Debela koka, Ranjenik, Hermelika, Žednjak, Veliki žednjak, Bobovnjak, Dragušac, Ugas, Ugaš nazivi su za biljku Hylotelephium spectabile iz porodice Krasula. Osim što krasi dvorišta i terase, ova biljna vrsta se od davnina koristi u narodnoj medicini. Prednost Ranjenika ili Debele koke je što se lako uzgaja na osunčanim i ocednim mestima. Veoma dobro uspeva i kada se uzgaja u saksijama i raznim posudama. Njeni cvetovi privlače pčele, bumbare i leptire i predstavljaju izvor hrane za ove korisne insekte pre njihovog povlačenja u zimsko mirovanje.

Cveta od sredine leta do prvog mraza

Pošto je sukulentna vrsta odlikuje se debelim, mesnatim listovima. Boja listova najčešće je sivozelena, ali zavisi od sorte. Kod nekih sorti listovi imaju ljubičastu nijansu. Ivice lista mogu da budu glatke ili nazubljene. Dužina lista je do osam centimetara. Visina biljke je oko 50cm.

Kod klasičnih sorti boja cvetova je bela do svetloružičasta. Stvoreno je mnogo sorti koje se odlikuju raznim bojama, od bele, roze, do tamno ljubičaste. Mnogo sitnih cvetova sakupljeno je u cvast prečnika do 15cm. Cveta od sredine leta do prvog mraza. Na proleće, kada prođe opasnost od niskih temperatura, potrebno je odseći osušene delove kako bi napravili mesto za nove biljke koje se počinju pojavljivati.

Lako se uzgaja

Debela koka je otporna biljka koja dobro podnosi visoke tepmetarure, sušne periode, niske temperature, čak i naše zanemarivanje. Dobro prezimljava u našim klimatskim uslovima. Tokom zime nadzemni deo uvene, a na proleće ponovo kreće sa vegetacijom. Jedina opasnost koja preti je visok nivo podzemne vode, zabarivanje, preobilno i prečesto zalivanje. Ne podnosi đubrenje azotnim đubrivima jer pospešuju njeno propadanje.

Najbolje je posaditi na osunčano mesto, gde je zemljište rahlo i ocedno. Dovoljno je da se zalije jednom u 15 dana. Zadržavanje vode u zoni korena rezultiraće pojavom truljenja i propadanje biljke. Dobro raste na zemljištu koje je siromašno hranivima. Odlična je vrsta za kamenjare.

Prilikom sadnje u sadnu rupu dodati komposta, humusa. Biljke se sade na razmak od 20 do 30cm. Nakon sadnje obaviti zalivanje.

Najjednostavniji način razmnožavanja je deljenje biljke u kasnu jesen. Takođe, može da se razmnožava lisnim reznicama i reznicama stabljike.

Debela koka u narodnoj medicini

Od davnina Debela koka poštovana je kao izrazito lekovita biljka, ali treba je oprezno koristiti. Razlog tome je što još uvek nema istraživanja njene lekovitosti kao što je to slučaj sa drugim lekovitim biljkama: kamilica, nana, neven i druge lekovite vrste. Bogata je vitaminima, organskim kiselinama, taninima, mineralima i drugim korisnim materijama.

Mnogi narodni travari i homeopate preporučuju da u toku dana pojedete dva do tri sveža lista tokom perioda vegetacije. Na taj način ćete osvežiti organizam.

Jednostavna upotreba listova Debele koke je kada imate problema sa žuljevima, kurijim očima. Dovoljno je da se sa unutrašnje strane lista skine opna, list privije na bolno mesto i zavije.

Upotrebljava se kao lekovita biljka protiv mnogih oboljenja i za čišćenje organizma. Na tom spisku su: sportske povrede, psorijaza, čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, istegnuća, rane, bubuljice na licu, snižava visok holesterol i mnoge druge bolesti.

Za visok nivo masnoća u krvotoku, jetri i čišćenje krvi koristi se preparat sa jogurtom. Samelje se 50g svežih listova i izmeša sa 100ml jogutra. Ovako pripremljen jogurt konzumira se pre doručka tokom deset dana. U zavisnosti od rezultata, može da se napravi pauza i posle još deset dana jesti ovaj jogurt.

Čaj kod problema sa čirom na želucu

Za ovaj čaj uzima se mešavina listova lekovitog bilja. Potrebno je pripremiti: četiri lista Debele koke, tri lista Ranilista, tri lista Čuvarkuće i jednu supenu kašiku Vodopije. Smesa lekovitih biljaka kuva se u tri decilitra vode od 10 do 15minuta. Kada se čaj ohladi potrebno ga je procediti. Konzumira se dva puta dnevno pre obroka.

