Nega intimne regije u letnjem periodu
Redovna nega intimne regije važna je za zdravlje svake žene, posebno u letnjem periodu, za vreme ciklusa i posle sportskih aktivnosti, pošto se radi o periodima idealnim za razvoj bakterija. Intimna higijena odražava se na celokupno zdravlje žene, te vam dajemo nekoliko saveta kako da sačuvate organizam i najosetljivije delove od tegoba i bolesti tokom letnjih meseci.
-
Unosite što više tečnosti u organizam. Teško je govoriti koliko tečnosti treba uneti u toku 24 sata, jer to zavisi od opšteg stanja organizma, klimatskih uslova, i slično. Važno je da kroz urinarni sistem prođe dnevno od litar i po do dve urina.
-
Takođe, važno je i redovno pražnjenje mokraćne bešike u toku dana kako bi se skratilo vreme boravka bakterija u bešiki i njihovo razmnožavanje.
-
Leti imuni sistem slabi, usled čestih promena sredine, navika i vremenskih prilika, a to je idealno tlo za razvoj bakterija, virusa i gljivica. te je dobro unositi veći broj vitamina – jedite više voća i povrća i pijte vitaminske tablete.
-
Tuširajte se pre ulaska i nakon izlaska iz bazena ili mora (čuvate i druge i sebe).
Ukoliko krećete na duži put, možete koristiti osvežavajuće maramice za jednokratnu upotrebu.
-
Obavezno na odmor ponesite probiotike za vaginalnu floru, koji preventivno utiču na održavanje normalne vaginalne flore.
-
Izbor donjeg vešaje bitan faktor, jer su istraživanja pokazala da su žene, kako bi se svidele partneru, spremne da se odreknu zdravog pamučnog rublja u korist izrađenog od sintetike. Pamučno rublje, i to po mogućnosti belo, optimalna je zaštita od mogućih upala.
-
Mokri kupaći kostimi su idealno mesto za razvijanje bakterija i gljivica. Čim izađete iz bazena ili mora, zamenite mokar donji deo kupaćeg kostima čistim i suvim kupaćim. Takođe, izbegavajte sedenje na mokrim peškirima.
-
Preporučuje se da se ulošci menjaju najmanje pet puta dnevno. Ukoliko koristite tampone, imajte na umu da se oni ne koriste noću i da ne smeju da se nalaze u telu više od četiri sata.
-
Izbegavajte mirisne toaletne sapune i kupke. Higijena spoljnih delova je naročito važna za trudnice, jer se smetnje u spoljnjim predelima intimne regije mogu se proširiti i na vaginu, pa je važno da, naročito u vreme trudnoće, održavate pravilno i temeljito higijenu ove regije i sačuvate njeno zdravlje.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: raovic.rs
Saveti oftalmologa za pravilan odabir naočara za sunce
Iz godine u godinu lekari neprekidno ponavljaju koliko je važno da koristimo kreme i preparate za zaštitu kože od sunca, ali se zato o pogubnom uticaju sunčevih zraka na oči malo zna. Najveća opasnost ljudskom oku preti od nevidljivog ultravioletnog zračenja (UV), jake i stalne svetlosti, kao i od plavog svetla, a u najugroženije kategorije spadaju deca, stari, osobe koje rade na otvorenom i osobe sa svetlim očima.
Američki naučnici čak veruju da dugogodišnja izloženost jakim sunčevim zracima povećava rizik od slepila, posebno nakon šezdesete godine.
NAJŠTETNIJI SU UV ZRACI
– Štetni ultravioletni zraci (UV), koji oštećuju kožu, predstavljaju rizik i za oči jer mogu da izazovu brojne zdravstvene tegobe kao što su gubitak vida, katarakta, makularna degeneracija, pa čak i karcinom – kaže dr Delević, oftalmolog Specijalne bolnice za oftalmologiju „Okulus“.
