Debela koka, Ranjenik, Hermelika, Žednjak, Veliki žednjak, Bobovnjak, Dragušac, Ugas, Ugaš nazivi su za biljku Hylotelephium spectabile iz porodice Krasula. Osim što krasi dvorišta i terase, ova biljna vrsta se od davnina koristi u narodnoj medicini. Prednost Ranjenika ili Debele koke je što se lako uzgaja na osunčanim i ocednim mestima. Veoma dobro uspeva i kada se uzgaja u saksijama i raznim posudama. Njeni cvetovi privlače pčele, bumbare i leptire i predstavljaju izvor hrane za ove korisne insekte pre njihovog povlačenja u zimsko mirovanje.

Cveta od sredine leta do prvog mraza

Pošto je sukulentna vrsta odlikuje se debelim, mesnatim listovima. Boja listova najčešće je sivozelena, ali zavisi od sorte. Kod nekih sorti listovi imaju ljubičastu nijansu. Ivice lista mogu da budu glatke ili nazubljene. Dužina lista je do osam centimetara. Visina biljke je oko 50cm.

Kod klasičnih sorti boja cvetova je bela do svetloružičasta. Stvoreno je mnogo sorti koje se odlikuju raznim bojama, od bele, roze, do tamno ljubičaste. Mnogo sitnih cvetova sakupljeno je u cvast prečnika do 15cm. Cveta od sredine leta do prvog mraza. Na proleće, kada prođe opasnost od niskih temperatura, potrebno je odseći osušene delove kako bi napravili mesto za nove biljke koje se počinju pojavljivati.

Lako se uzgaja

Debela koka je otporna biljka koja dobro podnosi visoke tepmetarure, sušne periode, niske temperature, čak i naše zanemarivanje. Dobro prezimljava u našim klimatskim uslovima. Tokom zime nadzemni deo uvene, a na proleće ponovo kreće sa vegetacijom. Jedina opasnost koja preti je visok nivo podzemne vode, zabarivanje, preobilno i prečesto zalivanje. Ne podnosi đubrenje azotnim đubrivima jer pospešuju njeno propadanje.

Najbolje je posaditi na osunčano mesto, gde je zemljište rahlo i ocedno. Dovoljno je da se zalije jednom u 15 dana. Zadržavanje vode u zoni korena rezultiraće pojavom truljenja i propadanje biljke. Dobro raste na zemljištu koje je siromašno hranivima. Odlična je vrsta za kamenjare.

Prilikom sadnje u sadnu rupu dodati komposta, humusa. Biljke se sade na razmak od 20 do 30cm. Nakon sadnje obaviti zalivanje.

Najjednostavniji način razmnožavanja je deljenje biljke u kasnu jesen. Takođe, može da se razmnožava lisnim reznicama i reznicama stabljike.

Debela koka u narodnoj medicini

Od davnina Debela koka poštovana je kao izrazito lekovita biljka, ali treba je oprezno koristiti. Razlog tome je što još uvek nema istraživanja njene lekovitosti kao što je to slučaj sa drugim lekovitim biljkama: kamilica, nana, neven i druge lekovite vrste. Bogata je vitaminima, organskim kiselinama, taninima, mineralima i drugim korisnim materijama.

Mnogi narodni travari i homeopate preporučuju da u toku dana pojedete dva do tri sveža lista tokom perioda vegetacije. Na taj način ćete osvežiti organizam.

Jednostavna upotreba listova Debele koke je kada imate problema sa žuljevima, kurijim očima. Dovoljno je da se sa unutrašnje strane lista skine opna, list privije na bolno mesto i zavije.

Upotrebljava se kao lekovita biljka protiv mnogih oboljenja i za čišćenje organizma. Na tom spisku su: sportske povrede, psorijaza, čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, istegnuća, rane, bubuljice na licu, snižava visok holesterol i mnoge druge bolesti.

Za visok nivo masnoća u krvotoku, jetri i čišćenje krvi koristi se preparat sa jogurtom. Samelje se 50g svežih listova i izmeša sa 100ml jogutra. Ovako pripremljen jogurt konzumira se pre doručka tokom deset dana. U zavisnosti od rezultata, može da se napravi pauza i posle još deset dana jesti ovaj jogurt.