Rakija od Debele koke

Teglu ispuniti svežim listovima Debele koke i preliti ih rakijom lozom. Ostaviti da odstoji. Listovi mogu da stoje u rakiji do sledeće sezone i upotrebljavamo ovu rakiju kod sportskih povreda, istegnuća, manjih rana. Primenjuje se na taj način što se listovi iz rakije „nalepe“ na ozleđeno mesto i zaviju. Ostavi se da deluju preko noći.

Izvor: agroklub.rs

Cupuacu pripada porodici kakaa. Drvo voćke raste u prašumi severne Amerike, a dostiže visinu od 3.5 do 6 metara. Cupuacu je za starosedioce osnovni izvor hrane tokom kišne sezone, i to već stolećima. Voće je izvana tvrdo, nalikuje kokosu (veće je i slično je lopti za ragbi). Pulpa je kremasta i ima egzotičan ukus.

Srž ove aromatične voćke se koristi za kreiranje raznih poslastice uključujući sladoled, sokove i druge napitke. Sok se koristi kao energetsko piće i ima isti učinak kao kafa, međutim bez kofeina.

Starosedioci kišnih šuma, osim konzumiranja voća, koriste i cupuacu semenke. One su blagoslovljene od šamana i date narodu kao lek za abdominalnu bol, olakšavanje porodja i podizanje energije parova koji žele imati decu.

Hranjivi sastojci u cupuacu

Tajna snaga ovog voća skriva se u njenim hranjivim sastojcima kojih je na pretek i ima ih više od bilo kog bobičastog voća.

Njen primarni korisni sastojak je fitonutrijent polifenol (theograndins). On ima brojne zdravstvene prednosti. Cupuacu je bogat  vitaminima  B1, B2, B3 (Niacin), masnim i amino kiselinama, ima minimalno devet antioksidansa (uključujući vitamine A i C), i visoku količinu flavonoida. Osim toga, ova voćka ima kalcijum i selen.

Kombinacija svih ovih sastojaka deluju na podizanje imuniteta, uravnoteženje metabolizma, snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Vitamini i hranjivi sastojci djeluju kao trenutni stimulator energije.

Cupuacu je je kod nas dostupan u obliku soka ili praha. Sokovi se obično mešaju s acai bobicama kako bi se uskladilo delovanje i snizili troškovi proizvodnje, budući da je cupuacu jeftiniji od spomenutih bobica. Sveži sok ili izvorna srž je dakako najbolji način konzumiranja cupuacue.

Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne bih se zadržavao na dosta puta ponovljenim dokazima da mobilni telefoni smanjuju kognitivne sposobnosti mozga. Možda jedino vredi pomenuti,  da slično vredi i za pisanje rukom. Neki misle da kuckanje po tastaturi, često u vidu skraćenica (npr. LOL) ili čak samo stikera, čini pisanje rukom izlišnom. Naučnici sa Merkator instituta u Kelnu su u opsežnim studima pokazali da je neophodno da đaci koriste i tastaturu kompjutera, kao i pisanje rukom. Kako kaže direktor instituta Michael-Becker Mrotzek, pisanje je fina motorna aktivnost koja pozitivno utiče na razvoj mozga. Iako je kuckanje na tastaturi brže, a i čitljivije, pisanje rukom ima bolje efekte na razvoj mozga. Kod pisanja rukom, informacije se razlažu na najmanje delove, a potom sintetišu u reči i rečenice. Kod kucanja na tastaturi, često postoji i autokorekt, koji smanjuje mogućnost greške (ali i smanjuje pažnju). U jednom ispitivanju, jedna trećina školske dece u osnovnim škalama u Nemačkoj ima probleme da piše rukom tečne i razumljive rečenice.

Ali, jedno istraživanje iz SAD (Mount Sinai Icahn School of medicine ) i Švedske (Karlstad Universit) pokazuje mnogo ozbiljniji uzrok sniženja IQ. U prvom ovakvom ispitivanju, pokazali su da izlaganje određenim hemijskim prizvodima tokom trudnoće smanjuje IQ u dece uzrasta 7 godina. U studiji su analizirani podaci SELMA studije, gde su u 718 trudnica merene koncentracije 26 hemijskih produkata u svakodnevnoj primeni u domaćinstvu u krvi i urinu. Najčešće su dokazivani ozloglašeni bisfenol A, ftalati, pesticid. O lošim efektima hormonski aktivnih supstanci iz plastike sam već pisao više puta, kao o njihovom negativnom uticaju na razvoj pola kod muškaraca (koji se može dokazati skraćenjem četvrtog prsta kod dečaka). Ovo je prvi put da je dokazan loš efekat ovih hemikalija na razvoj mozga dece (posebno dečaka). Posebno je zabrinjavajuće da je najlošiji efakat imao bisfenol F (koji je zamena za ozloglašeni bisfenol A).

