Stariji čovek koji je oboleo od koronavirusa dobio je dijagnozu sindroma nervoznih creva, a kako se navodi, ovaj sindrom se prvi put pojavio kao simptom korone.

Lekari u Japanu su lečili pacijenta (77) od koronavirusa i on je odmah po dijagnostikovanju bolesti počeo da se žali na anksioznost i nesanicu.

Ovo je lekarima ukazalo na sindrom nervoznih creva, jer je pacijent napomenuo kako mora da se kreće, jer ako to ne radi, ima problem sa probavom, prečesto pražnjenje.

“Pre koronavirusa nikada nije imao problem sa sindromom nervoznih creva, niti sa crevima uopšte”, rekli su lekari.

Velike gužve i prethodnih dana stvarale su se ispred naših kovid ambulanti jer je sve više onih koji se javljaju sa simptomima stomačnog virusa, za koje se potom ispostavilo da su kovid pozitivni.

Doktor Aleksandar Stojanović, direktor doma zdravlja “Dr Milutin Ivković”, u emisiji Jutro na Prvoj televiziji objasnio je kako se pacijenti sa bolovima u stomaku ispostave kao kovid pozitivni pacijenti.

“Virus je ponovo mutirao. Ljudi koji su tokom jula, avgusta i septembra dolazili sa letovanja, uglavnom iz Crne Gore, imali su problema sa stomačnim tegobama”, rekao je on i dodao da se u posledne vreme mnogo njih javi svom lekaru u domu zdravlja sa problemima sa stomakom i dehidratacijom, da bi se potom ispostavilo da su pozitivni, te se oni iz zelene zone premeštaju u crvenu.

“Virus sada deluje i na stomačne probleme. Moj apel je već dva dana da svi pacijenti koji osete bilo kakve tegobe ne čekaju po dva–tri dana da ih to prođe kod kuće, već da dođu u dom zdravlja, koji je prva linija fronta kovida”, rekao je on, rekavši da su 90 odsto tih ljudi koji dolaze pozitivni zapravo nevakcinisani građani.

…i kod igrača Crvene zvezde

“Novi sojevi virusa korona imaju i nove karakteristike. U početku smo mislili da se radi o stomačnom virusu, zbog učestalih proliva, jer nisu imali problema sa plućima. Ali, kada su im uzeti brisevi bili su pozitivni. Lakša je klinička slika, moraće da pauziraju dve do tri nedelje”, rekao je dr Miljko Ristić.

I ostali lekari se slažu da dijareja može biti jedan od simptoma kovida, na koji se u prvi mah ne posumnja.

Prof.dr Milorad Jerkan, direktor doma zdravlja u Nišu, izjavio je, da nešto nalik stomačnom virusu, i te kako može ukazivati na koronu. Ovaj simptom, kako kaže, može biti karakterističan za sportiste.

“To je tačno, dr Miljko Ristić je iskusan sportski lekar i potpuno sam saglasan u vezi sa ovim što je rekao. Čim se javi nešto kao stomačni virus, naravno da treba ispitati odmah o čemu se talno radi, i da li je u pitanju kovid ili nešto drugo. Inače, ovaj simptom generalno nije toliko karakterističan za samu koronu, on se sporadično javlja, ali svaku sumnju treba otkloniti. Sportisti mogu biti na udaru, oni neredovno jedu, uzimaju čvrstu hranu, a virus lako dođe do creva i tako se javlja proliv. Takođe se može desiti i zbog fizičkih napora. Dakle, sve što se javi od simptoma proveriti detaljno o čemu se radi”, kaže profesor Jerkan, koji je takođe sportski lekar.

Dr Danijela Cvetković, specijalista opšte medicine, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih, tvrdi da su najčešći simptomi kovida povišena temperatura, mučnina, pa gubitak apetita, ali da se mogu javiti i ređe stolice.