UV zraci uzrokuju razna očna oboljenja, ali mogu i da ubrzaju razvoj postojećih degenerativnih promena. Što je veća izloženost ultravioletnom zračenju, jakoj vidljivoj svetlosti i sunčevim zracima koji se odbijaju od vode, veća je i opasnost od oštećenja oka. Pošto se svetlost raspršuje, nije dovoljno štititi se samo od direktnih sunčevih zraka jer su oči ugrožene i dok sedimo u hladovini. Zato naočare za sunce treba nositi cele godine, naročito leti na moru, zbog odbijanja svetlosti od vode, i na planini gde je zračenje jače.
NIGDE BEZ DOBRIH NAOČARA
– Kvalitetne naočare za sunce predstavljaju jedinu pravu zaštitu od UV zraka i zato ih nikada ne kupujte na ulici. To što imaju obojena stakla ne znači da vam pružaju dobru zaštitu. Naprotiv, zenica se pod njima još više širi, pa štetni zraci lakše i brže prodiru u oko – kaže dr Delević i naglašava da naočare ne treba da budu pretamne jer s njima ne može dobro da se vidi.
Naša sagovornica navodi da stručnjaci američke zdravstvene organizacije „Privent blajndnes“ (Prevent Blindness) preporučuju siva, braon i zelena stakla, velike modele i naočare za sunce koje su zakrivljene ka slepoočnicama. Na taj način se, kaže dr Delević, smanjuje mogućnost od bočnog prodora štetnih zraka.
Većina ljudi bira naočare s najtamnijim staklima ne znajući da i svetla stakla pružaju stopostotnu zaštitu, objašnjava doktorka. Braon, bakarna i boja ćilibara smanjuju bleštanje i poboljšavaju kontrast, pa se preporučuju za vožnju, vodene sportove i sportove na snegu. Siva, zelena i maslinastozelena ublažavaju bleštavost i omogućavaju nam da normalno vidimo, pa njih treba da nose policajci, baštovani, ulični prodavci sladoleda i novina, putari…
TAMNA STAKLA ZA OŠTAR VID
Zaštita očiju od sunca posebno je važna za osobe koje nose naočare s dioptrijskim staklima jer UV zraci mogu dodatno da oštete oko. Njima se svakako preporučuju naočare za sunce sa odgovarajućom dioptrijom jer one pružaju oštar i jasan vid, zaštitu od štetnog zračenja, ali i lep izgled.
– Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, ne kupujte naočare na svoju ruku već nakon pregleda oftalmologa, koji će vam odrediti dioptriju. Uz njegov predlog i uz pomoć iskusnog optičara izaberite okvir naočara koji vam najviše odgovara i vrstu dioptrijskih stakala. Ukoliko imate dioptriju veću od plus ili minus 4, birajte naočare od plastike – kaže dr Delević.
Naočare čuvajte u futroli, nikad ih ne spuštajte na sto okrenute okularima na dole, brišite ih specijalnom krpicom, držite ih što dalje od izvora toplote, lakova za kosu i nokte, acetona…
Dioptrijska stakla mogu da budu ravnomerno i trajno obojena u željenu boju, ali postoje i ona koja su najtamnija u gornjem delu, a najsvetlija u donjem delu okulara. Takođe, postoje i fotoosetljiva dioptrijska stakla koja u zatvorenom prostoru izgledaju kao standardne dioptrijske naočare i koja potamne kada se izlože svetlosti. Ona su veoma praktična jer u tom slučaju nećete morati da kupujete i nosite dva para naočara, već samo jedne.
Izvor: zena.blic.rs
Kako se zaštiti od štetnih efekata sunčevih zraka- Najbolja zaštita je, ipak hlad?
Pogledajte savete kako i na koji način treba da izabrati i koristiti kreme za sunčanje, da li su bezbedne za decu do godinu dana i koliko koja odeća pruža zaštitu od sunca…
Kako odabrati pravu kremu za sunčanje, večita je dilema pred odlazak na more. To, međutim, nije smo puka kupovina najskuplje kreme, za koju možemo pomisliti da će i najbolje da zaštiti. Postoji čitava nauka o njihovom korišćenju, kako se nanose, na koliko sati i u kojoj količini.
