Crevna flora je uglavnom stabilna i konstantna. Stvara se u prvih šest meseci od rođenja i bitno zavisi od majčinog mleka i od tipa porođaja (prirodni je bolji za crevnu floru). Da bi se pojačala odbrana organizma na nivou creva ne mogu da se uzmu dodatne imunološke ćelije, ali probiotskim preparatima može da se pojača crevna flora u momentima kada je oslabljena. U najvećem broju slučajeva to je neophodno kada se jave virusne infekcije, akutni enterokolitisi koji traju dva, tri ili četiri dana, iznenadni prolivi, mučnina, povraćanje.
– Crevna flora je oslabljena i kada se piju antibiotici – objašnjava u intervjuu „Novostima“dr Daniela Bojić, gastroenterolog,- Zato je dobro da se posle svake kapsule antibiotika uzme probiotski preparat, koji će ojačati odbranu. U kapsulama probiotika nalaze se te dobre bakterije koje će da nadoknade određeni broj onih koje će uništiti antibiotici prolazom kroz creva. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Probiotski preparat koji ima najmanje tri-četiri bakterije u sastavu treba uzeti dva sata nakon antibiotika. Na taj način antibiotik ima dovoljno vremena da prođe kroz creva i obavi zadatak, a dva sata nakon toga kapsulom probiotika osvežićemo imuni sistem.
Kako se probiotici piju kod virusnih infekcija?
– Preporuka gastroenterologa je da se dok traju tegobe probiotski preparati uzimaju dnevno tri puta po jedan, da bi što više pojačali odbranu. Iako na kutijicama piše da je jedna kapsula dovoljna, u tim slučajvema uvek treba više. S druge strane, probiotski preparati su bezbedni i nema razloga za bojazan ako se popije više od tableta nego što piše u uputstvu za probiotik. Kod virusnih infekcija dužina terapije je minimum 14 dana. Kada prođe akutni virusni proliv, uzimanje probiotika može da se smanji na dve, pa na jednu kapsulu.
Zašto je bitno da se probiotici uzimaju najmanje dve nedelje?
– Zato što posle svake virusne infekcije imate šansu da uđete u tzv. sindrom postinfektivnog iritabilnog creva. To znači da određene virusne infekcije creva mogu vremenom da vas uvedu u crevnu razdražljivost koja se ne smiruje i pored toga što je prošla infekcija. To može da se desi i šest meseci posle crevene virusne infekcije i da traje nekoliko godina. Probiotici to mogu da spreče ako se uzimaju dovoljno dugo, odnosno od 14 do 28 dana. Inače, taj sindrom postinfektivnog nervoznog creva razvija se kod oko 30 odsto osoba koje su preležale određene virusne infekcije, što je veoma veliki procenat.
Da li poboljšanjem imuniteta u crevima možemo uopšteno da poboljšamo imunitet organizma?
– Ima naznaka da stvarno taj crevni imunitet može da podigne sistemski imunitet, ali su te studije rađene samo kod starijih osoba. Takođe, neka istraživanja su pokazala da ako stalno pijete probiotske preparate i prehrambene proizvode koji sadrže probiotike (recimo jogurte i slično) da ćete onda biti zdravi i živeti sto godina. Prvi je na tu ideju došao ukrajinski nobelovac Ilja Iljič Mečnjikov. On je prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže nego oni koji ga ne piju. Tako je počela industrijska proizvodnja tih mlečnih napitaka obogaćenih probiotskim bakterijama. Ali, poenta je što u tim probiotski obogaćenim napicima nemate dovoljan broj bakterija. Dakle, može da bude korisno i neće da šteti ako ih pijete, ali neće pomoći u terapijskom smislu ako imate problem sa stomakom ili virusni proliv. Lično mislim da „preventivnim“ uzimanjem probiotika ne može da se sistemski digne imunitet.
Kako odabrati dobar probiotik?
– Dobar probiotski preparat je onaj koji ima dovoljan broj bakterija, odnosno najmanje milijardu.
Šta je još važno za probiotske preparate?
– Važan je i sastav bakterija. Rezultati randomizovanih studija su pokazali da su sojevi iz grupe laktobacilusa dobri, a dobre su i saprofitne bakterije saharomices (saccharomyces) bulardi, koje poboljšavaju dejstvo ostalih bakterija u probiotskom preparatu.
Da li između uzimanja probiotika mora da se pravi pauza?
– Ne mora da se pravi pauza. Ko veruje u priče da probiotski preparati produžavaju život, može da uzima jednu kapsulu dnevno, jer oni uopšte nisu kontraindikovani. Sastavljeni su od prirodnih bakterija koje i inače imamo u organizmu, i nemaju štetne posledice.
Kada bi trebalo da se piju – pre ili posle jela?
– Obično se uzimaju od pola sata do sat vremena nakon jela. Međutim, ništa ne smeta ni ako se kapsula popije na prazan stomak.
Da li probiotici mogu da budu od koristi deci?
– Objavljeno je nekoliko radova o tome da deca koja redovno uzimaju probiotske preparate u mladosti ređe imaju alergije. Sada se rade velike studije koje će da provere da to nije samo farmaceutski trik.
Izvor:novosti.rs
Disanje je vitalna funkcija koja nam omogućava da živimo i funkcionišemo. Praktično, bez disanja nema života i zato je ono važnije i od uzimanja tečnosti i hrane. Disanje predstavlja neprekidnu vezu sa spoljnim okruženjem, a vežbe disanja su proverene i verifikovane metode koje omogućuju kvalitetnije disanje a time i jačanje imuniteta i pluća.
Da li treba spominjati zašto je potrebna povećana pažnja usmerena na imunitet i pluća u vreme epidemije virusa COVID-19? Verovatno ne…
Disanje je toliko važno i potrebno za naš opstanak, da je praktično automatizovano – drugim rečima, dišemo bez razmišljanja.
Pre nego što vam predstavimo vežbe disanja za poboljšanje fizičkog i psihičkog zdravlja, osvrnimo se na trenutak na još jedan bitan faktor koji utiče na mnoge funkcije u organizmu, a to je pažnja.
Pre svega pažnja i svesnost
Poslednjih godina vršena su brojna istraživanja o svesnosti i uticajima koje pažnja ima na različite aspekte fizičkog i psihičkog zdravlja. Odakle potreba za ovakvim istraživanjima?