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

Već sam dosta pisao o biomagnetizmu, ali pogled na ovu temu ne bi bio potpun kada ne bismo objasnili kako magnentna polja deluju na čoveka, i konačno, da li možemo magnetizam iskoristiti u lečenju ljudi.

Nemački fizičar W.O. Schumann sa Tehničkog Univerziteta u Minhenu je 1952 godine odlučio da pokuša da odgovori na pitanje da li Zemlja ima svoj puls tj. frekvencu na kojoj vibrira. Njegovo istraživanje je počivalo na teoretskoj prepostavci da lopta unutar lopte stvara električnu struju. Zemlja je negativno naelektrisana, a jonosfera (sloj oko nje u atmosferi) pozitivno, mora nastajati električni naboj.  On je frekvencu ove struje izraćunao kao 10 Hz. Kasnijim radovima je ovaj broj korigovan na 7,83 Hz. Ovaj broj se označava kao Šumanova rezinanca (ŠR) i potvrdjena je od strane brojnih laboratorija. Zanimljivo je da je ovo frekvenca budističkog “om” u mantrama (jesam li dosadio sa budistima? Videćete, tek ću…).
Frekvenca vibracije Zemlje je 10 do 11,5 Hz (kako je otkrio Tesla), a ŠR ne potiče od Zemlje već je posledica interakcije magnentnog polja Zemlje i jonosfere (tzj. zračenja koje stiže sa Sunca).
Ova pojava nije izazvala nikakvo zanimanje nauke, sve dok dr. Anker Mueller nije slučajno naleteo na Šumanov rad. On je odmah primetio da je ŠR identična frekvenci ljudskog mozga. Brojna merenja EEGa su pokazala da je frekvenca magnentnog polja Zemlje u svari frekvenca alfa talasa mozga čoveka. Medjunarodna ekipa od 104 naučnika je potvrdila zaključke ove studije. Zaključci su neverovatni. Ljudi su ne samo sinhronizovani medjusobno unutar frekvence ŠR, već i sa samom Zemljom. Rezultati su objavljeni u International Journal of Environmental Research and Public Health.

Istraživanja profesora E. Jacobija sa Univerziteta u Dizeldorfu su pokazali da u odsustvo Šumanovih frekvenci nastaju fizički i mentalni problemi.  Profesor R.Wever sa Max Planck Instituta Bihejvioralnu fiziologiju u Erling-Andechs je proučavao studente koji su 4 nedelje ćiveli u bunkeru ispod Zemlje, potpuno izolovanom od magentnog polja Zemlje. Posle izvesnog perioda njihov dnevni ritam se poremetio, javili su se emotivni problemi i jake migrene. Potom im je vratio Šumanovu rezonanciju od 7,83 Hz u okolinu i rezultati su bili zapanjujući – zdravsteno stanje studenata se brzo normalizovalo. Kosmonauti koji su boravili svemiru duže vremena, van magnentnog polja Zemlje, izgubili su oko 80% svoje kotane mase. Naučnik Michael Persinger je konstruisao aparat koji emituje magentno polje od 7,83 Hz u Medjunardnoj svemirskoh stanici i promene na kostima su se izgubile.

U zaključku pomenute internacionalne studije se kaže: ” Ljudski regulatorni sistemi su dizajnirani da se adptiraju na dnevne i sezonske klimatske i geomagnetne varijcaije, medjutim nagli poremećaji solarne i geomagnetne aktivnosti remete ove mehazme,.. dovodeći do pogoršavanja hroničnih bolesti, povećanja broja infarkta miokarda, povećanog pritiska, epileptičnih napada”. Ljudske ćelije reaguju samo na frevence izmedju 3 i 25 Hz (tzv. extralow frequency ELF), ostale frekvence namju nikakav uticaj na njih.

Profesor Montanjar (o kome sam pisao) je pokazao da DNK molekuli komuniciraju izmedju sebe na ŠR. On je uklonio DNK koja se nalazila u epruveti, a potom je izložio ŠR od 7,83 Hz. U eprouveti se iz vode pojavila nova DNK, identična onoj koja se tu nalazila pre uvodjenja magentnih talasa.Implikacije ovog otkrića su fascinantne. Zemlja svojom frekvencom utiče na nastanak i razvoj DNK, dakle života.

