Podbel je višegodišnja biljka koja je u našem narodu poznata i kao konjsko kopito.Svojim žutim cvetovima, koji se pojavljuju u rano proleće, podseća na maslačak. Listovi se razvijaju kasnije, kad cveće izbledi, a imaju oblik kopita i blago nazubljene ivice. Stabljike od 15 cm visine izbijaju u ranim prolećnim mesecima, na njima se nalaze ljuspasti listovi, prekriveni mekim dlačicama. Svaki list je u obliku potkovice, s gornje strane zelen, a na naličju srebrnobeli.
Sakupljanje cvetova i mladog lišća
Cetovi se skupljaju u rano proleće dok se cvetne glavice nisu skroz otvorile, tada su najlekovitije. Listovi se beru dok su mlađi, u maju i u prvoj dekadi juna. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Najlekovitiji su listovi rasli na osunčanom mestu. Suše se u tankom sloju. Cvetovi se suše na suncu, a usitnjeni listovi u hladu. Kod berbe listova obratiti pažnju da se beru čisti listovi, jer ih ne treba prati pre sušenja. Prilikom pranja smanjuje se njihova lekovitost.
Lekoviti sastav podbela
Podbel je dobar izvor gvozđa, kalijuma, natrijuma i sumpora, kao i vitamina A, B i C, kog najviše ima u listovima. Glavni sastojci biljke su sluz, gorkasti glikozidi i tanini. Oni su zaslužni za protivupalna svojstva biljke i čine je veoma korisnom za lečenje kašlja i bronhitisa Takođe, svi delovi biljke sadrže galnu kiselinu, inulin, holin, jabučnu i vinsku kiselinu. Cvetovi sadrže fitosterol.
Svi delovi biljke, lišće, cveće i koren, koriste se u lekovite svrhe, ali najčešće listovi i cvetovi. Prirodni lek za bronhitis i astmu Podbel čaj ima daleko veću primenu u narodnoj nego konvencionalnoj medicini.
Smatra se najboljim prirodnim lekom za respiratorne tegobe, te je neizostavan u čajnim mešavinama protiv kašlja, jer omekšava sluz u bronhijama i pomaže iskašljavanje.
Čaj od podbela podstiče izlučivanje sluzi i smiruje upale, te pomaže u lečenju bronhitisa i zapaljenja plućne maramice, a pokazao se i kao izvrsno sredstvo za ublažavanje, smirivanje napada i lečenje astme.
RECEPTI:
Čaj od podbela
Ovaj čaj se lako priprema. Dovoljno je kašiku suvih listova ili cvetova podbela preliti sa 2,5 dl vrele vode i ostaviti u poklopljenoj posudi 5minuta. Proceđen čaj se zasladi medom i pije do tri puta na dan.
Sirup od podbela
300 g svežih cvetova podbela
1 l vode
2 koluta limuna
2 koluta pomorandže
1 kg šećera
Na niskoj temperaturi 20 minuta kuvajte vodu, krupno isečene cvetove podbela i kolutove pomorandže i limuna. Procedite, dodajte šećer i na tihoj vatri kuvajte još 2 sata. Sipajte vrelo u zagrejane flaše i dobro zatvorite.
Sirup se koristi za pravljenje sladoleda i za prelivanje drugih poslastica, a rastvoren u kiseloj vodi odlično osvežava.
Iskašljavanje
30 g podbela
30 g komorača
30 g razgona
10 g korena ljubičice
Sastojke pomešati, pa 3 kašike popariti sa ½ l ključale vode i poklopiti. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom i uzeti svaki 2. sat po 1 kašiku.
Ublažavanje kašlja
50 g lista podbela
50 g korena belog sleza
50 g komorača
1 list trupca
Jednu kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Procediti i na svakih 10 do 15 minuta uzimati po 1kašiku.
Upala grla i promuklost
40 g lista podbela
50 g korena sleza
30 g korena sladića
10 g korena ljubičice
Uzeti 3 kašike mešavine i kuvati u ½ l vode 10 do 15 minuta. Procediti i ponovo prokuvati sa 3 kašike meda, pa piti 2-3 šoljice dnevno.
Deci se daje ista mešavina čaja, ali uz dodatak 50 g kamilice.
Protiv prehlade
30 g podbela
30 g sleza
30 g vranilovke
30 g miloduha
30 g lipe
U 1 l vrele vode potopite 2 kašike mešavine, ostavite najmanje 1 sat, a pre upotrebe zasladite medom.
