Od bronhijalne astme u Srbiji boluje oko osam odsto dece, a broj pacijenata se povećava iz godine u godinu. Uprkos velikoj paleti lekova za kontrolisanje astme, i dalje određen broj dece zbog akutnih astmatičnih napada završi na bolničkom lečenju. Samo za prethodnih godinu dana, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ zbog problema sa astmom u bolnicama u Srbiji je ležalo oko 3.900 pacijenata mlađih od 20 godina.

Da li kod dece sklone alergijama i dermatitisu može da se uradi nešto kako bi se predupredila pojava astme?

– Danas se zna da alergija nastaje veoma rano, već u toku trudnoće. Zato je veoma važno da majka i pre i tokom trudnoće maksimalno izbegava izlaganje duvanskom dimu, kao i pojedinim jakim alergenima (alergenima kućne prašine, pojedinim namirnicama – kikirikiju, belancetu ili kravljem mleku). Neophodno je uzimanje antioksidanasa u prvom trimestru trudnoće (folna kiselina i cink), a preporučuje da se odmah po rođenju deteta (ako majka ima alergiju ili astmu), započne sa primenom probiotika najmanje šest meseci. Kasnije mere prevencije (produženo dojenje, eliminacija pojedinih namirnica ili sređivanje uslova stanovanja), imaju nažalost mali efekat na nastajanje alergije i astme.

Iako se prva linija lekova protiv astme izdaje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zbog nestašica, roditelji su često prinuđeni da kupuju ove lekove, kao i pomoćnu terapiju (antihistaminike na primer). Nedovoljno dobro kontrolisana astma znači veći trošak i za državu, ali i roditelje.

– Za držanje astme pod kontrolom podjednako je važno imati dostupnu kvalitetnu terapiju, reagovati brzo kako bi se suzbili napadi, ali pre svega, otkriti astmu na vreme. Kod nas se bolest dijagnostikuje prekasno, jer je još uvek široko rasprostranjeno verovanje da se astma javlja tek posle treće godine života. Najteži oblici astme počinju upravo u prve tri godine života, kod dece sa visokim alergijskim statusom (alergijski ekcem, roditelji sa astmom ili alergijom) – kaže u intervjuu „Novostima“ profesor dr Branimir Nestorović, šef Službe za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečije bolnice u Tiršovoj.

* Astma je hronična bolest, i traži dugotrajnu primenu lekova. Da lije moguće terapiju prilagoditi da bude što efikasnija, a da manje košta i državu i pacijente?

– U mnogim zemljama postoji stepenast pristup lečenju astme, tj. zna se kojim pacijentima lekove prepisuje koji nivo zdravstvene zaštite. Time se izbegava da pacijenti nepotrebno opterećuju specijaliste, s obzirom na to da skoro 60 odsto dece sa astmom nema potrebu za preventivnom terapijom. Roditelji žele da njihova deca budu kontrolisana u visokospecijalizovanim ustanovama, što nepotrebno opterećuje ove ustanove i povećava troškove lečenja. Najefikasniji način kontrole je u tzv. elektronskim kartonima, gde se na jednom mestu drže podaci o pacijentu prepisanim lekovima. Time se kontroliše i kvalitet lečenja, jer ukoliko dete koristi mnogo bronhodilatatora, astma nije dobro kontrolisana.

* Koliki su danas aproksimativni troškovi za lečenje astme kod dece?

– Kod nas je terapija za astmu dece potpuno besplatna i u tom pogledu se nalazimo u svetskom vrhu. Nažalost, povremena nestašica lekova primorava pacijente na kupovinu ovih lekova, a mesečni troškovi dostižu oko 5.000 dinara mesčeno. Takođe, električni inhalatori se ne mogu dobiti na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, što je hendikep za decu sa teškim napadima, jer bi adekvatnom ranom primenom lekova izbegli potrebu za odlaskom kod lekara ili lečenjem u bolnici. Dobar električni inhalator košta oko 10.000 dinara, a jeftiniji nemaju dug rok trajanja.

 * Šta je uzrok porasta broja dece sa astmom?

