Kruška karamanka je biljka iz porodice ruža, gaji se već više od 4000 godina. U naše krajeve doneta je iz Azije još za vreme kneza Lazara, a ime je dobila po mestu Karamanu, gde je i ponikla. Obiluje vitaminima i mineralima, zbog čega je idealno voće jer jača celokupan organizam. One pomažu kod suzbijanja prehlade jer sadrže velike količine vitamina C koji stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takođe i regeneriše vitamin E – snažan antioksidans.
Do pre pet-šest decenija kruška „karamanka” je bila najraširenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Međutim, nje sada vrlo malo ima. Tu i tamo se naiđe na po koje stablo samo u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Sandžaka i Metohije, uglavnom na okućnicama ljubitelja voća.
U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užičkom kraju se naziva „karamalija”, u žičkom „karamanlija”, u lepeničkom „karamača”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovača”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.
„Karamanka” je zasad najslađa sorta kruške u svetu. Pream analizama Instituta za voćarstvo u Čačku i Centralnom hemijskom institutu u Beogradu njeni plodovi sadrže svega 0,03 odsto organskih kiselina za razliku od drugih sorti krušaka, u kojima se sadržaj organskih kiselina kreće od 0,09 do 0,46 posto.
Inače, „karamanka” je letnja sorta kruške. Sazreva u drugoj polovini avgusta i po berbi njeni plodovi se čuvaju do dve nedelje. Plod joj je srednje krupan (160 g), oblika trbušasto-rebrastog, s karakterističnom dugačkom i nakrivljenom drškom. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo ružičaste. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, čak i bez šećera. Stablo „karamanke” je bujno, razgranato i dugotrajno. Ranocvetna je i triploidna sorta. Dobro je oprašuju sorte „šarena julska” i „kongresovka”. Mana joj je što su joj lišće i plodovi osetljivi na čađavu krastavost, zbog čega zahteva dva-tri prskanja više od drugih sorti krušaka. Inače rađa obilno, do 200 kilograma po stablu.
U ishrani, karamanke se koriste i za marmeladu, džemove, kompote, kolače…
Recepti sa karamankama
Sok od karamanke
Sastojci:
1 kilogram karamanki
2 litara vode
200 grama šećera
Priprema:
Oprane kruške očistite od semenki i petiljki, pa ubacite u odgovarajući lonac i prelijte vodom. Ostavite da se kuvaju na umerenoj temperaturi. Kada omeknu znači da su gotove. Tada sklonite sa ringle, pa od njih napravite kašu. Ukoliko imate štapni mikser, blendirajte ih odmah u loncu sa sve vodom. Ako imate blender, onda vadite kruške, blendirajte ih pa vratite u vodu u kojoj su se kuvale. U sada kašu od krušaka dodajte šećer, pa dobro promešajte i vratite na ringlu da se kuva sok. Od trenutka kada kaša provri, kuvajte još nekih 15-20 minuta, pa sklonite sa ringle. Sada, po želji, možete dodati konzervans, limontus i slično.
Slatko od karamanki
Sastojci:
1 kilogram karamanki
200 grama šećera
Sok od 2 limuna
200 mililitara vode
Priprema:
Kruške oljuštite pa isecite na manje komade i očistite. Rasporedite ih zatim u dubok pleh, pa pospite šećerom i prelijte sokom od dva limuna. Ostavite ih da odstoje 1-3 sata, da otpuste svoj sok. Nakon tog vremena dodajte i vodu, pa u rernu da se sve krčka.
Rernu prethodno zagrejte na 180 stepeni, a kruške krčkajte oko 2 sata. To zavisi od rerne do rerne – znaćete da su gotove kada omeknu, blago porumene i sirup postane gust.
Slatko dok je toplo sipajte u sterilisane tegle, dobro zatvorite poklopcem pa ih ušuškajte u ćebence ili krpama. Ostavite da se slatko tako ohladi na sobnoj temp. pa tek kada se skroz ohladi odložite na neko tamnije i hladnije mesto.
Džem od karamanki bez šećera
Sastojci:
2 kg očišćenih karamanki
1 kašika tečne vanile
2 dcl vode
prstohvat limuntusa
Priprema:
Kruške oprati, očistiti od semenki i iseći na komadiće. Sve staviti u dublju šerpu. Dodati vanilu i limuntus. Sipati vodu i staviti na ringlu da se kuva. Kada počne da vri, smanjiti temperaturu i uz stalno mešanje kuvati sve dok se ne dobije gusta kaša. Dodatno varjačom gnječite komade kruške, ali je bolje kada se vide komadići kruške. Vrelu kašu od krušaka sipati u sterilisane tegle do samog vrha, zatvoriti poklopcem, okrenuti naopako na poklopac i ostaviti da se ohladi. Na ovaj način se stvori vakum u tegli, pa iako nema konzervansa, voće se održi. Ohladjene tegle okrenuti i odložiti u špajz.