“Mi imamo pacijente sa simptomima kao što su povišena temperatura, može se javiti uz to i mučnina, gubitak apetita, prolivaste stolice, ili stolice više puta u toku dana. Međutim, sa takvim simptomima koje mogu biti raznih priroda, ako ide i temperatura onda pacijent ide odmah u kovid ambulantu. Kod pacijenata se Covid-19 različito ispoljava, najčešće imamo kašalj, nedostatak vazduha, gubitak mirisa i ukusa, povišenu temperatura, bar jedan od ovih simptoma se javi. Međutim, ako pacijent bude negativan na kovid i antgenski i PCR a ima povišenu temperaturu, bolove u stomaku, grčeve…. radimo brzu laboratorijsku dijagnostiku koja nam je od velikog značaja. Ako postoji veći broj leukocita, visok CRP tu može da se posumnja da se radi o nekoj akutnoj abdomenalnoj bolesti. Naravno, pričamo o pacijentu koji nije pozitivan na koronu. Onda to može biti upala slepog creva, žučne kese ili slično. Dakle, koji god simptom da se javi odmah se javite lekaru kako bi se na vreme utvrdilo tačno o čemu se radi”, kaže dr Cvetković.

Kako lekari objašnjavaju, važno je javiti se na vreme, i ako je korona. pitanju, ili neka druga bolest. Dati ciljanu terapiju na vreme od velikog je značaja.

Izvor: b92.net

Lekovite biljke koriste se u narodnoj medicini još od antičkih vremena, a kroz istoriju smo naučili jako mnogo o pozitivnim učincima biljaka na naše telo. Pojedine vrste lekovitog bilja zaista nas mogu izlečiti. Ovo je 20 najvažnijih lekovitih biljki!

Naravno, samo lekovito bilje i narodna medicina ne mogu rešiti svetske zdravstvene probleme. Ali čak i sada, tretmani lekovitim biljkama su jako popularni. Nasledili smo znanje o ovim biljkama od naših predaka koji su pažljivo prikupljali podatake o njima, a zatim ih vekovima koristili prilikom lečenja mnogih bolesti, piše Pixelizam.

Ovo su neke od najčešće korišćenih lekovitih biljaka u narodnoj medicini širom sveta:

1. Aloe vera

Ova biljka je bila poznata kao Ghrita Kumari (ona koja donosi hranu i dugovečnost) još pre 5.000 godina u Indiji, gde se često koristila u ajurvedskoj medicini. Aloe vera sadrži više od 240 hranljivih i lekovitih sastojaka! Među njima su vitamini (C, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folna kiselina), minerali (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe), antioksidansi, aminokiseline, enzimi, antrakinini, lignini, saponini, steroli…

Aloe vera podstiče probavu, neutrališe kiseline u želucu, pomaže kod dugoročnog lečenja gljivičnih infekcija kože, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa i dijareje. Ona prodire kroz zidove probavnog trakta, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga.

Aloe vera smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija. Ona poboljšava rad jetre, reguliše i snižava nivo šećera u krvi, jača srčani mišić, snižava holesterol i krvni pritisak i stimuliše imuni sistem. Kao dodatna terapija smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije. Ona ublažava simptome astme i alergija. Takođe se koristi za tretmane na suvoj, osetljivoj i oštećenoj koži.

2. Anđelika

Ova biljka uglavnom raste na vlažnom tlu, kao i na livadama ili u blizini reka i jezera. Korenje, lišće i semenke anđelike su bogati snažnim lekovitim svojstvima. Oni sadrže angelicin, eterična ulja, tanin, organske kiseline, pektine i smole.

Koren se koristi za probavne smetnje, dijareju, nadutost, bol u stomaku i grčeve, gastritis, enteritis i kolitis. Ona takođe pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Ima jako antibakterijsko delovanje, a to može pomoći kod bronhitisa, kašlja, gripa i prehlade.