Čaj kod problema sa čirom na želucu

Za ovaj čaj uzima se mešavina listova lekovitog bilja. Potrebno je pripremiti: četiri lista Debele koke, tri lista Ranilista, tri lista Čuvarkuće i jednu supenu kašiku Vodopije. Smesa lekovitih biljaka kuva se u tri decilitra vode od 10 do 15minuta. Kada se čaj ohladi potrebno ga je procediti. Konzumira se dva puta dnevno pre obroka.

Rakija od Debele koke

Teglu ispuniti svežim listovima Debele koke i preliti ih rakijom lozom. Ostaviti da odstoji. Listovi mogu da stoje u rakiji do sledeće sezone i upotrebljavamo ovu rakiju kod sportskih povreda, istegnuća, manjih rana. Primenjuje se na taj način što se listovi iz rakije „nalepe“ na ozleđeno mesto i zaviju. Ostavi se da deluju preko noći.

Izvor: agroklub.rs

Cupuacu pripada porodici kakaa. Drvo voćke raste u prašumi severne Amerike, a dostiže visinu od 3.5 do 6 metara. Cupuacu je za starosedioce osnovni izvor hrane tokom kišne sezone, i to već stolećima. Voće je izvana tvrdo, nalikuje kokosu (veće je i slično je lopti za ragbi). Pulpa je kremasta i ima egzotičan ukus.

Srž ove aromatične voćke se koristi za kreiranje raznih poslastice uključujući sladoled, sokove i druge napitke. Sok se koristi kao energetsko piće i ima isti učinak kao kafa, međutim bez kofeina.

Starosedioci kišnih šuma, osim konzumiranja voća, koriste i cupuacu semenke. One su blagoslovljene od šamana i date narodu kao lek za abdominalnu bol, olakšavanje porodja i podizanje energije parova koji žele imati decu.

Hranjivi sastojci u cupuacu

Tajna snaga ovog voća skriva se u njenim hranjivim sastojcima kojih je na pretek i ima ih više od bilo kog bobičastog voća.

Njen primarni korisni sastojak je fitonutrijent polifenol (theograndins). On ima brojne zdravstvene prednosti. Cupuacu je bogat  vitaminima  B1, B2, B3 (Niacin), masnim i amino kiselinama, ima minimalno devet antioksidansa (uključujući vitamine A i C), i visoku količinu flavonoida. Osim toga, ova voćka ima kalcijum i selen.

Kombinacija svih ovih sastojaka deluju na podizanje imuniteta, uravnoteženje metabolizma, snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Vitamini i hranjivi sastojci djeluju kao trenutni stimulator energije.

Cupuacu je je kod nas dostupan u obliku soka ili praha. Sokovi se obično mešaju s acai bobicama kako bi se uskladilo delovanje i snizili troškovi proizvodnje, budući da je cupuacu jeftiniji od spomenutih bobica. Sveži sok ili izvorna srž je dakako najbolji način konzumiranja cupuacue.

Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne bih se zadržavao na dosta puta ponovljenim dokazima da mobilni telefoni smanjuju kognitivne sposobnosti mozga. Možda jedino vredi pomenuti,  da slično vredi i za pisanje rukom. Neki misle da kuckanje po tastaturi, često u vidu skraćenica (npr. LOL) ili čak samo stikera, čini pisanje rukom izlišnom. Naučnici sa Merkator instituta u Kelnu su u opsežnim studima pokazali da je neophodno da đaci koriste i tastaturu kompjutera, kao i pisanje rukom. Kako kaže direktor instituta Michael-Becker Mrotzek, pisanje je fina motorna aktivnost koja pozitivno utiče na razvoj mozga. Iako je kuckanje na tastaturi brže, a i čitljivije, pisanje rukom ima bolje efekte na razvoj mozga. Kod pisanja rukom, informacije se razlažu na najmanje delove, a potom sintetišu u reči i rečenice. Kod kucanja na tastaturi, često postoji i autokorekt, koji smanjuje mogućnost greške (ali i smanjuje pažnju). U jednom ispitivanju, jedna trećina školske dece u osnovnim škalama u Nemačkoj ima probleme da piše rukom tečne i razumljive rečenice.