Stručnjci tvrde da su kreme za sunčanje tek poslednja linija odbrane i da nas one ne mogu u potpunosti zaštiti od štetnih efekata prekomernog izlaganja suncu. Čak ni zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme, jer ta oznaka može dovesti u zabludu da proizvod kompletno štiti od sunca.
Tipovi krema za sunčanje
Dr Gordana Isailović, dermatovenerolog i profesor foziologije kože u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija, objašnjava da postoje dve vrste krema za sunčanje, one koje odbijaju sve sunčeve zrake i one koje su pune hemijskih supstanci.
“Prve su one kreme koje sadrže cink oksid i titanijum dioksid. To su ujedno i najbezbednije kreme za sunčanje i najčešće ih sadrže kreme namenjene deci. Ovi sastojci odbijaju sunčevu svetlost, nisu toksični, ne izazivaju alergije, ali ostavljaju beo trag prilikom mazanja, zbog čega nisu kozmetički prihvatljive. Ovi tipovi krema jedino nisu preporučljiva da se mažu ukoliko je koža povređena, jer cink i titanijum tako mogu da uđu u organizam”, objašnjava dr Isailović.
Drugi tip krema su one koje sadrže hemijske faktore i na njima obično piše da štite i od UVA (štiti od starenja kože) i UVB (štiti od karcinoma kože) zračenja.
“Takve kreme sadrže više od 40, 50 aktivnih supstanci, koje mogu da izazovu alergije. Pored toga mogu sadržati hormonski slične aktivne supstance koje deluju proestrogeno, kao i materije koje mogu izazvati upravo rak kože. Ukoliko se na primer, neko dvoumi koju kremu da kupi, bolje je da se odluči za onu koja sadrži manje tih aktivniih supstanci, koje su navedene u sadržaju, a ne po ceni”, savetuje dr Isailović.
Razlika između skupih i jeftinih
Ona dodaje, da su za skuplje kreme proizvođači sami radili tetsiranja na jačinu UVA i UVB zaštite, pa građani mogu biti sigurni da kupuju kremu sa tačno naznačenom zaštitom.
Kreme za sunčanje ne postoje za bebe
Kako objašnjava, ne postoji nijedna krema za sunčanje koja je namenjena deci do godinu dana. Naime, mala deca mogu dobiti toplotni udar, jer krema može da začepi znojne žlezde. Takođe, može doći i do trovanja. Iz tog razloga mala deca moraju biti u hladu, imati neku kapicu na glavi i tanku garderobu.
Posebno kupiti kremu za lice
Kako bi zaštitili lice od sunca, potrebno je koristiti posebnu kremu sa zaštitnim faktorom. Nije preporučljivo koristiti onu kremu koju ste kupili za telo.
“Krema se bira po tipu kože, i bitno je da li je ona masna, suva, ima fleke, bore… Za svaki tip delovanje kreme je potpuno drugačije. Posebno je važno da dnevno, za lice, vrat i dekolte, treba naneti bar 10 grama kreme, što znači da je za deset dana potrebno imati dve tupe od po 50 mililitara.”
Bitan je, ali ne i presudan, zaštitni faktor
Pri izboru kreme za sunčanje treba izbarati kremu koja ima zaštitni SPF faktor najmanje 30. SPF faktor je pokazatelj UVB zaštite samo od crvenila, odnosno opekotina od sunca.