Kardamom je zimzelena biljka,koja naraste i do 300 cm u visinu i karakteriše je prilično debeli rizom. Ova biljka iz porodice đumbira raste u obliku grma na kojem se nakon cvetanja formiraju male mahune prepune aromatičnih semenki slatkastog ukusa. Za njegovu lekovitost zna se već više od 5000 godina.Pisani zapisi o upotrebi kardamoma datiraju još iz vremena Vavilona,preko starog Egipta,Grka i Rimljana koji su od njega pravili mirisne parfeme,a ta se praksa održala i do danas.
Najviše se upotrebljava i gaji u Indiji, Šri Lanci ali potražnja za ovim začinom je izuzetno velika širom planete.Aromatično i slatkasto seme kardamoma smešteno je u smeđe-zelenkastoj mahuni.U jednoj mahuni može biti smešteno od petnaest do dvadeset semenki.Njihov ukus je jak i aromatičan ,dosta podseća na ukus eukaliptusa i limuna(pikantno i blago ljutkasto).U svakom slučaju veoma su bogate sa hranljivim eteričnim uljima,koja su prava blagodet za duh i telo. Među začinskim biljkama kardamom (Elettaria cardamomum) zauzima posebno mesto, jer se koristi milenijumima u svim kuhinjama sveta, naročito u indijskoj i arapskoj. Indusi ne mogu da zamisle pilav bez ovog začina, kao ni indijski čaj. U skandinavskim zemljama se stavlja u pekarske proizvode, meso i kobasice. U našem jeziku se odomaćio naziv kardamon.
Iako postoji i beli i crni, autentičnim se smatra samo zeleni i posle šafrana je najskuplji začin na svetu. Može da se koristi zajedno sa mahunom ili mleveni, koji brzo gubi aromu i prirodnih ulja, pa se melje u maloj količini, pre nego što se stavi u jelo. Ako je recept celo zrno, mahuna se malo otvori, da bi u kuvanju kardamom pustio prepoznatljivu aromu i ukus. Deset mahuna je jednako što i 1,5 kašičica mlevenog začina, s tim što se mahune ne jedu. U istočnjačkoj kuhinji se često kardamom kombinuje sa karanfilićem i cimetom.
Osim što je ukusan, veoma je i lekovit. Njegova svojstva poznata su od davnina, posebnu vrednost ima u indijskoj tradicionalnoj medicini, gde se koristi sirov, u obliku tinkture, kao eterično ulje ili čaj. Najdelotvorniji je kod organa za varenje. Podstiče metabolizam i tako poboljšava varenje, ublažava nadimanje, grčeve, bolove u stomaku, žgaravicu i mučninu. Samo prstohvat kardamoma pomaže protiv mučnine i povraćanja.
Dobar je i diuretik, pa se koristi kod problema urinarnog trakta. Istovremeno, čisti bubrege i snižava visok krvni pritisak. Pomaže u detoksikaciji organizma, posebno se preporučuje osobama koje preterano piju kafu. Preporučuje se i kod infekcije zuba i desni, jer je jedan od najboljih izvora jakog antiseptika – cineola. Upravo cineol ubija bakterije koje dovode do lošeg daha.
Delotvoran je i za menstrualne tegoba, pomaže u lečenju astme, jer podstiče cirkulaciju krvi u plućima. Čaj od kardamoma i cimeta smiruje upalu grla i promuklosti zbog prehlade i gripa. Međutim, narodni lekari upozoravaju da ne treba preterivati u upotrebi ovog začina jer može doći do uznemirenja i iritacije organa za varenje. Trudnice, dojilje i deca bi trebalo posebno da obrate pažnju na to.
Recepti sa Kardamom
Indijski čaj
Kardamom je neizostavni dodatak indijskog čaja, koje je omiljeno piće Indusa. Sprema se na nekoliko načina…
* U dublju posudu ili čajnik sipajte 1,5 l (oko 6 šolja) vode, kada provri sklonite s ringle i sipajte 3 kašičice listova crnog čaja, 3 mahune oljuštenog ili pri vrhu blago otvorenog kardamoma, 2,5 dl mleka i zasladite po ukusu. Čajnik opet vratite na ringlu, čim proključa sklonite i ostavite da odstoji pet minuta, pa procedite i pijte.
