Srpska pravoslavna crkva i mi vernici 4. decembra slavimo Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.

Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine.

Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava. Današnji praznik je i slava manastira Hilandar.

Narodna verovanja i običaji

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća.

U takovskim selima je bio običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

U nekim mestima se zadržao običaj da na Vavedenje nerotkinje odu da prespavaju u manastir, kako bi im Bogorodica podarila porod. Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu.

Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično. Takođe, ne bi trebalo raditi po kući, prati veš, peglati i slično, sve žene treba da praznuju dan svoje zaštitnice.

Svetu Prečistu svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju, veruje se da Bogorodica na današnji dan uslišuje sve molitve.

Molitva Presvetoj Bogorodici koja se izgovara na Vavedenje:

– Kome ću zavapiti, i kome ću u svojoj nevolji priteći, ako ne Tebi, Carice Nebesa? Ko će čuti moj plač, i uzdahe moje primiti, ako ne Ti, Preneporočna, Nado hrišćana i Utočište nas, grešnika? Ko će nas, osim Tebe, u nesrećama našim zaštititi? Usliši jecaje moje i prikloni uho Svoje ka meni, Vladičice i Majko Boga mojega! Ne prezri onoga što traži Tvoju pomoć, i ne odbaci mene grešnog, Carice Nebeska! Nauči me da izvršavam volju Sina Tvojega i podari mi želju da svagda sledim Njegove zapovesti. Ne odstupaj od mene zbog mog roptanja u bolesti, radu i nedaćama, nego ostani Mati i Pokroviteljka meni, malodušnom, Carice moja Preblaga i Usrdna Zastupnice! Svojim zastupanjem pokrij moja pregrešenja, zaštiti me od vidljivih inevidljivih neprijatelja, umekšaj srca onih, što mi smišljaju zlo i zagrej ih ljubavlju Hristovom.

– Meni pak nemoćnom podari Tvoju svemoćnu pomoć da pobedim svoje grešne navike kako bih, očišćen pokajanjem i sledeći vrlinski život, u zajedništvu sa svetom Crkvom proveo sve ostale dane mog zemnog tuđinovanja. Stani ispred mene, Nado svih hrišćana, u času okončanja moga i ukrepi moju veru u teškom i samrtnom času. Prilikom mog odlaska uznesi za mene, mnogogrešnog u ovom životu, Tvoje svemoćne molitve, da bi me Gospod opravdao i učinio pričasnikom Svojih beskonačnih radosti. Amin.

Nikola Tesla je koristio drevnu sanskritsku terminologiju i znanje o prirodnim fenomenima, tvrdi u članku posvećenom fenomenu “slobodne energije” Tobi Groc iz Centra za elektromagnetne studije u Koloradu.

Do 1890. godine Nikola Tesla je već stekao svetsku slavu zahvaljujući svojim otkrićima svetlosnog luka, strujnog motora, sistema proizvodnje i prenosa električne energije, kao i generatora visokofrekventne struje. Međutim, Tobi Groc tvrdi da je slavni naučnik bez obzira na svoja brojna i značajna otkrića bio opsednut samo jednom željom – da pronađe način kako da se beskonačno eksploatiše tzv. “slobodna energija”. O tome 1891. godine sam Tesla piše: “U budućnosti, naše mašine će se napajati iz bilo koje tačke univerzuma. Svuda u svemiru postoji energija. Da li je ona statička ili kinetička? Ako je statička, šteta za nas; ako je kinetička, onda je samo pitanje vremena kada ćemo otkriti energetski točak prirode.”

O fenomenu energetskog točka prirode upravo govore drevne Vede. S njenim čuvarima – indijskim i nepalskim učiteljima, Nikola Tesla se prvi put susreo nekoliko godina kasnije, u Njujorku.

Vede predstavljaju veličanstvenu zbirku himni, molitvi, priča i istorijskih beležaka, naučnih beseda i otkrića koja su stara najmanje pet hiljada godina. U Vedama se nalaze prve predstave o materiji i antimateriji, čak i predstava o tome da se materija sastoji od atoma. Pisane su na snaskritu, jednom od najstarijih jezika sveta. Tobi Groc je uveren da se jedino poznavanjem Veda i sanskrita mogu objasniti Teslini pogledi na prirodu univerzuma i na pojam elektromagnetizma. Kao najveću potporu tezi o Teslinom poznavanju sanskritske terminologije, Groc navodi do sada malo poznatu belešku Nikole Tesle napisane 13. maja 1907. godine pod nazivom “Najveće čovekovo dostignuće”, u kojoj između ostalog piše: “Još u najdavnija vremena čovek je otkrio da celokupni, čulima dostupan svet dolazi iz prvobitne supstance, iz akaše koja oživljena stvara pranu, to jest kreativnu silu.”

