Hroničan umor, malaksalost i anemija (malokrvnost) mogu biti usko povezani, jer manjak gvožđa u krvi uzrokuje konstantno osećanje umora i bezvoljnosti. Budući da ove simptome anemije ljudi često vezuju za stres ili nedostatak sna, retko smatraju da treba posetiti lekara, pa zbog toga ona može izazvati brojne komplikacije i probleme.

Hroničan umor, malaksalost i anemija su tri činioca koja se u najvećem broju slučajeva pojavljuju zajedno, budući da je upravo anemija gotovo uvek uzrok prva dva simptoma.

Šta je anemija?

Anemija je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. Konkretno, mali broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dotok kiseonika organima kao što su mozak, srce i mišići – smanjen. Kao posledicu osećate mentalnu i fizičku slabost. Kada je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima, pa je zato anemičnim ljudima često ubrzan puls. Hroničan umor, malaksalost i anemija gotovo su uvek povezani i Alfa MEDICA tim ističe kako nikako ne smete ignorisati simptome, ma koliko vam oni izgledali nebitno.

Simptomi anemije

Iako je reč o jednom od najučestalijih poremećaja krvi, prve simptome anemije, poput malaksalosti, slabosti i glavobolje, većina ljudi ne smatra dovoljnim razlogom da bi potražili stručnu pomoć. Međutim, ukoliko se na vreme ne leči, anemija može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, pa je stoga prevencija i pravovremena reakcija od velike važnosti.

Najčešći simptomi koji ukazuju na malokrvnost:

• Konstantno osećanje umora

• Malaksalost

• Glavobolja

• Ubrzan puls

• Vrtoglavica

• Brzo zamaranje

• Nedostatak koncentracije

• Zujanje u ušima

Hroničan umor, malaksalost i anemija su veoma povezani i nikako ne biste smeli ignorisati bilo kakve simptome koji mogu ukazivati na poremećaj krvi. Ukoliko se malokrvnost ne leči, ona trajno može oštetiti određene organe.

Hroničan umor, malaksalost i anemija – Poseta lekaru je obavezna!

Ukoliko osetite neke od prethodno navedenih simptoma, neophodno je da što pre posetite lekara – hematologa. Ukoliko je gvožđe u krvi blago sniženo, naš lekar će vam verovatno preporučiti da u ishranu uvrstite namirnice koje će povećati nivo gvožđa u krvi.  Međutim, ukoliko je gvožđe u krvi značajno sniženo, neophodna je terapija lekovima. Ljudi kojima je dijagnostikovana anemija svakako bi trebalo da uvrste u ishranu namirnice bogate gvožđem i vitaminom C, bez obzira da li im je propisana terapija lekovima ili ne.

Namirnice koje se preporučuju prilikom lečenja anemije su:

• Džigerica

• Crveno meso

• Riba

• Grašak

• Cvekla

• Koštunjavo voće

• Zeleno povrće itd.

Alfa savet:

Kopriva je bogata gvožđem, vitaminom C i K, bakrom i manganom – koji su značajni za aktivaciju gvožđa i lečenje anemije. Čaj ili sok od koprive umnogome pomažu u poboljšanju krvne slike, pored propisane terapije. Potrebno je da 50 g lista koprive prelijete s pola litra hladne vode, poklopite i ostavite da prenoći, a zatim ujutru kuvajte dva minuta. Kad se čaj ohladi, procedite ga i pijte po čašu tri puta dnevno pre jela.

Poliklinika Alfa MEDICA

Poliklinika radi od 7h do 22h, 7 dana nedeljno. Call centar poliklinike radi 24 sata dnevno, uključujući i državne praznike.

Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 106a, Novi Beograd
Telefon: 011/311-85-91
Mobilni: 060/311-85-91

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.
Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima.

Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.

Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.

Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili “prljavog” ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.

Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:

• prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);

• izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;

• provetravanje prostorija u stanu;

• redovno uzimanje lekova i

• redovne vežbe disanja.