* U 1,5 l vode stavite: kesicu crnog čaja (ili pola kašičice listova), pola šolje mleka i vode, 1 do 2 mahune kardamoma malo otvorenih pri vrhu (ili 1/4 kašičice mlevenog), 5 do 7 karanfilića, 1/4 kašičice mlevenog đumbira ili kolut svežeg, 1/4 kašičice cimeta (ili prstohvat muskatnog oraha), 2 do 3 kašičice šećera. Kad provri, sklonite s ringle, ostavite da odstoji pet minuta, procedite i polako pijte.
Kardamom čaj
Protiv bolova u stomaku koje su izazvali neugodni grčevi, gasovi, nadutost stomaka ili prejedanje, priprema se poseban čaj od kardamoma koji se pije petnaest minuta pre jela ili neposredno posle obroka. Može se davati i deci koja imaju stomačne probleme.Kardamom čaj poznat je i kao izvanredno sredstvo protiv impotencije,rešava probleme sa erektilnom disfunkcijom i preuranjenom ejakulacijom, međutim, ne sme se preterivati s količinom jer može izazvati suprotan efekat.
Recept
Pomešati četvrtinu kašičice mlevenog kardamoma, petinu kašičice mlevenog kima i pola kriške svežeg korena đumbira, a po želji dodati štapić cimeta. Mešavinu preliti šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji desetak minuta, a zatim polako ispijati lekoviti čaj.
Sunce je izvor života. Njegova svetlost snabdeva telo vitaminom D, koji je potreban za pravilan rast kostiju deteta i suzbijanje rahitisa – bolesti kostiju u razvoju. Međutim, previše sunca štetno deluje na sve, a posebno je opasno za odojčad i malu decu.
U osetljivoj dečjoj koži još nije razvijeno dovoljno slojeva za prirodnu zaštitu od jakih sunčevih zraka, zato je izuzetno važno ne izlagati dete suncu kada je ono najjače, od 11 do 16 časova. Oko 15 do 20 minuta provedenih na letnjem suncu – u dozvoljenom razdoblju, dovoljno je za sintezu vitamina D kod dece.
Potpuna zaštita od sunca
Bebina koža je vrlo osetljiva. Samo desetak minuta na letnjem suncu bez odgovarajuće zaštite, dovoljno je da se zagreje, pocrveni i manje ili više izgori. Zato će svaki pedijatar naglasiti da dete mlađe od godinu dana mora da izbegava bilo kakvo izlaganje suncu. Koža deluje kao telesni štit od ultraljubičastih zraka, ali je važna i za održavanje zdravog imuniteta. Naime, UV zračenje može da oslabi telesni imunitet i ošteti ćelije kože, a taj proces je mnogo brži kod beba nego kod odraslih.
Mlada koža pre treće godine nema dovoljan nivo pigmenta melanina, koji štiti od uticaja sunčevih zraka. Njen spoljašnji sloj je mnogo tanji, zbog čega UV zraci lakše prodiru do ćelija melanocita, zaslužnih za proizvodnju melanina. Oštećenje tih ćelija može da prouzrokuje melanom, to jest rak kože u kasnijem životnom dobu.
Ako već morate da izvedete dete na sunce, potrebno je preduzeti određene mere opreza.
Obavezna zaštitna krema
Dete obavezno namažite dečjom kremom ili mlekom za sunčanje, čiji je zaštitni faktor najmanje 30. Bilo bi dobro i da je sredstvo antialergijsko, bez alkohola – kako ne bi izazvalo iritaciju, kao i bez mirisa – da ne privlači insekte. Većina zaštitnih krema je otporna na vodu i pesak, za slučaj da se dete pokvasi ili preznoji.
Dodatna oprema
Detetovu glavicu zaštitite od neumoljivog sunca šeširićem velikog oboda, tako da u senci bude celo lice i vrat. Poželjno je da šeširić ima i zaštitu za uši.