Primećeno je da ljudi, kada rade rutinske radnje (npr. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
šetaju, obeduju, peru zube… ), nisu misaono prisutni, već im misli „lete“ u drugim pravcima.
I tako, umesto da su svesni trenutka u kome se nalaze i potpuno „učestvuju“ u njemu kako fizički tako i mentalno, oni se misaono bave nekim drugim temama koje nisu povezane sa aktivnošću koju tog trenutka obavljaju.
Na primer, prilikom obedovanja, samo su delimično svesni hrane koju konzumiraju (njenog ukusa, boja, teksture…), a misli su usmerene na planiranje zadataka koje treba da obave do kraja dana ili razmišljanju o drugim značajnim ili manje važnim temama.
Podsvest sve prati
Budući da podsvest bezpogovorno prati tok misli, može se desiti da nam savršen dan izgleda sumorno, jer šetajući razmišljamo o nekom po nas neprijatnom događaju. Takođe, najukusnije jelo možemo doživeti kao bljutavo jer, dok ga jedemo, „vrtimo film“ kako smo se posvađali sa prijateljom ili prijateljicom.
I tako, umesto da uživamo u trenucima, na prvi pogled „bezrazložno“ smo uznemireni, ne drži nas mesto i slično.
Dobra vest je da se ovaj proces može preokrenuti. Vežbe disanja su od dragocene pomoći u sticanju novih navika disanja. Praktično, ako smo svesni trenutka u kome nešto radimo, ako se osećamo prijatno, podsvest će i to detektovati i „nagraditi“ nas podstičući izlučivanje hormona koji izazivaju opuštenost i zadovoljstvo. U takvom okruženju, telo će ne samo normalno funkcionisati već se „popravljati“, podižući na viši nivo celokupnu funkcionalnost organizma uključujući imuni sistem.
Svesno disanje – kvalitetniji život
Isti princip važi i za disanje. To jednostavno znači da svest i kontrola disanja imaju pozitivan uticaj na to kako se osećamo – posebno kada je reč o smanjenju stresa, suzbijanju anksioznosti i psihičkom i fizičkom opuštanju.
Pažnja kako dišemo je važna i prirodno vodi do zdravijeg i dubljeg disanja. Da ne bude zabune – ne morate konstantno misliti na disanje, već povremeno proverite kako dišete i korigujte ga ukoliko je to potrebno. Proverite da li ste u grču, da li vam je vrat stegnut i ramena podignuta … da li dišete samo gornjim delom pluća i koliku količinu vazduha uzimate.
Da bi se olakšao proces prelaska sa „nesvesnog“ disanja na ono sa pažnjom, preporučuju se i određene vežbe disanja koje imaju pozitivne efekte na zdravlje i koje se mogu raditi bilo gde.
Ako ih uključite u svoju svakodnevnu rutinu, veoma brzo će se pokazati dobrobit ovih na izgled jednostavnih i kratkih vežbi. Videćete da se bolje osećate, lakše kontrolišete stres i anksioznost – a to, priznaćete, nije mala stvar.
Preporučujemo sledeće 3 vežbe disanja koje vam neće oduzeti mnogo vremena, a vaš organizam će dovesti u stanje svesnosti
Vežbe disanja: Disanje stomakom
Stomačno disanje je jednostavna vežba koju treba da radite kada počnete da obraćate pažnju na disanje.
Lezite ravno na leđa, jednu ruku stavite na grudi, a drugi na stomak. Dišite duboko kroz nos; ruka na vašem stomaku treba da se podigne, dok ruka na grudima treba da ostane na istoj visini. Izdahnite kroz usta polako, dozvoljavajući da vam ruka na stomaku prati uvlačenje stomaka. Pokušajte da izbacite sav vazduh iz pluća. Ponovite 3-10 puta.
Vežbe disanja: Disanje 4-7-8
Vežbe disanja sa brojanjem su popularne za smanjenje anksioznosti u stresnim situacijama. Predložena 4-7-8 vežba je slična stomačnom disanju; osnovna razlika je u tome što uzimate u obzir i ritam disanja.
Stavite jednu ruku na stomak, duboko i lagano udišite, i dok se stomak podiže vi tiho, u sebi, brojite do 4. Zadržite dah brojeći istim tempom do 7, a zatim potpuno izdahnite brojeći do 8. Ponavljajte ovu vežbu dok ne osetite smirenost. Obično je potrebno svega 3 do 5 minuta ovakvog disanja da bi se osetilo poboljšanje.
Tempo brojanja odgovara sekundama, pa vam to može pomoći kao orijentir brzine brojenja. Ukoliko vam je teško da ocenite koliko je jedna sekunda, u prvo vreme, dok se ne naviknete, možete koristiti i zvuk zidnog i drugog mehaničkog sata gde se čuju otkucaji sekundare.
Vežbe disanja: Jutarnje disanje
Ovu vežbu je korisno raditi kada se probudite. Stanite u uspravan položaj, ruke opuštene pored tela i lagano savijte kolena. Zatim se savijajte napred u struku tako da ruke i glava vise prema podu. Duboko udišite istovremeno se vraćajući u uspravan, stojeći položaj. Zadržite dah 3-5 sekundi, a zatim polako izdahnite, vraćajući se u prvobitni presavijen položaj. Ponovite celu vežbu 7 puta.
Ovo vam može pomoći da olabavite ukočene mišiće, otvorite disajne puteve i započnete dan sa dodatnom energijom.
Preporuka za sve gore spomenute vežbe je da ih radite kada imate dovoljno vremena, nikako u žurbi ili u neadekvatnim uslovima (da vam je pretoplo, prehladno, ometaju vas kućni ljubimci…).
Takođe, sačekajte da prođe bar 2 sata od poslednjeg obroka da biste imali potpunu korist od njih. Naime, varenje u prva dva sata angažuje veće količine krvi, u želucu se stvara povišen pritisak pa bi vežbanje disanja posle jela bilo kontraproduktivno.
9 činjenica o disanju koje možda niste znali
-
Prosečna osoba dnevno udahne oko 17.000 puta!
-
Vazduh koji se udiše sastoji se od 16% kiseonika, 4% ugljen-dioksida i 79% azota. Naša pluća zamenjuju oko 4-5% kiseonika ugljen-dioksidom.