Već sam pominjao Global Coherence inicijativu, koja meri promene u megnentnom polju Zemlje i efekte na ljudsku populaciju.  Posle mnogo godina stabilnih vibracija na 7,83 juna 2014 ruski sistem za osmatranje svemira je zabeležio skok Šumanove rezonance na 8.5 Hz. Ovao ubrzavanje se nastavlja sve do danas, sa rekordnom postignutim 1. januara 2017 godine, kada je frekvenca dostigla 36 Hz. IDa li se frekvenca Zemljine vibracije povećava i ako je tako, zašto? Posebno je zanimljivo kakav je efekat na ljudski mozak, ako znamo da su alfa talasi ljudskog mozga sinhronizovani na ŠR. Alfa talasi talasi relaksacije. Frekvence koje su sada prisutne su više u opsegu beta talasa (talasi budnosti).  Duhovni ljudi smatraju da nas Zemlja budi. Budisti misle da su pulasacije Zemlje postavili Ancient Ones (Drevni, pisaću o tome) da spreče primordijalno sećanje na poreklo ljudi. Povećanje frekvence po nekim budistima znači budjenje i podizanje vela sa tajne svaranja čoveka.

Šta god da je objašnjenje, adaptacija na nove frekvence će kod mnogih izazvati bezvoljnost, depresiju, vrtoglavice.

Mi se bukvalo kupamo u moru prirodnih niskofrekventnih  elektromagentnih polja, od rodjenja do smrti. Naš mozak je i sam elektromagentni system sinhronizovan na Šumanovu rezonancu. Još je Blackman(1990) utvrdio da spoljna ELF polja menjaju ulazak kalcijuma u neurone, menjajući njihovo funkcionisanje.Stabilna sinhronizacija elektromagentnog polja mozga leži u osnovi razmišljanja, učenja, emocija i inteligencije. Važno je napomentui da je frevenca rada hipokampusa (gde se nalaze centri za učenje), upravo 7,83 Hz.Ćelije reaguju na frekvence u opsegu Šumanove rezonancije, ignorišući sve druge.  Mi u svojim neuronima imamo    prijemnike ovih signala I oni čine da smo u sinhronizaciji sa prirodnim ritmom Zemlje. Ovaj ritam povremeno remete erucije sa Sunca, ali je mnogo opasniji uticaj elektrosmoga koji se danas stvara (bežične mreže, radiotalasi itd).

 Jedan od ključnih organa u reakciji na magnetna polja je jasno pinealna žlezda (ili epifiza). Razlog leži u prisustvu piezoelektričnih kristala u njoj, koji reaguju na magnentna polja. Veliki kristali hidroksipatita koji su prvi pronadjeni, nisu dali odgovor na elektromagnentna svojstva epifize. Medjutim, otkriće mikrokristala kalcita (koji imaju piezoelektrična svojstva i kompleksnu strukturu) daje odgovor koji deo mozga reaguje najviše na promene magnentnog polja. Obzirom da pinealna žlezda luči brojne neurotransmitere (npr. melatonin, koji reguliše ritam budnosti i spavanja) postoji opasnost od prevelike upotrebe mobilnih telefona, koji remete funkciju epifize (zato korisnici mobilnih telefona često imaju glavobolje, nesanice, poremećaj koncentracije).

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

Prof. dr Branimir Nestorović istakao da okuplja grupu neobičnih ljudi i da će Đoković finansirati proizvodnju domaćeg aparata na bazi pulsnog elektromagnetnog polja iz 1906, koji će pomagati u zarastanju rana i suzbijanju infekcija

Poznati pulmolog prof. dr Branimir Nestorović najavio je da će se udružiti s prvim reketom sveta Novakom Đokovićem kako bi Teslin kalem, koji je slavni naučnik konstruisao pre 114 godina, koristili za lečenje sportskih povreda, što je opet izazvalo polemike i kontroverze širom Srbije.

Prof. Nestorović je rekao da se čuo sa Đokovićem, koji se „ponudio da finansira aparat koji je napravio Nikola Tesla 1906“.

– Mi ćemo se kad sve ovo prođe, tek se čuti u vezi sa proizvodnjom domaćeg aparata na bazi Teslinog kalema. Skupila se grupa neobičnih ljudi, ima i inženjera, i Novak ponudio se da to finansira i pokloni svim bolnicama – rekao je Nestorović na TV B92.

– Radi se o PEMF ili pulsnom elektromagentnom polju. Promenljivo elektromagnetno polje menja funkcionisanje ćelija, ubrzava zarastanje rana, suzbija infekcije… Moja veza sa svim tim je, naravno, fascinacija Nikolom Teslom, a i preko udruženja Centar za istraživanje nasleđa Nikole Tesle u Beogradu. Ono je poslednjih godina dobilo veliku pomoć od ruskih naučnika, posebno profesora Petra Garjajeva, čiji aparat i ja posedujem – pojasnio je Nestorović za Kurir.