Po rečima drugog Teslinog biografa Lelanda Andersona, o akaši i prani Nikola Tesla je učio od indijskog mudraca Svamija Vivekanande, koji je Sjedinjene Države prvi put posetio 1893. godine.

Tobi Groc navodi da postoji nekoliko pisanih svedočanstava o susretu Nikole Tesle i Svamija Vivekanande. O prvom susretu sa slavnim naučnikom srpskog porekla Svami beleži: “Nikola Tesla, veliki naučnik, specijalista na polju elektriciteta, bio je vrlo impresioniran indijskom teorijom krugova i samkha kosmogonijom. Njega je zaitrigirala moguća veza indijske teorije o materiji i energiji sa naučnim otkrićima moderne fizike”…

Tobi Groc gotovo je sasvim uveren da je slavna francuska glumica Sara Bernar zaslužna za prvi susret srpskog genija i indijskog velikana mudrosti. U predstavi “Iziel”, francuskoj pozorišnoj verziji o životu Bude, Sara Bernar je tumačila glavnu ulogu. Posle predstave ona je organizovala prijem za odabrano društvo, a među pozvanima su bili Svami Vivekananda i Nikola Tesla.

U pismu prijatelju od 13. februara 1896. godine Vivekananda piše: “Sara Bernar, poznata francuska umetnica, izrazila je veliko divljenje Svamijevom učenju. Gospodin Tesla je s pažnjom slušao moju besedu o Vedama, naročito dok sam objašnjavao pojmove: akašu, pranu i kalpasu. Na kraju je s oduševljenjem rekao da su to teorije koje savremena nauka mora uzeti u obzir i bio je uveren da se matematičkim putem može pokazati povezanost sile i materije s potencijalnom energijom. Posetiću ga sledeće nedelje da vidim njegovo matematičko rešenje.” Vivekananda je s razumljivim uzbuđenjem očekivao drugi susret sa Teslom. Znao je, ako bi Tesla uspeo da dokaže ono što zovemo materija, to ne bi bilo ništa drugo do obična potencijalna energija, a Vede bi bile priznate kao osnov moderne nauke, tj. kosmologija Veda bila bi položena u temelje modernog znanja.

Harmonija između teorija Veda i zapadne nauke objašnjava se sledećim jednakostima: braman = apsolut, mahat ili ishvara = primarna kreativna energija, prana = energija, akasa = materija. Po istraživanju Tobi Groca, Tesla je shvatio sanskritsku terminologiju i filozofiju, i zaključio da je ona dobar put da se objasne fizički mehanizmi univerzuma. Ostaju zanimljiva pitanja: da li su se Tesla i Vivekananda uopšte sreli; da li je Tesla uspeo da matematički dokaže ono što je s uzbuđenjem indijski mudrac priželjkivao.

Po svemu sudeći, Tesla nije uspeo da matematičkim putem dokaže identičnost energije i materije. Da jeste, smatra Groc, Vivekananda bi svakako to zabeležio. Svet će, koliko je poznato, matematički dokaz skoro istovetnih principa dobiti tek deset godina kasnije, kada je Albert Anštajn objavio teoriju relativiteta za koju su na Istoku znali pre pet hiljada godina.

Nikola Tesla je nastavio da izučava indijsku i vedsku filozofiju. Jedan od dokaza je i pismo koje je 20. maja 1902. godine uputio Tesli njegov poštovalac i slavni kolega Lord Kelvin. Između ostalog u njemu piše: “Ne znam kako da Vam zahvalim na divnim knjigama koje ste mi poslali, posebno zahvaljujem za Molitve Bude i Spaljeni hram”.

Na jednom predavanju po povratku u Indiju, Svami Vivekananda će od svih susreta sa slavnim naučnicima pomenuti samo susret s Teslom: “Nekoliko najboljih naučnika sveta mi je reklo koliko su Vede dragocene i racionalne u zaključcima. Jednog od njih znam lično, jednog koji nikada nije imao vremena da jede ili napušta svoju laboratoriju, ali koji je umeo satima netremice da sluša moja predavanja o Vedama. Govorio mi je da mu se one čine tako bliske zaključcima kojima moderna nauka stremi”.

