Da bi čovek bio zdrav, produktivan, zadovoljan i uspešan, pre svega je važno da ima zdrav san. Iako znamo da je najzdraviji san onaj koji započne pre ponoći, često smo u obavezama koje nas udaljavaju od ovog ideala. Međutim, profesor dr Bane Nestorović upozorava da je san izuzetno važan i da njegov izostanak može da ukazuje na veoma ozbiljne zdravstvene probleme.

Nekad ćete čuti da je logika dnevnog odmaranja sledeća – ako si psihički umoran, oporavićeš se fizičkim umaranjem. Međutim, ako si fizički umoran, može da pomogne samo fizički odmor. Zato je nekako najlogičnije mentalno se zaposliti i umoriti se, zatim treba da usledi fizički zamor, koji će pomoći da se psiha odmori, i, na kraju, odspavati kako biste se potpuno resetovali.

Ovog starog recepta retki se pridržavaju, a profesor Nestorović kaže da u stvari najviše spavaju oni koji su najmanje aktivni, koji ne rade ništa i samo leže.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ipak, to ne znači da su oni i najzdraviji.

Od čega boluje onaj ko ne sanja?

Koliko je čovek zdrav ljudi ispituju na različite načine, od kondicionih i fizičkih vežbi, preko analize krvne slike do sposobnosti meditacije, a profesor Nestorović tvrdi da nedostatak sna može da ukaže na neke zdravstvene probleme: „Poznato je da ljudi koji ne sanjaju obično pate od ozbiljnih psihičkih problema, a poslednjih godina je ustanovljeno da pate i od fizičkih problema”.

On podseća da je loš san uvod u ozbiljne zapaljenjske bolesti, među kojima naglašava dijabetes, gojaznost, nervne probleme, kardiovaskularne bolesti, pa čak i karcinom.

Doktor tvrdi da spavanje nije toliko potrebno našem telu, koliko našem mozgu. Činjenica je da nakon kvalitetnog sna sve poslove mnogo brže i efikasnije završavamo i zato on savetuje da ne započinjemo umorni poslove ili učenje, već da na njih prionemo tek nakon dobrog sna.

Recepti za miran san

Da bi san bio miran, ne treba piti hladne napitke pred spavanje, već naprotiv, nešto toplo. Kao delotvorno umirujuće sredstvo pred spavanje dr Nestorović preporučuje i vino, smirivanje daha, pa čak i sve popularnije joga disanje. Pre svega, savetuje da se pred spavanje ne razmišlja o teškim temama. Ako ništa od toga „ne upali”, možda inhalacija lavandom i tablete melatonina hoće.

ordinacija.tv    Izvor: linktv.rs

Među brojnim citatima koji se pripisuju Ajnštajnu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati.

Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.

Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. U članku paleontologa Loren Cordain, utvrđeno je da su naši preci dnevno prelazili izmedju 6 i 16 km u potrazi za hranom.

Žene su uz to nosile i decu u naručju (neke procene su da su prelazile sa detetom u naručju do 4800 km do četvrte godine života deteta). Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem. U ispitivanju iz 2003 u SAD, prosečno su muškraci prelazili 5,340, a žene 4,793 dnevno. Tehnička definicija sedanternog (pasivnog načina života) je manje od 5000 koraka na dan.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Uporedite ovo sa Amišima u SAD koji načine 18,000 koraka (muškarci), odnosno 14,000 (žene).

Zdravstveni efekti hodanja su veliki, ali je podsećanje da ljudi moraju da hodaju pomalo paradoksalno (mi smo pre skoro 4 miliona godina počeli da hodamo na dve noge).

Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije i karcinoma).

Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrđeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube.

Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda ima dobre efekte).

Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno. Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera.

Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže od osoba koje su bile sedanterne.

Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje.

Posebno je u starijih važan efekat stvaranja novih nervnih ćelija u mozgu, jer oni često imaju neurodegenerativne bolesti. Ovo se posebno događa u delu mozga koji se zove hipokampus, a gde se nalaze centri za učenje i pamćenje.

Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti.

Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.

Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prilagoditi godinama.

Deca koja imaju dovoljno fizičke aktivnosti imaju manju učestalost gojaznosti, bolje spavaju,samopouzdanija su. Osim (to je neophodno da se igraju), potrebno je da se uključe u sportove sa loptom ili plivanje. Većina istraživanja pokazuje da postoji korelacija između motornih veština i inteligencije. U pregledu 58 studija na ovu temu iz 2018 utvrđeno je da uključivanje dece u sportske aktivnosti u kasnijem periodu detinjstva (školsko doba) pozitivno utiče na razvoj kognitivnih funkcija, ali i emotivne inteligencije.