Obavezne su i sunčane naočare. One nisu samo modni dodatak – ni za odrasle, ni za najmlađe! Naime, zenice deteta su mnogo više raširene nego zenice odrasle osobe, a sadrže i manje pigmenata, pa mnogo lakše upijaju UV zrake: pre navršenih godinu dana – 90 odsto UVA zraka i više od 50 odsto UVB zraka prodire do očne mrežnjače (retine). Zato zaboravite na obične plastične naočare za igru: iza zatamnjene plastike, zenice se na suncu šire, što omogućava još veći prodor štetnih UV zraka u mrežnjaču, bez delotvornog filtriranja. Kod odabira dobrih naočara za mališana, proverite da li na unutrašnjoj strani drške okvira stoji oznaka CE kategorije tri ili četiri. Odlučite se za naočare ravnih stakala, koje dobro prekrivaju oko i bolje štite od okruglih stakala.
Opekotine od sunca
Ako se uprkos svim merama opreza na bebinoj koži pojavi crvenilo, prekrijte zahvaćene delove pamučnom odećom i smestite bebu u hladovinu. Ukoliko kasnije utvrdite da je reč o sunčevoj opekotini, nanesite kremu koja je namenjena za period posle izlaganja suncu i koja deluje umirujuće na kožu, a bebu ne izlažite suncu narednih nekoliko dana. Ako, pak, beba dobije temperaturu, povraća i neobično se ponaša, obavezno je odnesite kod lekara.
Toplotni udar
Opasan po život, toplotni udar nastupa kada se telo previše zagreje, a sistem hlađenja prestane da funkcioniše. Bebe su posebno sklone toplotnom udaru ako se ne pridržavate svih mera opreza.
Određeni znakovi vam mogu dati do znanja da sa bebom nešto nije u redu: velika fontanela se “udubila”, beba više ne mokri, ima temperaturu, znoji se, povraća, pospana je, brzo i plitko diše. U tom slučaju, odmah nazovite hitnu pomoć.
Dete treba hitno rashladiti: sklonite ga u hladnu prostoriju, skinite i rashlađujte peškirom koji je nakvašen hladnom vodom. Ne pokušavajte da dajete tablete za snižavanje temperature, jer kod toplotnog udara one neće delovati.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: yumama.com
Odličan turski desert zanimljivog naziva „dilberove usne“ ili „draganovi poljupci“; vizuelno, zaista, nalikuje usnama!
Sastojci:
-
200 ml ulja
-
200 ml jogurta
-
2 jajeta
-
1 prstohvat soli
-
1/2 kesice praška za pecivo
-
limunov sok
-
oko 4 šolje (od 200 ml) brašna
-
orasi
Sirup:
-
600 ml vode
-
650 g šećera
-
1 vanilin šećer
-
1 kašika limunovog soka
Priprema:
Prvo pripremiti sirup: sjediniti vodu, šećer i vanilin šećer, pa kuvati 5 minuta. Dodati i kašiku limunovog soka, pa krčkati još par minuta. Sirup prohladiti.
Testo: Umutiti jaja, so i ulje, pa dodati jogurt, limunov sok, kao i brašno sa praškom za pecivo. Zamesiti testo. Testo podeliti na 10-tak loptica. Ostaviti prekriveno folijom, oko 60 minuta. Na pobrašnjenoj radnoj ploči razvaljati svaku lopticu; redati razvaljani list, jedan na drugi.
Zatim, sve listove razvaljati, tako da debljina bude oko 5 mm. Čašom ili kalupom vaditi oblike. U svaki, na jedan kraj, utisnuti četvrtinu oraha, pa preklopiti.
Oblikovane „usne“ redati u pleh. Dobije se oko 30 komada. Peći na 200 C, da porumene. Pečene kolačiće, tople, preliti prohlađenim sirupom. Par puta okrenuti kolačiće, da se ravnomijerno natope sirupom.
Poslužiti ohlađeno; najbolje narednog dana! Po ukusu, posuti mlevenim orasima, pistaćima ili kokosovim brašnom, pa poslužiti.
Izvor: coolinarika.com
Bajadera je kolač koji je jednostavan za izradu, a cenjen u narodu. Ime je dobila prema orijentalnoj igračici, a sam oblik i njen jedinstveni ukus čine Bajaderu jednom od najpoznatijih poslastica ovog dela Evrope. Kolač je izvorno mrsan, ali se može realizovati i kao postan.
