamina B17, što se danas smatra njihovom najvećom greškom. Maligni tumori su samo malim delom kancerogeni. Kada kancerogeni deo izumre, tumor se smanji samo za onaj deo koji je bio kancerogen.

Koliko količine košpica je neophodno da unesemo u toku dana?

Optimalna količina predstavlja oko 13g. Prodavnice ne prodaju sirove košpice kajsije, ali zato je Uprava za kontrolu lekova i prehrambenih proizvoda (FDA) poslednjih godina izdejstvovala da vitamin B17 bude i tamo dostupan.
Takođe, vitamin B17 možete nabaviti u obliku tableta, gde se jedna ili dve tablete (100mg) smatraju prihvatljivom zamenom.

Izumitelj vitamina B 17 ističe da minimalno 7 košpica na dan ili 1 do 3 tablete na dan onemogućavaju pojavu raka u telu tokom celog životnog veka.

Dovoljno je samo da košpice dobro sažvaćete i natopite pljuvačkom, i neka odstoje malo u ustima, pa onda progutati. Košpice se mogu jesti u kombinaciji sa medom i sosom od jabuka.

RECEPTI SA KAJSIJOM

Sok od kajsija

Sastojci:

• 1 kg kajsija

• 150 g šećera

Priprema

Kajsije očistiti od koštica. Zatim skuvati kajsije i dodati šećer. Kuvati sat vremena. Onda ih procediti. Na pasirci (kašikom gnječiti skuvanu smesu). Smesu ostaviti da se ohladi i piti.

Slatko od kajsija

Sastojci:

• 1 kg kajsije

• 1 kg šećera

• 1/2 limuna

• 1 šipka vanile

Priprema

Da dragi moji sezona je kajsija i spremanja slatka i džema. Slatko od kajsija je pravi delikates i ne zovu ga džabe jedno od četiri slatka u gospodskoj grupi. Bar je moja baka tako smatrala. Slatko od kajsija se znalo da mora da ima soft koji nije previše gust, a da bude dobro ukuvan, a sama kajsija cela i čvrsta. I naravno boja ćilibara ili svetlo jarko narandžasta. Nikako tamna. Mera je kilo na kilo. Šta to znači? Pa to vam je kilogram očišćenih kasija sa kilogramom šećera. I obično kod sitne kajsije otpadne na tri kilograma nečišćenih oko kilogram otpada. Pa prema tome se ravnajte. Za čvrstinu kajsija zaslužan je kreč tj. krečna voda u koju se potapaju očišćene kajsije. Potapaju se na samo dva do tri minuta i onda ih isperete u 4 vode. A krečna voda se sprema tako što se 250gr negašenog kreča doda u 2l vode pa kad se rastvori doda se još dva litra. Kada se voda izbistri odlije se u neki sud i u to se potope kajsije. Postoji i ona jednostavnija metoda takođe vrlo uspešna jer soda bikarbona je isto kao i kreč karbonat. 2 kašike na litar vode razmutiti pa ostaviti 15 do 20 minuta. Oprati u dve vode.

U šerpu od minimum 4l koja je šireg prečnika stavite kilogram šećera pa prelijte sa 2dl vode. Špinujte šećer dok ne bude kao ređi med. To je otprilike posle desetak do petnaest minuta ali vi proverite tako što će te drvenom varjačom da zahvatite i da kroz vazduh onako isipate. Ako lako sklizne a da se ne oteže previše a opet da bude onako gušće tada je gotovo. Dodajte kajsije i nikako nemojte da mešate. To sam od bake naučila. Dodajte pola kesice limontusa i šipku vanile. Sitnim ali dinamičnim pokretima drmajte šerpu da se sjedine kajsije sa šećerom. Kada provri smanjite vatru vodeći računa da vam ne iskipi jer može čas da se to desi. Penu još ne skidate. Ta prva pena biće baš velika ali će vremenom solidno da splasne.

Kada splasne pola otprilike onda polako skidate penu sa površine. I dalje se ne meša ništa. I tako što češće drmajte šerpu da bi se pena skupila na sredini da se lakše pokupi. I stalno skupljajte penu. Slatko se kuva sat do sat i po zavisi od šporeta. Kako ćete videti da je gotovo. Kada stavite na tacnu malo softa da se ohladi otezaće se ali ne skroz. Ovde ne važi ona kap koja se baš oteže kao kod šljiva ili dunja. Jer još malo će da se zgusne u tegli tokom vremena pa ne bi valjalo da bude previše. Izvadite šipku vanile i dodajte 3 kriške limuna. Limun predhodno operite u sodi bikarboni čisto zbog korice.Pokvasite pamučnu ili lanenu krpu, dobro iscedite i stavite preko šerpe onako da ušuškate sa strane. Tako treba da prenoći. Hladno slatko stavite u hladne tegle. Zatvorite i odložite na mesto predviđeno za zimnicu. Vodite računa da vam poklopci budu novi. Eto i to je sva mudrost oko slatka od kajsija. Pa prijatno dragi moji i slobodno pitajte ako vam nešto nije jasno.

Džem od kajsija

Sastojci:

• 3 kg kajsija

• 900 g šećer kristal

• 3 kesice vanilin šećera

• 1 g konzervansa

Priprema

Kajsije oprati hladnom vodom i očistiti od koštica.

U dublju, veću šerpu, ređati red kajsija, red šećera. Ovako složene kajsije ostaviti malo da odstoje, da kajisje polako puste svoj sok.

Šerpu staviti na ringlu, na najjaču temperaturu dok ne provri. Kada provri, potrebno je smanjiti temperaturu ringle i kuvati 45 minuta uz stalno mešanje.

