Inhalacija lekova i različitih rastvora (najčešće natrijum hlorida u različitim koncentracijama) je danas izuzetno raširena i popularna. Razlozi su očigledni, lek se dostavlja tamo gde je neophodno (bez prelaska veće količine u krvotok), čime se povećava efikasnost terapije, a smanjuju neželjena dejstva leka. Delovanje je znatno brže, jer se izbegava potreba da se on najpre apsorbuje, a potom transporuje u pluća (kod lekova za širenje bronhija maksimalno delovanje nastupa posle 5 do 10 minuta, prema 40 do 50 za isti lek uzet na usta).
Inhalacijama se mogu davati lekovi za astmu, ali i pojedini antibiotici, lekovi za iskašljavanje, a u poslednje vreme i rastvori natrijum hlorida (najefikasniji za iskašljavanje je onaj od 3%).
Primena inhaliranih lekova ima svoja ograničenja
Ali primena inhaliranih lekova ima svoja ograničenja. Jedna su osobine samog aparata za inhalaciju (veličina čestica koje stvara, njihov hemijski sastav), a druga je vezana za pacijenta (stepen saradnje, tehnika udisanja, anatomske građe disajnih puteva, bolesti od koje boluje). Na primer, mala deca plaču tokom inhalacije, što smanjuje udisanje leka. Hronični bolesnici često imaju suženje disajnih puteva, pa najveći deo leka odlazi u proširene disajne puteve (umesto tamo gde je najpotrebniji).
Većina nebulizatora (aparata za stvaranje aerosola) stvara čestice različite veličine, od nekoliko mikrona do desetak ili više mikrona. Velike čestice ne dospevaju u disajne puteve, ostaju u nosu ili iznad grkljana, pa nemaju dobar efekat. Optimalna veličina čestica za udisanje je oko 5 mikrona, a to se na inhalatorima vidi kao MDD (srednji aerodinamički dijametar). Ova brojka treba da je bar 50%, jer to označava da je bar 50% čestica (tj. doze leka) veličine ispod 5 mikrona.
Optimalna količina tečnosti ključna za efikasnost inhalatora
Da bi kompresorski inhalator bio efikasan, u njemu mora biti optimalna količina tečnosti (oko 3,5 ml za većinu modela). Takođe, veliki uticaj ima i vrsta leka (lekovi za širenje bronhija se odlično pretvaraju u aerosol, dok većina inhaliranih steroida ima veoma nizak procenat isporučivanja u pluća, izuzetak je budezonid). Ova količina omogućava da se stvaraju čestice optimalne veličine, a da inhalacija ne traje predugo. Oko 1 ml leka ostaje u samom aparatu ili izlazi oko maske.
Srednji aerodinamički dijametar zavisi ne samo od veličine čestrice, već i od rastvarača (kao i samog leka). Tako nije svejedno dali se lek rastvara u vodi ili fiziološkom rastvoru (manje čestice daje fiziološki rastvor).
Kompresorski inhalatori pretvaraju u aerosol oko 0,5 do 1 ml tečnosti u minuti, pa ako inhalacija traje predugo, znači da je inhalator neispravan. Većina inhalatora uspeva da 4 ml leka isporuči za oko 7 do 8 minuta.
Dobri kompresorski inhalatori moraju imati pritisak od bar 1,5 bara (manje od toga ne daje dobar efekat). Za primenu budezonida, poželjno je da snaga kompresora bude i veća.
Inhalacija se može dati na usta (nastavkom za usta), na nos (adekvatnim nastavkom) ili na masku (gde takođe najveća količina leka odlazi u pluća, kao kod inhalacije na nastavak za usta). Najbolja tehnika disanja tokom inhalacije sledeća, dubok i spor udah, kratko zadržavanje daha (do 5 sekundi), brz i kratak izdah.
Održavanje inhalatora
Potrebno je da se vodi računa o održavanju aparata (on se mora stalno ispirati, jer natrijum hlorid hoće da zapuši deo za nebulizaciju). Takođe, bar jednom nedeljno ga treba dobro oprati nekim blagim deterdžentom.
Bočice sa lekovima treba držati zatvorene i u frižideru (baciti ih posle pet do sedam dana). Razlog je u činjenici da je fiziološki rastvor, koji se najčešće koristi za rastvaranje lekova, odlična podloga za razmnožavanje bakterija.
Ako se više osoba inhalira na isti inhalator, nebulizator se mora dezinfikovati posle svake od njih (jer se inače prenosi infekcija sa prve na sve sledeće). Može se jednom nedeljno rastvarati i držati u vodonik peroksidu (hidrogenu, kako to naš narod voli da kaže).
Električni nebulizator je odlična stvar ako se pravilno koristi i beskoristan, pa i štetan, ako se ne znaju njegove osobine.
PIŠE: PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ
Specijalizacija: Pedijatrija, Subspecijalizacija: Pulmologija i alergologija
Izvor: rbmedical.rs
