Postoje periodi u razvoju čovečanstva koji u kratkom vremenskom periodu ostvare veliki napredak i učine da čovek i svet u kojem živi postanu iz korena drugačiji. Sedma decenija XX veka do te mere je realizovala kreativnost, lepotu i humanost da se može smatrati ne samo prekretnicom već i ostvarenjem razvoja slobodne misli u gotovo punom smislu.

Za mnoge, posle 60-ih nema se više šta novo stvoriti. Iako će ih vreme demantovati, moramo priznati da je dragocenost iznedrena tih godina postala temelj nove ere u razvoju ili jednostavnije u životu čoveka. Sledeće decenije nosiće u sebi sve stvorene kvalitete, sve novine – nadograđujući se na njih, ali ih ne potirući. O nostalgičnom vraćanju na burne, novatorske, u svim kulturnim domenima vrednosno napredne i pune godine života govoriće ne samo oni koji su te godine odživeli (posebno mladost) već i oni koji su upućeni u razvoj kulture i mode o kojoj ovde govorimo.

Društvene okolnosti dozvolile su da se duh slobode ispolji. I kao da svet iznova “niče”: pop-art podiže svakodnevnicu na nivo umetničkog čime blago ironizira društvene stege ( Endi Vorhol…) i postiže široku popularnost… nova muzika ( “Bitlsi”…”Rolingstonsi”…)… emancipacija žena u svakom pogledu… materijalni uslovi života takvi da gotovo svakome dozvoljavaju da se uključi u nove kulturne tokove i na sebi svojstven način iskaže svoju ličnost kroz odabir širokog spektra novina koje iz godine u godinu nastaju. Radost slobode ogledaće se na licima mladih, ali i starijih…

 Moda do polovine 60-ih biće mešavina mode sa kraja 50-ih i novina koje donose modni kreatori osluškujući šta se dešava u društvu. 1961.godine modni kreator Andre Kurež (Andre Courreges) otvara svoju modnu kuću sa željom da svojim modelima ženi udahne novu, do tada nevidjenu fantaziju.
1962.godine Iv Sen Loran otvara svoju modnu kuću. Inspirisan je muškom odećom koju želi da primeni (uz odgovarajuće izmene) na ženi tj. u njenom odevanju.

Potpuni preokret u odevanju počinje 1965.godine i uz maštu mnogih modnih kreatora izneće je pre svega kreatorka Meri Kvant i manekenka Tvigi.

Ženska odeća: kostimi, haljine, suknje, pantalone

Kostim (suknja i pantalone) nastavljaju da se nose u sličnom stilu kao i sa kraja 50-ih. Izmene će nastati kada postane moderna “trapez” suknja. Do 1965.godine suknje se pomalo skraćuju, ali tek da otkriju kolena. Haljina – vreća koja je lansirana još 1957.godine ( kreator Balensiaga) nameće se sve više i postaje čest izbor žena. Haljine “trapez” su modni hit ( kreatori Pjer Karden i Andre Kurež uveli su ih u svoje modne kolekcije) tokom cele decenije. Od 1965.godine, u Londonu, kreatorka Meri Kvant će lansirati mini suknju. Gotovo istovremeno će u Parizu kreator Andre Kurež kreirati mini suknje u futurističkom stilu i koristiće ih kao ključni modni element.
Manekenka ( Resley Hornby) Tvigi učinila je da se velikom brzinom raširi moda mini sukanja, ali i vitka linija, kao i kratka kosa i krupne oči. Primetio je Higel Daves 1966.godine kada je radila za salon frizura. Već sledeće godine je na naslovnoj strani modnog časopisa “Vog”, a pozirala je i za časopis “Elle”. U svojoj 16-oj godini imala je samo 41 kg. Sa njenom pojavom devojke će želeti da budu mršave, imitiraće je u svakom pogledu, a manekenke su od tada pa do naših dana morale biti izrazito mršave. Manekenstvom se bavila samo 4 godine, a potom glumom, muzikom…

