Novak Đoković osim po sportskim rezultatima poznat je i po svojoj posvećenosti zdravoj ishrani. Uspon na prvo mesto pratila je bezglutenska ishrana, knjiga o dijeti i veganski restoran „Eqvita” koji je otvorio u Monaku.
Novak je u intervjuu koji je dao za „Amuse magazine”, koji ga je okarakteriosao kao mentalno i fizički najjačeg igrača tenisa svih vremena, ispričao pet trikova i odluka uz pomoć kojih je unaprijedio svoju igru, ali i fizičku i mentalnu snagu.
Dijeta
Novak Đoković: 2010. sam otkrio intoleranciju na gluten. Pre toga nisam ni znao šta je gluten. Iz ishrane sam izbacio i mlečne proizvode kao i rafinisani šećer što je možda i važnije od bezglutenske dijete.
Mislim da mi je taj način ishrane pomogao, ne samo u tenisu, već i da postanem zdravija osoba, te da ubrzam oporavak posle velikih fizičkih i mentalnih napora. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ne kažem da je to dobro za sve, ali meni je pomoglo i postalo deo mog života i moje karijere.
Meditacija
Novak Đoković: Meditaciju i jogu radim iz potrebe za optimalnim stanjem uma i smirenosti, a u isto vreme sreće i užitka. Svi imaju svoje načine da postignu dobro raspoloženje i ljubav prema sebi, ljudima oko sebe, kao i prema celoj planeti.
Trudim se da se držim ovog režima koji mi je pomogao u prethodom periodu, a nakon loših rezultata na turnirima. Bitnije od rezultata, imao sam nedostak emocionalnog balansa na terenu, što sam nadokanadio meditacijom i jogom.
Zaboravite vaše strahove
Novak Đoković: Imao sam teške treninge svakog dana, ali bez ikakvog straha i ružnih misli. Mislim da su strahovi najveći neprijatelji svakog od nas u svim aspektima života, šta god da radimo. Da sam im pridavao previše pažnje ne bih bio u stanju ostvariti ovo što sam ostvario.
Dozvolite ljubav
Novak Đoković: Pokušavam da se fokusiram na pozitivne emocije koje me nose, kao strast, užitak i inspiracija da se bavim sportom koji volim. Često moram da se vratim suštini, činjenici da volim da držim reket u ruci na bilo kom terenu, ne samo centralnom terenu nekog Grend Slem turnira, a to mi vraća uzbuđenje i užitak da nastavim dalje.
Morao sam ponovo da otkrijem svoju unutrašnju motivaciju, ne samo za pobedom ili porazom, već i za uživanjem u igri.
Uđite u novu dimenziju svesti
Novak Đoković: Bio sam blagosloven što sam postao otac, a moj život igrača tenisa se promenio od tada. Ne na način da nemam više motivaciju i želju za igranjem turnira, nego da postanem svestan da nisam samo teniser.
Sada kada se vratim kući i ostavim reket sa strane posvetim se roditeljstvu u kome uživam. Mislim da mi to donosi smirenost i oporavak.
Lidija Nestorovna Surina je biolog, fitoterapeut i travar već 40 godina. Objavila je nekoliko knjiga o lekovitom svojstvu lokalnih biljaka. Njeni saveti su popularni širom sveta. Donosimo vam neke od njih:
“Danas se više razboljevamo, jer jedemo mnogo uvozne hrane. 65% mesa je uvozno, uvozimo i jedemo mnogo banana i pomorandži. Dobro je kada jedemo uvoznu hranu, ali samo 10 posto od ukuno unesene hrane u naš organizam. Kada jedete mnogo hrane koja nije sa našeg podnevlja, onda nećete moći da se prilagodite uslovima mesta u kom živite. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
To je osnovni zakon prirode.”
“Hrana treba da bude lek, a lek treba da bude hrana.”
“Jednom sam uzela ivan-čaj koji se proizvodi u fabrikama u Salehardu, Urengoju, Nadimu i Tjumenu kako bih proverila nivo vitamina u njima. Pokazalo se da ivan – čaj ima 6 puta više vitamina C nego limun.
Ispostavilo se da ivan – čaj koji raste u Salehardu ima 20 puta više Vitamina C. Sadržaj vitamina A i karotena je 10 puta veći u Salehardu nego u Tjumenu. Sve što raste dalje na severu bogatije je vitaminima, više od onih čajeva koji rastu na jugu. Pa kako onda ljudi sa severa mogu da jedu južno voće i povrće? Da li me razumete? Od te hrane možete samo da se razbolite!