RECEPTI ZA BAJADERE
LUKINE BAJADERE
Sastojci za tamni deo:
0,5 kg posnog mlevenog keksa, 300 g žutog šećera, 125 ml sojinog mleka u prahu, 2 dl vode, 100 g čokolade za kuvanje
Sastojci za svetli deo:
250 g šećera, 125 g margarina, 125 g sojinog mleka u prahu, 1 dl vode
Sastojci za glazuru:
50 g čokolade za kuvanje
Priprema: Stavite vodu da provri, dodajte šećer, margarin i usitnjenu čokoladu, pa kada se sve istopi, sklonite s vatre i pomešajte s mlevenim keksom. Masu odmah sipajte na četvrtastu tacnu i oblikujte koru. I za drugi sloj stavite vodu da provri, dodajte margarin i šećer, pa sklonite u stranu i dodajte mleko u prahu. Kad se masa skoro ohladi, nanesite je preko prve kore koja se već ohladila. Za glazuru otopite čokoladu i kašičicom sipajte u tankom mlazu preko bele kore.
KESTEN BAJADERE
Sastojci za tamni deo: 250 g šećera, 125 g maslaca, 100 g mlevene plazme, 75 g oraha, 50 g čokolade za kuvanje, 1 šoljica vode, 1 kašika kakaa
Sastojci za svetli deo:
150 g kesten pirea, 70 g maslaca, 50 g oraha, 50 g mlevene plazme, 100 g šećera
Sastojci za glazuru:
100 g čokolade, 3 kašike ulja
Priprema: Prvi deo: Ušpinovati šećer, u šećer dodati maslac i sačekati da se masa malo ohladi. U prohladjenu masu dodati ostale sastojke i sve dobro sjediniti mikserom na najmanjoj brzini. Izliti masu na pleh. Ostaviti da se masa stegne. Drugi deo: Dok se prvi deo hladi, ponoviti postupak sa sastojcima za drugi, svetliji deo. Ušpinovati 100g šećera, dodati maslac, rashladiti malo masu, i u rashladjenu masu dodati ostale sastojke. jediniti mikserom na najmanjoj bržini. Peliti preko prvog dela mase. Glazura: Čokoladu istopiti na pari sa uljem i mešati dok mase ne bude glatka i sjajna. Preliti glazuru preko kolača. Ostaviti na par sati da se rashladi.
BAJADERE OD BRONHI BOMBONA
Sastojci: 3 jajeta, 300 g šećera, 200 g bronhi bombona, 250 g margarina, 300 g plazma keksa, 200 g čokolade, 6 kašika ulja
Priprema: U šerpu na šporetu umutimo mikserom jaja sa šećerom, dodamo margarin i bronhi bonbone. Kada se margarin i bonbone otope, skloniti šerpu s vatre i dodati mleven keks. Masu dobro izjednačinim mešajući varjačom. Gotovu smesu sipamo u pleh obložen najlonskom folijom. Ostavimo u frižider da se kolač stegne. U lonče na šporetu sipamo ulje i čokoladu koju izlomimo na parčad i mešamo kašikom dok se čokolada ne istopi. Ohlađen kolač isečemo na parčad i premažemo otopljenom čokoladom.
BAJADERE OD ORAHA
Sastojci za svetli deo:
300 g šećera, 10 kašika vode, 250 g margarina, 100 g mlevenog posnog keksa, 250 g mlevenih oraha ili lešnika
Sastojci za tamni deo:
300 g čokolade, šoljica ulja
Priprema: Prokuvajte šećer sa vodom, sklonite s vatre i dodajte margarin. Kada se margarin rastopi, dodajte keks i orahe, pa ostavite da se dobro ohladi. Čokoladu otopite na pari zajedno s uljem. Pleh obložite folijom i na nju sipajte polovinu otopljene čokolade. Stavite da se čokolada stegne, te odozgo nanesite masu od keksa i oraha. Poravnajte nožem i prelijte preostalom otopljenom čokoladom. Ako se čokolada stegla, ponovo je blago zagrejte. Bajaderu dobro ohladite.
KOKOS BAJADERA
Sastojci :
1 dl mleka, 300 g šećera, kesica vanilin šećera, 250 g margarina, 300 g mlevenog keksa, 200 g kokosovog brašna
Sastojci za glazuru:
100 g čokolade, 2 kašike sojinog mleka, kašika ulja
Priprema: U vrelom mleku rastopite šećer, vanilin šećer i margarin, pa dodajte mleveni keks i kokosovo brašno. Smesu izlijte u pleh i pustite da se ohladi. Za glazuru otopite čokoladu s mlekom i uljem, pa premažite masu u plehu.