“SPF 30 štiti duplo bolje od crvenila nego SPF 15. Ali, kada se poredi absorpcija ili upijanje UV zraka, ova linearna veza ne postoji. Proizvod sa SPF 15, absorbuje 93 odsto UV zraka, SPF 30 – 97 odsto, a proizvodi sa SPF većim od 50 ne povećavaju bitno ovaj efekat. Imajući ovo u vidu, jasno je da zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme. Zato je EU donela preporuke o uvođenju jasnijeg načina obeležavanja u smislu stepena zaštite na koji se odnosi. Novi način obeležavanja je još uvek u statusu preporuka čak i u zemljama EU”, priča dr Vesna Pantić Palibr iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Na vodootpornim kremama treba da stoji koliko minuta su delotvorne
Uvedena su ograničenja kada je reč o vodootpornim kremama. Sada je proizvođač u obavezi da navede koliko vremena korisnik može da očekuje za deklarisani nivo SPF zaštite dok pliva ili se znoji, a sve mora da bude bazirano standardnim testiranjima. Na pakovanju može da stoji ili 40 minuta ili 80 minuta.
Koliko kreme treba koristiti
Veoma važan savet je i da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama. Prema podacima stručnjaka ovde se često prave greške. Ljudi naime, koriste u proseku duplo manju količinu kreme koja umanjuje zaštitu čak i za više od pola. Zato, kremu ne treba štediti.
“Za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine, potrebno je utrošiti oko 35 g kreme, oko 6 kafenih kašičica, što znači da je pakovanje od 200 grama dovoljno za 5 do 6 mazanja. To znači da je za deset dana na moru minimum potrebno 300 miligrama kreme”, objašnjavaju i dr Pantić Palibrk.
I naravno, ponovo je potrebno naneti kremu nakon kupanja, plivanja, brisanja peškirom, ali ponovljenom primenom kreme ne može se produžiti preporučeni boravak na suncu. Jedna od zabluda vezana je i za korišćenje krema za pojačano tamnjenje kože. Nije tačno da je koža, kada potamni, zaštićena od štetnog delovanja sunca.
Najbolja zaštita je, ipak hlad
Osnova zaštite od sunca, smatraju i jedna i druga sagovornica, je izbegavanje izlaganja suncu u periodu između 10 i 16 sati, izbegavanje direktnog izlaganja suncu beba i male dece, korišćenje lagane odeće koja prekriva veći deo tela, šešira, naočara za sunce, ograničenog boravka na suncu.
“Najbolja zašttia je da se sedi u “šarenom hladu”. Oni zraci sunca koji se probijaju između liša su sasvim dovoljni. Bitno je napomenuti da tamnija odeća bolje štiti od svetlije, pa tako majica ima zaštitni faktor 10, dok kod mokre majice te zaštite uopšte nema. Kantarionovo ulje ima zaštitni faktor dva”, objašnjava dr Isailović.
ordinacija.tv Izvor: Blic.rs
Najbolji saveti za negu stopala kako biste ih mogli ponosno pokazivati
Leti ih je nemoguće sakriti od tuđih pogleda, osim ako ne nameravate ići na plažu u čarapama? Naravno, šalimo se, jer u vrućim danima bitnije je no ikad pustiti stopalima da dišu. Baš zato vam donosimo nekoliko saveta o njihovoj pravilnoj nezi kako biste ih ovog leta mogli ponosno pokazivati:
Čuvajte ih na suvom
Mokra ili znojava stopala idealno su mesto za razvoj gljivica, a to sigurno ne želite. Stoga biste u letnjim danima trebali nositi samo otvorenu i obuću od prirodnih materijala u kojima će koža disati. Takođe izbegavajte da nosite isti par cipela nekoliko dana zaredom i uvek temeljno osušite noge posle pranja.
Pravilno odrežite nokte
Nokte na nogama treba rezati drugačije od onih na rukama, bez zaobljivanja rubova, jer to povećava rizik od urastanja. Režite ih ravno, ali ne i prekratko jer će tako takođe lakše urasti u kožu, što može biti jako bolno.
Priuštite im “spa tretman”
Da bi vam stopala izgledala prekrasno, a pete bile mekane bar jednom nedeljno namačite ih u toploj vodi, 15-20 minuta. U kupku možete ubaciti i razna eterična ulja ili soli za vraćanje energije nogama. Nakon kupke, tretman završite pilingom stopala ili upotrebite kamen za uklanjanje suve i mrtve kože.