Sam Ivan Grozni je još 1580. godine rekao: “Ako želite da osvojite zemlju, dovedite im tuđe proizvode!” E to mi danas sebi radimo!”
“Mnoga hrana koju svakodnevo jedemo je smeće. Ovde mislim da gazirana pića, žvake i td. U njima je glavni sastojak aspartam (veštački zaslađivač) koji je 200 puta slađi od šećera. Što više piješ taj sok, više ti se pije i više ti se kupuje. A zemlja koja je proizvela ovo smeće samo se bogati.
Komplikacije koje donosi aspartam: smanjuje inteligenciju, uzrokuje glavobolju, mučninu, depresiju, bol u stomaku, mutan vid, uzbuđenje, nestabilan hod, oštećenje zglobova, gojaznost i td.
Zapitajte se šta dajete svom detetu kada mu dozvolite da popije čašu gaziranog soka!”
“Beli hleb je prazan hleb. Kada se u stara vremena jeo beli hleb? Samo za praznike. Ostalo vreme se jeo hleb od celog zrna. Moja preporuka da se deci u vrtiću mesec dana daje kaša od zobi (ovas) i mleka, sa čim ćemo im pročistiti pluća. Drugi mesec da im se daje zob kuvana na vodi, sa čim ćemo im očistiti jetru. A zatim još tri nedelje produžiti davanje zobi!”
“Otac mi je kao detetu davao piće kojim me je lečio od alergije: tri nedelje sam svaki dan pila pola čaše mleka u kojoj je bilo ukapano 3 kapi joda. Sam Napoleon je vojnicima davao jod znajući da nedostatak istog razvija demenciju.”
“Šta mačke i psi jedu u proleće? Pirevinu. Neki je jedu pa posle povraćaju, što zanči da se čiste od toksina. Pirevina je najvažnija lekovita biljka. Ona sadrži silicijum, a silicijum zadržava kalcijum, što znači zaštita od artritisa, artroze, gastritisa i td.
Uzmite gomilu mlade pirevine i kuvajte 10 minuta. Prospite tu vodu pa pirevinu kuvajte u supi. To je pravi lek za starce.
Kalcijum u tabletama ne može da pomogne starim ljudima.”
“Oni koji imaju čir moraju da jedu 1 list bokvice svaki dan.”
“Sintetički vitamini nisu ništa bolji od droga. Svaki dan konzumirajte glog, neven, kamilicu i beli luk. To će vam više pomoći nego bilo koji sintetički vitamin.”
Rosulja pripada porodici mesožderki jer tamani male insekte i muve. Kada se neki insekt slučajno zalepi na list prekriven crvenkastim žlezdanim dlakama, na kojem se luči tečnost nalik rosi, u kratkom vremenu bude svaren. Zbog tečnosti koja svetluca na sunčevim zracima, biljka je nazvana rosulja, a narod je zove rosna trava i rosica. Iz njenog “zagrljaja” insekt ne može da pobegne pa je zovu i muvolovka.
Najčešće raste na kiselim i vlažnim močvarnim zemljištima, kao i na tresetištima među mahovinom. Zbog stalne upotrebe pesticida i drugih hemijskih preparata ubrzano nestaje, pa je kod nas zaštićena vrsta. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Na Vlasini postoji vlasinska rosulja, koja samo tu uspeva i ne može da se presadi u drugi deo Srbije. Od 170 vrsta koliko je ima, slična vlasinskoj može da se nađe na Staroj planini i Mlačištu u regiji Čemernika, ka Grdeličkoj klisuri. Zbog nekontrolisanog uništavanja i izuzetne lekovitosti, rosna trava je zaštićena i u mnogim evropskim zemljama.
Lekoviti je deo iznad korena, dok biljka cveta od juna do kraja avgusta. Bere se u julu i avgustu, suši u tankom sloju na promaji u hladu, da bi očuvala boju, a potom u tamnoj staklenoj boci. Od lekovitih sastojaka najviše ima naftohinonskih derivata, pre svega plumbagin i drozerin. Zbog naftohinona efikasno deluje na streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, pa je pogodna za decu. U zavidnim količinama sadrži i tanine, organske kiseline, bojene materije, soli kalijuma i kalcijuma…
U vidu čaja deluje protiv kašlja, bronhijalnog katara, bronhitisa, hronične promuklosti, grča u grudima. Delotvorna je i kod drugih plućnih bolesti, napada gušenja, katara ždrela, pa čak i kašlja tuberkuloznih bolesnika. Da pomaže kod tuberkuloze potvrdio je i Pasterov institut u Parizu, koji je prilikom izvođenja ogleda ustanovio da samo mali dodatak rosulje kulturi bacila tuberkuloze trenutno zaustavlja njihov rast.