BADEM BAJADERA
Sastojci za tamni deo:
50 g mlevenih oraha, 2 kašike posnog mlevenog keksa, 50 g šećera, 2 kašike vode, kesica vanilin šećera, liker amareto
Sastojci za svetli deo:
100 g mlevenog badema, 50 g šećera u prahu, 50 g bele čokolade, 50 g kokosa, 20 g margarina, po potrebi šećerni sirup
Sastojci za glazuru:
100 g čokolade, 2 kašike ulja
Priprema: Na laganoj vatri skuvajte sirup od šećera, vode, vanile i dodajte liker po želji. Sklonite s vatre i dodajte mlevene orahe s keksom. Kalup podmažite uljem i prekrijte dno folijom. Sipajte testo i dobro izravnajte. Mlevene bademe, šećer u prahu i kokos dobro pomešajte. Odvojeno rastopite margarin i čokoladu, te dodajte u mešavinu kokosa, badema i šećera. Dobro promešajte i, ako je potrebno, dodajte malo šećernog sirupa da dobijete mekano testo. Ovo testo stavite iznad tamnog dela i dobro pritisnite da bi se slepilo. Stavite u frižider da se stegne. Crnu čokoladu za glazuru omekšajte s uljem i prelijte ohlađeni kolač.
BAJADERA SA KEKSOM I ORASIMA
Sastojci:
400 g smeđeg šećera, 12 kašika vode, 150 g mlevenih oraha, 150 g posnog integralnog keksa, 125 g margarina, 3 kašike kakaoa
Sastojci za glazuru:
120 g čokolade, 3 kašike ulja, kašika margarina
Priprema: Šećer stavite u dublju šerpu s debelim dnom i prelijte ga vodom. Ostavite da ključa oko pet minuta dok se šećer ne rastopi, pa umešajte orahe i mleveni integralni keks. Mešajte dok se ne sjedini, a zatim sklonite sa šporeta. Dok je još vruće, dodajte margarin isečen na listiće i sve dobro promešajte. Podelite na dva dela, pa u jedan dodajte prosejan kakao. Pleh obložite masnim papirom i preko izlijte tamnu smesu. Potom izlijte svetlu i poravnajte. Prelijte glazurom i stavite u frižider. Izlomite čokoladu u šerpicu, dodajte ulje i uz mešanje je otopite na pari. Dodajte margarin, dobro izmešajte i prelijte bajaderu.
BELA BAJADERA
Sastojci:
150 g mlevenih oraha, 150 g mlevenih lešnika, 150 g bele posne čokolade, 300 g šećera, 300 g mlevenog keksa, 200 g margarina, 150 ml vode, 50 ml ruma ZA GLAZURU 350 g bele posne čokolade, kašika margarina
Priprema: Zakuvajte vodu, šećer i rum i sklonite s vatre. Dodajte orahe, lešnike i keks, pa sve sjedinite. Na kraju umešajte omekšali margarin i otopljenu čokoladu. Dobro pomešajte i rasporedite u pleh preko pek-papira. Za glazuru otopite čokoladu, umešajte margarin, pa odmah prelijte preko bajadere i poravnajte vrućim nožem.
EUROKREM BAJADERA
Sastojci:
300 g šećera, 1 dl vode, 150 g maslaca, 200 g mlevene plazme, 150 g mlevenih oraha ili lešnika, 2 kesice vanilin šećera, 200 g eurokema
Priprema: Ušpinovati šećer sa vodom kao za slatko, dodati vanilin šećer, onda dodati maslac i otopiti na laganoj vatri. Skloniti sa vatre, pa u masu umešati mlevenu plazmu i mlevene orahe, umesto oraha možete dodati mlevene lešnike. Sve sjediniti i sipati u četvrtasti kalup. Ostaviti da se stegne. Ohlađen kolač premazati eurokremom. Ponovo ostaviti na hladnom da se stegne. Seći u obliku štanglica i služiti.
Kinezi hiljadama godina koriste neki otrov kao lek i često za to koriste upravo otrov koji luče žabe preko kože. Nauka je sada dala potporu ovim lekovima objašnjavajući zašto su efikasni. Jedan od najinteresantnijih slučajeva je slučaj jednobojne žabe sa šarenim stomakom. Ona luči proteine koji utiču na rast krvnih sudova. Jedan od tih proteina može da se koristi da spreči dotok krvi tumorima. Sa kojim ciljem? Nakon što se spreči formiranje novih sudova za snabdevanje kiseonika i hranljivih materija u kancerogene ćelije, tumor prestaje da raste. Rak ne bi napredovao, ali bi se pretvorio u hroničnu tegobu. Otrov žabe sadrži i drugi protein koji može biti lek. On aktivira angiogenezu i sakuplja svu moć kako bi se lečile sve vrste tegoba koje zahtevaju da se krvni sudovi punom brzinom poprave, od izlečenja povreda i transplantacija, do bolova kod dijabetičara i povreda koje su prouzrokovane infarktima. Štaviše, kalkuliše se da bi se počev od ovog otkrića mogli razviti tretmani za više od sedamdeset bolesti koje zajedno napadaju više od 100 miliona osoba na svetu.