Ne zaboravite na hidrataciju
I stopalima je potrebna hidratantna nega, a za njih biste trebali kupiti i primerenu kremu. No kada ih mažete, izbegavajte područje između prstiju, jer i to može uzrokovati pojavu gljivica.
Masirajte stopala
Svako ko je bar jednom isprobao, složiće se da nema boljeg leka za umorna stopala od masaže. Ona poboljšava cirkulaciju i čuva njihovo zdravlje, a ako nemate masažer, poslužiće i obična teniska loptica ili bilo koji okrugli predmet. Stavite ga ispod stopala i valjajte napred-natrag, od prstiju do pete.
Izvor: srbijadanas.com
Suncokret: Poboljšava rad štitaste žlezde, vida, jetre i bubrega, za lečenje artritisa, reume …
Suncokret je jednogodišnja biljka, koja vodi poreklo iz Meksika i Perua. U Evropu je stiglo negde oko 1504. godine. Rusi su tek 1830.godine uspeli iz suncokretovog semena da iscede ulje.
Seme suncokreta je veoma bogato vitaminima A, B (naročito B1), E, i F, mineralima gvožđem, magnezijum, fosforom, kalijumom i natrijumom, bakar, cink, silicijum, fluor… Suncokret je bogat lecitinom, koji koristi kao prirodna zaštita srca i vena od povišenih vrednosti holesterola. U 100g suncokretovih semenki ima 27g belančevina, 42g masti, 20g ugljenih hidrata i 5g biljnih vlakana.
Suncokret poboljšava rad štitaste žlezde i podstiče normalnu funkciju jetre i bubrega. Zbog sadržaja gvožđa i bakra popravlja stanje krvne slike. Zbog sadržaja minerala i vitamina, kao i antioksidativnog dejstva, popravlja krvnu sliku i usporava proces starenja organizma.
Narodna medicina pridaje veoma značajan suncokretu za lečenje artritisa, reume, za jačanje vida…
Za pripremu salata najbolje je koristiti hladno ceđeno suncokretovo ulje. Suncokretovo seme (sirovo ili pečeno ) može da bude odlična zanimacija za zube. Zdravi i lepi zubi ruskih seljaka upravo su posledica upotrebe semenki suncokreta, koje je bogato fluorom. U neki zemljama (npr. Kina) smatra se praksom da se na stolu uvek nalazi činija sa ukusno pečenim i aromatičnim suncokretom za grickanje.
Integralni hleb sa semenkama suncokreta može pomoći osobama koje boluju od šećerne bolesti. I hleb od celovitog zrna žitarica i suncokretovih semenki odličan su izvor vlakana, a suncokret je uz to bogat i vitaminom E. Sve je to povezano s manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Preporuka o uživanju u blagodetima hleba i suncokreta, kombinacija je dva istraživanja finskih i singapurskih naučnika, objavljenih u American Journal of Clinical Nutrition.
Kada kupujete seme suncokreta, obratite pažnju da je zrelo, jedro, bez ikakvog stranog mirisa ili bilo kakvog mirisa koji može ukazati na promene koje mogu nastati u lošim uslovima skladištenja- plesnivost, zagoretina… Kao i kikiriki i suncokretovo seme koje je plesnivo može sadržati alfaroksine – izazivače raka.
Suncokret u trudnoći snabdeva organizam trudnice nezasićenim masnim kiselinama, veoma važnim za razvoj ploda.
Suncokretovo seme može se konzumirati kao dodatak uz doručak sa kuvanim žitaricama, uz kiselo mleko, gde osim ukusa, osigurava i značajnu biološku vrednost dnevnog obroka. Sirovo ili suvo pečeno suncokretovo seme može se dodati i glavnom jelu, kao i mešanim salatama umesto ulja.