Preporučuje se i kao sredstvo za umirenje kod poremećaja varenja. Posebno je delotvorno kod nadražaja na povraćanje, kod jutarnjeg povraćanja trudnica, kod jakog osećaja gladi, ali i kod katara bešike.
SOK ZA KURJE OKO
Od sveže biljke cedi se sok koji se koristi za spoljašnju upotrebu kod bradavica i kurjeg oka. Sok se direktno nakapa na problematični deo kože i ostavi da se osuši. Postupak se ponavlja sve dok koža ne postane čista.
ČAJ ZA SVE TEGOBE
Bez obzira o kojoj se od navedenih bolesti radi, priprema se univerzalni čaj. Za jednu šolju odvaja se 1 kašičica osušene i usitnjene rosulje, sipa u ključalu vodu i ostavi da odstoji 20 minuta. Nakon toga se procedi i pije u malim gutljajima, a dnevno jedna do dve šolje čaja.
Kod kataralnih bolesti čaju može da se doda med ili smeđi šećer. Dnevnu količinu čaja ne bi trebalo prekoračiti jer može doći do napada kašlja, čak i grčeva u grudima i gušenja.
Blagotvorna svojstva meda i lekovitih trava niko ne može da ospori. Njihovu efikasnost priznaju i naučnici i lekari, te ih često preporučuju za jačanje imuniteta, očuvanje opšteg zdravlja organizma i kao pomoć u terapiji različitih zdravstvenih tegoba.
Brojne su vrste meda, a svaka od njih razlikuje se po sastavu i lekovitim sastojcima. Veoma je važno znati kako ga pravilno kombinovati sa lekovitim biljem. Predstavljamo neke kombinacije:
Bagremov med
Ima prijatan, lagan ukus i miris cveta bagrema, a sadrži oko 36% glukoze. Odlično je okrepljujuće sredstvo, a preporučuje se u slučaju nesanice, bolesti gastrointestinalnog trakta, bubrega i respiratornog sistema. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Takođe, posedzuje i sedativno svojstvo. Lekovite kombinacije:
Za lečenje akutnog i hroničnog gastritisa: pomešati 1 kg bagremovog meda sa 250 ml soka od bokvice i 150 ml soka aloje. Uzimati po jednu kašiku 3 puta dnevno, pola sata pre jela. Mešavinu čivati u frižideru.
Oboljenje jetre: kuvati 2 kašike suve cikorije u 5 dl ključale vode 2-3 minuta. Skloniti sa šporeta i ostaviti da se ohladi. Zatim procediti i dodati 2 kašike bagremovog meda i 1 kašičicu jabukovog sirćeta ili limunovog soka. Odvar se pije topao tokom dana, bez ograničenja.
Bolesti bubrega: pomešati 200 g soka od limuna i 200 g bagremovog meda i čuvati u frižideru. Uzimati po 1 kašiku 3 puta dnevno, pola sata pre jela.
Lipov med
Veoma je cenjen zbog izuzetno prijatnog ukusa. Najčešće se upotrebljava u terapiji prehlade, jer deluje antibakterijski i podstiče iskašljavanje. Pomaže u lečenju bola u grlu, laringitisa, bronhitisa i bronhijalne astme. Takođe, čuva srce i ublažava bolesti bubrega, žuči i gastrointestinalnog trakta. Može da se koristi i u lečenju gnojnih rana, opekotina, ekcema, zapaljenja mlečnih žlezda i drugih upalnih oboljenja. Lekovite kombinacije:
Prehlada: pomešati 1 kg lipovom meda, 1 šolju sitno iseckanih listova aloje, 1 dl maslinovog ulja, sok od 2 limuna i 1 kašiku polena. Uzimati tri puta dnevno po 1 kašičicu mešavine rastvorene i 1 dl tople vode.
Kašalj: narendajte beli luk i dodajte lipov med (u razmeru 1:1). Pre spavanja pojesti 1 kašiku uz čašu tople vode.
Čir na želucu: svež koren čička samleti u mašini za meso, istisnuti sok i pomešati ga sa lipovim medom u razmeri 1:1. Mešavinu ostaviti da stoji u flaši 21 dan na toplom mestu i zatim je procediti. Pije se po 1 kašika 3 puta na dan 30 minuta pre jela.
Suncokretov med
Često se meša sa drugim sortama meda. Sadrži više ulja nego drugo vrste meda. Koristi se u lečenju gripa, groznice, arteroskleroze, bronhijalne astme, neuralgija i bolesti gastrointestinalnog trakta i srca. Lekovite kombinacije:
Protiv prehlade i gripa: pomešati 100 g suncokretovog meda sa sokom od 1 limuna. Uzimati po potrebi.