– Niko sa sigurnošću ne zna odgovor na ovo pitanje. Zna se da je porast astme u dečjem uzrastu posledica povećane učestalosti alergije na različite vrste materija koje se inhaliraju ili unose ishranom, ali to dovodi do novog pitanja – zašto su slučajevi alergija u porastu? Hipoteza koja je najviše obećavala – zapadni način života, danas je dovedena u ozbiljnu sumnju istraživanjima koja pokazuju da je astma u ruralnoj Africi ili Mediteranu učestalija nego u Evropi. Sve je popularnija „higijenska teorija“, koja govori da je sterilan način života (visok stepen higijene, široka primena antibiotika, vakcinacije, mali broj infekcija), uzrok promenjenog načina funkcionisanja imunog sistema i nastanka ne samo alergije, već i autoimunih bolesti.

* Ako okolina ima uticaja na javljanje napada astme, šta su najčešći okidači bolesti?

– Najčešći okidači napada astme su virusne infekcije gornjih disajnih puteva, potom klimatski faktori (vlaga, magla itd). Skoro 90 odsto svih napada astme nastaje posle infekcije banalnim virusima kijavice. Zanimljivo je da virusi koji izazivaju ozbiljne infekcije donjih disajnih puteva imaju malu ulogu u nastanku astme.

Činjenica da napad astme počinje sa kijavicom koristi se u lečenju, jer se insistira da se lekovi za širenje bronhija primene odmah kada počne kijanje i curenje nosa, čime se često ublažava intenzitet opstrukcije ili ona izostaje. Psihički stres je na trećem mestu, a alergeni su relativno redak uzročnik napada (iako su veoma važni u nastanku hroničnog zapaljenja bronhija koje stoji u osnovi astme).

* Astma kod dece je najčešće alergijskog porekla?

– Kod dece je „prava“ astma (ona koja ne prolazi spontano do puberteta), skoro uvek alergijska. Izuzetak je manja grupa devojčica koje nemaju alergiju, a imaju od početka veoma jake i česte napade. Najvažniji alergeni su oni koji su prisutni čitave godine u okolini deteta (npr. kućna grinja).

Rani kontakt sa alergenima u životu ima uticaj na kasnije nastajanje astme. Takozvani astma prediktivni indeks govori da su najvažniji rizik faktori za astmu postojanje alergijskog ekcema kod deteta i astme roditelja, dok je pozitivan test na alergene od manje važnosti.

* Šta je primarni cilj terapije protiv astme, i na koji način se leče akutni napadi?

– Primarni ciljevi lečenja astme su da se suzbije hronično zapaljenje bronhija kod dece, da se omogući optimalan razvoj plućnih funkcija, i normalna aktivnost deteta, posebno bavljenje sportom. Današnja terapija astme je izuzetno smanjila broj teških napada astme, a veoma je važno da se pacijentima sa astmom da pisani astma plan, koje lekove primeniti u akutnom napadu. Naime, prva osoba koja primećuje simptome je samo dete i njegovi roditelji, i oni odmah treba da započnu primenu lekova za suzbijanje napada, najbolje preko električnog inhalatora.

* Koliko je opravdan strah roditelja od kortikosteroida koji se koriste u lečenju?

– Neželjena dejstva kortikosteroida su ozbiljna (zaostajanje u rastu, oštećenje kostiju…). Međutim, ona su uglavnom vezana za takozvane sistemske steroide (npr. injekcije koje se dobijaju tokom akutnog napada). Inhalirani steroidi, koji se primenjuju već 40 godina, u dozama u kojima se danas koriste u lečenju veoma su bezbedni lekovi. Roditelji koji se plaše kortikosteroida, trebalo bi da znaju da je pet injekcija sistemskih kortikosteroida tokom napada astme (a oni su uglavnom tokom noći, kada je i neželjeno delovanje ovih lekova najveće), ekvivalentno terapiji od šest meseci inhaliranih kortikosteroida.

Da bi se minimizovala neželjena dejstva inhaliranih steroida, danas kod pacijenata koji nemaju teške oblike primenjuje se intermitentna terapija tj. ovi se lekovi daju samo kada napad astme počne i to tokom dve, tri nedelje.

* Da li se kod dece koriste lekovi koji mogu da spreče ponovne napade, ili bar da ih bolje kontrolišu?