S druge strane, kako za Kurir objašnjavaju inženjeri, Teslin kalem je visokofrekventni transformator koji proizvodi visoki napon visoke frekvencije. Da li će taj uređaj naći primenu i u srpskim bolnicama, nepoznanica je i za lekare Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, gde se leče povrede koštano-mišićnog sistema. Poznati hirurg iz ove bolnice prim. dr Nenad Lujić kaže za Kurir da je čitava stvar još neistražena u svetu.

– Čuo sam da se Teslin kalem koristi, ali ne znam gde i ko to koristi. Podržao bih čitavu priču ako bi ona ušla u ozbiljno ispitivanje. Poznato je da se visokofrekventne struje koriste u ortopedskoj hirurgiji, fizijatriji i rehabilitaciji posle povreda. Utiču na meke tkivne strukture, a najviše u snižavanju otoka. Ozbiljno istraživanje svega toga moglo bi da se napravi u studiji na Institutu „Banjica“ – rekao je dr Lujić.

Prof. dr Nenadu Filipoviću, inženjeru i rektoru Univerziteta u Kragujevcu, nije poznata inicijativa Đokovića i Nestorovića, ali za Teslin kalem objašnjava da je u pitanju, narodski rečeno, namotaj žica ili kalema koji, kada se pusti struja, pravi elektromagnetno polje:

– Tačno je da se takvo polje primenjuje u medicini jer je dokazano da ima uticaja na ćelije kancera, koje može da ubije, dok zdrave ne, ali sve je to još u povoju. Teslin kalem, kako je objavljeno, koristi se i za stvaranje plazme, odnosno loptastih munja, u akceleratorima i razbijačima atomskih čestica, u rendgenografiji, za proizvodnju ozona, kao izvor udarnih napona pri visokonaponskim merenjima.

Današnji način života je veoma stresan (posebno ako živite u Srbiji). Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije,  psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba). Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom viđa kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti.

Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije (npr. esencijalna ulja, tehnike disanja, relaksacione tehnike, jogu itd). Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji.

U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Lično smatram da je to uglavnom nemoguće, usled socijalnih uslova u kojima se nalazimo.  Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirivanje dovodi do obrntuog efekta. Cohen u studiji iz 1995 nalazi da je polovina pacijenata koji su dolazili zbog napetosti i paničnih stanja imalo kao uzrok prekomernu primenu benzodiazepina (Bensedin, Apaurin i slični) ili alkohola.Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u telefon takođe neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (poseno ako niste šef, pa niste u poziciji da to koristite).

Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres. Naučite se da kažete ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite. Posebno ako se radi o aktivnostima koje se obavljaju istovremeno. Multitasking (obavljanje više aktivnosti paralelno) je jedan od najvažnijih uzroka stresa. Iako žene bolje podnose multitasking, ni one ne bi trebalo da preteruju sa prihvatanjem gomile obaveza.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. “energetski vampiri”). Posle kontakta sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu. Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posao nerviraju, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo.

Ukoliko se nađete u stresnoj situaciji, slobodno izrazite svoje mišljenje (suzbijanje stvara napetost). Ukoliko vas neko gnjavi, ljubazno se izvnite i kažite da imate hitne obaveze.

Pokušajte da se prilagodite situaciji. Ako ste u kolima zaglavljeni u saobraćaju, umesto da se nervirate, shvatite to kao priliku da slušate omiljenu muziku (zapamtite na 432 Hz).Kada se pojavi neki problem, zapitajte se kakav će on imati značaj za godinu dana i videćete da će se problem umanjiti. Ako ste perfekcionista, pokušajte da smanjite očekivanja od sebe i drugih.

Ako je situacija takva da ne može da se kontroliše, prihvatite je. Ne pokušavajte da se borite ako nema izgleda na uspeh. Podelite osećanja sa osobama oko sebe, naučite da opraštate.

Kada sve ovo pročitam, shvatam da u stvari treba imati realnije ciljeve u životu, jer iz njih potiču naše anksioznosti. Većina našeg stresa proističe iz socijalnih interakcija, straha od neprihvatanja,  straha od ismevanja, da nećemo biti voljeni. Ovi su strahovi iracionalni, potencirani savremenim trendovima (kao da je važno koliko imaš lajkova na FB, ako imaš pored sebe osobu koja je voli).

Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa. Šetajte psa, vozite biciklu, idite peške do prodavnice, igrajte uz muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak (vidi post o tome) dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija.  American Psychological Association kaže “fizička aktivnost dovodi do komunikacije srca sa bubrezima i mišićima,uz koordinaciju ovog procesa preko mozga. Ova komunikacija organskih sistema je prava vrednost fizičke aktivnosti. Ovo uopšte ne znači da morate iči u teretanu ili trčati kilometrima (ovo je čak uzrok stresa), dovoljna je umerena fizička aktivnost (brza šetnja, penjanje uz stepenice umesto liftom).

Povezujte se sa drugim osobama i razgovarajte sa njima. Ljudska komunkacija ne nezamenljiva (i sve redja). Najteža kazna u zatvoru je samica (mada mi se čini da savremena omladina već živi u samici, uz smartfon doduše).

Konačno, najvažnije, pokušajte da u sve što radite unesete zabavu  i zadovoljstvo. Smeh je kaže stara mudrost, najbolji lek za sve bolesti. Dokazano je da osobe koje se više smeju imaju bolju funkciju imunog sistema, niži nivo stres hormona, manje osećaju bol, imaju opuštene mišiće (pa time manje bolova u vratu i leđima), nižu učestalost infarkta. Smeh suzbija  napetost i depresiju, a poseduje i moćnu socijalnu komponentu. Ljudi vole osobe koje se smeju, one privlače druge ljude, često su lideri u svojoj sredini. Osoba koja se smeje izbegava konflikte.

Hobiji su veoma važni u suzbijanju stresa. Ukoliko se posle stresnog dana posvetite nečemu što volite (kao što ja u sred noći pišem ovaj blog), osetićete se opuštenije i zadovoljnije.

Prof. dr Branimir Nestorović

Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

TwitterEmailViber

Uzimajući u obzir činjenicu da su ljudske ćelije naelektrisane i da magnetna polja menjaju njihovo funkcionisanje, da električni aparati (koji oko sebe stvaraju magnetna polja) utiču negativno na naš organizam? Ovo posebno važi za mobilne telefone, čiji je broj poslednjih godina eksplozivno porastao.

Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje zračenje mobilnih telefona kao “potencijalni karcinogen” kod osoba koje ga dugo i često koriste. Umereno korišćenje mobilnih telefona nije izgleda povezano sa nastajanjem tumora mozga, ali izaziva promene u električnoj aktivnosti mozga.

Velika studija iz Finske sprovedena od strane vladine agencije Radiation and Nuclear Safety Authority  je utvrdila da sat vremena izlaganja zračenju mobilnog telefona izaziva potencijalno oštećenje ćelija. Krvni sudovi su se sužavali (potencijalno opasno za osobe sklone moždanom udaru), a krvno-moždana barijera (koja sprečava prodiranje u mozak štetnih materija) je postajala prospustljivija. Ponavljano izlaganje može da dovede do kumulativnog oštećenja mozga, zaključak je ove studije. Profesor Dariusz Leszczynsk, koji je vodio studiju kaže “masivna upotreba mobilnih telefona dovodi do bombardovanja mozga zračenjem veliki deo dana”. Ne znamo kakve će biti dugoročne posledice ovih zračenja.

Studija iz Švedske je pronašla povećanu učestalost astrocitoma (malignog tumora mozga) u osoba koje su koristile mobilni telefon preko 10 godina. Ljudi koji su počeli da koriste mobilne telefone kao tinejdžeri, posle 10 godina korišćenja imaju 4,9 puta veći rizik od nastanka astrocitoma. Sličan efekat imaju i bežični telefoni, rizik od tumora je bio 3,9 puta veći.

Iako studija u Engleskoj, koja je trajala dve godine, nije pokazala povećanje učestalosti malignih tumora, njen rukovodial ukazuje da ne bi trebalo davati mobilne telefone deci. Njihova lobanja je tanka, pa je samim tim zračenje mozga neuporedivo veće.

Ako se posmatraju svi uzrasti korišćenje mobilnih ili bežičnih telefona duže od 10 godina povećava rizik od astrocima za 30-40%. Iako dvogodišnja studija u Velikoj Britaniji, nije pokazala ovakve rezultate, njen rukovodilac kaže da se podaci odnose samo na odrasle. Lobanja deteta je znatno tanja, pa samim tim zračenje mobilnih telefona ima veće efekte na mozak deteta.

Studija iz Holandije je pratila elektroencefalogram (beleženje električne aktivnosti mozga) u 31 osobe koje su bile izložene 3G signalu mobilnog telefona 15 minuta. Došlo je do promene EEG odmah na početku korišćenja. Francuska studija 2015. je pokazala da zračenje mobilnih telefona menja alfa talase mozga, a Italijanska studija iz 2013. je pokazala izmenjenu moždanu aktivnost posle 45 minuta telefoniranja.