Za iskašljavanje: preliti 1 kašiku usitnjenih listova bokvice sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji pola sata. Procediti i dodati 30 g suncokretovog meda. Uzimati po 1 kašiku 3 puta dnevno.
Protiv alergija: pomešati pola kilograma suncokretovog meda sa 150 g cejlonskog cimeta i ostaviti poklopljeno da odstoji na hladnom mestu 3 dana. Uzimati svako jutro po 1 kašičicu mešavine, pola sata pre doručka.
Livadski med
Dobija se od nektara raznog livadskog cveća. Najkompleksniji je i sadrži najviše vitamina. Odlično je antimikrobno i antigljivično sredstvo. Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vremene jesenjih i prolećnih prehlada, jer pomaže u lečenju respiratornih oboljenja. Osim toga, reguliše rad digestivnog trakta, blagotvorno djeluje na jetru i bubrege, a posebno se preporučuje srčanim bolesnicima. Lekovite kombinacije:
Za lečenje gripa: pomešati pola kilograma livadskog meda sa 3 kašike narendanog korena đumbira. Uzimati 3 puta dnevno po 1 kašičicu mešavine, rastvoren u čaši tople vode.
Urinarne infekcije:
Pomešati pola kilograma livadskog meda sa 200 g samlevenog ploda brusnice, 2 kašike cimeta i 5 ispasiranih čenova belog luka. Uzimati po 1 kašičicu mešavine, 3 puta dnevno, pre jela.
Za mršavljenje: pomešati 500 g livadskog meda sa 150 g narendanog korena rena i sokom od 2 limuna. Pomešati o ostaviti da odstoji u frižideru 2 dana. Uzimati po 1 kašiku mešavine rastvorene u šolji tople vode, pola sata pre doručka.
Med od kestena
Med od pitomog kestena izrazito je karakterističnog, pomalo gorkog ukusa. Ima dobra antimikrobna svojstva. Koristi se u lečenju gastrointestinalnih i bubrežnih bolesti. Lekovite kombinacije:
Bolesti bubrega: preliti 2 kašike ranjenika sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 1 sat. Procediti i pomešati sa 2 kašike meda od kestena. Piti 4-5 puta dnevno po 25-30 ml.
Gastritis sa pojačamom kiselinom: pomešati po 20 g lanenog semena, plodova komorača, korena sladića, cvetova lipe, listova nane. Dve kašike mešavine preliti sa 0,5 l ključale vode, kuvati 10-15 minua, ostaviti da odstoji 1-2 sata. Procediti i dodati med od kestena u razmeri 1 kašika na 200 ml čaja. Pije se toplo po 100-150 ml 3 puta na dan, sat i po do dva pre jela.
Šumski med
Ovaj med potiče od medne rose ili medljike sa različitih vrsta listopadnog i četinarskog drveća. Zahvaljujući bogatom mineralnom sastavu, šumski med se koristi za jačanje srca i celokupnog organizma kao i za podizanje nivoa hemoglobina u krvi. Preporučuje se i rekonvalescentima. Lekovite kombinacije:
Za jačanje krvi: pomešati 500 g šumskog meda sa 200 g samlevenih semenki koprive. Ostaviti da odstoji u frižideru 48 sati, a zatim uzimati 3 puta dnevno po kašičicu mešavine.
Za jačanje imuniteta: pomešati 500 g šumskog meda sa 150 g sitno iseckanih mladih borovih iglica i ostaviti da odstoji na hladnom mestu 21 dan. Uzimati po jednu kašičicu mešavine, dva puta dnevno, pola sata pre jela.
Dojenje je „nastavak“ trudnoće. Majka je nosila dete u materici, hranila ga i pripremala za spoljni svet. Posle rođenja dete je potpuno zavisno od majke, posebno kada se tiče ishrane, ali će se postepeno osamostaljivati (konačno osamostaljenje kada zasnuje svoju porodicu je zato velika trauma).
Trudnoća priprema dojku za stvaranje mleka. Veliki broj žena u trenutku začeća ima nedovoljno razvijene dojke, ali će se one konačno razviti do kraja ovog perioda (u ponekih žena zaostaje izvlačenje bradavica, pa je neophodno da one manuelno izvuku).
Čak i mali broj lekara zna da za stvaranje mleka nije neophodna trudnoća. Za stvaranje mleka je potrebno da dete sisa, stimulišući tako bradavicu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ovaj stimulus dovodi u mozgu do lučenja hormona prolaktina, koji deluje na mlečne žlezde u dojci da luče mleko.