-
Većina ljudi može da zadrži dah najviše 1 do 2 minuta. Ali, svetski rekorder u zadržavanju daha je Danac koji je 2010. zaronio pod vodu i pojavio se posle 22 minuta! Rekord je verifikovan jer je ceo događaj pratila komisija koja je potvrdila da je Stig samo snagom kontrolisanog disanja uspeo ovoliko dugo da se zadrži pod vodom.
-
Pluća su najveći generator za eliminaciju otpada iz tela: uklanjaju čak 70% telesnog otpada i to u obliku ugljen-dioksida koji izdišemo.
-
Za 24 časa, prosečna osoba izdisanjem izbaci oko pola litre vode iz tela.
-
Istraživači su otkrili razlike u razvoju lica kod dece u zavisnosti od toga da li dišu na nos ili na usta. Praktično, dominantno disanje ima značajan uticaj na razvoj kostiju i mišića što određuje kompletan izgled.
-
Psiholozi su otkrili da je disanje efikasno u borbi protiv anksioznosti, depresije i stresa. Postoje dokazi koji ukazuju da čak i samo svesno disanje značajno snižava krvni pritisak i to bez upotrebe lekova.
-
Vaše emocije menjaju način na koji dišete – kada ste uplašeni disanje je brzo i kratko. Istraživanja su pokazala da obrazac disanja može uticati na emocije koje doživljavamo – bilo da su pozitivne ili negativne. Takođe, vežbe disanja pomažu da se obrazac promeni.
-
Uz disanje, naravno, ide i kijanje! U prošlosti se dosta licitiralo koju brzinu dostiže sadržaj koji se izbaci kijanjem. Prvo se, na osnovu simulacije modela, došlo do brzine od čak 180 km na sat! A onda je na Diskaveri kanalu ta brzina smanjena na „svega“ 63 km na sat u eksperimentu u emisiji MythBusters. A onda je došla nova studija iz 2013. godine objavljena u magazinu PLOS ONE koja je dodatno smanjila brzinu kijanja. Naime, istraživači su uz pomoć LED svetla i kamera velike brzine ustanovili činjenicu da je brzina kijanja „samo“ 16 km na sat!
Dišite sporije da biste živeli duže
Disanje je i proces koji utiče na dužinu života različitih životinja kao i čoveka. Dakle, što organizam ima manji broj udaha u minuti – dužina života je veća!
Zaključak
Obratite pažnju na disanje i dah, redovno radite vežbe disanja i očekujete duži i kvalitetniji život.
Izvor: krugzdravlja.rs
U crevima loše bakterije mogu da prevladaju dobre bakterije koje mogu da se smanje usled upotrebe antibiotika, lekova, trovanja, bolesti ili nezdrave ishrane. Zato je najbolja hrana za nas ona koja je puna dobrih bakterija, a to je mahom prirodno fermentisana hrana. To stoga što najbolji prirodni probiotici održavaju vaše zdravlje i imunitet.
Prirodni probiotici su uvak najbolji izbor za korišćenje jer njih prirodno unosimo pravilnom ishranom, dok su veštački probiotici deo raznih kapsula i preparata koji imaju koncentrisane sojeve povoljnih bakterija. Nauka je definisala 7 dobrih bakterija za crevnu floru koje stavlja u kapsule probiotika.
Najčešće u jednu kapsulu probiotika ide samo jedan do pet sojeva dobrih bakterija. Medjutim, naša creva imaju preko 500 bakterija, od kojih su neke dobre a neke loše bakterije, i ova podela na 7 glavnih bakterija crevne flore je samo uslovna. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ove sojeve bakterija su naučnici primetili kao značajne što ne znači da neke manje zastupljene bakterije u crevima nisu važnije u vašem slučaju, zato su najbolji prirodni probiotici uvek bolji izbor nego kapsula probiotika. Prirodni probiotik bolje reguliše crevnu floru nego kapsula jer ima mnogo više sojeva bakterija u sebi i to je prirodan izbor bakterija koje je priroda stvorila za nas.
Crevna flora je jako bitna za naše zdravlje. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da mi imamo više bakterija na sebi i u sebi nego što imamo sopstvenih ćelija, tačnije imamo 10 puta više bakterija nego sopstvenih ćelija, i sve te bakterije žive sa nama u simbiozi i mahom nam čuvaju zdravlje. Sve te naše bakterije imaju 100 puta više gena nego naše telesne ćelije i neverovatna je interakcija sa njima. Ceo taj kompleks bakterija koje žive na nama se zove Mikrobiom i smatra se već sada da je poseban organ. Težina mikrobioma se procenjuje na 1,5 kilograma.
Deca koja su rodjena carskim rezom po istraživanjima naučnika zbog toga što ne prolaze kroz vaginalni otvor majke i ne pokupe bakterije koje treba da imaju na sebi i u sebi kasnije su u životu podložna alergijama, autoimunim bolestima, slabijem imunitetu i gojaznosti. Majka je prvi prirodni probiotik na svetu sa kojim se dete susreće i koja formira mikrobiom kod deteta. Otuda i bebe i mala deca koja rano dobijaju antibiotike dobijaju poremećaj mikrobioma i imaju kasnije u životu zdravstvene probleme.
Mikrobiom u tankim crevima je zadužen za sintezu vitamina i minerala, za stvaranje hormona, posebno seratonina, kao i za opšti imunitet. Mikrobiom u debelom crevu je po istraživanjima bitan za psihičko stanje i ponašanje osobe – radjene su transplatacije mikrobioma sa miševa na miševe i sa ljudi na ljudi. Debeli miševi kad dobiju mikrobiom mršavog miša počinju da mršave, dok normalna osoba koja dobije mikrobiom kriminalca počinje da menja ponašanje i da se ponaša agresivno. U jednom eksperimentu još iz 1930-ih godina polovina depresivnih osoba je ozdravila samo zato što im je presadjen mikrobiom zdravih osoba. Zato su prirodni probiotici važni u ishrani i zato je zdrava ishrana prvi korak ka izlečenju.
Probiotici ne deluju bez prebiotika. Prebiotici su vlaknaste materije iz povrća, voća ili drugih namirnica koje štite probiotike od želudačne kiseline i nose ih do creva. Otuda sintetički probiotici moraju na poseban način da se uzimaju da bi delovali, dok prirodni probiotici već u sebi imaju prebiotik koji ih nosi do creva.