Ali, jedno istraživanje iz SAD (Mount Sinai Icahn School of medicine ) i Švedske (Karlstad Universit) pokazuje mnogo ozbiljniji uzrok sniženja IQ. U prvom ovakvom ispitivanju, pokazali su da izlaganje određenim hemijskim prizvodima tokom trudnoće smanjuje IQ u dece uzrasta 7 godina. U studiji su analizirani podaci SELMA studije, gde su u 718 trudnica merene koncentracije 26 hemijskih produkata u svakodnevnoj primeni u domaćinstvu u krvi i urinu. Najčešće su dokazivani ozloglašeni bisfenol A, ftalati, pesticid. O lošim efektima hormonski aktivnih supstanci iz plastike sam već pisao više puta, kao o njihovom negativnom uticaju na razvoj pola kod muškaraca (koji se može dokazati skraćenjem četvrtog prsta kod dečaka). Ovo je prvi put da je dokazan loš efekat ovih hemikalija na razvoj mozga dece (posebno dečaka). Posebno je zabrinjavajuće da je najlošiji efakat imao bisfenol F (koji je zamena za ozloglašeni bisfenol A).

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

Već sam dosta pisao o biomagnetizmu, ali pogled na ovu temu ne bi bio potpun kada ne bismo objasnili kako magnentna polja deluju na čoveka, i konačno, da li možemo magnetizam iskoristiti u lečenju ljudi.

Nemački fizičar W.O. Schumann sa Tehničkog Univerziteta u Minhenu je 1952 godine odlučio da pokuša da odgovori na pitanje da li Zemlja ima svoj puls tj. frekvencu na kojoj vibrira. Njegovo istraživanje je počivalo na teoretskoj prepostavci da lopta unutar lopte stvara električnu struju. Zemlja je negativno naelektrisana, a jonosfera (sloj oko nje u atmosferi) pozitivno, mora nastajati električni naboj.  On je frekvencu ove struje izraćunao kao 10 Hz. Kasnijim radovima je ovaj broj korigovan na 7,83 Hz. Ovaj broj se označava kao Šumanova rezinanca (ŠR) i potvrdjena je od strane brojnih laboratorija. Zanimljivo je da je ovo frekvenca budističkog “om” u mantrama (jesam li dosadio sa budistima? Videćete, tek ću…).
Frekvenca vibracije Zemlje je 10 do 11,5 Hz (kako je otkrio Tesla), a ŠR ne potiče od Zemlje već je posledica interakcije magnentnog polja Zemlje i jonosfere (tzj. zračenja koje stiže sa Sunca).
Ova pojava nije izazvala nikakvo zanimanje nauke, sve dok dr. Anker Mueller nije slučajno naleteo na Šumanov rad. On je odmah primetio da je ŠR identična frekvenci ljudskog mozga. Brojna merenja EEGa su pokazala da je frekvenca magnentnog polja Zemlje u svari frekvenca alfa talasa mozga čoveka. Medjunarodna ekipa od 104 naučnika je potvrdila zaključke ove studije. Zaključci su neverovatni. Ljudi su ne samo sinhronizovani medjusobno unutar frekvence ŠR, već i sa samom Zemljom. Rezultati su objavljeni u International Journal of Environmental Research and Public Health.

Istraživanja profesora E. Jacobija sa Univerziteta u Dizeldorfu su pokazali da u odsustvo Šumanovih frekvenci nastaju fizički i mentalni problemi.  Profesor R.Wever sa Max Planck Instituta Bihejvioralnu fiziologiju u Erling-Andechs je proučavao studente koji su 4 nedelje ćiveli u bunkeru ispod Zemlje, potpuno izolovanom od magentnog polja Zemlje. Posle izvesnog perioda njihov dnevni ritam se poremetio, javili su se emotivni problemi i jake migrene. Potom im je vratio Šumanovu rezonanciju od 7,83 Hz u okolinu i rezultati su bili zapanjujući – zdravsteno stanje studenata se brzo normalizovalo. Kosmonauti koji su boravili svemiru duže vremena, van magnentnog polja Zemlje, izgubili su oko 80% svoje kotane mase. Naučnik Michael Persinger je konstruisao aparat koji emituje magentno polje od 7,83 Hz u Medjunardnoj svemirskoh stanici i promene na kostima su se izgubile.