Pantalonama se daje drugačija dimenzija od prethodne decenije. Pjer Karden kreira pantalone koje prate liniju tela i kombinuje ih sa jaknom koja se kopča oko vrata. Iv Sen Loran kreirao je ženski smoking (1966.godine), kostim sa pantalonama u sahari stilu (1967.godine).
Boje odevnih predmeta su živahne, često sa puno motiva cveća, geometrijskih figura…nosi se karo, pruge…
60-e uvode u modu džins. Najpopularnija marka je Levis.
Modni kreatori inspirisani su svemirom i kreiraju odeću sa futurističkom fantazijom. Andre Kurež je svoju kreaciju podstaknutu svemirom lansirao 1964.godine i nazvao je “Space age”. Odeća je u geometrijskim formama, a od materijala koristi poliester u srebrnoj boji. Pako Raban i Pjer Karden pridružuju mu se svojim kreacijama.

Šminka

Oči su u prvom planu te se i šminkaju intenzivno dok se za usne koriste blage – neutralne nijanse roze (tzv. „nude“ nijanse) boja karmina i uokviruju sa nešto tamnijom bojom olovke. Za izražavanje očiju koriste se alajneri, senke crno, belih i sivih nijansi, veštačke trepavice i maskara. Bela olovka stavlja se na donjem kapku, a ispod bele tanke linije stavlja se šira linija crne senke. Boja crne senke svetlija je od crnog alajnera koji se stavlja na gornji kapak. Kapak i rubovi kapka se nijansiraju crno-belo-sivim senkama. Uz veštačke trepavice stavlja se debeo namaz maskare na donji kapak. Manekenka Tvigi je uz korišćenje dugih-gustih veštačkih trepavica crtala olovkom trpavice i po kapku. Obrve se ne ističu, svetle su i malo deblje (bliže prirodnim) od mode iz 50-ih godina. Bela linija na donjem kapku je najznačajniji deo šminkanja koji proizvodi efekat krupnijih-izražajnijih očiju.

Frizure

Nose se natapirne “bob”frizure u svetlijim bojama. Kosa je različitih dužina, a tek krajem 60-ih se masovno pušta duga kosa. Dovoljno je setiti se neobuzdane, naizgled nemarne frizure Brižit Bardo ili umereniju natapiranu frizuru Elizabet Tejlor, Žakline Kenedi…i uvideti baršunastu lepotu koju kosa nosi u sebi. Ističe se (tapiranjem) volumen kose koji licu daje izgled zavodljivosti i mladalačke žari. Potiljak je visok, a nose se i izražajne punđe. Kome je uzor bila manekenka Tvigi šišao se na kratku dečačku frizuru koja i bez šminke ističe oči. Posmatrajući fotografije iz 60-ih primetićemo da je frizura u skladu sa čudesnom radošću koju su ljudi tih godina imali na licu.

Obuća

Nose se salonke sa visokom i nižom petom, baletanke…kratke čizme po uzoru na Bitlse…sa nastankom hipi pokreta u modi su cipele sa platformom…

Tašne

Slikom ćemo prikazati kakve su se torbe uglavnom nosile 60-ih (rokeri i hipici imaju svoje specifične kreacije).

Nakit

U modi je upadljiv nakit koji se pravi od plastike. Nakit od zlata je glomazan i kombinovan je sa poludragim kamenjem.

Kupaći kostim

Neuspeh Žaka Hjama da lansira bikini 1946.godine uspeo je da ostvari 60-ih Luis Rid. Naziv kupaćeg kostima potiče od naziva ostrva na kojem su vršana ekperimentisanja sa atomskom bombom.

Muška moda

I muška moda doživljava značajnu promenu. Sako je uz telo, kravata uža, a pantalone su šire do kolena (kao i 20-ih godina) i sa visokim strukom što vizuelno izdužuje telo. Nose se kratke čizme ( u modu su ih uveli Bitlsi). Kao modni detalji koriste se satovi sa brazletnom, marame oko vrata…Pridaje se značaj frizuri koja je usklađena sa poslom koji se radi. U slobodno vreme nose se sportske bluze, mokasine… U modi je i džins.