Seme ove biljke je poznato kao snažan diuretik. Listovi se koriste u tradicionalnoj medicini za izradu lekovitih tinktura za želudačne probleme.

Anđelika se takođe koristi za čišćenje krvi, gubitak apetita, grčeve u stomaku i glavobolju. Ona ima pozitivan učinak na mišiće, nervni sistem, creva i disajne organe. Takođe, uklanja osećaj umora, deluje protiv nadimanja i nepravilne menstruacije.

3. Arnika

Arnika, takođe poznata kao brđanka, veprovac, vučji zub i moravka, raste na

Arnika se koristi za zaustavljanje krvarenja na svežim ranama, protiv iscrpljenosti, bolesti srca i moždanog udara. Ona podstiče bolje dojenje za dojilje, umanjuje znoj, reguliše urin kod dece i olakšava menstruaciju.

Preporučuje se korišćenje s oprezom, jer velike količine mogu izazvati neugodne nuspojave.

4. Bela imela

Bela imela je biljka koja se spominje u mnogim nordijskim i keltskim legendama. Stari Evropljani joj pripisuju božanske osobine – muškost, plodnosti i ljubav.

Aktivni sastojci imele su polipeptidi, flavonoidi, lignini i biogeni amidi.

Koristi se za bolesti srca, reguliše krvni pritisak, zaustavlja krvarenje iz nosa, vrtoglavicu i grčeve. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, teskobu i otežano disanje. Ona igra važnu ulogu u prevenciji moždanog udara. Bela imela ima učinke i protiv raka. Osim toga, naučne studije su potvrdile da ova biljka olakšava bolove i smanjuje nuspojave kod hemoterapijei do 80 odsto.

5. Uskolisna bokvica

Uskolisna bokvica se često smatra običnim korovom na obrađenom zemljištu, iako su korenje, lišće i semenke u narodnoj medicini poznate kao lekovito bilje.

Ona sadrži flavonoide, organske kiseline, tanine, enzime, sluz, šećer i vitamin C.

Koristi se u lečenju bolesti disajnih organa, astme, upale pluća, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac. Koristi se i prilikom uboda insekata ili zmijskog ugriza, ogrebotina i posekotina… Uskolisna bokvica može pomoći kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike.

6. Bosiljak

Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve imaju različit izgled i ukus. Raste u raznim delovima sveta, a izvorno se uzgajao u tropskoj Aziji. Prvi zapisi o bosiljku pronađeni su u starom Egiptu, a stari su 4.000 godina!

Nadzemni deo biljke sadrži eterična ulja, tanine, glikozide, saponine, minerale i šećer. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol i kamfor. Semenke sadrže trigliceride, karoten i rutin.

Koristi se za lečenje upale (u želucu, crevima, grčevi u stomaku), kašlja, astme i bolesti urinarnih organa (bubrega, mokraćne bešike). Takođe se koristi i za umirenje nerava, nesanicu i protiv nesvestice. Bosiljak povećava seksualni nagon.

Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka ima blagotvoran učinak na imuni sistem. Sveže lišće i ulje imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija. Bosiljak se može koristiti i lokalno – lišće stavite na ranu kako bi sprečili bakterijske infekcije.

7. Breza

Breza je uvek bila cenjena biljka u mnogim zemljama širom sveta, a posebno kod Indijanca i na Sibiru. U 12. veku cvet breze preporučivao se protiv rana i čireva. Matioli, italijanski lekar iz 16. veka, otkrio je izvanrednu učinkovitost breze protiv kamena u bubregu i bešici.

Sok, listovi i kora se koriste u narodnoj medicini. Listovi i pupoljci sadrže saponin, tanin, eterična ulja, saharozu, betulin, smolu i vitamin C. Breza takođe sadrži materije koje imaju lekovita i antiseptička svojstva, a često se koristi protiv bolesti kože.