Da bi se mleko istisnulo u usta deteta, neophodan je hormon oksitocin. On dovodi do stiskanja mlečnih žlezda i istiskivanja mleka. Ali, ovaj hormon ima još efekata. Jedan je da pokreće crevne pokrete, a drugi da izaziva osećaj žeđi. Iskusne majke će pre podoja otići u toalet, jer će imati jak nagon tokom dojenja. Takođe će staviti čašu vode, jer će ožedneti tokom podoja.
Oksitocin deluje i na imuni sistem deteta, poboljšavajući njegovo funkcionisanje. Na majku deluje kao „hormon vezivanja“, ona se emotivno jako vezuje sa svoje dete. Drugi način stvaranja oksitocina je maženje deteta, čime se stimulišu receptori u koži. Zato bebu tokom podoja treba maziti i tepati joj. Beba će zbog delovanja oksitocina i određenih refleksa, imati stolicu tokom ili posle dojenja ili gasove.
Svaka žena može da doji. Veličina grudi nije u vezi sa sposobnošću dojenja. Količina žlezdanog tkiva je ista kod majki sa malim i velikim grudima. Majke često usled stresa izazvanog porođajem ili nekim njegovim komplikacijama gube mleko. Za održavanje dojenja, neophodno je da dete sisa. Ukoliko se podoji iz nekog razloga prekinu nekoliko dana, majka će izgubiti mleko.
Podoji treba da traju do 15 minuta (pokazano je da dete posisa potrebnu količinu za 10 do 15 minuta). Ukoliko zaspi na dojci, podoj treba prekinuti. Predugo sisanje može da dovede do oštećenja bradavice, pa podoji postaju bolni (ovo deluje stresno na majku i dovodi do gubljenja mleka). Majka treba da neguje bradavice sa nekim neutralnim kremama, da spreči nastanak naprslina (ragada), koje otežavaju dojenje.
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Ponekad majke strahuju da im mleko „nije dobro“.
Majčino mleko ima tri puta manje belančevina od kravljeg (kravlje je predviđeno za ishranu teleta, koje je mnogo veće), pa izgleda vodenasto. Treba znati da je sastav majčinog mleka uvek isti, bez obzira na ishranu majke. Majka se tokom trudnoće žrtvuje za dete, a isto je i posle porođaja. Majka u slučaju da gladuje, razgrađuje svoj organizam da bi dete imalo dovoljno. Ne treba dodavati adaptirana mleka dok majka doji, jer je majčino mleko pomalo slano. Ako dete oseti ukus slatkog prestaće da sisa. Zato se ne savetuje stavljanje meda ili šećera u vodu kojom se dete poji.
Ali, majke moraju da znaju da brojni lekovi, kao i sastojci ishrane prelaze u mleko. Uvek je neophodno da se proveri u sažetku leka, da li je dozvoljen za primenu kod dojenja. Poneki lekovi imaju veoma negativne efekte na bebu. Takođe, pojedine belančevine iz ishrane majke prelaze u mleko. Tako je moguće da dete bude alergično na belančevine kravljeg mleka ili belanceta, a da ga nikada nisu ranije koristili.
Pojedini pedijatri savetuju da se deci ne nudi voda. Istina je da u majčinom mleku ima dovoljno vode za potrebe deteta. Ali, ukoliko je spoljna temperatura visoka, dete može izgubiti dosta vode. Nema štete da se na kraju podoja ponudi voda (može se u nju dodati kap ili dve limunovog soka). Ukoliko je dete žedno, piće.
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu, jer ima sve potrebne sastojke za rast i razvoj. Nemoguće je stvoriti adaptirano kravlje mleko (danas se moderno kaže formula), koje se može porediti sa majčinim.
Ali, majčino mleko ima i druge prednosti nad formulama. U toku trudnoće, majka i beba su izloženi istim bakterijama i virusima. Majka stvara antitela protiv njih, koja prelaze u krvotok bebe. Posle rođenja, svi infektivni uzročnici sa kojima je organizam majke došao u kontakt stimulišu stvaranje posebne klase antitela, koja se izlučuju u mleko. Dojena deca su tako zaštićena od brojnih crevnih i disajnih infekcija. Poslednjih godina je dokazano da se u majčinom mleku nalazi i takozvana mikroRNK: Ovaj molekul prenosi informacije imunom sistemu deteta o uzročnicima bolesti iz okoline. Dojenje smanjuje mogućnost nastanka brojnih oboljenja u kasnijem životu. Prvenstveno se radi o alergijskim oboljenjima i astmi.