Suncokretovo ulje je blagog ukusa i bogato je nezasićenim masnim kiselinama. Ono sadrži 75 odsto vitamina F. Ovako veliki procenat vitamina F čini da je ovo ulje nepostojano na vazduhu i svetlosti. Podesno je za kuvanje, prženje i za stavljanje u salate. Ulje treba da je bistro i prijatno blagog ukusa. Suncokretovo ulje se za prženje može upotrebljavati samo jednom. Ukoliko suncokretovo ulje koristite za prženje testa, krompira ili mesa u više navrata, ono postaje veoma štetno po ljudski organizam. Ulje čuvati do potrošnje na hladnom i tamnom mestu, jer na toplom i na svetlosti brzo užegne. Generalno, trajnost ulja je 12 meseci, a najbolje ga je upotrebiti u roku od 6 meseci.
Mirjana Ljutić, nutricionista
Izvor: ordinacija.tv ; cajeviza.net
Smršajte brzo i zdravo bez dijete: Isprobajte ljubavne poze koje troše najviše kalorija
Nemate vremena za odlazak u fitness centar? Ne možete sebe da neterate da trčite po kraju? A šta kada bismo vam rekli da istovremeno možete uživati i trošiti kalorije? Da, da… Seks vam pomaže da sagorite kalorije, a više seksa će značiti i bolju vezu s partnerom. U proseku izgubimo oko 200 kalorija za sat vremena seksa (klasika, dok se ne trudimo previše), ali ta brojka se može i udvostručili u pravim pozama. Zato svoje fizičke aktivnosti ostavite za kasnije sate (ili ranije kako god vam više odgovara) i isprobajte ove poze koje vam treniraju mišiće i troše najviše kalorija.
Magija misionarske poze
Ispade da jedna od najčešćih poza može biti odlična vežba – i ne samo za njega već i za vas, posebno ako vam je u cilju zatezanje mišića trbuha. Zato, drage naše dame, kada on upre u vas podignite malo svoje bokove, stegnite trbušne mišiće i mišiće zadnjice i uključite se u ritam njegovih pokreta. Možete i kružiti bokovima, i tako još više aktivirati mišiće stomaka i zadnjice, kao i istovremeno raditi Kegelove vežbe. Nakon samo par minuta osećaćete se kao da ste uradili 100 trbušnjaka. A i potrošićete oko 150 kalorija za pola sata.
Zagrljaj
Ova poza je odlična za zatezanje i oblikovanje butina i zadnjice, a i istovremeno je vrlo intimna. Legnite na leđa, možete staviti jastuk ispod zadnjice za bolji kut ulaska, dok on kleči između vaših nogu. Obgrlite ga nogama, zategnite mišiće zadnjice, butina i stomaka, te se pomičite bokovima, prvo prema njemu a zatim i u suprotnom smeru dok izlazi iz vas. Ova poza, u kojoj se troši 180 kalorija za pola sata, odlična je i za duboku penetraciju i tačno pogađanje G-tačku.
Kaubojska gimnastika
Umesto obične poze kaubojke (gde klečite nad njim), učinite pozu malo zanimljivijom – i boljom vežbom za sagorevanje kalorija. Umesto klečanja čučnite na njega – sve ostalo je isto. Ovom vežbom ćete dobro istrenirati zadnjicu, bokove i butine, a povećani otkucaji srca omogućiće vam da sagorite više masnih naslaga i kalorija – do 230 za 30 minuta.
Zanosni sklek
Ovo je odlišna poza za ruke, leđa i trbušnjake. Lezite na stomaku, a bokovi neka vam budu na ivici kreveta. On neka vam uhvati noge, a vi se oslanjajte na dlanove ili laktove. Održavajte ravnotežu zategnutih mišića i uživajte u dubokoj penetraciji. A istovremeno ćete potrošiti i do 200 kalorija za pola sata.
Sveća
Ako istovremeno želite ludo dobar orgazam i da sagorite kalorije – ovo je poza za vas! Lezite na leđa i podignite noge, podignite i zategnite zadnjicu i bedra najviše što možete i podržavajte donji deo leđa rukama. Kad on klekne pred vas i stavi vaše ispružene noge na svoja ramena, pa… znate što dalje sledi. Za više potpore uhvatite se za njegova bedra. Ovom pozom sagorećete preko 200 kalorija za pola sata, a i istovremeno dobro istrenirati zadnjicu, trbušnjake, leđa, ruke i noge.