Obloge od lišća
Za obloge od lišća uzme se list podbela i namaže svinjskom mašću ili uljem. Ovakve obloge pomažu kod posektina, zagnojenih rana, upaljenih zglobova. Delovanje na bolne zglobove se pojačava ako se ove obloge privežu krpom namočenom u rakiju.
Opadanje kose
20 g korena podbela
10 g cvetova nevena
Sastojke prelijte 1 l ključale vode i ostavite da vri 10-15 minuta, procedite, pa toplim čajem 2 x nedeljno istrljajte glavu.
Proširene vene
30 g lista i cveta podbela
20 g lista maline
20 g dugolisne bokvice
15 g medunike
15 g divlje jagode
Isitnite i pomešajte sastojke, prelijte l hladne vode, zagrevajte i pustite da ključa 3 minuta, pa prohlađen čaj pijte 3x dnevno po 1 šoljicu pre jela.
Protiv akni
3 kašike cveta i lista podbela
3 kašike lista bokvice
Sitno iseckajte sastojke, prelijte 1 l ključale vode i ostavite poklopljeno da se ohladi. Čaj procedite i zasladite medom, pa pijte tokom dana. Istovremeno na bolna mesta stavljajte oblog natopljen u neproceđenom ostatku čaja i to 3x dnevno po 2 sata (oblogu menjajte svakih 1/2 sata). Po skidanju obloga, bolna mesta obrišite mlakom kamilicom. Ovaj recept koristite 5 dana.
Jedan od najznačajnijih pčelinjih proizvoda, pored Meda i Mleča, svakako je Perga. Perga je fermentisani polen. Polen, koji su pčele unele u saće, izmešale sa nekim svojim izlučevinama, iz svojih pljuvačnih žljezda, izmiksirale sve to onom svojom tankom rilicom i sabile u satnu čelijicu svojim još tanjim nogicama. Do 2/3 ćelije zauzima Perga, a ostatak ćelije ispunjava Med.
Perga se iz saća vadi specijalnom iglom, trudeći se da zadrži svoj oblik, ništa se ne preradjuje, svako zrno mora biti onakvo, kakvim ga je pčela načinila. Ima izuzetnu lekovitu vrednost i predstavlja pandan Matičnom mleču i po značaju i po lekovitosti. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Samo, za razliku od Mleča, kojim se hrani pčelica, buduća Kraljica, Pergom, izuzetno bogatom i kompleksnom hranom, hrane se sve pčele,
Perga i njen sastav
Tokom procesa fermentacije tvrde opne polena pucaju i oslobadjaju se sve korisne materije iz polenovih zrnaca sakupljenih sa različitih biljaka i različitog biohemijskog sastava.
Tako obradjeni polen, tj. Perga obiluje brojnim aminokiselinama, mlečnom kiselinom, prirodnim kvascima, fermentima, bakterijama, raznovrsnim vitaminima: Vitamini B kompleksa (B1, B2, B3, B5, B6, B7, B8, B11), Provitamin A-karotin, E, D, K, C i P (rutin), kao i mikroelementima: K, Na, Ca, Fe, P,Cu, J, P, N, Ag, Mg, Mn, Mo, Zn, Se, S, Ni i dr.
Perga i njena lekovitost
Perga je pokazala izuzetne rezultate u lečenju poremećaja imunološkog sistema, kao i kod:
* težeg oblika anemije,
* tegoba sa prostatom u poodmaklom stadijumu,
* gastritisa i čira na dvanaestopalačnom crevu,
* poremećaja žljezda sa unutrašnjim lučenjem, posebno kod hipofize i štitne žljezde u slučaju hiper tireoze,
* nervnih i psiho-oboljenja,
* arterioskleroze,
* obolelih krvnih sudova,
* infarkta, postoperativnih stanja,
* krvarenja u mrežnjači oka,
* izliva krvi u mozak,
* povećanja plodnosti, kao i povećanja pokretljivosti spermatozoida,
* alkoholizma,
* srčanih smetnji,
* obnavljanja crevne flore,
* iscrpljenosti usled raznih dijeta,
* teških bolesti – posebna dragocenost kod zračenja i hemoterapije, za očuvanje zdravih i eliminaciju štetnih ćelija,
* ubrzanog rasta organizma,
* učvršćivanja kostiju i dr.
Ruski naučnici sa Instituta za pčelarstvo su je ispitivali, pratili 17 godina i ustanovili da za tih 17 godina Perga nije izgubila svoju lekovitost ni hranljivost. Tada su prekinuli praćenje.