Sada ćemo dati listu namirnica koje su najbolji prirodni probiotici i koje trebate imati u ishrani. Prirodni probiotik na prirodan način dovodi crevnu floru u balans i podstiče dobar rad mikrobioma. Naravno, u nekim slučajevima teških oštećenja crevne flore, farmaceutski probiotik u kapsulama je neophodan, ali se mora znati kako se koristi probiotik.
NAJBOLJI PRIRODNI PROBIOTICI
Uz svaki prirodni probiotik daćemo i par ključnih naznaka kako i na koji način prirodni probiotik deluje. Jer, nije sve probiotik što se pominje u medijima. Industrijski jogurti, na primer, mogu napraviti više štete nego koristi ako se puno piju, jer su oni siromašni bakterijama, pasterizovani su. A prirodni probiotici moraju da se uzimaju mesecima, ne danima i nedeljama, nego mesecima kako bi izmenili mikrobiom.
Majčino mleko – za svaku bebu najvažniji prirodni probiotik koji joj odredjuje zdravlje u budućnosti je majčino mleko. Nema boljeg i ni jedna žena ne bi trebalo da ne doji, jer kroz dojenje detetu daje dugoročno zdravlje. Veštačka mleka za bebe menjaju mikrobiom deteta i doneće u budućnosti zdravstvene tegobe, to je dokazano i tu nema mnogo razmišljanja. Deca koja se ne doje bivaju bolesnija, dobijaju autoimune bolesti i postaju gojaznija.
Najbolja zamena za majčino mleko je magareće mleko jer je najsličnije ljudskom, ili kozje mleko. Ako neka majka ne može da doji onda neka bebi daje prokuvano kozje mleko, pošto je magareće mleko teško naći i ekstremno je skupo.
Domaće kiselo mleko – najbolji prirodni probiotik je domaće kiselo mleko od koze, ovce ili krave, stim da ako koristite kravlje mleko to treba da bude kiselo mleko spremljeno od mleka krave koja je pasla travu, jer ima u sebi i Omega 3 kiseline, dok krave sa farmi koje se hrane kukuruzom imaju u mleku Omega 6 kiselinu, što nije dobra varijanta.
Mladi beli sir – fantastičan prirodni probiotik, još ako je od životinja koje pasu. Svejedno je da li je to mladi sir od kozjeg, ovčijeg ili kravljeg mleka, stim da su kozji i ovčiji proizvodi uvek poželjniji zbog manje kazeina i laktoze u mleku od krave.
Kozja surutka – čisti jetru, normalizuje rad jetre i balansira krvnu sliku, uz sve to je i odličan prirodni probiotik.
Kiseli kupus – najbolji prirodni probiotici se ne mogu zamisliti bez kiselog kupusa. Ne samo da ima vitamin C, gomilu enzima i balastnih materija, kiseli kupus je odličan prirodni probiotik i treba ga jesti redovno tokom jeseni, zime i ranog proleća u vidu salate.
Domaći Jogurt – sve isto kao i za kiselo mleko, ako možete da napravite domaći jogurt. Ako koristite industrijski jogurt, to će imati neke efekte na mikrobiom ali ne kao domaći jogurt. Jer, prirodni probiotici trebaju da imaju što više sojeva bakterija u sebi a industrijski jogurti to nemaju.
Miso pasta (supa) – sjajan prirodni probiotik svojstven japanskoj i kineskoh kuhinji. To je fermentisana soja. Koristite miso kao probiotik, stavljajte ga makar nekoliko puta nedeljno u supu ili variva.
Kombuha – dobar probiotik i to je razlog zašto Kombuha pomaže kod nekih bolesti. Slično deluju i japanski kristali kao prirodni probiotik. Pravite sami kombuhu ili indijske kristale, to su pečurke koje rastu na crnom čaju i fermentacijom šećera stvaraju prijatan kiselkast sok pun zdravih bakterija i mikroelemenata.
Kefir – svojevremeno proglašen za najbolji prirodni probiotik na svetu kefir ima neka svojstva (gljivice) koja nisu uvek svima prijatna. Pravite sami kefir ako hoćete da imate najbolje prirodne probiotike u kući.
Turšija (bez sirćeta) – domaća turšija pravljene samo sa soli i bez sirćeta je odličan probiotik. Najbolji probiotik su kiseli krastavčići.
Izvor: prirodanadar.rs
Opšte je mesto da je smejanje lekovito. Ali, da li ste znali da je desetak minuta glasnog smeha na dan u rangu terapeutskog opuštanja u trajanju od 45 minuta? Stručnjaci su nebrojenim studijama dokazali da se, dok se smejemo, broj otkucaja srca smanjuje, pritisak opada, mišići se više ne grče, jer se um i telo opuštaju. Zanimljivo je da duži “napadi” smeha imaju efekat dobrog fizičkog treninga, jer organizam potroši od deset do četrdeset kalorija tokom 25 minuta smejanja.
Kada se zasmejete tako da vas stomak zaboli i „zaplačete“ od smeha, te suze nisu slučajne. One ukazuju na to da se limfni tok u vašem telu ubrzao i da ono brže izbacuje štetne materije. Da li ste znali da je jedan od razloga što je smejanje od srca dobro za zdravlje činjenica da iskren smeh podstiče zdravu cirkulaciju limfe. U stvari, ovakav smeh bukvalno čisti i jača ceo organizam, a vaše limfne žlezde postaće spremnije za borbu protiv pravih neprijatelja – virusa i bakterija.
Smeh jača imunitet, ali je melem i za hormone, pa ne samo da dovodi do fizičkog olakšanja, nego i odvraća ljude od mračnih i depresivnih misli, ljutnje, krivice i stresa. Zahvaljujući njemu, smanjuje se nivo kortizola i dopamina, pa čovek ulazi u antidepresivno stanje.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Postoji samo jedan tip ultraljubičastog zračenja koji pouzdano onesposobljava Kovid-19 – i izuzetno je opasan.
„Doslovce biste pržili ljude”, kaže Den Arnold, smejući se u neverici.
Arnold radi za kompaniju UV lajt teknolodži, koja proizvodi dezinfekcionu opremu za bolnice, farmaceutske kompanije i proizvođače hrane širom Ujedinjenog kraljevstva. Odnedavno, otkako se globalni strah od Kovida-19 vinuo u nove visine, pred njim su se našli neki neobični zahtevi.
