Dr Nestorović: Neobjašnjivi fenomeni – sindrom tudje ruke
Sećate se pojedinih naučno-fantastičnih filmova u kojima ruka počinje da se ponaša potpuno van volje svog “vlasnika”. U ponekim ona čak pokušava da ga udavi ili ošamari. E, pa ovakav fenomen stvarno postoji. Poslednji dokumentovan slučaj je opisan u 55-godišnje Karen Byrne iz Nju Džersija. Njena leva ruka, a ponekad i leva noga odbijaju poslušnost i ponašaju se kao da ih kontroliše neko drugi. Poremećaj se pojavio kada je sa 27 godina imala operaciju na mozgu. Posle operacije, ona je primetila neobično ponašanje leve ruke. Na primer, ona bi vadila stvari iz torbe, a da Karen to nije primećivala. Povremeno joj je otkopčavala dugmad sa košulje. Ponašanje “tudje ruke” nije nimao haotično, ona ima normalnu mišićnu snagu. Oboleli opisuju da se ona ponaša kao da je kontroliše neko drugi, otuda i naziv sindroma. Ponekad ruka (obično se radi o levoj ruci), pokušava da udari “vlasnika”. Kako je ovo moguće?
Neurobiolog Roger Sperry je dobio Nobelovu nagradu 1981.godine za otkriće zašto postoji dominacija jedne strane mozga, kao i otkriće načina na koji mozak rešava probleme. On se sastoji od dve hemisphere, povezane sa tzv. corpusom callosumom. U njemu se nervi ukrštaju, pa ako leva hemosfera kontroliše desnu stranu tela i obrnuto (mada postoje izuzeci). U levoj hemisferi se nalazi centar za govor, a u desnoj centri za orijentaciju u prostoru. U većine ljudi, dominantna hemosfera je leva.
U pacijenata u kojih je prekinut corpus callosum, on je ispitivao način na koji oni rešavaju zagonetne sa kockicama u boji. Oni su imali dosta uspeha sa levom rukom, ali nisu znali šta da rade sa levom. Onda je desna ruka pokušavala da joj pomogne, ali se desna opirala. Rezultat je bio da su se dve ruke tukle, kao deca u svadji. Iz ovoga, Sperry je zaključio da “svaka hemisfera ima svoj sopstveni system svesti, primanja informacija, sećanja, razmišljanja, želja i emocija”. U surovoj ironiji sudbine, Sperry je umro od neurodegenerativne bolesti, iste one koja često dovodi do poremaja koordinacije hemisfera.
U knizi “The Blank Slate: The Modern Denial of Human Nature (2002), Steven Pinker piše da kada hirurg preseče corpus callosum i razdvoji hemisfere, svaka od njih nastavlja da se ponaša kao da ima svoju volju, ne obazirući se na funkcionisanje druge. Leva hemisfera stvara lažnu sliku ponašanja, bez znanja desne. Ovo značli da mi imamo dva mozga u svojoj glavi, svaki sa sopstvenom svešću. Nemamo nikakvu ideju o tome zašto je to tako. U radu neurologa i genetičara Tim Yua iz Bostona, pokazano je da se ovaj sindrom javlja često u pacijenata koji imaju mutaciju genu koji izaziva karcinom debelog creva. Ovaj gen dovodi u mozgu da prekida komunikacije izmedju hemisfera. Kako je moguće da gen za karcinom debelog creva prekida vezu izmedju neurona?Pri tome, pacijenti sa odsustvo corpus callosuma nemaju višu učestalost carcinoma debelog creva od drugih. Zašto ovi pacijenti imaju i skoliozu (krivu kičmu)? Očigledno je da više saznanja dovodi do više dilema.
Još je zanimljiviji slučaj sijamskih bliznakinja Kriste i Tatjane, čiji su mozgovi spojeni baš u ovom delu. One mogu da vide kroz oči one druge, ali i da znaju misli druge bliznakinje. One dele i osećaj bola. To znači da čak i potpuno različiti mozgovi mogu da komuniciraju preko corpus callosuma. Ovo otvara neobične dileme. Da li možemo povezati dva mozga “bežično” ili sa kompjuterom? Sve je više dokaza da je naš mozak u stvari kvantni kompjuter (ili dva kompjutera?), ali o tome uskoro više.