Perga – način upotrebe i čuvanja
Može se koristiti u izvornom obliku, tako što se 4-7 zrnaca, a ne više od ½ kafene kašičice za odrasle (oko 2 grama) i ¼ kašičice za decu (oko 1 grama) lagano otapa pod jezikom ujutru na prazan želudac, sa obaveznom pauzom od pola sata, uz udržavanje od vode i drugih tečnosti i bilo koje hrane.
Isto važi i za mešavine Perge sa Mlečom, Polenom, Propolisom, s tim da se uzima jedna kafena kašičica mešavine, koja se polako topi u donjem delu vilice, da bi kroz podjezičnu venu i pljuvačne žljezde što pre našla put do krvotoka i sa njim se sjedinila.
Mešavina sa Pergom se obavezno mora čuvati u frižideru, tj. na hladnom, dok se čista perga može držati van hladnjaka, u specijalnoj bočici.
U slučaju težih oboljenja i teških fizičkih napora, kod sportista na primer, dnevna doza se sme duplirati.
Izvor: .bastabalkana.com
Nangka, voće snažne arome koje se uzgaja u tropskim krajevima, a raste u delovima južne i jugoistočne Azije i po mišljenju naučnika milione ljudi u svetu moglo bi spasiti od gladi.
Nangka je odličan izvor vitamina C koji jača imuni sistem i štiti od virusnih i bakterijskih infekcija. Vitamin C je moćan antioksidans, koji štiti organizam od delovanja slobodnih radikala, koji su glavni uzročnici pojave kancera i prevremenog starenja.
Nangka je poznata i po svojoj moći da ublažava probleme sa varenjem i da pomaže kod čira na želucu. Visok sadržaj vlakana u ovom voću sprečava i pojavu konstipacije i poboljšava rad creva.
Vitamin A u nangki održava dobro zdravlje očiju i kože. Plodovi sadrže i šećere kao što su fruktoza i saharoza, koji daju energiju. Nangka ne sadrži holesterol i zasićene masti, pa samim tim, ovo voće biva još korisnije za naš organizam. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Visok nivo kalijuma u ovom voću pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska.
Naučnici vjeruju da bi upravo ovo voće, koje kada je nedozrelo ukusom podseća na svinjetinu, moglo rešiti problem gladi u svetu.
S obzirom na to da bi klimatske promene, poput porasta temperature i padavina mogle rezultirati znatnim smanjenjem uzgoja pšenice i kukuruza, nangka bi mogla biti dobra zamena, piše Business Insider.
Nangka je najveće poznato voće koje raste na drveću. I manji plodovi teže između pet i sedam kilograma, a poljoprivrednici su nailazili i na primerke teške 45 kg. Može narasti do 90 cm dužine i 50 cm širine.
Uzgoj nangki je relativno jednostavan. Voće je otporno na štetočine i bolesti, kao i na visoke temperature i sušu.
Stručnjaci kažu da je nangka više od voća, s obzirom na višestruku primenu.
LIšće se koristi kao hrana za domaće životinje, većinom koze. Kora se tradicionalno koristi za bojenje odeće u jugoistočnoj Aziji u smeđu boju. Sok drveta koristi se kao lepak, a drvo za izradu nameštaja ili muzičkih instrumenata.
Jedno drvo nangke ima i do 150 plodova tokom godine.
Svaki plod ima stotine semenki, koje su odličan izvor vitamina, proteina i kalaja.
Biotehnolog sa Univerziteta poljoprivrednih nauka u Bangaloreu, Shyamala Reddy kaže da samo jedna voćka može osigurati obrok za celu porodicu, no sa žaljenjem konstatuje da se čak 75 posto voća u Indiji baci jer u tropskim uslovima vrlo brzo istruli.
Ukus zrele nangke podsjeća na kombinaciju ananasa, banane i vanile. Jede se sirova, kuhana, sušena i pečena.
Mangostin je veoma lekovito tropsko voće, i plod je istoimenog drveta koje može dostići visinu od 6 do 25 m. Mangostin je je okruglog oblika, veličine mandarine ali ima sebi svojstven i interesantan izgled, može biti težak između 80 i 200 grama, Spolja je ljubičast a iznutra skoro potpuno beo. Jede se beli deo biljke. Ukus ovog voća je teško definisati ali recimo da najviše podseća na mešavinu breskve, jagode i vanile.
Dobio je naziv po francuskom istraživaču Žaku Garcinu, odatle i latinski naziv (garcinia mangostana). Engleska kraljica Viktorija je ovom neverovatnom voću dala titulu kralja voća.
U Aziji se mangostin konzumira već vekovima, i to ne samo zbog odličnog ukusa, već i zato što je ovo voće veoma zdravo. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji raste na drvetu koje je obično samoniklo, a može se gajiti i kao sobna biljka ili u plasteniku, ali da bi ovo drvo uspelo, potrebno mu je obezbediti vlagu i toplotu.