– Najveći broj dece pacijenata, (50 do 60 odsto), ima astmu koja ne zahteva preventivnu terapiju i ima dobru prognozu sa visokom stopom prolaska u pubertetu. Kod onih mališana koji imaju česte i teške opstrukcije, primenjuje se preventivna terapija, po sličnim principima kao kod odraslih, uz izuzetak da se koriste kraće i u nižim dozama. Kod mlađe dece postoji alternativa inhaliranim steroidima, montelukast, koji kod velikog broja male dece sa astmom ima odlične preventivne rezultate.

KLIMATSKO LEČENjE

* Šta još, osim lekova pomaže da se bolest drži pod kontrolom?

– Današnja terapija astme može da veoma dobro drži bolest pod kontrolom. Mali je procenat dece koja ne reaguju na adekvatno određenu i primenjenu terapiju. Ipak, postoje zanimljive alternative, npr. fitoterapija. Redovnom primenom sirupa sa cinkom moguće je povećati razmak između napada i ublažiti kliničku sliku astme. Zna da se crni luk i kopriva deluju dobro na alergijske reakcije. Homeopatija i akupunktura su, takođe, od koristi, iako nema mnogo pacijenata koji mogu da se leče isključivo ovim metodama. Klimatsko lečenje je teško sprovesti, jer je neophodan dug boravak na planini ili moru (najmanje tri nedelje, optimalno je tri meseca).

Izvor: novosti.rs

Crevna flora je uglavnom stabilna i konstantna. Stvara se u prvih šest meseci od rođenja i bitno zavisi od majčinog mleka i od tipa porođaja (prirodni je bolji za crevnu floru). Da bi se pojačala odbrana organizma na nivou creva ne mogu da se uzmu dodatne imunološke ćelije, ali probiotskim preparatima može da se pojača crevna flora u momentima kada je oslabljena. U najvećem broju slučajeva to je neophodno kada se jave virusne infekcije, akutni enterokolitisi koji traju dva, tri ili četiri dana, iznenadni prolivi, mučnina, povraćanje.

– Crevna flora je oslabljena i kada se piju antibiotici – objašnjava u intervjuu „Novostima“dr Daniela Bojić, gastroenterolog,- Zato je dobro da se posle svake kapsule antibiotika uzme probiotski preparat, koji će ojačati odbranu. U kapsulama probiotika nalaze se te dobre bakterije koje će da nadoknade određeni broj onih koje će uništiti antibiotici prolazom kroz creva. Probiotski preparat koji ima najmanje tri-četiri bakterije u sastavu treba uzeti dva sata nakon antibiotika. Na taj način antibiotik ima dovoljno vremena da prođe kroz creva i obavi zadatak, a dva sata nakon toga kapsulom probiotika osvežićemo imuni sistem.

Kako se probiotici piju kod virusnih infekcija?

– Preporuka gastroenterologa je da se dok traju tegobe probiotski preparati uzimaju dnevno tri puta po jedan, da bi što više pojačali odbranu. Iako na kutijicama piše da je jedna kapsula dovoljna, u tim slučajvema uvek treba više. S druge strane, probiotski preparati su bezbedni i nema razloga za bojazan ako se popije više od tableta nego što piše u uputstvu za probiotik. Kod virusnih infekcija dužina terapije je minimum 14 dana. Kada prođe akutni virusni proliv, uzimanje probiotika može da se smanji na dve, pa na jednu kapsulu.

Zašto je bitno da se probiotici uzimaju najmanje dve nedelje?

– Zato što posle svake virusne infekcije imate šansu da uđete u tzv. sindrom postinfektivnog iritabilnog creva. To znači da određene virusne infekcije creva mogu vremenom da vas uvedu u crevnu razdražljivost koja se ne smiruje i pored toga što je prošla infekcija. To može da se desi i šest meseci posle crevene virusne infekcije i da traje nekoliko godina. Probiotici to mogu da spreče ako se uzimaju dovoljno dugo, odnosno od 14 do 28 dana. Inače, taj sindrom postinfektivnog nervoznog creva razvija se kod oko 30 odsto osoba koje su preležale određene virusne infekcije, što je veoma veliki procenat.

Da li poboljšanjem imuniteta u crevima možemo uopšteno da poboljšamo imunitet organizma?