Laptop
Još jedna poza u kojoj vi preuzimate inicijativu. On sedi na udobnoj stolici, fotelji ili kauču, s jastukom ispod kolena kako bi bila podignuta, a vi seditne na njega, podignete noge i oslonite listove preko njegovih ramena. On vam pomaže pridržavajući vas za bokove i leđa. Vi određujete ritam i ljuljanje, lagano se odgurujući za naslon stolice ili fotelje. Ovo je još jedna vežba koja će dobro istrenirati celo vaše telo, a i sagoreti 180 kalorija za pola sata.
Strastveni posetilac
Kad stojite uspravno, pokušavate održati atmosferu i istovremeno žestoko voditi ljubav, onda znate da ćete se izmučiti nešto više nego ležeći. Što se tiče položaja nogu, to je na vama – hoće li vam obe biti na tlu (onda će penetracija biti pomalo nezgodna i plitka, pa bi bilo dobro da je on ponešto obdareniji), jedna noga u vazduhu ili će vas podignuti (naravno uz vašu pomoć, pridržavajući se za nešto). U sva tri slučaja pred vama je poza koja troši dosta kalorija (preko 200 za pola sata) i zavisno od položaja trenira mišiće vaše zadnjice, nogu, bedara, ruku, leđa i stomaka.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: Žena.hr
Šljiva je lek za: Srce, probavu, reumatizam, jetru, kosti…(RECEPTI)
Šljiva je drvo iz familije ruža, slatki, sočni ukus samo je jedan od razloga da ih uključite u svakodnevnu ishranu. Postoji čak 140 vrsta šljiva, a sve su bogate ugljenim hidratima, imaju nizak nivo masnoća i kalorija, bogate su vitaminima A, C i E, kalcijumom, magnezijumom, vlakanima i kalijumom.
Da li ste znali da je šljiva najstariji narodni lek za regulaciju probave? Kao prirodni laksativ od velikog je značaja jer za razliku od drugih laksativa, kod uzimanja šljive nema opasnosti od navikavanja.
Šljive, zbog sadržaja pektina koji u crevima nabubri, omekšavaju stolicu što je vrlo bitno kod lečenja hemoroida ili crevnih oboljenja. Regulisanjem probave preventivno se deluje protiv nastanka raka debelog creva, a pektin snižava i holesterol u krvi. Šljive s manjim sadržajem šećera bolje su za lečenje raznih tegoba, pa se najviše preporučuju kiselkaste sorte.
Suva šljiva takođe je odličan lek ako se uzima na prazan želudac ili jedan sat pre jela. Šljive pomažu kod oboljenja i detoksikacije jetre, krvi i celokupnog organizma. Budući da podstičuizlučivanje mokraće, korisne su u lečenju reumatizma, arteroskleroze i anemije.
Takođe, pomažu kod bolova u grlu i angine, kao i u lečenju raznih kožnih osipa i zaceljivanju rana.
Šljiva je idealna hrana u raznim dijetama, pogotovo kod oboljenja bubrega, gihta, reumatizma, bolesti jetre, kod fizičkog i mentalnog umora i smanjenog apetita. U narodnoj medicini koristi se i smola iz stabla šljive koja se rastopi ili kuva zajedno s listom u vinu i koristi kod kamenja u žuči.
Evo u čemu još pomažu šljive:
Štite vaše srce
Jedna sveža šljiva u proseku sadrži 113 mg kalijuma, minerala koji pomaže pri kontroli visokog krvnog pritiska i koji smanjuje rizik od moždanog udara. Ako vam to nije već dovoljno, crvenkasto-plavi pigment u nekim vrstama šljiva, koji se zove antocijanin, može zaštititi od raka, tako što eliminiše štetne slobodne radikale u organizmu.