Hipi pokret

U drugoj polovini 60-ih javlja se i hipi pokret sa svojim motom “mir i ljubav”. Nastao je kao revolt u Americi protiv rata u Vijetnamu, u Evropi u sponi sa revolucionarnim pokretom 1968.godine… Hipici su zagovarali izlazak iz društva, njegovo ignorisanje i slobodu življenja. Oblačili su se specifično: džins, tunike šarenih, živahnih boja, trake – marame povezane oko glave na čelu, na bose noge sandale…Najveći skup hipika dogodio se na Vudstoku 1969.godine koji je na veliko iznenadjenje okupio pola miliona ljudi.

Moda 60-ih u Jugoslaviji

U Jugoslaviji koja se sve više otvara prema svetu prisutni su svi modni trendovi. Postepeno, uz poneko neodobravanje i zabrane nošenja modernih odevnih predmeta, mladi su ipak uspeli da osvoje prihvatanje od strane društva svih novina koje 60-e donose u svetu. Već 1960. godine snimljen je film “Moda i ljubav” sa Bebom Lončar u glavnoj ulozi. Sve što se od odeće u filmu pojavljuje mladi će sa oduševljem prihvatiti. Bebu Lončar imitiraće u našoj sredini kao Brižit Bardo u Evropi i Americi (i u našoj sredini Brižit je populna) . Tada se nose žiponi, baletanke… a kosa se povezivala u konjski rep. Atmosferu tog vremena upotpunićemo prisećajući se hit pesme iz filma:

“Devojko mala
pesmo moga grada
što si mi dala
srce puno sna.
O, što se setih
kišu da ti kupim
…
Tvoju bih senku
večno da ljubim ja.”

Lepo je setiti se novinarke i spikerke Danke Novović, ali i Subotičanke iz 60-ih …

Kasnije su se nosile mini suknje, perlonke, mantil “šuškavac”, “Simonida” i “a la Kenedi” haljine, pelerine, sandale “isusovke”… Roba iz inostranstva mogla se kupiti u komisionima ili su ih slali rođaci koji su živeli u inostranstvu. Počinju i putovanja (šoping ture) za Trst, London, Pariz. Počele su da se nose i farmerke, ali nisu ih još uvek svi mogli kupiti (nabaviti). Muškarci nose “grombi” kapute, kožne jakne, karo košulje, odela koja pokušavaju da prate strane modne trendove.

Po prvi put u našoj sredini pojavljuje se modni kreator koji modu uzdiže na nivo umetnosti: reč je o čuvenom Aleksandru Joksimoviću. Njegov uspeh neće biti vezan samo za našu sredinu već i svetsku. 1969.godine prirediće modnu reviju sa kolekcijom pod imenom “Prokleta Jerina” u Parizu. U isto vreme nastaje i kolekcija “Simonida”. Modeli su nosili i nacionalne (narodne) elemente. Na modnoj sceni dugo će trajati.

Ako pogledamo hronološki naslovne strane poznatog časopisa “Elle” verovatno će svako od nas poželeti da ima sve ovde prikazane modele. Vreme ih nije potisnulo.

Zanimljivo je da u ovoj deceniji počinje čvrsta veza između modnih kreatora i filmskih i muzičkih zvezda, ali i ličnosti iz sveta politike (najpoznatiji primer je Žaklina Kenedi koja je nosila elegantne kostime Koko Šanel i još nekih drugih kreatora ). Svaki kreator ima svoje muze: Pjer Karden kreira za Bitlse, Pako Raban je kreirao kostime za film “Casino Royale”…
Ljubitelji rok muzike imali su svoj specifičan način života i odevanja. Nosili su džins sa rupama, kožne jakne sa metalnim ukrasima, čizme, zlatne ogrlice …
Svi poznati modni kreatori proizvode i sopstveni parfem.

Kako su mladi izneli modni trend 60-ih koji će vremenom prihvatiti i stariji, možemo primetiti da je moda kreirana tako da u potpunosti iskaže sve draži koju nesputana mladost nosi u sebi. Ovo je decenija kada se živi i izgleda kao da mladost nikada neće proći… Mogli bismo reći da je moto 60-ih godina: živeti mladost celog života. Jasno je da postoji čvrsta uzajamna veza između mode i duha koji ne želi da (zalud) ostari.