U južnoj Aziji mangostin često nazivaju “voćem bogova” i još češče upotrebljavaju u tradicionalnoj medicini, pogotovo kao sredstvo za snižavanje telesne temperature, protiv dizenterije, bolesti kože, kao i za sprečavanje širenja raznih vrsta zaraznih bolesti.
Mangostin je veoma bogat vitaminima, enzimima, oligoelementima, antocijaninima i vrlo je moćan antioksidans. Zbog toga može pomoći u borbi protiv infekcija, virusa, gljivica, parazita. Može usporiti proces starenja organizma, sprečiti nastanak raka i Alzheimerove bolesti, ublažiti simptome Parkinsonove bolesti.
Mangostin podiže imununitet, čuva zdravlje očiju, sprečava formiranje katarakte, podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, smanjuje simptome alergije, migrene. Blagotvorno deluje na organe za varenje, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Pored toga, ovo lekovito tropsko voće je blagi analgetik i antidepresiv.
Prva asocijacija na kakao je, uglavnom, ukusan i mirišljav napitak. Međutim, malo je onih koji kakao konzumiraju jer je prava riznica minerala. Još je za narod Maja i Asteka kakao drvo bilo sveto, jer su znali da koriste njegove blagodeti.
Kakao sadrži više 300 aktivnih supstanci, kao što su fenil etilamin, serotonin (oba deluju kao antidepresivi), anandamid (doprinosi osećanju radosti i sreće), teobromin i dopamin (oba stimulišu nervni sistem).
Istraživanja pokazuju da se kod ispitanika koji su pili kakao sa visokim nivoom flavonola značajno smanjio krvni pritisak i za 47 posto poboljšala funkcija krvnih sudova.
Istraživanja govore i da su izuzetno delotvorni za očuvanje zdrave kože. Redovnim konzumiranjem kakaa povećava se otpornost kože na štetno ultraviolentno zračenje, čime se odlaže pojava iritacije i crvenila, bora i pigmentacije.
Stimuliše se i mikrocirkulacija, što omogućava bolje snabdevanje hranljivim sastojcima i kiseonikom, pa se povećava gustina derma – srednjeg sloja kože koji daje elastičnost i zategnutost. Povećava se i hidriranost i sprečava gubitak vode.
U svakom slučaju, kakao je izvor mentalnog zdravlja i dobrog raspoloženja, a za razliku od sintetičkih lekova nema neželjenih dejstava. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ipak, nije svaka vrsta kakao praha istog porekla niti kvaliteta.
Kakao prah iz kojeg nastaje čokolada se pravi od semenki koje rastu u mahuni na drvetu Theobroma cacao (ime znači „hrana bogova“). Ova biljka raste na području oko Ekvadora. Plodovi mahune su dugački oko 20 cm, ovalnog oblika, u kome se nalaze kakao zrna. Kakao raste na drveću čija prosečna visina iznosi 4-8 metara i spada u zelene biljke iz porodice Sterculiacea. Pulpa kakaa koristi se za pravljenje sokova, a od ploda nastaje kakao prah i kakao maslac, a može da se jede i čitav plod. Sirovi kakao u zrnu, komadićima ili prahu, po svojim nutritivnim svojstvima smatra se jednom od najhranljivijih namirnica na svetu i spada u kategoriju superhrane.
Nakon branja zrelog ploda i vađenja zrna, ona se prekrivaju lišćem od banane na nekoliko dana. Zrna kakaa od purpurne boje prelaze u čokoladnu braon i počinju da ispuštaju predivni miris čokolade. Naredni deo je fabrička obrada zrna dok ne postanu čokolada (čišćenje, selekcija, pečenje, mlevenje). Tada zrno prelazi u tečno stanje, pa se nakon toga dodatno obrađuje mehaničkim procesima. Završna faza je mešanje smese pod oređenom temperaturom da bi se dobila odgovarajuća glatkoća.
Za ukus i kvalitet čokolade vrlo je važna mešavina zrna od koje je čokolada napravljena.Postoje tri osnovne vrste zrna iz kojih proizilaze brojne podvrste:
Kriolo je najkvalitetnije među njima. Pokriva samo 10 procenata svetske proizvodnje kakao zrna. Ovo zrno se skoro uvek koristi u mešavini sa nekim drugim, jer bi bilo preskupo da se samo koristi. Ukus zrna je blag, ali sa izraženom čokoladnom notom.