Za lečenje HOBP koriste se lekovi koji otklanjaju simptome širenjem disajnih puteva, smirivanjem upale i infekcije, a po potrebi i drugi za jačanje snage srčanog mišića. Za lečenje HOBP koriste se dozni aerosoli, tzv. pumpice pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem). To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata. Treba naglasiti kako je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat.

U toku epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima se preporučuje vakcinacija.

U uznapredovalom stadijumu oboljenja, kada je kiseonik u krvi znatno niži, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). Ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kućnim uslovima. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem.

HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.

Institut za plućne bolesti Vojvodine

Put doktora Goldmana 4

21204 Sremska Kamenica

Srbija

Telefon: +381 (0)21 480 5100
Call centar: 066 880 5312

Internet adresa: www.ιinstitut.rs

Kućni test na korona virus: Krizni štab upozorava da se ne testirate sami- Zašto su testovi sporni?

Antigenske testove na korona virus, najavljene kao testove za kućnu upotrebu, ljudi ne treba da kupuju i primenjuju sami, rečeno je na sednici Kriznog štaba u petak.

„Molim građane koji su kupili ili nabavili antigenske testove da to sami ne uzimaju”, rekao je član Kriznog štaba Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo. Prodaja takozvanih kućnih testova na korona virus najavljena je iz Apoteka Beograd u četvrtak. Međutim, naveo je Gojković, testovi su zapravo namenjeni privatnim zdravstvenim ustanovama.

Zašto su testovi sporni?

Epidemiolog Zoran Radovanović objasnio je za BBC na srpskom o kakvim se testovima radi i zašto mogu biti nepouzdani.

„Prvi razlog je pogrešno vreme testiranja. Ako ste, recimo, juče bili u kontaktu sa zaraženom osobom i ako ste se zarazili, ne možete danas da imate pozitivan rezultat.

„Najveća verovatnoća da se prisustvo virusa otkrije je između prvog i petog dana od pojave simptoma”, kaže Radovanović.

Drugi razlog je, kaže, to što oni koji rade test kod kuće možda neće dovoljno dobro uzeti uzorak.

„Morate da idete kroz nos u zadnji zid nosnog dela ždrela. To je dosta neprijatno. Ljudi se mršte kada im tehničar ili lekar gurne štapić u nos.

„Tako da, kada radite kod kuće i to sami, pitanje je da li ćete doći do zadnjeg zida”, kaže Radovanović.

I direktorka Apoteka Beograd Jasminka Bjeletić je ranije izjavila za RTS da je za korišćenje ovog testa potrebno medicinsko znanje, kako ne bi došlo do eventualnih grešaka.

Treći uzrok pogrešno negativnog rezultata je što mora da bude prisutno mnogo više virusa da bi test bio pozitivan u odnosu na PCR test, objašnjava Radovanović,.

„PCR otkriva minimalne koncentracije – uzmete, pa milion puta umnožite ono što ste našli. Ovde je reč o drugoj tehnici, pa i koncentracija virusa mora da bude viša da bi test bio precizan.

Radovanović objašnjava da „ako je na zadnjem zidu nosnog dela ždrela prisutna relativno mala količina virusa, onda će test biti negativan”.,

„Zato je PCR zlatni standard, a ovaj može da se koristi pod tim uslovima – pozitivan sam, znači to je tako. Negativan sam – ne mora da znači, bolje da uradim još i PCR”, kaže Radovanović.

Kako se test radi?

Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteke Beograd objasnila je za RTS kako se koristi test.

„Štapićem koji je sterilan potrebno je da se uđe duboko do korena nosa, što dublje, tu ne sme da se napravi greška da se ne bi otišlo dalje do potrebnog nivoa i da se laganim uvrtanjem izvuče sadržaj iz nosa, blagim pokretima”.

Kada se sadržaj izvuče, dodaje, štapić se uroni u već pripremljenu hemikaliju i onda se pet puta pritisne kako bi se sadržaj i antigeni koji su unutra prisutni istisnuli u bočicu.

Potom je potrebno sačekati i do 30 minuta da se uradi detekcija. Ukoliko je test pozitivan – pojaviće se dve linije.

Razlika između PCR i antigenskog testa

Dijagnostički testovi, poznati i kao PCR testovi, pokazuju da li neko trenutno ima virus.