Na polovini kuvanja, skloniti šerpu sa ringle i kajsije dobro usitniti štapnim mikserom. Vratiti na ringlu i nastaviti kuvanje.

Nakon 45 minuta šerpu skloniti sa ringle, i nastaviti sa mešanjem, brzim pokretima 45-60 minuta, kako bi džem dobio dovoljnu gustinu i lepu narandžastu boju. Pred sam kraj mešanja, dodati na vrh male kašičice konzervansa, otprilike oko 1 g konzervansa i dobro promešati.

Staklene tegle sterilisati u rerni na 100 C oko 20-30 minuta u zavisnosti od rerne. Topao džem sipati u tople tegle. Vratiti u rernu na 50 C na još 20-30 minuta. Nakon toga izvaditi, dobro zatvoriti poklopcem i čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Voćni jogurt

Sastojci:

• 1 l vode

• 1 l jogurta 2.8 %

• 300 g kajsija sitno seckanih

• 15 kašika šećera

• 3 kesice pudinga od vanile

Priprema

Vodu i šećer staviti da provri. Razmutiti puding sa malo vode i skuvati sa vodom i ostaviti 10 minuta da se prohladi. Mutiti žicom, uliti jogurt i dodati voće. Spremljeni puding sipati u manje posude i ostaviti da se ohladi. Može se praviti od bilo kog voća.

Pita sa kajsijama

Sastojci:

• 500 g kora za pitu

• 1 kg kajsija

• 100 g šećera

• 2 vanilin šećera

• po potrebi ulje

Priprema

Ova pita je toliko jednostavna za pripremu, gotova za čas. Kajsije očistiti od koštica, posuti sa šećerom i vanilin šećerom, lagano izmešati. Uzimati po dve kore, posuti sa malo ulja, i na jedana kraj kora ređajte gusto zbijene kajsije. Urolati i tako redom ređajte u podmazanu tepsiju dok ne iskoristite sve kore. Rernu zagrejati na 180 stepeni. Peći pitu dok lepo ne porumeni, kajsije će prilikom pečenja pustiti sok. Ja preporučujem da se ova pita jede hladna, posuta sa smeđim šećerom po ukusu, ili uz sladoled od vanile.

Tart sa kajsijama

Sastojci

Kora:

• 250 g brašna

• 70 g masti

• 1 kašika meda

• 50 ml mleka

• 100 g šećera

• 1 jaje

• 1/2 kašičice sode bikarbone

Fil:

• 400 ml mleka

• 125 g maslaca ili margarina

• 200 g šećera

• 1 kesica puding vanila

• 1 kašika gustina

• 1 tegla kompota od kajsija

• 10 g želatina

• 200 ml soka od kompota

Priprema

Izmutiti viljuškom mast, jaje, med i šećer. U posebnu posudu sipati brašno i sodu bikarbonu, a potom umešati izmućenu smesu pa uz postepeno dodavanje mleka umesiti testo. Odložiti testo na 30 minuta u frižider, a zatim ga razviti oklagijom i prebaciti u podmašćen kalup za tart prečnika 28 cm.

Testo izbockati viljuškom preko njega položiti papir za pečenje, a na papir sipati malo pirinča da se testo ne bi podiglo prilikom pečenja.

Staviti pleh u zagrejanu rernu na 7-8 minuta. Nakon toga skloniti papir i pirinač pa vratiti kalup u rernu jos 2-3 minuta da se zarumeni gornji deo.

Odvojiti 100 ml mleka, u njemu razmutiti puding i gustin, a ostatak staviti da se kuva. Dodati šećer u mleko i margarin isečen na kockice. Kada se sve lepo istopi i mleko provri ukuvati puding i gustin. Vruć fil sipati preko tarta i lepo poravnati.

Preko njega poredjati kajsije iz kompota. Zelatin preliti sa 3 kašike vode i ostaviti da nabubri

Za to vreme 200 ml soka iz kompota staviti da se zagreje do tačke ključanja.Skloniti posudu s vatre pa umešati želatin

Kada se smesa sa želatinom ohladi i polako počne da se steže sipati je preko kajsija.

Dobro ohladiti i onda posluziti

Nepečena torta sa kajsijama

Sastojci

Za pripremu podloge:

• 180 g mlevenog keksa

• 2 kašike meda

• 4 kašike rastopljenog putera

Za krem:

• 350 ml gustog jogurta

• 250 ml slatke pavlake

• 1 kesica pudinga sa ukusom slatke pavlake

• 500 ml mleka

• 4 kašike šećera

• 1 kesica želatina

• 300 g kajsija

• 300 gr kajsija

Za dekoraciju:

• 2 kutije piškota

Priprema

Sjedinite mleveni keks, med i istopljen puter pa rasporedite na dvo okruglog kalupa prečnika 26 cm pa stavite u frižider da se stegne.

Želatin prelijte sa 4 kašike hladne vode i ostavite da nabubri. Puding skuvajte po uputstvu sa kesice (500 ml mleka + 4 kašike šećera). Kada želatin nabubri, nakon 10 minuta otopite ga i sipajte u skuvani puding. Ostavite da se ohladi.

Polovinu voća izblendirajte i sjedinite sa jogurtom i skuvanim pudingom. Preostalo voće iseckajte a polovinu dodajte u krem, a drugu polovinu ostavite za dekoraciju torte.

Slatku pavlaku izmiksajte i dodajte u krem.

Sipajte u kalup preko smese od keksa i poravnajte.

Ostavite u frižider da se ohladi i stegne. Izvadite iz frižidera, skinite obruč I oko torte poređajte piškote pa ih povežite mašnom. Prelijte po želji istopljenom čokoladom.

Izvor: ordinacija.tv ;bastabalkana.com;srbijadanas.com; recepti.com