U zaključku pomenute internacionalne studije se kaže: ” Ljudski regulatorni sistemi su dizajnirani da se adptiraju na dnevne i sezonske klimatske i geomagnetne varijcaije, medjutim nagli poremećaji solarne i geomagnetne aktivnosti remete ove mehazme,.. dovodeći do pogoršavanja hroničnih bolesti, povećanja broja infarkta miokarda, povećanog pritiska, epileptičnih napada”. Ljudske ćelije reaguju samo na frevence izmedju 3 i 25 Hz (tzv. extralow frequency ELF), ostale frekvence namju nikakav uticaj na njih.

Profesor Montanjar (o kome sam pisao) je pokazao da DNK molekuli komuniciraju izmedju sebe na ŠR. On je uklonio DNK koja se nalazila u epruveti, a potom je izložio ŠR od 7,83 Hz. U eprouveti se iz vode pojavila nova DNK, identična onoj koja se tu nalazila pre uvodjenja magentnih talasa.Implikacije ovog otkrića su fascinantne. Zemlja svojom frekvencom utiče na nastanak i razvoj DNK, dakle života.

Već sam pominjao Global Coherence inicijativu, koja meri promene u megnentnom polju Zemlje i efekte na ljudsku populaciju.  Posle mnogo godina stabilnih vibracija na 7,83 juna 2014 ruski sistem za osmatranje svemira je zabeležio skok Šumanove rezonance na 8.5 Hz. Ovao ubrzavanje se nastavlja sve do danas, sa rekordnom postignutim 1. januara 2017 godine, kada je frekvenca dostigla 36 Hz. IDa li se frekvenca Zemljine vibracije povećava i ako je tako, zašto? Posebno je zanimljivo kakav je efekat na ljudski mozak, ako znamo da su alfa talasi ljudskog mozga sinhronizovani na ŠR. Alfa talasi talasi relaksacije. Frekvence koje su sada prisutne su više u opsegu beta talasa (talasi budnosti).  Duhovni ljudi smatraju da nas Zemlja budi. Budisti misle da su pulasacije Zemlje postavili Ancient Ones (Drevni, pisaću o tome) da spreče primordijalno sećanje na poreklo ljudi. Povećanje frekvence po nekim budistima znači budjenje i podizanje vela sa tajne svaranja čoveka.

Šta god da je objašnjenje, adaptacija na nove frekvence će kod mnogih izazvati bezvoljnost, depresiju, vrtoglavice.

Mi se bukvalo kupamo u moru prirodnih niskofrekventnih  elektromagentnih polja, od rodjenja do smrti. Naš mozak je i sam elektromagentni system sinhronizovan na Šumanovu rezonancu. Još je Blackman(1990) utvrdio da spoljna ELF polja menjaju ulazak kalcijuma u neurone, menjajući njihovo funkcionisanje.Stabilna sinhronizacija elektromagentnog polja mozga leži u osnovi razmišljanja, učenja, emocija i inteligencije. Važno je napomentui da je frevenca rada hipokampusa (gde se nalaze centri za učenje), upravo 7,83 Hz.Ćelije reaguju na frekvence u opsegu Šumanove rezonancije, ignorišući sve druge.  Mi u svojim neuronima imamo    prijemnike ovih signala I oni čine da smo u sinhronizaciji sa prirodnim ritmom Zemlje. Ovaj ritam povremeno remete erucije sa Sunca, ali je mnogo opasniji uticaj elektrosmoga koji se danas stvara (bežične mreže, radiotalasi itd).