„Jedno fizičko lice nam je postavilo sledeći upit u vezi s našom opremom: ‘Pa, zašto ne bismo prosto mogli da dobijemo neku od vaših UV lampi i postavimo je na ulaz u supermarket – ljudi bi mogli da se zadrže ispod nje nekoliko sekundi pre nego što uđu'”, kaže on.
Među gomilom „zdravstvenih” saveta koji trenutno haraju internetom, zamisao da možete da dezinfikujete kožu, odeću ili neke druge predmete ultraljubičastom svetlošću uživa ogromnu popularnost. U Tajlandu, na jednom koledžu je, navodno, sagrađen UV tunel kroz koji studenti prolaze kako bi se dezinfikovali.
Stoga, možemo li se na taj način uspešno zaštititi od Kovida-19? I da li je istina da, kako neki izveštaji navode, sunčeva svetlost trenutno uništava koronavirus, pošto „koronavirus mrzi sunce”?
Ukratko: ne. Evo i zašto.
Opasni zraci
Sunčeva svetlost sadrži tri tipa ultraljubičastih zraka. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Prvo je tu UVA, tip kog čini najveći deo ultraljubičastog zračenja koje stiže do Zemljine površine. U stanju je da prodre duboko u kožu i smatra se da je zaslužan za 80% starenja kože, od bora do staračkih pega.
Zatim je tu UVB, koji može da ošteti DNA naše kože, što dovodi do opeklina i na kraju do raka kože (nedavno su naučnici otkrili da i UVA može da dovede do istih posledica). Oba tipa su prilično dobro proučena i većina dobrih krema za sunčanje u stanju je da ih blokira.
A postoji i treći tip: UVC. Ovaj relativno neistražen deo spektra sastoji se od kraćih, snažnijih talasnih dužina svetlosti. Posebno je uspešan u uništavanju genetskog materijala – bilo da je reč o ljudima ili virusima. Na sreću, većina nas teško da se ikad srela s njim. To je zato što ga filtrira ozon u atmosferi mnogo pre nego što stigne do naše osetljive kože.
Ili je, makar, to tako bilo pre nego što su naučnici otkrili kako da koriste UVC zrake za uništavanje mikroorganizama. Otkako su otkriveni 1878. godine, veštački dobijeni UVC zraci postali su glavni metod sterilizacije – koriste se svakodnevno u bolnicama, avionima, kancelarijama, fabrikama. Štaviše, ključni su deo procesa sanitizacije pijaće vode; neki paraziti su otporni na hemijska sredstva za dezinfekciju, kao što je hlor, tako da UVC nude dodatnu sigurnost.
Iako nije sprovedeno nijedno istraživanje o tome kako UVC zraci utiču baš na Kovid-19, studije pokazuju da se može koristiti protiv drugih koronavirusa, kao što je Sars. Radijacija narušava strukturu njihovog genetskog materijala i sprečava čestice virusa da se repliciraju.
Usled toga, koncentrovani oblik UVC zraka trenutno stoji na prvoj liniji fronta u borbi protiv Kovida-19. U Kini, kompletni autobusi su svake noći obasjani utvarnim plavim svetlom, dok zdepasti roboti koji emituju UVC zrake čiste podove bolnica. Banke ih čak koriste kako bi dezinfikovale novac.
Istovremeno, proizvođači UV opreme izveštavaju o rekordnoj prodaji i mnogi pod hitno uvećavaju proizvodnju kako bi obezbedili poručene količine. Arnold kaže da je UV lajt teknolodži već ostala bez sve svoje proizvedene opreme.
Ali postoji tu jedna problematična caka.
„UVC zraci su vrlo opasni – ne bi se trebalo izlagati njima”, kaže Arnold. „Mogu proteći sati da biste zadobili opekotine od UVB zraka, ali kod UVC zraka u pitanju su tek sekunde. Ako izložite oči… znate onaj neprijatan osećaj kada pogledate u sunce? Ovo bi ga posle samo nekoliko sekundi pojačalo deset puta.”
Za bezbedno korišćenje UVC zraka potrebna je specijalizovana oprema i obuka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je oštro upozorenje ljudima koji se služe ultraljubičastim zračenjem kako bi sterilisali ruke ili bilo koji deo kože.
Naučnici su nedavno otkrili novi tip UVC zraka kojim je, nadaju se, manje opasno rukovati, mada je i dalje poguban za viruse i bakterije. Far-UVC zraci imaju kraću talasnu dužinu od običnih UVC zraka i laboratorijski eksperimenti na ćelijama ljudske kože zasad pokazuju da ne oštećuje njihovu DNA (naravno, potrebna su šira istraživanja).
Sa druge strane, bakterije i virusi ne prolaze dobro, pošto su dovoljno mali da ih svetlost dohvati. U jednoj studiji je pokazano da sprečava da se rane na mišu inficiraju superbakterijom MRSA, dok druga studija pokazuje da može da uništi viruse koji obitavaju u vazduhu.
Međutim, najveći deo UVC lampi na tržištu još ne emituje far-UVC zrake – osim toga, oni još nisu testirani na ljudima, već samo na našim ćelijama u petrijevim posudama i na drugim životinjama. Stoga nam ovaj tip radijacije verovatno neće pomoći tokom trenutne pandemije.
A šta je sa suncem?
Da li bi, onda, UVA ili UVB mogli da pomognu? I u slučaju da mogu, znači li to da možemo da dezinfikujemo predmete tako što ih ostavimo na suncu?
Kratak odgovor glasi: verovatno – ali ne treba se oslanjati na to.
U svetu koji se razvija sunčeva svetlost već predstavlja popularan način sterilizacije vode – njega čak preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Sipate vodu u providnu staklenu ili plastičnu flašu i ostavite je na suncu šest sati. Veruje se da to deluje, pošto UVA zraci iz sunčeve svetlosti reaguje sa kiseonikom u vodi i tako proizvodi nestabilne molekule kao što su vodonik-peroksid, aktivni sastojak mnogih kućnih dezinfekcionih sredstava, koji oštećuje patogene.
Sunčeva svetlost bi i bez prisustva vode pomogla pri dezinfekciji površina, ali za to je potrebno više vremena nego što mislite.