Pomažu pri probavi
Suve šljive su kao stvorene da pomažu crevima da rade svoj posao. Zalihu suvih šljiva (koju možete držati u frižideru) možete pripremiti vrlo jednostavno: potopite suve šljive u sveže prokuvanu vodu, ohladite i zamrznite.
Smanjuju nivo šećera u krvi
Prema kanadskim nutricionistima, šljive rangiraju nisko prema glikemijskom indeksu, što znači da vam mogu pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi i smanjite rizik od dijabetesa tipa 2.
Pomažu kostima
Istraživači sa univerziteta Florida i Oklahoma su 12 meseci testirali dve grupe žena u postmenopauzi. Jedna grupa je jela 100 grama suvih šljiva dnevno (oko 10 šljiva), a druga je jela 100 grama sušenih jabuka. Obe grupe su konzumirale kalcijum i vitamin D kao dodatak. Rezultati su pokazali da je grupa koja je jela suve šljive imala znatno veću gustinu kostiju u kičmi i podlaktici.
Poboljšavaju pamćenje
Samo tri do četiri šljive dnevno mogu pomoći da neutrališete ćelije štetnih slobodnih radikala koji loše utiču na pamćenje.
Pomažu zdravlju očiju
Šljive su posebno korisne za zdravlje vaših očiju. Fitonutrijenti koji se nalaze u šljivama mogu pomoći da se smanji rizik od bolesti koja se javlja uglavnom kod starijih osoba, degeneracija makule.
Recepti sa šljivama koji popravljaju zdravlje:
Domaće suve šljive
Odabrati potpuno zrele i velike šljive, izvaditi koštice i sušiti na suncu ili u rerni, uz otvorena vrata, na temperaturi od 40 stupeni.
Šljive u medu
Odabrati lepe, velike i zrele šljive, oprati ih i osušiti, izvaditi koštice i položiti u teglu. Med prokuvati i ohladiti, pa njime preliti šljive u tegli. Dobro zatvoriti i čuvati na suvom i hladnom mestu. Uzimati po 1-3 kašičice dnevno.
Detoks jetre
Ako želite da probate narodni recept za detoksikaciju jetre i krvi, potrebno vam je 8-22 komada svežih šljiva. Uveče šljive oprati, raseći s jedne strane i izvaditi koštice, pa preliti vodom da odstoje preko noći. Ujutro baciti vodu i naliti novu, toliko da pokrije šljive.
Kuhati na laganoj vatri 2-3 sata, a svakih sat vremena odlivati vodu i dolivati novu, toplu vodu. Šljive koje su sad bez šećera i kiseline, jesti tople, na prazan želudac, s malo vode. Svu količinu pojesti odjednom.
Sprovoditi nedelju dana kod lakših oboljenja jetre ili dve sedmice kod težih.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: Kurir
Salata sa avokadom i tunjevinom
Meso tune je vrlo ukusno i nutritivno kvalitetno, te je zastupljeno u ishrani širom sveta. Kao namirnica u ishrani tunjevina je visoko cenjena. Pored svih oblika u kojima se tuna može naći, konzervisana tuna je njen najpoznatiji i najviše dostupan oblik. Tunjevina u konzervi je praktična za upotrebu, a ukoliko vam je draža od sveže, ne morate se brinuti, pošto ista količina konzervirane tunjevine ima samo 60 kalorija više nego sveža.
Osobe koje moraju izuzetno da paze na kilažu, mogu iscediti ulje ili kupiti tunjevinu u sopstvenom soku. Tunjevina pakovana u ulju je mnogo masnija, ali ona raspolaže i sa najvećim količinama omega-3 i omega-6 masnim kiselinama.
Sastojci:
-
1 konzerva tunjevine,
-
2 avokada,
-
1 manji krastavac,
-
100 g skuvane testenine,
-
1 limeta,
-
nekoliko grančica svežeg peršuna,
-
1 luk,
-
2 čeri paradajza,
-
so i biber.