Izvor:teslina-purpurna-ploca.rs

Imunitet je najvažniji u zimskom periodu. Dr Nestorović otkriva kako da ga sačuvate

Svedoci smo da imunitet u današnje vreme predstavlja bitnu kariku ne samo u očuvanju zdravlja, već i opstanka u vreme pandemije koronavirusa. Ključnu ulogu, naravno, igra činjenica u kakvom je stanju naš imunitet. Naročito kad dođe zimski period, kad je svaki organizam sklon padu imuniteta.

Ljudima savetuje da se ne vode naučnim radovima, već ličnom intuicijom.

– Postoje tri tačke intuicije – stomak, srčana intuicija koja vam govori da li vam se nešto sviđa i moždana ili najgluplja – inhibirana uticajem vaspitanja – poručuje.

– Mislim da ljudi nedovoljno znaju šta im koristi i šta im šteti. Sad kad je bila korona niko nije pričao o jednostavnim lekovima kao što su cink, crna zova i ulje čička. Svi znamo kako to deluje ali ipak tražimo samo lekove – kaže dr Nestorović i dodaje – Ko je paničar u ovo vreme njemu mozak odmaže, a poznato je i da pozitivno razmišljanje produžava život za 5 godina. Mi sve to znamo, ali nije baš lako da se usvoji pozitivno razmišljanje. To ne ide po receptu, treba da se radi na tome. Postoje tehnike kao što su meditacija ili akupunktura, koji nam pomažu da naučimo da koristimo naš mozak – kazao je profesor Nestorović.

Šta je najbolje protiv virusa i prehlade?

• Spavajte dovoljno

• Balansirajte ishranu

• Koristite med, nanu i sirup ili sok od zove

• Nadoknadite vitamin D u zimskim mesecima

• Jedite povrće i voće, a naročito crno voće

• Uzimajte suplemente cinka

• Pojedite jedan brazilski orah nedeljno

• Konzumirajte ribu

• Slobodno se krećite i spavajte na hladnom

– Kada se pomene crna zova, mnogima deluje nepoznato, ali zapravo, reč je o našoj domaćoj zovi (Sambucus nigra). Od nje je, za jačanje imuniteta – kako navodi doktor, dobro koristiti domaći kuvani sok, ili piti sok od ceđenih svežih plodova.

Značajnu ulogu igraju vitamin D i Cink

Doktor izdvaja i vitamin D kao značajan jer, kako navodi, između oktobra i aprila, na našoj geografskoj širini, nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina pa se mora unositi dodatno.

– Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci pa tako, tokom januara, kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element, jer se pokazalo da suplementacija, odnosno dodaci ishrani nisu tako efikasni – rekao dr Nestorović uz opasku da se recimo cink mora uzimati u vidu suplemenata i to u dozi od 10 do 15 mg dnevno za odrasle.

Kada je reč o selenu kako bismo ga imali dovoljno, potrebno je da pojedemo jedan brazilski orah nedeljno.

Doktor podseća na jednu studiju koja je rađena u Kini i u kojoj je učestvovalo 800.000 ljudi koji su jeli kuvanu ribu osam nedelja. Oni koji su kuvanu ribu jeli samo dva dana uspeli su da znatno pojačaju imunitet.

Fizička aktivnost

Profesor Nestorović napominje i da je fizička aktivnost jedna od glavnih imuno-stimulatora. Preporučuje umerenu fizičku aktivnost, u vidu svakodnevne šetnje, ili umerenog vežbanja.

Izvor: najzena.rs

Iako nutricionisti naglašavaju važnost raznovrsne ishrane, ipak podsećaju da je poželjno što češće jesti ribu, naročito ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, u koju spada i tunjevina.

Sastojci:

250 g tunjevine iz konzerve
300 g paradajza
100 g zelenih maslina
100 g crnog luka
50 g krutona
1 glavica zelene salate
1 čen belog luka
so, bosiljak, peršunov list
1 kašika maslinovog ulja
80 ml soka od grejpfruta

Priprema:

Tunjevinu iscediti od viška ulja. Paradajz iseći na kriške, zelenu salatu na tračice, a masline i luk sitno iseckati. Dodati krutone (kockice prepečenog tosta), začiniti bosiljkom i dobro promešati. Salatu ukrasiti peršunovim listom i poslužiti uz integralni hleb i ceđeni sok od grejpfruta.

Priprema i serviranje jela sa ribom ne može se zamisliti bez peršuna, bosiljka, belog luka i maslinovog ulja. Naročito se dobro slažu bosiljak i paradajz.

Izvor: manastir-lepavina.org

Pulmolog dr Dejan Žujović izjavio je da je na svečanoj akademiji Srpske napredne stranke (SNS) koja je u subotu održana u beogradskoj Areni pred oko 20.000 ljudi, prisustvovao veliki broj osoba s pozitivnim PCR testom na korona virus.