U majčinom mleku se nalaze i faktori koji ubrzavaju sazrevanje creva, ali i mozga. Ovo je posebno slučaj u prvom mleku (kolostrumu). Zato se kolostrum krava koristi za jačanje imunih sposobnosti odraslih ljudi. Posebno je proučen protein bogat prolinom (PRP), koji ubrzava sazrevanje mozga deteta. Novija istraživanja pokazuju izuzetno dobar efekat dojenja na razvoj mozga, posebno u dece rođene pre vremena ili sa malom telesnom težinom.
Majčino mleko je besplatno, formule su često skupe. Ne mogu se načiniti greške u pripremanju majčinog mleka (majke često stave malo više formule, što može da izazove probleme). Ono je uvek dostupno, nije potrebno nikakvo vreme za pripremanje. Ovo ne izgleda bitno dok ne dođete u situaciju u kojoj premorena i neispavana majka mora da sprema formulu u gluvo doba. Takođe, prokuvavanje vode i podgrevanje mleka nije potrebno (ovo nije potrebno ni kod formula, ispitivanja su pokazala da dete posle petog meseca života može da pije hladno mleko bez ikakvih problema).
Konačno, u lošim socioekonomskim uslovima, dojenje ima zaštitni efekat na nastanak trudnoće. Mogućnost da žena ostane trudna je manja za 75% tokom dojenja. Ovo je posebno važno, jer prethodna trudnoća jako olakšava nastanak sledeće. Žene ne znaju da nije neophodno da se ponovo uspostavi menstrualni ciklus da bi žena ostala ponovo trudna. Dakle, iako nije imala menstruaciju, može doći do začeća.
Dojenje ima pozitivne efekte i na organizam majke. Postoje dokazi da žene koje su dojile najmanje šest meseci, imaju ređe dijabetes, ali i moždani udar ili kardiovaskularne bolesti.
Da zaključim, priroda je predvidela da se deca posle porođaja doje. Sve druge alternative su rezervisane samo za specifične situacije, kada je dojenje onemogućeno.
izvor: tasitasi.rs
Svakoj ženi događa se da se svađa sama sa sobom, kada se svađa sa svojim mužem! I Moma je to lepo primetio…
Momo Kapor, srpski slikar i pisac, imao je oštro oko da zapazi karakter našeg naroda, pa da ga pretoči u prelepe i inspirativne priče. U knjizi “Magija Beograda” priča “Letovanje” na urnebesan način prikazuje kako se srpske žene svađaju sa svojim muževima.
“Slobodaneeee! Sloooobooooodaaaaneeee! Smesta izlazi iz mora! Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ni sekund više! Pogledaj, kako si pomodreo! Zubi ti cvokoću! Smesta napolje, je l’ me čuješ?
Kaži mu i ti da izađe napolje! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav!
Pa ti nisi normalan! Tebe baš briga! To je čovek da izludi!
To dete bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni da mrdneš ni malim prstom! Kao što nisi mrnuo ni onda kada kada me je onaj saobraćajac izvređao na mrtvo ime. Šta si ti radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me zaštitiš kao čovek!
Ja prva počela? Samo sam ti kazala da si, zaista, vozio prebrzo i da uvek voziš tako prebrzo i da misliš da si najpametniji i da si preticao onu cisternu i da ću, ako tako nastaviš, izaći sa detetom na sred magistrale, a on ti je onda vratio vozačku dozvolu i rekao da neće da te kažnjava (je l’ tako bilo?) jer si već kažnjen što imaš ženu kao što sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi mrdnuo ni malim prstom! Šta? Šta je trebalo da radiš? Ne, nije trebalo da se tučeš sa njim, ali mogao si bar da mu odgovoriš, a ne da se smeješ kao kakav debil!
E, to je stvarno… Pitam se samo zbog čega si se uopšte i ženio! Pa, tebi bi, u stvari najbolje bilo da si sam!
Ti, uopšte, i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj: je l’ da da bi ti bilo mnogo lepše da si sam, bez nas dvoje, a? Hajde, budi makar jednom čovek i priznaj!
Gospode, kome ja govorim?
Šta on radi po čitav bogovetni dan? Ili spava ili čita novine ili pije pivo… I to mi se zove letovanje!
Pet puta bih se bolje prvela da sam lepo ostala u Beogradu. Zamračila bih sobe, napravila promaju i bar bih se pošteno ispavala.
Ovako, šta? Godinu dana čekam ove bedne dve nedelje na moru, a na plažu dolazimo u podne, kad normalan svet već odlazi na ručak.