– Ima naznaka da stvarno taj crevni imunitet može da podigne sistemski imunitet, ali su te studije rađene samo kod starijih osoba. Takođe, neka istraživanja su pokazala da ako stalno pijete probiotske preparate i prehrambene proizvode koji sadrže probiotike (recimo jogurte i slično) da ćete onda biti zdravi i živeti sto godina. Prvi je na tu ideju došao ukrajinski nobelovac Ilja Iljič Mečnjikov. On je prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže nego oni koji ga ne piju. Tako je počela industrijska proizvodnja tih mlečnih napitaka obogaćenih probiotskim bakterijama. Ali, poenta je što u tim probiotski obogaćenim napicima nemate dovoljan broj bakterija. Dakle, može da bude korisno i neće da šteti ako ih pijete, ali neće pomoći u terapijskom smislu ako imate problem sa stomakom ili virusni proliv. Lično mislim da „preventivnim“ uzimanjem probiotika ne može da se sistemski digne imunitet.

Kako odabrati dobar probiotik?

– Dobar probiotski preparat je onaj koji ima dovoljan broj bakterija, odnosno najmanje milijardu.

Šta je još važno za probiotske preparate?

– Važan je i sastav bakterija. Rezultati randomizovanih studija su pokazali da su sojevi iz grupe laktobacilusa dobri, a dobre su i saprofitne bakterije saharomices (saccharomyces) bulardi, koje poboljšavaju dejstvo ostalih bakterija u probiotskom preparatu.

Da li između uzimanja probiotika mora da se pravi pauza?

– Ne mora da se pravi pauza. Ko veruje u priče da probiotski preparati produžavaju život, može da uzima jednu kapsulu dnevno, jer oni uopšte nisu kontraindikovani. Sastavljeni su od prirodnih bakterija koje i inače imamo u organizmu, i nemaju štetne posledice.

Kada bi trebalo da se piju – pre ili posle jela?

– Obično se uzimaju od pola sata do sat vremena nakon jela. Međutim, ništa ne smeta ni ako se kapsula popije na prazan stomak.

Da li probiotici mogu da budu od koristi deci?

– Objavljeno je nekoliko radova o tome da deca koja redovno uzimaju probiotske preparate u mladosti ređe imaju alergije. Sada se rade velike studije koje će da provere da to nije samo farmaceutski trik.

Izvor:novosti.rs

Opšte je mesto da je smejanje lekovito. Ali, da li ste znali da je desetak minuta glasnog smeha na dan u rangu terapeutskog opuštanja u trajanju od 45 minuta? Stručnjaci su nebrojenim studijama dokazali da se, dok se smejemo, broj otkucaja srca smanjuje, pritisak opada, mišići se više ne grče, jer se um i telo opuštaju. Zanimljivo je da duži “napadi” smeha imaju efekat dobrog fizičkog treninga, jer organizam potroši od deset do četrdeset kalorija tokom 25 minuta smejanja.

Kada se zasmejete tako da vas stomak zaboli i „zaplačete“ od smeha, te suze nisu slučajne. One ukazuju na to da se limfni tok u vašem telu ubrzao i da ono brže izbacuje štetne materije. Da li ste znali da je jedan od razloga što je smejanje od srca dobro za zdravlje činjenica da iskren smeh podstiče zdravu cirkulaciju limfe. U stvari, ovakav smeh bukvalno čisti i jača ceo organizam, a vaše limfne žlezde postaće spremnije za borbu protiv pravih neprijatelja – virusa i bakterija.

Smeh jača imunitet, ali je melem i za hormone, pa ne samo da dovodi do fizičkog olakšanja, nego i odvraća ljude od mračnih i depresivnih misli, ljutnje, krivice i stresa. Zahvaljujući njemu, smanjuje se nivo kortizola i dopamina, pa čovek ulazi u antidepresivno stanje.

Postoji samo jedan tip ultraljubičastog zračenja koji pouzdano onesposobljava Kovid-19 – i izuzetno je opasan.

„Doslovce biste pržili ljude”, kaže Den Arnold, smejući se u neverici.

Arnold radi za kompaniju UV lajt teknolodži, koja proizvodi dezinfekcionu opremu za bolnice, farmaceutske kompanije i proizvođače hrane širom Ujedinjenog kraljevstva. Odnedavno, otkako se globalni strah od Kovida-19 vinuo u nove visine, pred njim su se našli neki neobični zahtevi.