Breza pomaže kod svih vrsta kožnih bolesti: akni, bubuljica, dermatitisa i ekcema. Sok i vino breze su odličan lek za aterosklerozu, gojaznost, kamen i druge bubrežne bolesti, dok čaj od brezinog lišća pojačava izlučivanje mokraće, odstranjuje kiselinu iz organizma i leči groznicu i reumatske bolesti.

8. Broćika

Broćika, poznata i kao prilip, broćenika, broćenica, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača i turica, je biljka puzavica koja raste na zemlji, ali i na drugim biljkama. Sadrži eterična ulja, flavonoide, saponine, tanine i organske kiseline.

Pomaže kod grčeva, podstiče znojenje i mokrenje. Ona ima pozitivan učinak na nervni poremećaj, epilepsiju i teskobe. Koristi se za probavne smetnje, upale bešike i bubrega, bolesti slezine i pankreasa, bolno mokrenje i žuticu.

9. Hajdučica

Hajdučica (ženska bokvica, bokvica, žilovnjak, trputac) se koristila još pre 5.000 godina u Kini za lečenje mnogih bolesti. Ona sadrži sluzi, silicijumovu kiselinu, aucubin i antibiotička jedinjenja.

Najpoznatije korišćenje ove biljke je u lečenju kašlja, ali je učinkovita za sve bolesti disajnog sistema. Ona pomaže svim disajnim organima, posebno kod bolesti koje karakteriše pražnjenje sluzi. Preporučuje se kod kašlja, astme, upale pluća, pa čak i tuberkuloze. Naučnici su otkrili da hajdučica stvara averziju prema pušenju i smanjuje želju za nikotinom. Dakle, čest je sastojak u sredstvima koja se koriste za odvikavanje od pušenja.

Sok ženske bokvice ima antibakterijska svojstva, tako jaka da joj čak i ne treba konzervans za očuvanje, jer se ne kvari. Hajdučica sadrži antimikrobna jedinjenja učinkovita protiv stafilokoki, streptokoki i Clostridia – bakterije odgovorne za infekcije kože, gnojne angine i tetanus.

10. Crvena detelina

Crvena detelina je biljka poreklom iz Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike, ali sadi se i naturalizovana je u mnogim drugim područjima u svetu.

Sadrži trifolin i vitamin C, a koristi se kao zaslađivač u biljnim čajevima, kao i za bolesti limfnog sistema, kašlja, astme i prehlade. Takođe se koristi u narodnoj medicini u Indiji protiv grčeva, za iskašljavanje, kao sedativ i kao protivupalno sredstvo.

11. Cikorija

Cikorija (konjska trava, modrica…) je biljka sa svetlim plavim cvetovima, a retko sa belim ili ružičastim, koja raste svuda kao korov, pored puteva i staza, na pašnjacima, livadama ili uz ivice šuma.

Korenje, cveće i lišće koriste se u narodnoj medicini. Cikorija sadrži fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belančevinaste materije, šećer, smolu i mnogo kalijuma.

Čaj od cikorije se koristi kao lek za bolesti jetre, slezine, bubrega i žuticu. On podstiče izlučivanje mokraće. Sveži sok napravljen od lišća, cveća i korena čisti krv. Takođe se koristi za lečenje depresije i hipohondrije. Deluje protiv ekcema, potkožnih čireva, protiv dečjih parazita, suzbija groznicu, ublažava oticanje i podstiče rast kose.

12. Čičak

Čičak izvorno dolazi iz Evroazije, ali se sada može naći u većini delova sveta.

Semenke, korenje i lišće se koriste u narodnoj medicini, lišće dok je još mlado, a seme kada je zrelo. Ova biljka sadrži proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterična ulja i puno vitamina C.