Ti si mi to omogućio? Šta ti imaš kome da omogućavaš? I šta si mi to omogućio, molim te?
Da stanujem u nekom dimnjaku, sto osamdeset stepenica iznad magistrale? Jeste, tačno sto osamdeset! Juče sam brojala…
Da se kupam na ovoj smrdljivoj javnoj plaži koja bazdi na kokosovo ulje?
Da se pravim kako ne vidim da neprestano buljiš u ove žene bez gornjeg dela kostima? Misliš da nisam primetila kako ih posmetraš? – Zašto i ja ne skinem gornji deo? Zato što sam bila budala, što sam dojila dete i upropastila grudi, a ne kao ove koje samo na sebe misle! Eto, zašto ga ne skidam, ako hoćeš da znaš!
Drugi ljudi vode svoje žene na sve te hamlete, betovene i šopene, a ti nas izvodiš na roštilj! Kao da nisam mogla da jedem ćevapčiće i u Beogradu, gde su mnogo bolji i ne smrde na maslinovo ulje?
Šta si mi još omogućio? Da šipčim do pijace i natrag i pravim nam sendviče za plažu, da tamo slučajno ne bismo trošili! A, izračunaj samo koliko svaki dan potrošiš na cigarete i piva? Samo izračunaj!
Šta sam ja Bogu zgrešila! Pogledaj samo druge muževe i druge žene! Šetaju lepo ljudi uveče po obali, drže se za ruke, razgovaraju… Imaju šta da kažu jedni drugima. Ne bulje u novine i u čašu!
Gospode! Pa, on je zapao! E, ovo je stvarno…Sloboooodaaaneeee! Slobodaneeee! Da si smesta izašao iz vode!”
Kada odemo na spavanje u vunenim čarapama, naš organizam tokom noći ima sposobnost da uspostavlja pravilnu termo regulaciju, a na taj način uspostavlja se i harmonija u međusobnom funkcionisanju mozga i ostalih delova tela.
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, nošenje vunenih čarapa podstiče pravilan protok životne energije, koju kineski stručnjaci nazivaju Chi energija i sprečava da nam ta energija odlazi u nepovrat putem stopala.
Spavanje u vunenim čarapama nam pomaže da brže utonemo u san. Statistika kaže, da se sa vunenim čarapama zaspi 15 ak minuta ranije nego bez njih.
Prijatan osjećaj toplote na nogama, koje nanose vunene čarape, sprečava pojavu noćnog znojenja i napada valunga žena u menopauzi.
Vunene čarape pomažu da se na stopalima zadrži njihova prirodna vlaga, naročito tokom zime, a to sprečava sušenje i pucanje kože na nogama, pogotovo ako pre spavanja na stopala nanesemo i neku hidratantnu kremu.
U vunenim čarapama, ne samo da nećete imati problema sa znojenjem stopala, već one imaju i antibaterijsko dejstvo, što isključuje pojavu bakterijskih pa čak i gljivičnih infekcija na nogama.
Kada je u pitanju spavanje u vunenim čarapama jedino o čemu morate voditi računa, jeste da trebate izbjegavati nošenje čarapa koje ste nosili preko dana…
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.
Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.
Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite s njima.
Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.
Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.
Vodite računa o svom prezimenu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.
Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva za upotrebu. Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.
U Poljskoj jeste zanimljivo ali ne možemo reći da je kod nas dosadno. Uzbudljivo je u Engleskoj, u Italiji, u Španiji, ali nije tačno da i kod nas nema šta da se vidi i čuje. Uopšte, mi spadamo među zanimljive zemlje u Evropi.
Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo na jednoj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.
Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.
Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.
Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje.
Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene.
Sa knigom objavljenom 2015 Chasing the Scream, Britanski novinar Johann
Hari je pokrenuo dilemu o pogrešnim osnovama rata protiv droga. Njegova
argumentacija je bila dosta jaka, zabrana je štetnija od same droge. On kaže
da su predrasude o zavisnicima od droge potpuno pogrešne. “Suprotno od
zavisnosti nije razum, već konekcija”.
Njegova nova knjiga Lost Connections: Uncovering the Real Causes of
Depression—and the Unexpected Solutions se bavi depresijom, a takodje je
brzo postao bestseler.
Kao neko ko je i sam bolovao od depresije, pa je započeo sa uzimanjem
antidepresiva. Kako su oni imali sve slabije dejstvo, Hari je počeo da ih uzima
u sve većim dozama.U knizi Lost Connections, Hari podvrgava sumnji ideju da
u mozgu osoba sa depresijom nedostaje serotonin, pa samim tim ni lekovi koji
ga povećavaju ne deluju. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
On misli da pošto postavljamo pogrešno pitanje,
dobijamo pogrešan odgovor.