Problem je u tome što ne znamo koliko tačno vremena, pošto je suviše rano da se načine studije o novom koronavirusu. Istraživanje Sarsa – bliskog rođaka Kovida-19 – otkrilo je da izlaganje virusa UVA zracima u trajanju od 15 minuta nema uticaja na njegovu infektivnost. Međutim, studija nije pratila duže izlaganje, kao ni uticaj UVB zraka, za koje se zna da nanose više štete genetskom materijalu.
Zato bi drugi virusu mogli da nam obezbede neke odgovore. Uzmimo grip. Kada su naučnici proučile bolničke prijemne listove u Brazilu, ustanovili su da je broj obolelih od gripa rastao tokom sezone požara, kada u atmosferu dospeva veća količina dima, usled šumskih požara, te je UV zračenje iz sunčeve svetlosti ublaženo.
Druga studija otkriva da česticama gripa, što su izloženije sunčevoj svetlosti – i što je njena koncentracija veća – infektivnost opada. Nažalost, studija se bavila gripom koji obitava u vazduhu, a ne na predmetima.
Sve ovo znači da je upotreba sunčeve svetlosti u svrhu dezinfekcije izuzetno problematična.
Kao prvo, niko ne zna koliko je potrebno sunčevoj svetlosti da onesposobi Kovid-19, kao ni koliko snažna svetlost treba da bude. A čak i da to znamo, količina UV zračenja u sunčevoj svetlosti varira u zavisnosti od doba dana, vremenskih uslova, godišnjeg doba, kao i lokacije na kojoj živite – posebno od geografske širine – te stoga ovo nije pouzdan način za ubijanje virusa.
Naposletku, podrazumeva se da ćete, dezinfikujući je bilo kakvim UV zračenjem, kožu oštetiti, i uvećati rizik od raka kože.
A kada se virus nađe u vašem telu, nikakvi UV zraci neće ni na koji način uticati na to da li ćete se zaraziti.
Izvor: bbc.com
Dečija depresija je poremećaj koji se može pojaviti iz niza razloga, a simptomi su nespecifični. Donosimo 13 najčešćih pokazatelja da vaše dete možda pati od depresije.
Iako se kod dece najčešće javlja u adolescenciji, dečija depresija može se pojaviti već u dobu vrtića. Razlozi su brojni, a među vodećim uzrocima je uticaj okoline.
– Obično kod jako male dece ne dijagnostikujemo depresiju u pravom smislu reči, a do pre 50 godina dečija depresija se nije ni dijagnostikovala na ovaj način, ali definitivno danas u sve ranijoj dobi možemo videti pojavu prvih tegoba. Simptomatski postoji velika razlika između dečije i odrasle dobi. Sa jedne strane je to bojažljivost, tuga, plakanje, odbijanje hrane i slično.
Mogu biti posebno izraženi agresija i razdražljivost. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Agresija može upućivati na čitav niz problema, pa za dijagnozu dečije depresije treba dobra saradnja roditelja i pedijatra. Sa druge strane, u težim slučajevima simptomi čak mogu ići do zaostajanja u razvoju, usporenih kretnji, nesanice i problema sa hranjenjem – objasnio je prim. Domagoj Štimac, dr. med., spec. psihijatar, subspecijalista dječje i adolescentne psihijatrije. Roditelj koji je kod svog deteta primetio takve promene trebao bi da se obrati pedijatru za savet ili stručnjaku mentalnog zdravlja.
-
Ocene u školi su sve lošije
Dečija depresija može uzrokovati smanjenu fokusiranost, pa će dete zato teže pratiti nastavu ili slušati učitelja, pa čak i pisati domaći zadatak. Ako je reč o odlikašu koji je iznenada počeo da dobija slabije ocene, možda trebate pomnije proveriti šta se dešava.
– Mnogi se žale na gubitak pažnje i koncentracije, a ne na osećaj tuge. Zbune se lako i onda moraju iste stvari da rade stalno ispočetka. Osećaju kao da im mozak ne radi – kaže dr Džon Vokap sa odeljenja dečije i adolescentne psihijatrije na “Weill Cornell Medical College i New York-Presbyterian Hospital”.
-
Spava, ali se ne odmori
Tinejdžeri puno spavaju, no ako se iznenada promene navike spavanja to može biti znak depresije.
– Neka deca vole da zadremaju tokom celog popodneva, a pojedini ljudi sa depresijom rano ustaju i imaju poteškoće sa spavanjem. Njihov san nije osvežavajući i sledećeg dana se osećaju iscrpljeni koliko god spavali. Kod dece to može uticati na obrazovanje i društveni život. Obično deca i tinejdžeri kažu da se osećaju iscrpljeno. Često kasne i gube stvari ili ne domaći jer su dremali poslepodne. To utiče na njihov život – rekla je Lin Siklend, psiholog u “Children’s and Adult Center for OCD & Anxiety” u Plimutu.
-
Oseća se bezvredno
Ako dete kaže da njega ili nju niko ne voli ili da se oseća bezvredno, proverite šts stoji iza takvih izjava. Stručnjak može mališanu da pomogne i da ga odvrati od takvih misli.
– Treba identifikovati loše misli orijentisane prema depresiji i pronaći bolji način gledanja na stvari. To je velik izazov – kazala je dr Debra Kisen iz ordinacije “Light on Anxiety Treatment Center”.
-
Ne dobija pozivnice, ali ga nije briga
Ljudi sa depresijom često se izoluju od drugih. Tinejdžeri koji lično dobro osećaju takva otuđenja mogli bi da prestanu da zovu decu koja su se odvojila i prestati da se druže sa njima.
– Kolege se često neće zapitati šta ne valja, dok dete koje se oseća loše neće tražiti ugodna iskustva. Blizu njih nije zabavno, pa ispadaju iz društva – pojašnjava dr Vokap.
-
Odbija zabavu
Zbog stresa oko škole, drama s prijateljima ili sportskih i umetničkih audicija, razumljivo je da vašem detetu ponekad treba mira. No pripazite ako stvari koje su za dete ranije bile opuštajuće sad više to nisu.
– Družimo se s prijateljima i idemo na vikende sa njima zato što nas to raduje i opušta. Depresivni ljudi na to ne odgovaraju dobro i osećaju nelagodu jer ne mogu da odgovore na način na koji se to od njih očekuje – nastavlja dr Vokap.
-
Napetost kod svakog razgovora
Dečija depresija ponekad se skriva iz agresije, pa je teže prepoznati.