Slavica Štulić

Izvor: Secanja

Tuarezi, koji vekovima nastanjuju saharski deo Afrike, samo na  prvi pogled liče na jedno nomadsko pleme. Kad se zakorači u njihov svet, nailazi se na slobode, koje ni liberalne zapadnjačke kulture ne prihvataju. Nosioci tih sloboda su žene, muslimanke koje ne skrivaju lice i koje ne sputavaju svoju seksualnost. I to je teč početak.

ŽENE POSEDUJU KUĆE, ŽIVOTINJE I RAZVODE SE BEZ OSEĆAJA SRAMOTE

Žene su istaknute članice plemena Tuarega, imaju svoje kuće i svoje životinje, što dodatno simbolizuje njihovu samostalnost.

– Životinje su sve što imamo, pijemo njihovo mleko, jedemo njihovo meso, koristimo njihovu kožu, trgujemo njima. Kad životinje umru, i Tuarezi umiru- ispričao je jedan pripadnik plemena u intervjuu sa novinarom Piterom Gvinom.

Ženama je dozvoljeno da pre braka imaju kolikogod žele partnera. Jedino pravilo koje moraju da slede u tome jeste pravilo privatnosti, a koje podrazumeva da muškarac u kuću žene dolazi kad padne mrak, a njen dom napušta pre svitanja.

Porodica devojke sve vreme se ponaša “kao da se ništa ne dešava”. Ako devojka posle romantične noći poželi novog partnera, ta želja joj se ispunjava.

Zbog ovakve prakse veliki broj devojaka, potpuno izjednačenih sa mladićima, kasnije stupa u brak.

Ali veze pre braka nisu samo seksualne. Praksa je da mladići pišu romatične pesme devojakama, birajući svaku reč pažljivo. One im uzvraćaju istom merom, pa zajednica Tuarega obiluje nekom, za moderan svet zaboravljenom romantikom.

Žene ostaju slobodne i kada stupe u brak, ukoliko odluče da se razvedu, ništa im ne stoji na putu.

Okončanje braka ih ne lišava kuće, koja ostaje u njihovom vlasništvu. Deca se takođe posle razvoda dodeljuju majkama, koje su centar svake porodice.

Muškarac se posle razvoda  vraća u kuću svoje majke, najčešće sa jednom kamilom. I ni sa čim više.

Iako ste možda pomislili da je razvod u svetu Tuarega sramota, prevarili ste se. Porodica razvedene žene pravi zabavu u čast njenog razvoda i time ostalim muškarcima daje do znanja da je ona ponovo slobodna.

Vrhunac sasvim posebnog položaja žene jeste činjenica da muškarac, ukoliko nije njen seksualni partner, ne može da jede pred njom.

LEPOTA JE TU DA SE POKAŽE

Tuarezi su pre prihvatanja islama verovali u kralljicu Tin Hinan  iz četvrtog veka. Danas kao pripadnici muslimanske veroispovesti odudaraju od ostalih pripadnika ove religije.

– Žene su prelepe, mi želimo da gledamo ta lica- rekla je fotografkinja Henrijeta Batler, koja je 2001. godine upoznala ovo pleme i oduševila se njime.

OVO IPAK NIJE MATRIJARHAT

Kolikogod sloboda imale žene, najveću moć u donošenju važnih odluka za zajednicu imaju muškarci, ali se mišljenje žena sluša sa velikim poštovanjem.

Poznavaoci ovog plemena istuču da žene deluju iza scene, uticajem na muževe koji rado prihvataju njihove predloge.

Muškarac, ukoliko poseduje izvesnu imovinu, imetak dodeljuje sestriću, i to radije nego sinu, zbog mogućnosti da on nije njegov biološki naslednik.

I za muškarce se vezuje jedna osobenost, zovu ih plavim muškarcima Sahare. Taj naziv potiče od njihove velike ljubavi prema indigo boji kojim je obojena njihova odeća.