“Ne patite od hemijskog disbalansa u mozgu, već od socijalnog i spiritualnog
disblanasa u svom životu. Nije serotonin uzrok depresije, već društvo.
Hari je pročitao nepregledne stručne radove i proputovao Zemaljsku kuglu u
potrazi za istinom.
U Berlinu posećuje beskućnike koji su okupirali kuće, a njihova borba je uticala
na smanjenje stope depresije.
Na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji razgovara sa profesorom psihologije,
koji objašnjava kako je kolonizacija Indijanaca uticala na njihovo
samopoštovanje i stopu samoubistava.
Zajedničke niti svih depresija su zajednica i siromaštvo.
Hari nam pokazuje kako su Zapadna društva došla na tačku gde im je
potrebno brzo rešenje stalno pogoršavajućeg problema depresije.
Da li medicina može da primenom lekova suzbije emotivni bol?
Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, bromazepam i lorazepam su
reklamirani u SAD “kao mamini mali pomoćnici”. Depresivnim domaćicama su
pomagali da se osećaju bolje. Kasnije su ovo mesto zauzeli antidepresivi. Lekovi
kakav su Prozak i Zoloft su lekovi koje koriste milioni, a procenat prepisivanje je
porastao četiri puta u poslednjih 25 godina.
Nova istraživanja pokazuju da ovi lekovi imaju minimalno (ili nikakvo) delovanja
na naš mozak. Nemaju efekat kod blage ili umerene depresije, a diskutabilan je
kod teške. Efekat na anksioznost je takodje skoro potpuno nepostojeći. Pri tome
imaju ozbiljna neželjena dejstva (gojenje, poremećaj seksualne funkcije, pa i
visoka sklonost ka samoubistvu).
Ljudi su uvek imali potrebu za supstancama koje im ublažavaju emotivne
stresove.
Indijanci Latinske Amerike i danas žvaću kokino lišće kada su u stanju fizičkog ili
emotivnog stresa.
Velika imena su bili zavisnici od supstanci, na primer Sigmund Frejd je čitav život
koristio kokain.
Pre pedesetak godina, omladina na Zapadu je ponovo otkrila psilocybin, kanabis
ili pejotl).
Ali, ove supstance su zabranjene,a postoji njihova anatema u Zapadnoj medicine
(iako se koriste u tradionalnim medicinama Latinske Amerike i Azije sa dosta
uspeha). One se označavaju kao “droga” (iako ova reč u stvaru označava lek, na
engleskom drug, što dosta govori o njihovim efektima).
Vodi se besmislena debata da li marihauana ima pozitivna medicinska
delovanja, dok hiljade istraživača radi sa njom (u Izraelu je zvanična terapija
teških epilepsija).
Glavni argument protiv njihovog korišćenja je stvaranje navike i zavisnosti.
Zavisnici su disfunkcionalni u zajednici, nemaju pravilnu percepciju realnosti, ne
mogu da se kontrolišu – tako kaže zvanična medicina.
Iako ovaj argument stoji, zaboravljamo da je zavisnost visoko rasprostranjena u
današnjem svetu.
Zavisnost od alkohola, duvana, seksa, internet, sporta itd. je osnova
funkcionisanja današnjeg društva. Mozak jako brzo formira loše navike (pročitajte
post o neuroplastičnosti).
Suprotno popularnom verovanju, samo 10% onih koji uzimaju opijate (kao što je
kokain) postaje zavisno.
Društvo toleriše visoku zavisnost od alkohola i duvana (iako je stepen zavisnosti
identičan onima kod kanabisa ili kokaina), a da ne pominjen negativne efekte na
zdravlje. Smatra se da je svaka treća smrt uzrokovana prekomernim pušenjem
cigareta.
Emotivne i društvene problem depresivnih i nesrećnih osoba ne mogu rešiti
lekovi. Ne mogu rešiti ni droge, iako je psilocybin veoma malo toksičan, a odlično
deluje na depresiju.
Zavisnost je sporedni problem. Nesreća je osnovni problem današnjih ljudi.
Pritisak da se bude uspešan, bogat ili lep je toliki, da ljudi postaju anksiozni
i nesrećni ako ne postignu ovaj cilj. Društvene nejednakosti čine da se ljudi
osećaju inferiorno, postaju zavidiljivi, ponekad i očajni. Dokle god su takvi,
tražiće spas u drogama ili lekovima, kao i drugim vrstama zavisnosti.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
1...266267268...503Stranica 267 od ukupno 503