Ovo je posebno važno kod devojčica, koje često u periodu adolescencije izbegavaju sportske aktivnosti. Mladi imaju najviše fizičke sposobnosti sa oko 20 godina, od tada one opadaju oko 1% godišnje.

Ovo opadanje se može usporiti stalnom fizičkom aktivnošću. Sport u mladosti garantuje zdravu starost. Potrebno je ukazati na štetne efekte teških napora, kod kojih nema dovoljno kiseonika u tkivima tokom vežbanja (anerobni trening). Ovo je posebno slučaj sa teretanama, koje su danas sinomim za fizičku spremnosti i dobar izgled.

U mladih sportista se često sreće uvećanje srca (popularno “srce atlete”). Iznenadna smrt je najčešće u njih izazvana hipetrofijom srca. Svako ko se odluči za intenzivne treninge, treba da poseti kardiologa i uradi kompletan pregled (ovo se odnosi i na druge starosne grupe).

U SAD godišnje umre tokom napora oko 125 mladih sportista ispod 35 godina. Prekomerno vežbanje u teretanama ima još jedan negativan efekat, nazvan obrnutom anoreksijom.

Bodibilderi postaju opsednuti svojim izgledom, počinju da zanemaruju druge aktivnosti. Vežbanje se ne sprovodi da bi se čovek osećao dobro, već postaje samo sebi svrha. Posebno je opasna upotreba anabolika, steroida koji pojačavju mišićnu snagu. Oni sadrže visoke doze testosterona, koji povećava mišićnu masu i snagu kod muškaraca. Opisana su brojna neželjena dejstva ovih hormona.

Najgora je činjenica da oni ne dovode u mozgu do povišenja dopamina (hormona zadovoljstva), kao što se događa kod uobičajenih fizičkih aktivnosti.

Stoga ih korisnici uzimaju u stalno većim količinama. National Institute for Drug Abuse ih svrstava u supstance koje dovode do nastanka zavisnosti.

Opisane su brojne psihičke manifestacije njihove primene (agresivnost, manija, poremećaji rasuđivanja, ekstremna ljubomora itd). Osim toga, dovode do promena u funkcionisanju organizma (kod duge primene oštećuju bubrege i jetru, srce). U muškaraca dovode do smanjenja veličine testisa, nastanka ćelavosti, povećavaju rizik od karcinoma prostate.

U žena izazivaju poremećaje menstruacije, a kod adolescenata usporavaju rast.

U tridesetim godinama, kada karijera postaje važan motiv, često se zanemarju fizička aktivnost. U ovim godinama je najbolje povremeno koristiti intervalni trening visokog intenziteta. On se sastoji u aktivnostima koje traju oko 20 minita sa srčanom frekvencom od 80% maksimalne za uzrast.

U srednjim godinama se javlja problem povećavanja telesne težine. On iznosi oko 3 do 8% povečavanja težine sa svakih 10 godina života. U ovim godinama se preporučuju fizičke aktivnosti koje dovode do kontrakcije mišića, na primer dizanje tegova (ne posebno teških). Radi prevencije bolova u leđima, dobar je Pilates. U starijim godinama je preporučljivo šetanje, bez posebno jakih vežbi (posebno u žena, kod kojih često dolazi do kidanja tetiva tokom teških fizičkih naprazanja). Tai Či je odličan kao vežba za relaksaciju.

Poruka za poneti je da je kretanje neophodno kroz čitav život, a ne košta ništa.

ordinacija.tv  Izvor: balkanspress.com

Operacija krajnika se često radi (godišnje preko pola miliona dece samo u SAD). Ovaj broj je danas oko polovine onoga od pre 50 godina. Najčešći razlog za operaciju su učestale infekcije krajnika. Kao i često u medicini, nemamo nikakav dokaz da uklanjanje krajnika stvarno smanjuje broj infekcija, piše na svom blogu profesor dr. Branimir Nestorović.

“Jedna velika meta-analiza (pregled šest velikih studija), pokazala je da se broj infekcija smanjivao jednako u grupi dece sa operacijom, kao i u grupi bez.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Naime, veličina krajnika se tokom vremena smanjuje i bez intervencije, a takodje i broj respiratornih infekcija (oko šeste godine života, broj infekcija gornjih disajnih puteva je svega 20% broja deteta do 2 godine). Veličina krajnika je inače nepozudana mera njihove imunološke fnkcije, postoji nasledna komponenta (sklonost ka učestalim infekcijama se javlja u pojedinim porodicama). Jedna ogromna studija iz 2016 u Južnoj Koreji nije pokazala nikakvo smanjenje broja infekcija posle operacije”, navodi ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima sama operacija krajnika nije bez rizika.