Forastero zrno čini 80 procenata svetske produkcije, jer je znatno lakše uzgajati ga. Čokolada najčešće nastaje od mešavine raznih podvrsta ovog zrna. Samo zrno je jakog i gorkog ukusa.
Trinitario zrno se dobija ukrštanjem prethodna dva zrna. Ime potiče od ostrva Trinidad. Pokriva 10 do 15 procenata svetske produkcije.
Pojedine čokolade sadrže i preko dvanaest vrsta kakao zrna pažljivo izbalansiranih.
Jedna od najhranljivijih namirnica na svetu
Podatak koji govori da se u svega 28 grama kakaa nalazi 314 proce nata dnevne preporučene doze gvožđa, sasvim je dovoljan da na slikovit način shvatimo vrednost ove biljke. Savremena nauka kaže da kakao, ustvari, sadrži skoro 300 različitih hemijskih sastojaka i spada u grupu najhranjivijih biljaka.
Naučnici su, između ostalog, dokazali da kakao spada u namirnice koje su broj 1 izvor magnezijuma u poređenju sa bilo kojom drugom namirnicom. Magnezijum pozitivno deluje na mozak, mišiće, organe za disanje, jača kosti…
Kakao sadrži i triptofan koji u organizmu oslobađa serotonin, poznat kao hormon sreće i dobrog raspoloženja, teobromin koji okrepljuje organizam, podiže koncentraciju i ostale intelektualne sposobnosti, kalijum koji igra bitnu ulogu kada je u pitanju regulacija vode u telu i regulacija srčanog ritma. Osim toga, kakao sadrži antioksidante uz čiju se pomoć organizam bori protiv slobodnih radikala, starenja, raka…
Bilo da je sirovi kakao u zrnu, komadićima ili u prahu, zahvaljujući svojim nutritivnim svojstvima, smatra se jednom od najhranjivijih namirnica na svetu.
Njegovu vrednost u bukvalnom smislu su davno otkrila plemena Maja i Asteka smatrajući ga darom Bogova. Biljka kakaovac im je bila toliko vredna da su je koristili kao sredstvo plaćanja. O tome koliko je vredeo kakao, govori i činjenica da ste za deset plodova kakaovca mogli dobiti zeca, a za sto – kupiti roba! U ovim društvima, tek su bogatiji pili napitak od kakaa, jer je to podrazumijevalo da zapravo – pijete novac.
Legenda kaže da je astecki vladar iz XVI veka Montezuma posebno voleo kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih čaša i da je u svom trezoru umesto zlata, čuvao 960.000.000.000 zrna kaka!
Kakao se u prošlosti, između ostalog, koristio i kao lek za srčana oboljenja. Koristili su ga i kao lek protiv epilepsije, groznice, povišene temperature, dizenterije, infekcije kože.
U današnje vreme, osim u prehrambene svrhe, kakao se često koristi i u kozmetičkoj industriji. Popularan je sastojak preparata za negu tela i krema za lice. Deluje kao izvrstan emolijens jer omekšava suvu kožu, a pogotovo je preporučljiv u prevenciji nastanka strija, povećavajući elastičnost kože.
Idealan je za izradu balzama i pločica za masažu. Koristi se u kremama i uljima za sunčanje, ne zato što štiti od UV zraka, već zato što stvara lagani film koji i sprečava isušivanje, ali i koji je blago vodootporan. Kakao maslac se topi na temperaturi tela, brzo se upija, hrani kožu, omekšava, štiti od isušivanja i deluje smirujuće.
S obzirom da je kakaovac biljka koja traži posebne uslove, ubedljivo najveći svetski proizvođač kaka je Obala slonovače, koja proizvodi, čak, 37% ukupne svetske proizvodnje.
S obzirom da se u kakau nalazi teobromin, sastojak vrlo sličan kofeinu, savet je da, bar jednu šoljicu kafe dnevno zamenite ovim zdravim i ukusnim napitkom.
Izvor: cokolade.rs
Graviola je listopadno drvo koje se nalazi u istom rodu Annona, kao tropska jabuka. Ima beli cvet, može narasti i do nekoliko metara u visinu sa velikim tamnozelenim listovima izuzetno prijatnog mirisa i to naročito u jutarnjim satima.
Plod je žutozelene boje a unutrašnji mesnati deo je beo, ima ukus sličan jagodi i ananasu, a pomalo je kiselkastog ukusa. Prilagođena je područjima sa visokom vlagom i toplim zimama, dok je temperature niže od +3 °C mogu biti opasne za ovu osetljivu biljku, jer tada plodovi gube na kvalitetu i postaju suvi. Zanimljivo je da se plod ove biljke, jednostavno ne može veštački umnožiti.