Žujović je agenciji Beta kazao da su aktivisti SNS iz Vranja, pod pretnjom otkaza na poslu primoravali radnike Jumka da krenu u Beograd, bez obzira što su mnogi od njih bili pozitivni na korona virus.

„Na taj skup u Areni dovođeni su autobusima i ljudi koji nisu članovi SNS-a. Razgovarao sam s Vranjanicima, zaposlenima u Jumku, koji su iako inficirani bili primorani da krenu u Beograd, samo da bi lokalni odbor SNS-a ispunio zadatu kvotu o broju ljudi“, istakao je Žujović.

Pulmolog je izrazio bojazan da će epidemiološke posledice svečane akademije SNS-a biti katastrofalne po celu Srbiju.

„Nedopustivo je i neodgovorno da se u zatvorenom prostoru organizuje okupljanje 20.000 ljudi i to bez ikakvih protivepidemijskih mera i da se na taj skup dovode čak i inficirane osobe. To je očigledan primer bahatosti i nezainteresovanosti vlasti za zdravlje stanovništva“, rekao je pulmolog.

Po njegovim rečima, pokazalo se da politički egoizam predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića najviše doprinosi širenju virusa.

„Već godinu i po dana Vučić skoro svaki drugi dan organizuje okupljanje po nekoliko stotina ili hiljada ljudi samo da bi mu aplaudirali i skandirali Aco Srbine. Videli smo da niko od njih ne nosi zaštitnu masku i da ne poštuje propisanu udaljenost. Naravno, da su takvi skupovi idealni za širenje virusa, a posledice su nažalost stravične“, naglasio je Žujović i naveo da vlast iz političkih razloga namerno objavljuje znatno umanjene brojke o preminulima i zaraženima.

Naglasio je da Aleksandar Vučić nema obzira kada je u pitanju ispunjavanje „egomaničnih ambicija“.

„Ova zemlja bi bila normalna da je i jedan komunalni policajac Vučiću naplatio kaznu zbog nepoštovanja protivepidemijskih mera u proteklih 20 meseci. Predsednik države svojim ponašanjem nijednom nije dao primer gradjanima Srbije kako bi trebalo da se ponašaju u vreme pandemije. On nosi masku kada ode u inostranstvo, a u Srbiji se ponaša kao bahati dahija koji prilično doprinosi širenju virusa“, ocenio je Žujović.

Krizni štab je napravljen, dodao je, da bi predsednik države mogao da manipuliše stanovništvom u vreme pandemije.

„Da je aktivirana jedina nadležna Komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Vučić ne bi mogao da sam selektivno odredjuje protivepidemijske mere“, kazao je pulmolog.

Žujović ističe da će u narednih 10-15 dana ponovo doći do rasplamsavanja zaraze.

„Vlast će, kao i prošle godine, za novi talas pokušati da okrivi dolazak gastarbajtera i onih koji slave slavu. Nagrabusiće ugostitelji, a opozicija će biti kriva za veliku smrtnost. Oni kao da nisu svesni da su politički skupovi u slavu Vučića medju najvećim i najopasnijim žarištima zaraze“, zaključio je pulmolog Dejan Žujović.

U protekla tri meseca, prema zvaničnim podacima, od posledica korona virusa svaki dan premine 50-70 pacijenata, dok je broj novozaraženih iznosio 3.000-8.000 osoba.

Medjutim, član Kriznog štaba Predrag Kon je rekao da od posledica korona virusa u Srbiji premine po jedna osoba na svakih deset minuta.

Izvor: danas.rs

Božićna zvezda podseća na jedan od simbola praznika, odnosno na zvezdu repaticu koja je u svetoj noći pokazala put trojici kraljeva do novorođenog Isusa.

Postoje i legende zašto je ovaj cvet tako lep. Prema jednoj, dvoje siromašne dece, Marija i Pablo, nisu imali novca da kupe poklon malom Isusu. Zato su na Badnji dan na putu prema crkvi ubrali buket poljskog cveća sa zelenim listovima. Legenda kaže da su se zeleni listovi pretvorili u sjajne crvene latice čim su ih stavili oko jaslica u kojima je rođen Isus Hrist.

Božićna zvezda cveta oko Božića, a to znači da je sada pravi trenutak da je nabavite i naterate da cveta.

Idealna je kao poklon, jer izaziva osmeh i oduševljenje onog ko je dobije. Ima prelepe cvetove koji su izuzetno atraktivni i mogu da ulepšaju svaki prostor.