 Jedan od ključnih organa u reakciji na magnetna polja je jasno pinealna žlezda (ili epifiza). Razlog leži u prisustvu piezoelektričnih kristala u njoj, koji reaguju na magnentna polja. Veliki kristali hidroksipatita koji su prvi pronadjeni, nisu dali odgovor na elektromagnentna svojstva epifize. Medjutim, otkriće mikrokristala kalcita (koji imaju piezoelektrična svojstva i kompleksnu strukturu) daje odgovor koji deo mozga reaguje najviše na promene magnentnog polja. Obzirom da pinealna žlezda luči brojne neurotransmitere (npr. melatonin, koji reguliše ritam budnosti i spavanja) postoji opasnost od prevelike upotrebe mobilnih telefona, koji remete funkciju epifize (zato korisnici mobilnih telefona često imaju glavobolje, nesanice, poremećaj koncentracije).

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

Prof. dr Branimir Nestorović istakao da okuplja grupu neobičnih ljudi i da će Đoković finansirati proizvodnju domaćeg aparata na bazi pulsnog elektromagnetnog polja iz 1906, koji će pomagati u zarastanju rana i suzbijanju infekcija

Poznati pulmolog prof. dr Branimir Nestorović najavio je da će se udružiti s prvim reketom sveta Novakom Đokovićem kako bi Teslin kalem, koji je slavni naučnik konstruisao pre 114 godina, koristili za lečenje sportskih povreda, što je opet izazvalo polemike i kontroverze širom Srbije.

Prof. Nestorović je rekao da se čuo sa Đokovićem, koji se „ponudio da finansira aparat koji je napravio Nikola Tesla 1906“.

– Mi ćemo se kad sve ovo prođe, tek se čuti u vezi sa proizvodnjom domaćeg aparata na bazi Teslinog kalema. Skupila se grupa neobičnih ljudi, ima i inženjera, i Novak ponudio se da to finansira i pokloni svim bolnicama – rekao je Nestorović na TV B92.

– Radi se o PEMF ili pulsnom elektromagentnom polju. Promenljivo elektromagnetno polje menja funkcionisanje ćelija, ubrzava zarastanje rana, suzbija infekcije… Moja veza sa svim tim je, naravno, fascinacija Nikolom Teslom, a i preko udruženja Centar za istraživanje nasleđa Nikole Tesle u Beogradu. Ono je poslednjih godina dobilo veliku pomoć od ruskih naučnika, posebno profesora Petra Garjajeva, čiji aparat i ja posedujem – pojasnio je Nestorović za Kurir.

S druge strane, kako za Kurir objašnjavaju inženjeri, Teslin kalem je visokofrekventni transformator koji proizvodi visoki napon visoke frekvencije. Da li će taj uređaj naći primenu i u srpskim bolnicama, nepoznanica je i za lekare Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, gde se leče povrede koštano-mišićnog sistema. Poznati hirurg iz ove bolnice prim. dr Nenad Lujić kaže za Kurir da je čitava stvar još neistražena u svetu.

– Čuo sam da se Teslin kalem koristi, ali ne znam gde i ko to koristi. Podržao bih čitavu priču ako bi ona ušla u ozbiljno ispitivanje. Poznato je da se visokofrekventne struje koriste u ortopedskoj hirurgiji, fizijatriji i rehabilitaciji posle povreda. Utiču na meke tkivne strukture, a najviše u snižavanju otoka. Ozbiljno istraživanje svega toga moglo bi da se napravi u studiji na Institutu „Banjica“ – rekao je dr Lujić.

Prof. dr Nenadu Filipoviću, inženjeru i rektoru Univerziteta u Kragujevcu, nije poznata inicijativa Đokovića i Nestorovića, ali za Teslin kalem objašnjava da je u pitanju, narodski rečeno, namotaj žica ili kalema koji, kada se pusti struja, pravi elektromagnetno polje:

– Tačno je da se takvo polje primenjuje u medicini jer je dokazano da ima uticaja na ćelije kancera, koje može da ubije, dok zdrave ne, ali sve je to još u povoju. Teslin kalem, kako je objavljeno, koristi se i za stvaranje plazme, odnosno loptastih munja, u akceleratorima i razbijačima atomskih čestica, u rendgenografiji, za proizvodnju ozona, kao izvor udarnih napona pri visokonaponskim merenjima.