Sok napravljen od čička je izvrsan za bolesti jetre. Podstiče izlučivanje žuči, pomaže kod dijabetesa. Čaj od čička čisti krv. Sveži sok koji se dobija iz korena se koristi za lečenje lišajeva, potkožne čireve, akne, opekotine i otvorene rane. Čaj od semenki je dobar protiv bubrežnog kamena, podstiče mokrenje i reguliše menstruaciju. Seme čička se koristi za čičkovo ulje, koje se tradicionalno koristi kao lek za perut i gubitak kose.

13. Mlečni čkalj

Mlečni čkalj je poznat po mnogim imenima kao što su gujina trava, beli stričak, gospin trn, divja artičoka, magareća salata, sekavica, šarena badeljka… Često se poistovećuje s čičkom.

U narodnoj medicini se koristi samo njegovo zrelo voće i jako retko lišće. Ova biljka je u upotrebi više od 2.000 godina i uglavnom se koristi za čišćenje i regeneraciju jetre. Seme sadrži trigliceride, eterična ulja, smole, sluzi, tiramine, histamine, bakar i selen.

Zahvaljujući prisutnosti tiramina, mlečni čkalj povećava krvni pritisak. Koristi za lečenje astme, glavobolje i osipa. Već se dugo koristi protiv dijabetesa, nepravilne stolice, za lečenje hemoroida i drugih sličnih bolesti. Indijanci su ga koristili za lečenje čireva i kožnih bolesti. Neke preliminarne medicinske studije čak pokazuju da se mlečni čkalj može koristiti u sprečavanju rasta ćelija raka prostate.

14. Čuvarkuća

Kada se priča o lekovitom bilju, gotovo je nemoguće zaobići čuvarkuću koja je poznata ljudima već hiljadama godina, lako se prepoznaje po svojim debelim mesnatim listovima i cvetovima u obliku zvezde.

Ova biljka sadrži polisaharide, tanine, sluz, flavonoide, alkaloide, smole, kalcijumov malat, trigliceride, mravlju i jabučnu kiselinu.

Čaj od čuvarkuće potiče izlučivanje mokraće i pomaže kod dijareje. Pomaže kod teških menstruacija, dizenterije krvi i infekcije uha. Sok se koristi za lečenje opekotina, uboda insekata, kurjih očiju, bradavica i sunčevih pega.

15. Maćuhica

Lekovito bilje može ponekad biti prerušeno i u prekrasno poljsko cveće. Maćuhica (dan i noć, viola, gospina ljubičica, poljska ljubičica, trobojna ljubičica…) je uobičajeni evropski divlji cvet koji ima i lekovita svojstva.

Raste u planinskim područjima, uglavnom na suvim, stenovitim područjima. Samo se divlja podvrsta s malim cvetovima (8-14 mm) koristi za narodnu medicinu. Maćuhica sadrži flavonoide, eterična ulja, vitamin C, karotenoide, kumarin, sluz i minerale.

Koristi se za lečenje kožnih bolesti, svrbež, reumatizam, giht, žuticu, hronični bronhitis, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.

16. Divizma

Divizma (divlji tabak, žutocvet, vučji rep…) raste na sunčanim kamenitim brežuljcima i stenovitom tlu. Poreklom je iz Evrope, severne Afrike i Azije, a uvezena je u Ameriku i Australiju. Cveće i lišće se koriste u narodnoj medicini.

Sadrži sluz, saponine, šećer, kumarin, beta-karoten, flavonoide i eterična ulja.

Divizma se koristi protiv kašlja, prehlade, promuklosti i reumatizma. Vrlo je dobra za plućne bolesti, hemoroide, jetru, slezinu i kašalj. Listovi su se ponekad i pušili protiv plućnih bolesti (u tradiciji Indijanaca). Ulje od cveća se dugo koristi protiv uhobolje, promrzlina, ekcema i drugih spoljnih rana.

17. Dobričica

Dobričica, poznata i kao niski bršljan, dobričava trava ili mesečnjak, ima brojna lekovita svojstva, a koristi se kao dodatak salati u mnogim zemljama širom sveta.