Ovim testovima se traže znaci genetskog materijala virusa.

Brzi antigenski test podrazumeva bris grla i utvrđuje prisustvo virusa u gornjem respiratornom traktu i može da se uzme između petog i sedmog dana od početka simptoma.

Postoje i testovi na prisustvo antitela, odnosno serološki testovi koji se rade iz krvi. Specifična antitela ukazuju na trenutno prisustvo infekcije ili da li je neko već bio zaražen. IgM antitela ukazuju na trenutnu infekciju, a IgG na hroničnu, to jest, da je neko već preležao infekciju.

Izvor:bbc.com

Hroničan umor, kratak dah, glavobolja, samo su neki od čestih simptoma dugog kovida. Sada, kako prenosi The Sun, postoji još jedan, karakterističan samo za žene.

Neke žene prijavljuju da su nakon preležanog kovida suočene sa neredovnim ciklusima i neuobičajeno velikim krvnim ugrušcima.

Žena po imenu Rouz kaže za Medical News Today da je u osam meseci, koliko je prošlo od njene infekcije kovidom, imala svega pet ciklusa. Druga žena, po imenu Bjanka, svedoči da je nakon preležanog kovida suočena sa neuobičajeno velikim krvnim ugrušcima, kakvi ranije nisu bili.

Žena po imenu Edit kaže sledeće: “Moja menstruacija je potpuno drugačija nakon kovida. Potpuno mi se poremetio i kalendar, i vreme trajanja i intenzitet i nivoi bola. Sada je sve nepredvidivo”.

Lekari i dalje nemaju objašnjenje za promene u ciklusu, ali pretpostavljaju da virus, budući da je sistemski, na neki način napada i ženske reproduktivne organe.

Dr Linda Fen, asistent profesora ginekologije na Jejlu kaže da se nauka još uvek nije podrobno bavila ovim pitanjem, ali kaže i da postoji “biološka mogućnost” da virus napada jajnike.

Jedna manja studija obavljena u Kini i objavljena u časopisu Reproductive BioMedicine Online, pokazala je da je 25 odsto pacijentkinja sa kovidom iskusila promene u ciklusu nakon toga. Od 117 učesnica, od kojih su sve bile pacijentkinje Tongji bolnice u Šangaju, 30 odsto njih prijavilo je da im je ciklus nakon kovida obilniji ili manje obilan nego inače.

Izvor:alo.rs.

Ovo je poručila naučna komisija koju čine stručnjaci Nacionalnog instituta za izuzetnost zdravlja i nege, Javnog zdravlja Engleske i Naučnog savetodavnog odbora za ishranu, uz konstataciju da je za takvu tvrdnju potrebno više istraživanja.

Zdravstveni zvaničnici izvršili su brzu reviziju dokaza o vezama između vitamina D i kovid 19, nakon što je mali broj studija sugerisao da bi on mogao da igra važnu ulogu u imunološkom odgovoru tela na respiratorne viruse.

Međutim, otkrili su da postoji “nedovoljno dokaza” koji bi ih preporučili za sprečavanje ili lečenje bolesti.

Oni kažu da je uzimanje vitamina D posebno važno ove zime zbog vremena koje ljudi provode u zatvorenom prostoru izolujući se i štiteći od koronavirusa.

To znači da se možda ne proizvodi dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti – koji je ključni izvor za ljudski organizam.

Vitamin D se takođe može dobiti iz određene hrane, poput masne ribe i žitarica, i dodataka.

Neki ljudi nemaju dovoljno vitamina D čak ni u proleće i leto, uključujuči one sa tamnom kožom (kao što su ljudi afričkog, afričko-karipskog ili južnoazijskog porekla), ljude u domovima za stare i one koji ne izlaze često napolje ili pokrivaju većinu kože kada su na otvorenom.

Ljudima iz ovih grupa savetuje se da uzimaju dodatak vitamina D tokom cele godine.

“Ove godine savet je važniji nego ikad, jer mnogo ljudi provodi više vremena unutra”, poručuju britanski stručnjaci.

Izvor:bbc.com