Studija iz Turske je pokazala da pacovi, izloženi delovanju mobilnih telefona imaju manje nervnih ćelija, a kasnije imaju oštećenja jetre, mozga, gonada, očiju.

Nova studija sa Yale University pronalazi da prenatalno izlaganje dovodi do poremećaja u smislu hiperkativnosti u kasnijem dobu.

Istraživanje sa National Institute of  Drug Abus pokazuje da samo 50 minuta razgorova mobilnim telefonom remeti metabolizam glukoze u ćelijama mozga.

Spermatozoidi u muškaraca koji često koriste mobilni telefon imaju tri puta kraći životni vek, a njihova DNK pokazuje brojna oštećenja.

Dakle, koje su bolesti koje su povezivane za prekomernom upotrebom mobilnih telefona su oštećenje spermatozoida, oštećenja DNK, osteoporoza, disfunkcija imunog sistema, oštećenja u fetusa. Mnogi autori smatraju su mobilni telefoni, ako ne uzrok, ono faktor pogoršavanja Alzheimerove bolesti, autizma, tumora mozga i dojke.

European Research Institute for Electronic Components u Bukureštu ukazuje da studije potvrđuju da mobilni telefoni mogu izazvati oštećenja miokarda. Takođe, osobe sa ugrađenim pejsmejkerima bi trebalo da obrate pažnju, jer zračenje iz telefona može da pormeti rad uređaja (ali i drugih medicinskih uređeja). Seteti se upozorenja da se mobilni telefoni isključuju u avionu. Prekomerna upotreba mobilnih telefona može dovesti do stvaranja kamena u bubrezima.Efekat je izgleda izazvan curenjem hemoglobina iz eritrocita, izazvanim delovanjem mikrotalasa.

Jedna studija iz Švedske, Lunda, ukazuje da telefoniranjem mobilnim telefonom olakšava prodiranje toksina iz okoline u mozak. Šta je zaključak, koristite mobilni telefon za ono čemu je namenjen, da razmenite neophodne informacije.

Poštujte sledeće preporuke:
Kada telefonira držite mobilni što dalje od sebe
Ne držite mobilne uz uvo
Trudne žene ne bi trebalo da ga drže na stomaku
Nikada ne telefonirajte u kolima sa telefonom na uvu, jer tada telefon najviše zrači (prebacuje se sa jednog na drugi repetitor mobilne mreže)
Isključite ruter za WiFi preko noći
Jedite voće i povrće pred spavanje, da oporavite DNK.

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs

Ovde nećemo govoriti o romantici, već o tome kakve su fiziološke promene dešavaju u organizmu kada smo zaljubljeni, kao i delu ljubavi koji se zove seks. Ova oblast nije sasvim upoznata, moguće i zbog toga što po klišeu naučnici nisu posebno dobri u ljubavi. Kako se zaljubljemo, zašto prestajemo da volimo nekog, a neko nam čitav život muti snove?

U knjizi Daniela M Davisa The Compatibility Gene (podudarni gen), on opisuje kako mali deo hromozoma 6 utiče na zaljubljivanje. Osnova su istraživanja Švajcarskog zoologa Clausa Wedekinda iz 1994. One je davao ženama da mirišu majice koje su muškarci nosili dve noću uzastopno (pri tome nisku koristitli al.ohol, duvan, parfeme i sve što bi uticalo na miris znoja) i da opisuju miris.

Žene su procenjivale tri karakteristike – prijatnost, intenzitet i seksualnu privlačnost. U eksperimentu je učestvovalo 49 žena i 44 muškaraca. I jednima i drugima je izvadio krv za genetiku (tip glavnog histokompatibilnog kompleksa (drugim rečima, dela genoma koji je zadužen za prepoznavanje stranog, MHC).

Rezultati su pokazivali da su žene opisivale kao privlačan miris znoja muškaraca koji su bili različiti od njih u genetskom smislu. Dakle, mi bukvalno “namirišemo” osobu koja nam je kompatibilna.

Znamo da na sličan način miševi, pa čak i ribe biraju partnere. To bi značilo da partnera biramo tako, da bude genetski što dalje od nas, da bi potomstvo bilo zdravo. Dakle, nije ljubav na prvi pogled, nego ljubav na prvi miris. Jedna nova studija je testirala ovu ideju na 30 parova iz Jute (Država u SAD) i 30 parova iz Nigerije.