• Koliko dugo se korona virus zadržava na površinama

• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm

„Jedno fizičko lice nam je postavilo sledeći upit u vezi s našom opremom: ‘Pa, zašto ne bismo prosto mogli da dobijemo neku od vaših UV lampi i postavimo je na ulaz u supermarket – ljudi bi mogli da se zadrže ispod nje nekoliko sekundi pre nego što uđu'”, kaže on.

Među gomilom „zdravstvenih” saveta koji trenutno haraju internetom, zamisao da možete da dezinfikujete kožu, odeću ili neke druge predmete ultraljubičastom svetlošću uživa ogromnu popularnost. U Tajlandu, na jednom koledžu je, navodno, sagrađen UV tunel kroz koji studenti prolaze kako bi se dezinfikovali.

Stoga, možemo li se na taj način uspešno zaštititi od Kovida-19? I da li je istina da, kako neki izveštaji navode, sunčeva svetlost trenutno uništava koronavirus, pošto „koronavirus mrzi sunce”?

Ukratko: ne. Evo i zašto.

Opasni zraci

Sunčeva svetlost sadrži tri tipa ultraljubičastih zraka. Prvo je tu UVA, tip kog čini najveći deo ultraljubičastog zračenja koje stiže do Zemljine površine. U stanju je da prodre duboko u kožu i smatra se da je zaslužan za 80% starenja kože, od bora do staračkih pega.

Zatim je tu UVB, koji može da ošteti DNA naše kože, što dovodi do opeklina i na kraju do raka kože (nedavno su naučnici otkrili da i UVA može da dovede do istih posledica). Oba tipa su prilično dobro proučena i većina dobrih krema za sunčanje u stanju je da ih blokira.

A postoji i treći tip: UVC. Ovaj relativno neistražen deo spektra sastoji se od kraćih, snažnijih talasnih dužina svetlosti. Posebno je uspešan u uništavanju genetskog materijala – bilo da je reč o ljudima ili virusima. Na sreću, većina nas teško da se ikad srela s njim. To je zato što ga filtrira ozon u atmosferi mnogo pre nego što stigne do naše osetljive kože.

Ili je, makar, to tako bilo pre nego što su naučnici otkrili kako da koriste UVC zrake za uništavanje mikroorganizama. Otkako su otkriveni 1878. godine, veštački dobijeni UVC zraci postali su glavni metod sterilizacije – koriste se svakodnevno u bolnicama, avionima, kancelarijama, fabrikama. Štaviše, ključni su deo procesa sanitizacije pijaće vode; neki paraziti su otporni na hemijska sredstva za dezinfekciju, kao što je hlor, tako da UVC nude dodatnu sigurnost.

Iako nije sprovedeno nijedno istraživanje o tome kako UVC zraci utiču baš na Kovid-19, studije pokazuju da se može koristiti protiv drugih koronavirusa, kao što je Sars. Radijacija narušava strukturu njihovog genetskog materijala i sprečava čestice virusa da se repliciraju.

Usled toga, koncentrovani oblik UVC zraka trenutno stoji na prvoj liniji fronta u borbi protiv Kovida-19. U Kini, kompletni autobusi su svake noći obasjani utvarnim plavim svetlom, dok zdepasti roboti koji emituju UVC zrake čiste podove bolnica. Banke ih čak koriste kako bi dezinfikovale novac.

Istovremeno, proizvođači UV opreme izveštavaju o rekordnoj prodaji i mnogi pod hitno uvećavaju proizvodnju kako bi obezbedili poručene količine. Arnold kaže da je UV lajt teknolodži već ostala bez sve svoje proizvedene opreme.

Ali postoji tu jedna problematična caka.

„UVC zraci su vrlo opasni – ne bi se trebalo izlagati njima”, kaže Arnold. „Mogu proteći sati da biste zadobili opekotine od UVB zraka, ali kod UVC zraka u pitanju su tek sekunde. Ako izložite oči… znate onaj neprijatan osećaj kada pogledate u sunce? Ovo bi ga posle samo nekoliko sekundi pojačalo deset puta.”

Za bezbedno korišćenje UVC zraka potrebna je specijalizovana oprema i obuka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je oštro upozorenje ljudima koji se služe ultraljubičastim zračenjem kako bi sterilisali ruke ili bilo koji deo kože.