Sadrži holin, eterična ulja, saponine, tanine, smolu, sirćetnu i vinsku kiselinu.

Dobričica se koristi u tradicionalnoj medicini već hiljadama godina. Ona posebno dobro deluje na disajne organe i lečenje bolesti vezane za njih: sluz u plućima i grlu i bronhijalnu astmu. Ona ima pozitivan učinak na nervni sistem, bori se protiv parazita, podstiče menstruaciju, ublažava probleme želuca i creva. Ona takođe reguliše holesterol.

Iako se koristi kao salata i biljni lek već hiljadama godina, savetuje se da se koristi s oprezom (jer nije dovoljno naučno ispitana). Ova biljka je otrovna za stoku i konje.

18. Dragoljub

Dragoljub je cvetnica koja je izvorno rasla u Andima Bolivije i Kolumbije, a kasnije je naturalizovana u delovima SAD. Danas se može naći u mnogim vrtovima širom sveta kao ukrasna biljka.

Ova biljka sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Svi delovi su jestivi, a cvetovi se obično dodaju u salatu kao zdravi ukrasni sastojak.

Koristi se za infekcije mokraćnog sistema i upale mokraćne bešike, za hronične bolesti bubrega, zarazni bronhitis i respiratorne infekcije nakon gripa. Takođe se koristi za poboljšanje metabolizma i za borbu protiv nadutosti.

19. Ehinacea

Ehinacea (rudbekija) je severnoamerička biljka koju su Indijanci koristili za razne lekovite svrhe, uključujući i protiv bolova, prehlade i zubobolje.

Sadrži ehinacin, eterična ulja, smole, fitosterole, alkaloide, skrob, šećer, glukozide s antibakterijskim učinkom, inuline i vitamina C.

Koristi se kao imunostimulans: jača imunitet organizma povećanjem proizvodnje antitela i leukocita u krvi. Deluje kao antiupalni agens i zaustavlja širenje bakterija. Koristi se za lečenje kožnih rana: akne, opekotine, ekceme, upala kožnih žlezda i uboda insekata. Podstiče jetru i bubrege u procesu detoksikacije. Takođe se koristi protiv dečjih bolesti, herpesa, gripa, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnog sistema.

20. Glog

Glog  je biljka koja se koristi za izradu kineskog fermentisanog pića, a njegovi ostaci pronađeni su čak i u 9.000 godina starim posudama!

Sadrži eterična ulja, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilkolin i kolin u cvetovima. I voćni deo sadrži organske kiseline, steroide, vitamin C, karoten, tanine, flavonoide, acetilkolin i selen.

Glog je jedna od najvrednijih biljaka za bolesti srca. Ona jača i reguliše rad srca. Učinkovito reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi pomaže srčanom mišiću. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti i nesanice. Takođe se koristi u borbi protiv upale pluća, gripa, kašlja i bronhitisa. Glog je važan i za osobe koje su doživele srčani udar, jer poboljšava protok krvi u srčani mišić. Njegove bobice se koriste protiv kamena u bubregu i gihta.

Autor: pixelizam.com

O tome kakav je dr Branimir Nestorović svedoči i komentar jedne žene ostavljen na Fejsbuku:

“Duša naša predivna. Lečio je sestru i mene godinama i izlečio. Na Avali u dečjem stacionaru za plućne bolesti bio je asistent profesoru Martinoviću.

Noću na dežurstvu okupi svu dečurliju i zaposlene sestre i igra ćorave bake. Sutradan ribanje kod glavne sestre. Šmeker.

Radio mi Pirkeove prome, imam ožiljak na ruci. To se na plamenu zapali neki instrument nalik šilu i time naprave rupice na podlaktici.

Držale me sestre za ruke i noge. Urlala! Kad je završio rekla sam mu – Idi Bane u pi*ku materinu – onako mala, pet godina…

A on me uzeo na krilo i kaže – Aj važi al me prvo cmokni – i poče i on da plače”