Nije utvrđeno njeno precizno poreklo, ali se pretpostavlja da je poreklo biljke iz Srednje i Južne Amerike mada moguće je pronaći čak i u podsaharskim zemljama Afrike te jugoistočne Azije. Poznato je da u poslednje vreme raste i u Venecueli, Kolumbiji, Meksiku, Peruu i na Karibima.
Graviola sastav
Graviola sadrži izuzetno veliku količinu C vitamina, te B1, B2, P vitamine. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Jedinjenje Annonacin se nalazi u semenkama soursopa i to je neurotoksin, koga povezuju sa neurodegenerativnim bolestima. Lišće Graviole sadrži annonamine, što je Aporfin klasa (Aporphine-class) alkaloida, koja sadrži kvaternarno amonijum grupu.
Graviola sadrži brojne biološki aktivne sastojke, kao što su acetogini, alkaloidi, triterpenoidi, flavonoidi, etarska i masna ulja. Pretpostavlja se da su aktivni sasotjci acetogini. Ostali sastojci identifikovani u gravioli su alkaloidi, alifatski ketoni, alkani, alkanoli, masne kiseline, flavonoidi, tanini, steroli, mono- i seskvi-terpenoldi.
Graviola lekovita svojstva
Naučnici iz Južne Koreje su potvrdili da Graviola selektivno ubija ćelije raka, čak 10.000 puta efikasnije od Adriamicina. Oni tvrde da ova tropska biljka etarska i masna ulja, a čuva zdrave ćelije. Ovaj način se potpuno razlikuje od hemoterapije, koja neselektivno uništava sve reporoduktivne stanice.Posebno se navodi efikasnost korišćenja Graviole, kod raka pluća, prostate, dojke, debelog creva i gušterače.
Izučavanje na fakultetu Purdue je dovelo do saznanja, da sastojak iz lišća ove biljke, selektivno i izuzetno precizno ubija stanice raka koje se nalaze između zdravih ljudskih stanica. Hiljade ljudi dnevno umire od posledica različitih oblika raka, dok je potpuno prirodan lek na dohvat ruke.
Osim što ubija efikasno ćelije raka, ima i sledeća lekovita svojstva: pozitivno utiče na gljivice, bakterije, parazite, reguliše visok krvni pritisak, Pozitivno utiče na nervni sistem, blažava nervnu napetost, blagotvorno deluje kod stresa i depresije, popravlja raspoloženje i poboljšava san.
Graviola primena
Višestruko je moguća efikasna primena Graviole i to u vidu: soka, kapsula, praha, infuzije i tinkture. Za primenu kod lečenja najpoznatija je amazonska graviola od koje se koriste semenke, lišće, kora i plod. Plod se može jesti dok je svež u izvornom obliku. Moguća nuspojava korišćenja Graviole, povezana je sa visokom koncentracijom Anonacina.
Izvor: lekovitasvojstva.com
Dobričica, koju srećemo skoro na svakom mestu a najčešće po baštama, u vrtovima, kraj travnjaka, ograda i živica, po voćnjacima i na svim zapuštenim mestima. Pripada familiji usnatica (Labiatae) i po botaničkim svojstvima slična je svojim rođakama žalfiji, nani, lavandi, a naziv joj dolazi od grčke reči glecho što znači ,,biljka nalik metvici”.
Dobričica se lako prepoznaje po svojoj četvorouglastoj stabljici, visokoj od 20 – 40cm i obrasloj maljama, čiji donji deo puzi po zemlji a gornji je razgranat sa listovima koji su naspramni, bubrežasto-srcolikog izgleda, po obodu grubo nazubljeni na dužim drškama. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova, duguljastog levkastog su izgleda i boje plavkaste do svetlo ljubičaste. Cela biljka je prijatnog mirisa i gorko oporog ukusa. Cveta od aprila do juna, a ne retko cvetanje se obnavlja i u jesen.
U hemijskom pogledu najvažniji sastojak biljke čini heterozid marubin, snažni stimulans bronhija. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Takođe, sadrži etarska ulja, tanine, smole, vosak, kao i značajnu količinu vitamina C i kalijumovih soli.