Naučnici su nedavno otkrili novi tip UVC zraka kojim je, nadaju se, manje opasno rukovati, mada je i dalje poguban za viruse i bakterije. Far-UVC zraci imaju kraću talasnu dužinu od običnih UVC zraka i laboratorijski eksperimenti na ćelijama ljudske kože zasad pokazuju da ne oštećuje njihovu DNA (naravno, potrebna su šira istraživanja).

Sa druge strane, bakterije i virusi ne prolaze dobro, pošto su dovoljno mali da ih svetlost dohvati. U jednoj studiji je pokazano da sprečava da se rane na mišu inficiraju superbakterijom MRSA, dok druga studija pokazuje da može da uništi viruse koji obitavaju u vazduhu.

Međutim, najveći deo UVC lampi na tržištu još ne emituje far-UVC zrake – osim toga, oni još nisu testirani na ljudima, već samo na našim ćelijama u petrijevim posudama i na drugim životinjama. Stoga nam ovaj tip radijacije verovatno neće pomoći tokom trenutne pandemije.

A šta je sa suncem?

Da li bi, onda, UVA ili UVB mogli da pomognu? I u slučaju da mogu, znači li to da možemo da dezinfikujemo predmete tako što ih ostavimo na suncu?

Kratak odgovor glasi: verovatno – ali ne treba se oslanjati na to.

U svetu koji se razvija sunčeva svetlost već predstavlja popularan način sterilizacije vode – njega čak preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Sipate vodu u providnu staklenu ili plastičnu flašu i ostavite je na suncu šest sati. Veruje se da to deluje, pošto UVA zraci iz sunčeve svetlosti reaguje sa kiseonikom u vodi i tako proizvodi nestabilne molekule kao što su vodonik-peroksid, aktivni sastojak mnogih kućnih dezinfekcionih sredstava, koji oštećuje patogene.

Sunčeva svetlost bi i bez prisustva vode pomogla pri dezinfekciji površina, ali za to je potrebno više vremena nego što mislite.

Problem je u tome što ne znamo koliko tačno vremena, pošto je suviše rano da se načine studije o novom koronavirusu. Istraživanje Sarsa – bliskog rođaka Kovida-19 – otkrilo je da izlaganje virusa UVA zracima u trajanju od 15 minuta nema uticaja na njegovu infektivnost. Međutim, studija nije pratila duže izlaganje, kao ni uticaj UVB zraka, za koje se zna da nanose više štete genetskom materijalu.

Zato bi drugi virusu mogli da nam obezbede neke odgovore. Uzmimo grip. Kada su naučnici proučile bolničke prijemne listove u Brazilu, ustanovili su da je broj obolelih od gripa rastao tokom sezone požara, kada u atmosferu dospeva veća količina dima, usled šumskih požara, te je UV zračenje iz sunčeve svetlosti ublaženo.

Druga studija otkriva da česticama gripa, što su izloženije sunčevoj svetlosti – i što je njena koncentracija veća – infektivnost opada. Nažalost, studija se bavila gripom koji obitava u vazduhu, a ne na predmetima.

Sve ovo znači da je upotreba sunčeve svetlosti u svrhu dezinfekcije izuzetno problematična.

Kao prvo, niko ne zna koliko je potrebno sunčevoj svetlosti da onesposobi Kovid-19, kao ni koliko snažna svetlost treba da bude. A čak i da to znamo, količina UV zračenja u sunčevoj svetlosti varira u zavisnosti od doba dana, vremenskih uslova, godišnjeg doba, kao i lokacije na kojoj živite – posebno od geografske širine – te stoga ovo nije pouzdan način za ubijanje virusa.

Naposletku, podrazumeva se da ćete, dezinfikujući je bilo kakvim UV zračenjem, kožu oštetiti, i uvećati rizik od raka kože.

A kada se virus nađe u vašem telu, nikakvi UV zraci neće ni na koji način uticati na to da li ćete se zaraziti.

Izvor: bbc.com

Dečija depresija je poremećaj koji se može pojaviti iz niza razloga, a simptomi su nespecifični. Donosimo 13 najčešćih pokazatelja da vaše dete možda pati od depresije.

Iako se kod dece najčešće javlja u adolescenciji, dečija depresija može se pojaviti već u dobu vrtića. Razlozi su brojni, a među vodećim uzrocima je uticaj okoline.