“Onaj o kome najmanje govorimo je anestezija (sve operacije u male dece se obavljaju u opštoj anesteziji). Decembra 2017. naše gore list, šef anestezije na Univerzitetu u Koloradu, Vesna Jevtović-Todorović, objavila je članak pod nazivom “Exposure of Developing Brain to General Anesthesia: What Is the Animal Evidence?” u časopisu “Anesthesiology”. U njemu je dala pregled ispitivanja efekata opšte anestezije na mozak u razvoju. U zaključku studije se kaže, “Ne samo da jedno izlaganje lekovima za opštu anesteziju dovodi do smanjenja kognitivnih funkcija, već nekoliko kratkih ponavljanja izaziva ozbiljna ošteđenja mozga.” U 2016. FDA (Američka agencija za lekove i hranu) je izdala upozorenje da “…opšta anestzeija ili sedacija u dece ispod tri godine ili žena u prva tri meseca trudnoće može da utiče na razvoj mozga deteta”, kaže dr Nestorović.

On ističe da je istraživanje obavljeno na Johns Hopkins School of Medicine u Baltimoru, sa anestetikom izofluranom (koji se smatra bezbednim i rutinski se lkoristiu anesteziji) pokazalo izrazito usporenje razvoja hipokampusa (centar za učenje i pamćenje), doduše u miševa.

“U ispitivanju Wildera iz 2009. Utvrdjeno je da deca koja sui mala anesteziju do 4 godine, imaju dvostruko više problema sa ponašanjem i učenjem od kontrolne grupe. Sličan je nalaz studije iz Austrije. U ispitivanju Stratmanna, deca koja sui mala anesteziju pre 4 godine, imala su značajno slabije testove pamćenja. U ispitivanju koje je uporedjivalo opštu sa spinalnom anestezijom, jasno je pokazan negativan efekat opšte anestezije na IQ, kao i na Cognitive Score Bayley Skale. PANDA studija pokazuje da u parova braće i sestara, kratka anestezija nije imala bitan uticaj na kognitivne funkcije ili ponašanje. Od nedavno, počeli su da se javljaju radovi koji su ukazivali na dugoročne štetne efekte operacije. Dve, objavljene 2009 i 2017 godine su pokazala da deca kojima su operisani krajnici imaju sklonost da budu gojazna u kasnijm životu”, ističe dr Nestorović.

Ovaj vrsni stručnjak kaže da je u 2017. studija iz Švedske pokazala da uklanjanje krajnika pre 20 godine povećava rizik od infarkta u ranom dobu.

“Ali, studija objavljena ove godine na 1,2 miliona dece u Danskoj izmedju 1979 i 1999 (pd kojih je 60,400 imalo operaciju uklanjanja krajnika), gde su ona praćena do 30 godina, dala je veoma zabrinjavajuće rezultate. Ne samo da se broj infekcija disajnih organa nije smanjio, već se utrostručio. Rizik za astmu i pneumoniju je bio veći za preko 50 odsto (slična rad smo objavili 2000. godine i mi, učestalost astme je bila skoro tri puta veća u dece kojima su rano operisani krajnici). U operisane dece je postojao nešto povišen rizik za preko 28 oboljenja (uključivala su infekcije kože, oka ili infestaciju parazitima). Autori zaključuju da krajnici imaju mnogo veću ulogu u razvoju imunog Sistema nego što smo do sada misli. Ovo posebno važi za adenoid (”treći krajnik”, mada krajnika ima šest, pa je on prvi). On jedini ima sposobnost da uz timus ‘grudnu đlezdu), stvara timocite, limfocite za izuzetno važnom ulogom u razvoju imunog sistema”, kaže on i dodaje:

“Pre odluke o uklanjanju krajnika, dobro razmislite o koristima i šteti koja postoji. Možda je najtačnije mišljenje moje pokojne majke, koja nije dozvolila da se meni uklone krajnici. Rekla je pedijatriju koji je to predložio “Bog ih je tamo stavio, ne bez razloga”.

ordinacija.tv    Izvor: banenestorovic.blogspot.com

O tome da li je cena pregleda visoka dr Nestorović kaže:

“Zavisi gde… Ali košta mnogo, previše košta. Za pregled koji traje 5-10 minuta 40 ili 50 evra je previše. Ja sam proveravao – pregled u državnoj bolnici košta 4.000 a privatno 5.000 dinara, kaže dr Nestorović u emisiji “Posle ručka” na TV Happy.

U većini ordinacija se spirometrija (merenje kapaciteta pluća) naplaćuje 2-3 hiljade dinara. Fantastičan spirometar koji ja imam košta 1.200 evra. Znači oko 130-140 hiljada dinara.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ako ga pazite on može da radi i 10 godina. E sad kalkulacija da on treba da zaradi tri puta više jer posle moram da kupim savremeniji i bolji… Znači za 10 godina on treba da mi zaradi 3.600 evra. A ja sam izračunao da jedno to duvanje mene košta 40 dinara. E zato ja pacijentima ne naplaćujem spirometriju.