Morski puževi koji žive u Indijskom i Tihom okeanu, čija se veličina kreće od 2,5 do 23 cm spadaju među najotrovnija morska stvorenja. Reč je o mesožderima koji se ovisno o vrsti hrane crvima, puževima i ribama koje ubijaju tako što ih gađaju pipcima iz kojih ispuštaju snažan otrov koji žrtve paralizuje trenutno. Prema ljudima nisu agresivni, a budući da je reč o noćnim životinjama koje se preko dana uglavnom skrivaju, susreti s ljudima su retki.
Najčešće stradavaju sakupljači školjaka i kućica puževa. Najveći problem kod uboda je što protuotrov za njihove ubode ne postoji, već se žrtve leče održavanjem u životu toliko dugo dok iz njihovog organizma ne izađu toksini. Otrovnost ovisi o vrsti. I dok su posledice uboda nekih vrsta stožastih puževa identične ubodima pčela, neke vrste imaju toliko snažan otrov da bez problema ubiju čoveka. Od 500-inak priznatih vrsta kao najotrovnijeg National Geographic navodi Conus Geographusa, puža čija se veličina kreće između 10 i 15 cm. Poznat je i kao “cigareta puž” jer žrtve nakon uboda navodno umiru u vremenu potrebnom da se popuši jedna cigareta. O koliko otrovnim puževima se radi dovoljno govori podatak objavljen na Wild-facts.com – jedna kap otrova koju proizvede mramorni stožasti puž dovoljna je da usmrti 20 ljudi. Možda zvuči ironično, ali među spojevima pronađenim u njihovim otrovima nalaze se proteini koji, kada se izoliraju smanjuju ljudsku bol i do 100 puta jače od morfijuma.
Potpuna je misterija već vekovima unazad da uglavnom smrtonosni otrovi sadrže i moćne proteine od kojih se prave izuzetno važni lekovi, posebno analgetici. Isti je slučaj i sa otrovom ove morske životinje koja u svom telu krije za sada najmoćniji lek protiv bolova ikada pronađen.
Istovremeno, pored morskog puža, trenutno se ispituju i sastojci ništa manje opasnih otrova možda jedne od najopasnijih otrovnih životinja na svetu, žabe, poznatije kao “otrovna strela”, koja obitava na prostoru centralne Južne Amerike (Ekvador). Njen je otrov toliko jak da jedna doza od nekoliko mililitara dovoljna je da usmrti čak i 2.000 ljudi. Još jedna životinja koja pomaže farmaceutima u potrazi za moćnim analgeticima je i retka vrsta pauka koji nastanjuje kontinentalni deo Australije, takozvani “levkasti pauk”, čiji je otrov takođe smrtonosan za čoveka.
Iz otrova morskog puža nastala je i prva verzija analgetika pod imenom “Ziconotide”, koji je do sada uspešno bio testiran na miševima, ali ovaj lek je jedino moguće primiti kao injekciju i to direktno u moždinu. Novija verzija leka izašla iz kanadskih farmaceutskih laboratorija može se koristiti i oralno, ali don sada lek nije testiran na ljudima, već samo na miševima, kod kojih su i najmanje doze imale fantastične rezultate. Očekuje se da će lek biti testiran i na ljudima i, prema tvrdnjama naučnika koji su radili na njegovoj izradi, ne bi trebalo očekivati bilo kakve nuspojave. Naprotiv, kako kažu, lek neće delovati na receptore opijata u mozgu, što znači da neće stvarati zavisnost.
Neke vrste paukova proizvode veoma jake niti koje se ne kidaju i mogu biti dugačke čak 200 metara, pa plastični hirurzi sada žele da ih iskoriste za zašivanje pokidanih nerava kod ljudi, jer se paukove niti razgrađuju prirodnim putem i ne izazivaju upale tkiva.