U poslednje vreme plemena Tuarega uduržuju se sa ekstremističkim islamskim grupama, plemena u Libiji spajaju se sa pripadnicima ISIS, dok se Tuarezi iz Malija, Nigera i južne Nigerije spajaju sa militantnom organizacijom Boko Haram. Veruju da će ti savezi olakšati njihovu borbu za nezavisnost.

Antropolozi i kulturolozi strahuju da vremenom Tuarezi iz Sahare odustati od svoje osobenosti, primećuje se da pojedine žene nose hijab. Vreme će pokazati da li će poseban svet plemena izdržati pred naletom drugih kultura..

Izvor:zena.blic.rs; J.M./Daily mail

U severozapadnoj Namibiji živi pleme Himba. Iako se odupiru uticajima 21. veka i turističkoj industriji, izuzuetna su fascinacija putnika koji imaju mogućnost da ih posete.

Himba su nomadski pastiri, najviše naseljavaju regiju Kaokoland, a populacija broji oko 50 000 ljudi. Oni su monoteisti i veruju u boga Makurua. Naziv su dobili još u 19. veku, a reč Himba znači prosjak. Ako se pitate zbog čega nose ovaj, poprilično pogrdan, naziv – razlog je taj da je ovo pleme nastalo nakon raskola Herero plemena, pa su mnogi koji su bili odbačeni lutali regijom Kaokolad tražeći pomoć drugih članova plemena, a takođe su bili u potrazi za govedima i usevima.

Žene plemena Himba su izuzetno lepe i neobične. Telo im je prekriveno crvenom bojom, koju dobijaju od hematita koji mešaju sa puterom. Ova boja osim što služi da bi se uspostavila razlika između muškaca i žena, štiti kožu od jakog sunčevog zračenja, održava kožu čistom i donekle sprečava rast dlaka. Smatra se simbolom lepote i plodnosti, pa se devojke tek u pubertetu počinju mazati ovom bojom. Tada, takodje, počinju da nose krunu na vrhu glave napravljenu od kozije ili kravlje kože. Za devojčice je karakteristično da nose dve pletenice prebačene preko lica, dok udate žene nose mnogo sitnih pletenica. Za muškarce je karakteristična jedna pletenica na vratu. Frizura koju nose ne ukazuje samo na starosnu dob žene, nego i na društveni položaj.

Za Himba žene je zanimljivo da se nikada ne kupaju u vodi, već u dimu aromatičnih biljaka i smole. Pretpostavlja se da ova čudna navika datira iz vremena velikih suša, kada se oskudevalo sa vodom i kada su samo muškarci mogli da je koriste za kupanje, tako da su žene morale da pronađu alternativu.Njihov način odevanja je tradicionalan i autentičan i nije se menjao od 16. veka, od kada datiraju prvi podaci o plemenu. Odevni predmeti su većinom izrađeni od kože i nose se uz jedinstveni nakit.

Od devedesetih godina prošlog veka pleme Himba sarađuje sa inostranim aktivistima i sa vladom Namibije. Žive u rezervatima u kojima imaju kontrolu nad životnom sredinom i turizmom, a dobili su i putujuće škole u kojima uče engleski jezik.