– Obično kod jako male dece ne dijagnostikujemo depresiju u pravom smislu reči, a do pre 50 godina dečija depresija se nije ni dijagnostikovala na ovaj način, ali definitivno danas u sve ranijoj dobi možemo videti pojavu prvih tegoba. Simptomatski postoji velika razlika između dečije i odrasle dobi. Sa jedne strane je to bojažljivost, tuga, plakanje, odbijanje hrane i slično.

Mogu biti posebno izraženi agresija i razdražljivost. Agresija može upućivati na čitav niz problema, pa za dijagnozu dečije depresije treba dobra saradnja roditelja i pedijatra. Sa druge strane, u težim slučajevima simptomi čak mogu ići do zaostajanja u razvoju, usporenih kretnji, nesanice i problema sa hranjenjem – objasnio je prim. Domagoj Štimac, dr. med., spec. psihijatar, subspecijalista dječje i adolescentne psihijatrije. Roditelj koji je kod svog deteta primetio takve promene trebao bi da se obrati pedijatru za savet ili stručnjaku mentalnog zdravlja.

1. Ocene u školi su sve lošije

Dečija depresija može uzrokovati smanjenu fokusiranost, pa će dete zato teže pratiti nastavu ili slušati učitelja, pa čak i pisati domaći zadatak. Ako je reč o odlikašu koji je iznenada počeo da dobija slabije ocene, možda trebate pomnije proveriti šta se dešava.

– Mnogi se žale na gubitak pažnje i koncentracije, a ne na osećaj tuge. Zbune se lako i onda moraju iste stvari da rade stalno ispočetka. Osećaju kao da im mozak ne radi – kaže dr Džon Vokap sa odeljenja dečije i adolescentne psihijatrije na “Weill Cornell Medical College i New York-Presbyterian Hospital”.

2. Spava, ali se ne odmori

Tinejdžeri puno spavaju, no ako se iznenada promene navike spavanja to može biti znak depresije.

– Neka deca vole da zadremaju tokom celog popodneva, a pojedini ljudi sa depresijom rano ustaju i imaju poteškoće sa spavanjem. Njihov san nije osvežavajući i sledećeg dana se osećaju iscrpljeni koliko god spavali. Kod dece to može uticati na obrazovanje i društveni život. Obično deca i tinejdžeri kažu da se osećaju iscrpljeno. Često kasne i gube stvari ili ne domaći jer su dremali poslepodne. To utiče na njihov život – rekla je Lin Siklend, psiholog u “Children’s and Adult Center for OCD & Anxiety” u Plimutu.

3. Oseća se bezvredno

Ako dete kaže da njega ili nju niko ne voli ili da se oseća bezvredno, proverite šts stoji iza takvih izjava. Stručnjak može mališanu da pomogne i da ga odvrati od takvih misli.

– Treba identifikovati loše misli orijentisane prema depresiji i pronaći bolji način gledanja na stvari. To je velik izazov – kazala je dr Debra Kisen iz ordinacije “Light on Anxiety Treatment Center”.

4. Ne dobija pozivnice, ali ga nije briga

Ljudi sa depresijom često se izoluju od drugih. Tinejdžeri koji lično dobro osećaju takva otuđenja mogli bi da prestanu da zovu decu koja su se odvojila i prestati da se druže sa njima.

– Kolege se često neće zapitati šta ne valja, dok dete koje se oseća loše neće tražiti ugodna iskustva. Blizu njih nije zabavno, pa ispadaju iz društva – pojašnjava dr Vokap.

5. Odbija zabavu

Zbog stresa oko škole, drama s prijateljima ili sportskih i umetničkih audicija, razumljivo je da vašem detetu ponekad treba mira. No pripazite ako stvari koje su za dete ranije bile opuštajuće sad više to nisu.

– Družimo se s prijateljima i idemo na vikende sa njima zato što nas to raduje i opušta. Depresivni ljudi na to ne odgovaraju dobro i osećaju nelagodu jer ne mogu da odgovore na način na koji se to od njih očekuje – nastavlja dr Vokap.

6. Napetost kod svakog razgovora

Dečija depresija ponekad se skriva iz agresije, pa je teže prepoznati.