– Problem je što mnoga deca, pa ni tinejdžeri, ne izgledaju tužno nego ih sve iritira. Tipično tinejdžersko ponašanje odnosi se na promene raspoloženja. Vaše dete je možda iz škole došlo neraspoloženo, ali se tokom večere raspoloženje popravilo. No ako vaše dete eksplodira na vas bez obzira na situaciju, možda je reč o depresiji – upozorava dr.Siklend.
-
Ne veseli se srećnim uspomenama
Neka su deca nesrećna, ali nisu klinički depresivna. Kako biste uočili razliku, proverite kako vaše dete reaguje kad govorite o srećnim uspomenama. Neko ko je samo nesrećan obradovaće se prisećanju boljih vremena. Ali depresivno dete se neće razvedriti.
– Ako upitate za srećnija vremena, obično ponovo proživljavamo takve uspomene. No ako to ponovite s nekim ko je depresivan, reći se: Ne podsećaj me na to, to je bilo u nekom drugom vremenu. Slično, dete s depresijom ne može da zamisli srećnu budućnost – opisao je dr Vokap.
-
Plače više nego obično
Plakanje je zdrav način izražavanja emocija. No ako inače sabrano dete počne nekontrolisano da plače, posmatrajte kakve ga situacije dovode do plača. Ako osećate da nešto nije u redu, nemojte to pripisati samo hormonima.
– Proverite prati li taj plač činjenica da se dete zatvara u sebe i ne želi da se bavi stvarima koje su ga nekad veselile? Ako osećate da stvari nisu kakve bi trebale da budu, konsultujte se sa pedijatrom ili psihologom – ističe dr Kisen.
-
Ne želi da ga tešite
Normalno je osećati tugu, pogotovo ako smo doživeli nešto što nas je duboko dotaklo. Obično ljudi traže utehu i podršku u teškim trenucima. Depresivno dete će se možda izmigoljiti iz vašeg zagrljaja znajući da on neće odagnati tugu.
– Ako zagrlite nekoga ko tuguje, reći će vam: ‘Hvala što si ovde i što mi pružaš podršku’. No depresivni ljudi govore: ‘Zbog tvoge zagrljaja se osećam lošije jer želim da se osećam bolje, a ne mogu’ – ističe dr Vokap.
-
Često ste kod doktora
Fizički bol poput bolova u glavi ili u stomaku može se razviti kao prateći simptom depresije. Ako ste s detetom često kod lekara zbog takvih simptoma kojima se ne nalazi uzrok, vreme je za uzbunu.
– Lekar kojeg često posećujete mogao bi da prepozna simptome depresije – kaže dr Siklend.
-
Gubitak interesa
Nije razlog za uzbunu ako je dete izgubilo interes za igranjem fudbala u klubu u koji ste ga upisali, ali ako je izgubilo interes za druženjem sa prijateljima, školom i igrom, onda je to već ozbiljan problem.
– Depresija ne zahvata samo jedan aspekt života nego zamagljuje većinu onih stvari kojima se neko bavi – objašnjava dr Kisen.
-
Drugačije prehrambene navike
Simptom depresije može biti i promena apetita, bez obzira da li je inače izbirljivo dete počelo sa prejedanjem poslasticama, ili je ljubitelj hrane naglo izgubio volju za jelom. Deca menjaju prehrambene navike kako odrastaju, no budite svesni da je nagla i neočekivana promena razlog za uzbunu.
– Kod depresije reč je o nizu simptoma, a svaki pojedinačni može imati na stotine objašnjenja – ističe dr Kisen.
-
U porodici je bilo depresije
Dok neki ljudi razviju depresiju bez obzira na porodično nasleđe, kod drugih je često reč upravo o nasleđenom stanju, kaže dr Vokap. Čak i ako srodnici nisu imali formalnu dijagnozu, razmislite da li je neko imao simptome koji bi mogli upućivati na depresiju. Ako je odgovor pozitivan, dete vam je u riziku.
– To je prva stvar koju treba učiniti pre provere simptoma, pitati da li je bilo slučajeva depresije u porodici. Možete se osigurati na razne načine, ali treba proveriti porodičnu istoriju. – zaključuje dr Vokap.
IZVOR: 24sata.hr
Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.
Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.
Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.
Kako “radi” imuni sistem?
Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.
Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.
Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.
Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.
Čime ojačati imunitet?
Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.
Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.
Cink
Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija.
Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.
Vitamini B grupe
Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća.
Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.
Vitamin C
Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.
Pošto se ne akumulira u organizmu, mora svakodnevno da se unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans.
Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.
Vitamin E
Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.
Karotenoidi
Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.
Bioflavonoidi
Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.
Magnezijum
Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.
Faktori jačanja imunog sistema
Dojenje
Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.
Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.
Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.
Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.
Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.
Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.
Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.
Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar – nutricionista
Izvor: .yumama.com
Da je borba sa korona virusom teška i duga, potvrdila je i Milka Raičević, nutricionista koja se sa ovom bolešću borila 40 dana.
Prikovana za krevet, u nemogućnosti da se pokrene i jede, trpela je nesnosne bolove, koji su joj razarali telo.
– Svaka kost me je bolela i nesposobna sam bila da bilo šta uradim, totalno sam bila apatična i sama sebi teška da je bilo nemoguće poboljšati raspoloženje samoj sebi.
Milkin organizam imao je potrebu samo za višnjama, voćem koji umanjuje telesnu temperaturu i poboljšava raspoloženje.
Doktori preporučuju ishranu sa što više alkalne hrane, kao što su banane, avokado, beli luk, mango, mandarine, ananas i narandže.
Preventiva je najbitnija, onoliko koliko vam je jak imunitet tako ćete se i odbraniti od korone. Nutricionisti preporučuju čaj od breze, unos bobičastog voća, šargarepe, cveklu, med i propolis.
Izvor: kurir.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Nošenje maski, temeljno pranje ruku i održavanje fizičke distance su, naučili smo, glavna oružja u borbi protiv širenja virusa korona.
Ali naučnici i inženjeri upozoravaju da moramo da razmišljamo i o vazduhu koji udišemo u zatvorenom prostoru, sada kada više ne provodimo toliko vremena napolju.
Dobra ventilacija je važna na pet načina:
1: Ako je zagušljivo, izađite
Ako uđete u prostoriju i vazduh deluje ustajalo, nešto nije u redu sa ventilacijom.