Prema nemačkim autorima važila je kao ,,lekovita trava odvajkada”. Pod geslom ,,protiv svih groznica” , ušla je u medicinsku zbirku recepata još u karolinško doba i već tada je veoma korišćena u lečenju plućnih oboljenja, pre svega tuberkuloze, emfizema i hroničnog bronhitisa. Prema ,,Encyclopedia of HERBS and Their Uses’’ Deni Bauna, dobričica je dobar tonik, aromatik, adstrigens, digestiv, ekspektorans, diuretik. U unutrašnjoj upotrebi koristi se kod katara pluća, sinusitisa, infekcija uha, gastritisa i cistitisa. U spoljnoj primeni koristi se za grgljanje kod upale grla i usne duplje kao i hemoroida. U kulinarstvu mladi listovi biljke koriste se u pripremi supa i variva.
Dobričicu treba brati od maja do avgusta. Najbolje po lepom i suvom vremenu. Vrhovi grančica beru se u cvetu, a list i cvet posebno. Suši se na suvom i promajnom mestu, rasprostrta u tankom sloju ili u sušnici na temperaturi do 350 C. Vreme trajanja osušene biljke je 2 godine.
Recepti sa Dobričicom
Kod hroničnog bronhitisa
20g sveže ubrane dobričice (list i cvet) potopiti u jedan litar mleka (najbolje kozijeg) i kuvati 15-20 minuta. Uzimati toplo po pola čaše uveče pre spavanja ili u vreme napada kašlja ili otežanog disanja.
Za jačanje iscrpljenog organizma
Jednake količine dobričice, pelina, hajdučice, gorke deteline i maslačka (koren) dobro izmešati. Jednu supenu kašiku ove mešavine preliti čašom ključale vode i kuvati poklopljeno još 20 minuta. Procediti i piti po jednu supenu kašiku pola sata pre jela, nezaslađeno.
Kod hipoaciditeta
20g dobro osušenih listova i cveta dobričice preliti litrom ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji pola sata. Procediti i nezaslađeno piti 2-3 čašice dnevno 20 minuta pre jela. U istu svrhu može se koristiti i sok od sveže isceđenih listova dobričice, prethodno proceđen kroz dvostruku gazu, razblažen sa malo vode ili čaja.
Dr Dušan Vujnović
Izvor: Magazin WHITE
Debela koka, Ranjenik, Hermelika, Žednjak, Veliki žednjak, Bobovnjak, Dragušac, Ugas, Ugaš nazivi su za biljku Hylotelephium spectabile iz porodice Krasula. Osim što krasi dvorišta i terase, ova biljna vrsta se od davnina koristi u narodnoj medicini. Prednost Ranjenika ili Debele koke je što se lako uzgaja na osunčanim i ocednim mestima. Veoma dobro uspeva i kada se uzgaja u saksijama i raznim posudama. Njeni cvetovi privlače pčele, bumbare i leptire i predstavljaju izvor hrane za ove korisne insekte pre njihovog povlačenja u zimsko mirovanje.
Cveta od sredine leta do prvog mraza
Pošto je sukulentna vrsta odlikuje se debelim, mesnatim listovima. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Boja listova najčešće je sivozelena, ali zavisi od sorte. Kod nekih sorti listovi imaju ljubičastu nijansu. Ivice lista mogu da budu glatke ili nazubljene. Dužina lista je do osam centimetara. Visina biljke je oko 50cm.
Kod klasičnih sorti boja cvetova je bela do svetloružičasta. Stvoreno je mnogo sorti koje se odlikuju raznim bojama, od bele, roze, do tamno ljubičaste. Mnogo sitnih cvetova sakupljeno je u cvast prečnika do 15cm. Cveta od sredine leta do prvog mraza. Na proleće, kada prođe opasnost od niskih temperatura, potrebno je odseći osušene delove kako bi napravili mesto za nove biljke koje se počinju pojavljivati.
Lako se uzgaja
Debela koka je otporna biljka koja dobro podnosi visoke tepmetarure, sušne periode, niske temperature, čak i naše zanemarivanje. Dobro prezimljava u našim klimatskim uslovima. Tokom zime nadzemni deo uvene, a na proleće ponovo kreće sa vegetacijom. Jedina opasnost koja preti je visok nivo podzemne vode, zabarivanje, preobilno i prečesto zalivanje. Ne podnosi đubrenje azotnim đubrivima jer pospešuju njeno propadanje.
Najbolje je posaditi na osunčano mesto, gde je zemljište rahlo i ocedno. Dovoljno je da se zalije jednom u 15 dana. Zadržavanje vode u zoni korena rezultiraće pojavom truljenja i propadanje biljke. Dobro raste na zemljištu koje je siromašno hranivima. Odlična je vrsta za kamenjare.
Prilikom sadnje u sadnu rupu dodati komposta, humusa. Biljke se sade na razmak od 20 do 30cm. Nakon sadnje obaviti zalivanje.