U slučaju parova iz Jute, postojala je jasna razlika u genima MHC. Ali, parovi iz Nigerije su imali sasvim slične MHC gene. Da li se radi socijalnim razlozima za brak (bez ljubavi ili neki drugi faktor u pitanju, nije sasvim jasno).  Druga studija sa znojavim majicama je uporeživala reakciju žena na muškarce različitih etničkih grupa. Rezultati su bili zanimljivi, žene nije privlačio znoj muškaraca druge etničke grupe.

One su se opredeljivale za muškarce iz svoje etničke grupe, sa različitim MHC genima. Muškarci iz druge etničke grupe, iako veoima udaljeni po pitanju genetike, nisu im bili privlačni. Jedna druga studija je izučavala muškarce i žene bez čula njuha, u odnosu na broj seksualnih partnera.

Muškarci bez čula njuha su imali značajno manji broj veza nego zdravi (2 prema 10). Kod žena međutin, broj veza je bio isti u svakoj grupi (četiri).  Ali su žene bez čula njuha imale znatno manje poverenja u svoje partnere nego zdrave žene. Nedostatk čula nije uticao na njihov odnosu sa prijateljima, već samo na s..alne partnere.

Ženama je izgleda miris važniji od izgleda muškarca, što objađnjava činjenicu da preko polovine ispitivanih žena voli da spava u majicama partnera. “Miris daje socijalnu informaciju o drugoj osobi” kaži ispitivači sa Drezdenskog Univerziteta. “Odsustvo mirisa smanjuje socijalnu sigurnost u oba pola, utičući na izbor partnera”. Uloga nosa u izboru partnera je prikazana odlično u filmu Miris žene, sa Al Paćinom u glavnoj ulozi slepog pukovnika koji žene prepoznaje po mirisu.

Ljubav se dakle odigrava u evoluciono primtivinim delovima mozga, pa je zato znatno jača od nekih drugih emocija (koje su pod kontrolom kore velikog mozga). U toj fazi raste kortizol u serumu (hormon stresa). Ovo dovodi do pada serotonina, koji dovodi do opsesivno-kompulzivnog ponašanja (razočaranje, nada, užas na pmisao da bi mogao biti ostavljen).  U ovoj fazi ljubav odgovara misli Platona “da se radi o ozbiljnoj psihičkoj bolesti”.

Zaljubljenost podiže i nivo dopamina, neurotransmitera koji dovodi do euforije. On se luči kod zavisnosti od droge ili alkohola, pa ljubav liči na bolesti zavisnosti (apsitinencijalni sindrom kada osobe nema). U studiji objavljenoj 2012. pokazano je da muve kojima je uskrađen seks piju četiri puta više al.ohola, nego muve koje su imale odnos. 

Zanimljivo je da zaljubljeni sada imaju nizak prag za miris druge osobe. U eksperimentu Lunstroma i Marilyn Jones-Gotman sa McGill Universiteta u Montrealu, žene nisu više razlikovale odeću sa mirisom voljene osobe od odeće stranca. Što su više bile zaljubljene, to je sposobnost da prepoznaju miris drage osobe bila manja. Ovo se zove teorija odbijanja (deflekcije) koja govori da fokusiranost na partnera smanjuje percepciju drugih draži.

Druge dve supstance koje deluju tokom romantične ljubavi su oksitocin i vazopresin, hormoni koji se luče tokom trudnoće i dojenja. Oni se oslobadjaju tokom odnosa i kotakta koža na kožu. Oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi, dovodi do nastajanja osećaja posvećenosti, sigurnosti i opuštenosti u odnosu na partenra.

On je hormon vezivanja i luči se posebno kod monogamnih (vernih) partnera.Pored drugih efekata, zaljubljenost deaktivira nervne puteve vezane za strah i društveno ponašanje. Ovo je osnova zapažanja da je “ljubav slepa”.

Ako ljubav potraje, većina ovih promena se vraća u ka bazalnim vrednostima. “Strast je i dalje prisutna, ali je stres nestao”. Kortizol i serotonin se vraćaju na normalu. Sada su aktivirani mehanizmi zadovoljstva.

Istraživanje iz 2011 je potvrdilo da postoje i ljubavi koje traju decenijama posle večanja. Ispitivana je magnetna rezonanca parova koji su bili u braku prosečno 21 godinu. Aktivnost dopamina u mozgu je bila identična onoj kod sveže zaljubljenih. Nivo oksitocina hormona vezivanja), kod njih je bio i dalje veoma visok. Dakle, ovako razgolićena, ljubav deluje kao refleksna aktivnost mozga, koja počinje nuđenjem, a završava odnosom i navikom. Međutim, možete to posmatrati i drugačije, da ste genetski (samim tim i sudbinski povezani sa tom drugom osobom). Ako je ljubav prava, ona je jedna i doživotna.

dr Bane Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.rs