Iako će većina ljudi verovatno odmah “opajati” paukovu mrežu kada je primeti u uglu svoje sobe, u naučnom, medicinskom centru Univerziteta u Hanoveru u nekoliko specijalno uređenih prostorija “mirno“ živi 30 do 40 paukova čije se niti koriste, prenela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).
Pored laboratorije za plastičnu hirurgiju Kristine Almeling, koja već dugo radi na medicinskom fakultetu u Hanoveru, nalazi se prostorija u kojoj se nalaze samo grane visoke i po nekoliko metara. Paukove mreže u prostoriji su ogromne, neke čak prečnika jedan metar, a u prostoriji, na granama ih je tridesetak. “U ovoj prostoriji čuvamo paukove čije niti koristimo.
U ovom trenutku oni su idealne veličine. Pored ‘zlatno svilenih paukova’ tu je i nekoliko vrste ‘nefila’, velikih paukova koji mogu da narastu i do šest centimetara. Oni ovde imaju dovoljno prostora da tkaju svoje mreže”, objašnjava Almeling. U zadnjem delu tela pauka nalaze se žlezde koje luče niti, a naučnici pomoću pincete hvataju nit i lepe je za mašinu, koja je u suštini točak prečnika 30-ak centimetara. Kada točak počne da se okreće, on iz tela pauka izvlači nit koja može da bude dugačka čak i 200 metara.
Nit proizvodi jedna od sedam žlezda i pauk ne može da kontroliše lučenje, pa kada naučnici jednom uhvate nit, oni iz pauka mogu da izvuku kompletnu količinu odnosno dužinu niti. Od veličine i debljine pauka zavisi kolika će ona biti. Paukove niti su veoma čvrste i ne kidaju se i zato su naučnici sa odeljenja za plastičnu hirurgiju rešili da ih iskoriste za zašivanje oštećenih nervnih završetaka. Profesor Peter Fogt, šef odeljenja za plastičnu hirurgiju na klinici u Hanoveru smatra da paukove niti zaista mogu da pomognu. “Paukove niti veoma su čvrste i glatke.Veoma je važno i to što je u pitanju prirodni, a ne veštački materijal.
Kada se upotrebljava veštačka materija, javlja se opasnost od kidanja ili izazivanja različitih upala u čovekovom telu. Paukove niti razgrađuju se prirodnim putem i ne izazivaju upale u tkivu”, objasnio je Fogt. Profesor Fogt i njegov tim žele da iskoriste paukove niti za lečenje pacijenata stradalih u saobraćajnim nesrećama, na primer u slučaju oštećenja nerava u predelu ramena kod saobraćajki sa motociklima.
Tim pacijentima često ne može da se povrati čulo dodira u rukama i prstima, pa je njihov oporavak neizvestan, jer nervna vlakna ne mogu ponovo da se spoje. Implantacija paukovih niti u rame pacijenta trebalo bi da nervima “pokaže put” za ponovno spajanje. “Kroz šupljinu vene uzetu od svinje, provlači se stotinak paukovih niti koje na taj način pokazuju put jednom kraju prekinutog nerva ka drugom da bi oni ponovo srasli.
Tako se čitav splet nerava orijentiše po paukovim nitima“, objasnio je profesor Fogt. Do sada su testovi izvedeni na ovcama bili uspešni, a “sledeći na redu” trebalo bi da budu ljudi.
Istraživači u Brazilu zainteresovali su se za ovaj otrov kada su osobe koje je pauk ujeo prijavile da su nakon ujeda osetile značajno poboljšanje u njihovom seksualnom životu.
Toksini koje stvara pauk iz Brazila Phoneutria nigriventer u stanju su da se izbore sa problemom erektilne disfunkcije za svega 20 minuta od njihovog ulaska u organizam.
Testovi koji su vršeni na pacovima pokazali su da otrov povećava otpuštanje hemikalije koja proširuje krvne sudove i poboljšava krvotok na način sličan onom na koji deluju konvencionalni lekovi za potenciju.
Sa druge strane, iako su lekovi poput vijagre revolucionalizovali lečenje problema sa erekcijom u poslednjih deset godina, skoro 30 odsto muškaraca koji ih uzimaju ne vide nikakve benefite. Za ove muškarce, jedno od rešenja jeste ubrizgavanje leka direktno u penis ili ugrađivanje pumpe koja povećava dotok krvi u organ, ali za većinu ovo nije prihvatljivo rešenje.
Lek koji bi bio spravljen od otrova ovog pauka mogao bi da se pokaže kao izuzetno efikasan.
1...297298299...506Stranica 298 od ukupno 506