Najjednostavniji način razmnožavanja je deljenje biljke u kasnu jesen. Takođe, može da se razmnožava lisnim reznicama i reznicama stabljike.
Debela koka u narodnoj medicini
Od davnina Debela koka poštovana je kao izrazito lekovita biljka, ali treba je oprezno koristiti. Razlog tome je što još uvek nema istraživanja njene lekovitosti kao što je to slučaj sa drugim lekovitim biljkama: kamilica, nana, neven i druge lekovite vrste. Bogata je vitaminima, organskim kiselinama, taninima, mineralima i drugim korisnim materijama.
Mnogi narodni travari i homeopate preporučuju da u toku dana pojedete dva do tri sveža lista tokom perioda vegetacije. Na taj način ćete osvežiti organizam.
Jednostavna upotreba listova Debele koke je kada imate problema sa žuljevima, kurijim očima. Dovoljno je da se sa unutrašnje strane lista skine opna, list privije na bolno mesto i zavije.
Upotrebljava se kao lekovita biljka protiv mnogih oboljenja i za čišćenje organizma. Na tom spisku su: sportske povrede, psorijaza, čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, istegnuća, rane, bubuljice na licu, snižava visok holesterol i mnoge druge bolesti.
Za visok nivo masnoća u krvotoku, jetri i čišćenje krvi koristi se preparat sa jogurtom. Samelje se 50g svežih listova i izmeša sa 100ml jogutra. Ovako pripremljen jogurt konzumira se pre doručka tokom deset dana. U zavisnosti od rezultata, može da se napravi pauza i posle još deset dana jesti ovaj jogurt.
Čaj kod problema sa čirom na želucu
Za ovaj čaj uzima se mešavina listova lekovitog bilja. Potrebno je pripremiti: četiri lista Debele koke, tri lista Ranilista, tri lista Čuvarkuće i jednu supenu kašiku Vodopije. Smesa lekovitih biljaka kuva se u tri decilitra vode od 10 do 15minuta. Kada se čaj ohladi potrebno ga je procediti. Konzumira se dva puta dnevno pre obroka.
Rakija od Debele koke
Teglu ispuniti svežim listovima Debele koke i preliti ih rakijom lozom. Ostaviti da odstoji. Listovi mogu da stoje u rakiji do sledeće sezone i upotrebljavamo ovu rakiju kod sportskih povreda, istegnuća, manjih rana. Primenjuje se na taj način što se listovi iz rakije „nalepe“ na ozleđeno mesto i zaviju. Ostavi se da deluju preko noći.
Izvor: agroklub.rs
Cupuacu pripada porodici kakaa. Drvo voćke raste u prašumi severne Amerike, a dostiže visinu od 3.5 do 6 metara. Cupuacu je za starosedioce osnovni izvor hrane tokom kišne sezone, i to već stolećima. Voće je izvana tvrdo, nalikuje kokosu (veće je i slično je lopti za ragbi). Pulpa je kremasta i ima egzotičan ukus.
Srž ove aromatične voćke se koristi za kreiranje raznih poslastice uključujući sladoled, sokove i druge napitke. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Sok se koristi kao energetsko piće i ima isti učinak kao kafa, međutim bez kofeina.
Starosedioci kišnih šuma, osim konzumiranja voća, koriste i cupuacu semenke. One su blagoslovljene od šamana i date narodu kao lek za abdominalnu bol, olakšavanje porodja i podizanje energije parova koji žele imati decu.
Hranjivi sastojci u cupuacu
Tajna snaga ovog voća skriva se u njenim hranjivim sastojcima kojih je na pretek i ima ih više od bilo kog bobičastog voća.
Njen primarni korisni sastojak je fitonutrijent polifenol (theograndins). On ima brojne zdravstvene prednosti. Cupuacu je bogat vitaminima B1, B2, B3 (Niacin), masnim i amino kiselinama, ima minimalno devet antioksidansa (uključujući vitamine A i C), i visoku količinu flavonoida. Osim toga, ova voćka ima kalcijum i selen.
Kombinacija svih ovih sastojaka deluju na podizanje imuniteta, uravnoteženje metabolizma, snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Vitamini i hranjivi sastojci djeluju kao trenutni stimulator energije.
Cupuacu je je kod nas dostupan u obliku soka ili praha. Sokovi se obično mešaju s acai bobicama kako bi se uskladilo delovanje i snizili troškovi proizvodnje, budući da je cupuacu jeftiniji od spomenutih bobica. Sveži sok ili izvorna srž je dakako najbolji način konzumiranja cupuacue.
1...261262263...503Stranica 262 od ukupno 503