Rezultati nove studije,objavljene u časopisu Lanset otkrivaju da najzdravija srca na svetu imaju članovi plemena Tsimane. Oni žive u području oko reke Manići u bolivijskim nizijama Amazonije, a njihov stil života je sličan životu predaka koji su tu živeli pre nekoliko hiljada godina.
U toku istraživanja je ispitano stotine muškaraca i žena iz naroda Tsimane i otkriveno je da skoro 9 od 10 ima čiste arterije bez rizika od srčanih oboljenja. Naučnici su prilično iznenađeni otkrićem da skoro nijedan član tog naroda nema zapušene arterije, čak ni u dubokoj starosti.
Naučnici su zaključili da skoro dve trećine ljudi naroda Tsimane starosti preko 75 godina uopšte nema rizik, a samo 8 procenta ima umereni rizik od srčanih oboljenja.
Tsimane su toliko zdravi da ni sa 75 godina nemaju naslage kalcijuma u koronarnim arterijama. Poređenja radi, četvrtina Amerikanca starih 45 godina u koronarnim arterijama imaju naslage kalcijuma, dok čak 80 odsto Amerikanaca starih 75 godina ima naslage kalcijuma.
U čemu je tajna? Naravno, u ishrani i sveukupnom načinu života. Iako ne možemo da živimo poput lovaca sakupljača, neke stvari bismo mogli da naučimo od njih.
Ishrana
Njihova ishrana se bazira na konzumiranju divljih svinja, tapira i vodenih svinja (17 odsto ishrane), pirane i soma (7 odsto njihove ishrane), dok ostatak čine pirinač, kukuruz, manioka i banane, kao i sve vrste voća i orašastih plodova koje mogu da pronađu.
Ako njihovu ishranu pogledamo kroz unos kalorija, primetićemo da 72 odsto kalorija unose kroz ugljene hidrate, 14 odsto kroz masti, a 14 odsto kroz proteine.
Stil života
Članovi plemena Tsimane su fizički izuzetno aktivni. Dnevno u proseku naprave od 15.000 do 17.000 koraka (muškarci 17.000, žene 16.000, a stariji od 60 godina više od 15.000). Dane provode u lovu, pecanju, poljoprivredi, skupljanju voća i orašastih plodova.
Muškarci provode u proseku 6 do 7 sati, a žene 4 do 7 sati u fizičkim aktivnostima. Naučnici smatraju da su upravo aktivan način života i ishrana ključni razlozi za dobro zdravlje, čak i u starosti.
Tsimane takođe mnogo manje puše, ali imaju više infekcija koje mogu potencijalno da povećaju rizik od srčanih oboljenja izazivajući upalu u celom telu. Jedna od ideja jeste da bi crevni paraziti, koji ublažavaju reakcije imunog sistema, mogle da budu učestalije i da pomognu u zaštiti srca.
Savete koje možemo da primenimo
Budući da je fizička aktivnost veoma bitna, Majkl Gurven sa Univerziteta u Santa Barbari savetuje da idemo biciklom na posao,da koristimo stepenice umesto lifta i da ako je moguće za kompjuterom radimo stojeći ili hodajući.
„Ovo je izvrsna studija s unikatnim rezultatima. Činjenica da Tsimane 72 odsto energije dobijaju iz ugljenih hidrata kosi se skorijim sugestijama da su ugljeni hidrati nezdravi“, objasnio je kardiolog Gevin Sederkok sa Univerziteta u Eseksu.
„Njihov stil života sugeriše da ishrana s niskim sadržajem zasićenih masti i visokim sadržajem neobrađenih ugljenih hidrata bogatih vlaknima, zajedno sa mesom i ribom, nepušenjem i aktivnošću tokom dana može da pomogne i spreči oštećenje u arterijama u srcu“, kaže profefsor Hillard Kaplan sa Univerziteta u Meksiku.

Imate probleme sa kostima ili ste često umorni? Rešenje za vas može biti stari lek po receptu japanskih samuraja!
Pripremite lekoviti tonik i pružićete sebi potrebnu energiju, a učinićete čudo i za zdravlje kostiju! Prednost ovog napitka jeste to što organizam iz njega na najbolji način izvlači sve korisne materije – vitamine, proteine i kalcijum.
Sve što vam je potrebno za ovaj svojevrsni eliksir jeste 150 ml jabukovog sirćeta i jedno jaje srednje veličine. Jaje operite i stavite u čašu sa jabukovim sirćetom i ostavite da stoji 7 dana. Najbolje je koristiti domaće jabukovo sirće.
Ljuska jajeta će se za to vreme rastvoriti u sirćetu, a ostaće samo membrana koja čuva belance i žumance, koju treba da pocepate. Kada ste to učinili, jaje vratite u sirće i dobro izmešajte.
Da biste postigli najbolji mogući efekat, svakodnevno uzimajte po 10 ml ovog lekovitog napitka i to tri puta dnevno. Ova količina neka obavezno bude rastvorena u čaši mlake vode!