Većina medicinskih aparata je veoma skupa i kupuju se na lizing.

Vi imate fenomen prvobitne akumulacije kapitala. Sve moje kolege kad krenu sa privatnom praksom hoće da na kraju imaju Mejo kliniku.

Krenu iz nekog sobička, na sudoperi se pregledaju deca ali čim krenu da se obrću velike pare, što se dogodi veoma brzo, onda dođe želja da se napravi poliklinika. Cene krenu da rastu eksponencijalno… Ljudi vole mermer, vole da popiju kafu, da imaju muziku u liftu, TV u boji… A to je sve besmisleno.

A računica je jednostavna. Lekar opšte prakse privatno koji radi sa pet pacijenata u toku dana na dnevnom nivou zaradi 10.000 dinara. Ako radi 20 dana u godini on je zaradio 200.000 a realni troškovi su mu 50.000. Sa pet pacijenata dnevno i cenom pregleda od 2.000 dinara on je zaradio platu od 150.000 dinara. To je za društvenu praksu nadrealna cifra.

ordinacija.tv

Profesor dr Branimir Nestorović  je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne.  Za Zelenu učionicu on je ovako govorio:

Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?

Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta. Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita).

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)

Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije.

Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).

Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.

Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam. Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?

U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin. Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. ulje origana  ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike. Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.

Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?

Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala. Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon. Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.

A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? I ako jesu, zbog čega je to tako?

U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijim za imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.

Svi znamo kako izgleda zdravstveni sistem kod nas i to da se on uglavnom bazira i održava na znanju i naporima pojedinaca, entuzijasta.

Naši čitaoci veoma cene Vaše savete, bili oni u vezi sa medicinom ili nekom drugom oblašću. Koji je to recept za vaspitanje i uspostavljanje dobre komunikacije sa decom koji biste mogli da s njima podelite?

Nema nikakvih recepata, to su američki modeli. Ne možete se baviti poslom koji mrzite. Nedavno sam na svom blogu pisao o lečenju molitvama i ampatijom. Lekari koji saosećaju sa svojim pacijentima imaju bolje rezultate lečenja. Naravno da je to veoma emotivno teško i zahteva jaku ličnost, jer tuđe nesreće su „infektivne“, dovode vas u poziciju da procenjujute i sebe i svoju okolinu (što bih ja radio u toj situaciji,šta moji rođaci, da li bih mogao da obezbedim sredstva za lečenje dece?). Mislim da se previše oslanjamo na razum, a premalo na empatiju. Postoje empatijska polja u kojima se ljudi kreći i kao što pas zna šta njegov gospodar oseća, roditlj zna šta treba njegovom detetu. Treba samo da baci sve knjige koje je kupio i da se bavi svojim detetom.

Veoma cenite ulogu žene, majke, u funkcionisanju porodice. Koji su to „zadaci” koje samo majka može da ispuni i šta je to u čemu je otac, ma koliko važan bio, ne može zameniti?

Majka nosi dete u svojoj utrobi, jedan deo njenih nervnih ćelija (po nekim ispitivanjima do 5%) su nervne ćelije deteta koje prelaze u krvotok majke i naseljavaju se u mozgu. Majka i dete su celina, a otac tek treba tu da nađe svoje mesto. To i jeste razlog što je rođenje deteta stres za brak. Dete je prva životna briga majci, otac treba da svoju ulogu prilagodi tome. Mi danas znamo da majka i dete imaju telepatsku vezu, majka zna kada sa detetom nešto nije u redu i kada nema vidljivih znakova bolesti. Imao sam više puta tokom karijere da utvdim da su majke bile u pravu kada su opisivale neke simptome, koje ja nisam primećivao. Uloga oca je u vaspitanju, a najviše će doprineti tako što će pokazati poštovanje prema naporima majke da podigne dete.

Šta je najupečatljivije što pamtite iz perioda odrastanja i načina na koji su Vas podizali Vaši roditelji?

Moja majka i moja baba su bile dve žene koje veoma često citiram i koje sada tek potpuno shvatam. Posebno mi je u sećanju kuća moje babe, podrum u kome sam se igrao pun nekih neobičnih stvari (u podrumu su bile novine pre II svetskog rata, stare novčanice propale države, stare haljine i slike, figurice iz Vrnjačke Banje – jedna figurica lovačkog psa se razbila tokom poplave u Obrenovcu i to mi je bio skoro najteži materijalni gubitak, jer je nenadonkadiv). Najvažniji utisak koji sam uvek imao uz njih dve je da sam zaštićen i siguran, šta god uradio.Mislim da to i mi treba da pružimo našoj deci.

ordinacija.tv   Izvor: zelenaucionica.com