– Problem je što mnoga deca, pa ni tinejdžeri, ne izgledaju tužno nego ih sve iritira. Tipično tinejdžersko ponašanje odnosi se na promene raspoloženja. Vaše dete je možda iz škole došlo neraspoloženo, ali se tokom večere raspoloženje popravilo. No ako vaše dete eksplodira na vas bez obzira na situaciju, možda je reč o depresiji – upozorava dr.Siklend.

7. Ne veseli se srećnim uspomenama

Neka su deca nesrećna, ali nisu klinički depresivna. Kako biste uočili razliku, proverite kako vaše dete reaguje kad govorite o srećnim uspomenama. Neko ko je samo nesrećan obradovaće se prisećanju boljih vremena. Ali depresivno dete se neće razvedriti.

– Ako upitate za srećnija vremena, obično ponovo proživljavamo takve uspomene. No ako to ponovite s nekim ko je depresivan, reći se: Ne podsećaj me na to, to je bilo u nekom drugom vremenu. Slično, dete s depresijom ne može da zamisli srećnu budućnost – opisao je dr Vokap.

8. Plače više nego obično

Plakanje je zdrav način izražavanja emocija. No ako inače sabrano dete počne nekontrolisano da plače, posmatrajte kakve ga situacije dovode do plača. Ako osećate da nešto nije u redu, nemojte to pripisati samo hormonima.

– Proverite prati li taj plač činjenica da se dete zatvara u sebe i ne želi da se bavi stvarima koje su ga nekad veselile? Ako osećate da stvari nisu kakve bi trebale da budu, konsultujte se sa pedijatrom ili psihologom – ističe dr Kisen.

9. Ne želi da ga tešite

Normalno je osećati tugu, pogotovo ako smo doživeli nešto što nas je duboko dotaklo. Obično ljudi traže utehu i podršku u teškim trenucima. Depresivno dete će se možda  izmigoljiti iz vašeg zagrljaja znajući da on neće odagnati tugu.

– Ako zagrlite nekoga ko tuguje, reći će vam: ‘Hvala što si ovde i što mi pružaš podršku’. No depresivni ljudi govore: ‘Zbog tvoge zagrljaja se osećam lošije jer želim da se osećam bolje, a ne mogu’ – ističe dr Vokap.

10. Često ste kod doktora

Fizički bol poput bolova u glavi ili u stomaku može se razviti kao prateći simptom depresije. Ako ste s detetom često kod lekara zbog takvih simptoma kojima se ne nalazi uzrok, vreme je za uzbunu.

– Lekar kojeg često posećujete mogao bi da prepozna simptome depresije – kaže dr Siklend.

11. Gubitak interesa

Nije razlog za uzbunu ako je dete izgubilo interes za igranjem fudbala u klubu u koji ste ga upisali, ali ako je izgubilo interes za druženjem sa prijateljima, školom i igrom, onda je to već ozbiljan problem.

– Depresija ne zahvata samo jedan aspekt života nego zamagljuje većinu onih stvari kojima se neko bavi – objašnjava dr Kisen.

12. Drugačije prehrambene navike

Simptom depresije može biti i promena apetita, bez obzira da li je inače izbirljivo dete počelo sa prejedanjem poslasticama, ili je ljubitelj hrane naglo izgubio volju za jelom. Deca menjaju prehrambene navike kako odrastaju, no budite svesni da je nagla i neočekivana promena razlog za uzbunu.

– Kod depresije reč je o nizu simptoma, a svaki pojedinačni može imati na stotine objašnjenja – ističe dr Kisen.

13. U porodici je bilo depresije

Dok neki ljudi razviju depresiju bez obzira na porodično nasleđe, kod drugih je često reč upravo o nasleđenom stanju, kaže dr Vokap. Čak i ako srodnici nisu imali formalnu dijagnozu, razmislite da li je neko imao simptome koji bi mogli upućivati na depresiju. Ako je odgovor pozitivan, dete vam je u riziku.

– To je prva stvar koju treba učiniti pre provere simptoma, pitati da li je bilo slučajeva depresije u porodici. Možete se osigurati na razne načine, ali treba proveriti porodičnu istoriju. – zaključuje dr Vokap.

IZVOR: 24sata.hr

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.

Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.

Kako “radi” imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je  bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija.

Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni,  tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća.

Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora svakodnevno da se unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans.

Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Faktori jačanja imunog sistema

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama  (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet.  Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture  ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro  da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar – nutricionista

Izvor: .yumama.com