Ne ulazi dovoljno svežeg vazduha, što uvećava šanse da se zarazite korona virusom.
Skorašnja istraživanja pokazala su da u zatvorenim prostorima može da dođe do „prenošenja zaraze vazduhom” – preko sićušnih čestica virusa koje lebde u vazduhu.
Prema propisima vezanim za radno mesto uvedenim u Velikoj Britaniji pre pandemije, svako bi trebalo da dobija deset litara svežeg vazduha svake sekunde, a to je sada važnije nego ikad pre.
Dakle, ako deluje da je u nekom prostoru zagušljivo, samo se okrenite i izađite, kaže doktor Hajvel Dejvis, tehnički direktor Ovlašćenog društva inženjera za opsluživanje zgrada.
On kaže da je od vitalne važnosti imati protok svežeg vazduha.
„Ako u zgradi imate nekoga ko je zaražen, a uvodite veliku količinu spoljnog vazduha, vi razblažujete bilo koji zarazni materijal koji on odaje. Tako smanjujete rizik da će drugi ljudi biti zaraženi.”
2: Bacite pogled na klima uređaj
Od kancelarija do prodavnica, klima uređaji su dobrodošli tokom toplih dana – ali proverite kakvog tipa je unutrašnja jedinica.
Najprostija je uska bela kutija postavljena na zidove ili plafone, poznata kao split klima uređaj.
On uvlači vazduh iz prostorije, hladi ga, a potom ga uduvava ponovo nazad.
Drugim rečima, on recirkuliše vazduh.
To ne predstavlja problem za kratku posetu, ali bi mogao da predstavlja rizik tokom perioda od više sati.
Studija koja se bavila jednim restoranom u Kini objavila je ovaj tip klima uređaja za širenje virusa.
Jedna mušterija je bila „pre-simptomatska” – drugim rečima, bila je zaražena, ali nije to shvatila jer još nije pokazivala simptome.
Naučnici pretpostavljaju da je mušterija otpuštala virus dok je disala i govorila, a ovaj je raznošen po prostoriji komešanjem vazdušnih struja od jedinice klima uređaja na zidu.
Posledica je bila da se zarazilo devet drugih ljudi.
Doktor Dejvis ponovo ističe koliko je važan svež vazduh.
„Da je postojao dobar dotok spoljnog vazduha, vrlo verovatno bi manje ljudi bilo zaraženo – možda čak i niko.”
3: Raspitajte se za „razmere svežeg vazduha”
U modernim zgradama u kojima prozori ne mogu da se otvore, kako doći do dovoljno svežeg vazduha?
Oslanjate se na ventilacioni sistem koji izvlači ustajao vazduh iz prostorija i cevima ga prebacuje u jedinicu za obradu vazduha koja se često nalazi na krovu zgrade.
Tamo svež vazduh može da se uvuče od spolja i pomeša sa starim unutrašnjim vazduhom, pre nego što se pošalje nazad u zgradu.
Imajući u vidu rizik od zaraze korona virusom, profesionalni savet je da se maksimizuje dotok svežeg vazduha.
„Kad imate 100 odsto spoljnog vazduha ili blizu 100 odsto, to je onda dobra stvar”, kaže profesorka Ket Nouks sa Univerziteta u Lidsu i predsedavajuća ekološkog panela vladinih savetnika SAGE, koja je ovde govorila u privatnom svojstvu.
„Što je više svežeg vazduha, manji je rizik da ćete recirkulisati virus kroz zgradu.”
O tačnoj mešavini odlučuju upravitelji zgrade, koji bi mogli da rade za vlasnike ili za stanare.
Mana unošenja 100 odsto svežeg vazduha je trošak – vazduh koji ulazi mora da se zagreva zimi i hladi leti, što zahteva trošenje energije.
4: Proverite da li ima virusa u filterima
Moderni ventilacioni sistem ima filtere, ali oni nisu bezgrešni.
U SAD, istraživači koji ispituju Oregonsku univerzitetsku bolnicu za zdravlje i nauku otkrili su da su filteri zadržali korona virus, ali da je jedan njegov deo nekako uspeo da se probije.
Profesor Kevin Van Den Vajmelenberg, koji je predvodio ovaj projekat, smatra da uzimanje brisa sa filtera može da otkrije da li neko zaražen radi u zgradi.
U Južnoj Koreji, kol-centar na 11. spratu poslovne zgrade imao je jednu osobu koja je zarazila više od 90 drugih.
Da su filteri češće proveravani, prisustvo virusa možda bi bilo brže otkriveno.
Profesor Van Den Vajmelenberg kaže da podaci iz filtera mogu da nam „pokažu gde da udarimo i kad da udarimo” tokom borbe protiv zaraze.
5: Čuvajte se promaje
Kad razgovarate sa ekspertima na ovom polju, oni će vam reći da je svež vazduh od ključne važnosti.
Ali jedan specijalista za modelovanje kretanja vazduha kaže da sve nije baš tako jednostavno.
Nik Virt je nekada dizajnirao trkačke automobile za Formulu 1, a sada savetuje supermarkete i kompanije za proizvodnju hrane kako da upravljaju protokom vazduha da bi ljudi ostali bezbedni.
On se brine da bi neko ko sedi pored otvorenog prozora i ispostavi se da je zarazan mogao da prenese virus drugima koji se nalaze na njegovoj putanji niz vetar.
„Ako otvorite prozor, gde će vazduh da ode?”, pita se on. „Ne želimo da se ljudi nađu na direktnoj putanji tog protoka vazduha.”
„Više svežeg vazduha uopšteno gledano je mnogo bolje, ali ako se on kreće horizontalno i pun je virusa, može da ima neželjene posledice.”
Izložio sam ovaj scenario profesorki Ket Nouks.
Ona kaže da prednosti obilja svežeg vazduha koji razblažuje virus nadjačavaju sve ostale rizike.
Otvoren prozor bi mogao da dovede do toga da više ljudi primi virus, ali u manjim, manje rizičnim količinama, tvrdi ona.
Ne iznenađuje što ovde postoje izvesna neslaganja – ima još mnogo toga što ne znamo o ovom virusu.
Ali vazduh koji udišemo sigurno će biti sastavni deo svake inicijative da naše zgrade učinimo bezbednijim.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
1...286287288...503Stranica 287 od ukupno 503