Mnogi nabavljaju božićnu zvezdu u decembru, ali ova biljka može da “preživi” i sledeću godinu ako se vlasnik ne uspaniči što joj je otpalo lišće u u proleće! Da bi krajem decembra cvetala mora da se izazove na to, a to se radi krajem novembra.

Kupovina i transport

Biljka treba da ima tamno zeleno, čvrsto lišće. Boje cvetova treba da budu jarke. Dobro je umotajte kada je budete iznoslili iz prodavnice. U sobi biljku stavite dalje od grejnog tela.

Odnesite je u mrak i pokrijte tamnim platnom.

Božićna zvezda je cvet kratkog dana. Da bi procvetala za novogodišnje praznike treba da se pripremi. Saksiju  stavi u kutiju, u mračnu prostoriju i prekrije tamnim platnom. Najmanje četiri nedelje (još bolje osam) biljka mora da provede u mrklom mraku. Tokom ovih nedelja do zvezde ne sme da stigne ni tračak svetla!

Čim se pojave crveni cvetovi biljka se donosi u sobu i postavlja na prozor, ali dalje od grejnog tela. Od tog trenutka se biljka biše ne pomera! Ukoliko sep omeri – odbaciće cvetove.

Čim se pojave cvetovi – unesite je u sobu.

Listovi ne smeju da dodiruju prozorsko okno ili radijator, niti da bude na promaju ili blizu klime. Savršeno mesto za božićnu zvezdu je ono na kojem noću padne temperatura na 15 stepeni.

Božićna zvezda se zaliva jednom nedeljno odstajalom vodom. tek kada se osuši zemlja. Traži dosta svetla, zemlja treba da bude meka, nađubrena i sa malo peska.

Ako su donji listovi biljke mekani – preterujete sa zalivanjem. Ako listovi opadaju – škrti ste.

U rano proleće je dramatično orežite.

U rano proleće božićna zvezda će odbaciti precvetale listove i to je trenutak kada treba da se oreže i da ostale samo desetak santimetara od korena. Naredna dva neseca mora da provede u mirovanju na temperaturi od oko 15 stepeni u lepo osvetljenoj prostoriji. Tada se zaliva samo ako se kompost osuši.

U aprilu se božićna zvezda presadi u novu zemlju, a ako do jeseni preraste saksiju u veću. Na dno saksije se postavi sloj šljunka i peska. U leto i ranu jesen je zalivajte obilno. Mineralno đubrivo sipajte jednom mesečno i čekajte novembar.

Izvor: magazin.novosti.rs

Naziv je dobio po tome što bujno cveta od kraja novembra pa sve do kraja januara. I nema lepšeg zimskog cveta od ovog, ali u mnogim kućama je ova biljka lenja za cvetanje.

Mnogi greše pa ovaj divni cvet neguju kao da je kaktus. Iako u svom nazivu nosi ovo ime, božićni kaktus je cvet koji ne sme da se ostavi bez vode i u prostoriji sa suvim vazduhom.

Pravila za negu decembra:

1. Zapamtite da decembar obožava indirektno svetlo. Temperatura vazduha mora da bude najmanje 15 stepeni Celzijusa.

2. Kad dođe leto, ovaj cvet stavite na balkon ili terasu, jer mu treba vazduh. I ne zaboravite da ga svaki dan zalivate.

3. Decembar spada u kapriciozni cvet koji ne sme da se dira u sezoni cvetanja: ako tokom cvetanja premestite saksiju ili je čak okrenete, on će zaustaviti cvetanje.

4. Kad dođe proleće, decembar opskrbite sa đubrivom za cveće. Biljka će najviše da raste i lista tokom leta, pa je tada đubrite dva puta mesečno. Prestanite da je prihranjujete u septembru.

5. Nikad ne secite makazama ili nožem višak mladica, već ih otkinite rukom. Biljke koje se ovako formiraju, lepše i bogatije cvetaju.

6. Decembar se presađuje krajem februara, kada konačno prestaje da cveta.

Važna napomena: mlade biljke presadite jednom godišnje, a starije bilje jednom u 5 godina. Neka saksija za decebar bude plitka i široka. Neka trećina saksije bude napunjena drenažnom zemljom, dok ostatak može biti ispunjen domaćom zemljom pomešanom sa krupnim peskom ili usitnjenim ugljom.

7. Početkom decembra ovaj cvet stavite u dobro osvetljenu prostoriju, ali nikako na direktnu sunčevu svetlost. Tada će se probuditi i bujno cvetati.

Savet plus:

Kada decembar prestane da cveta, postepeno smanjite zalivanje, stavite ga na hladno i tamno mesto do kraja marta. Pustite ga da se odmori od cvetanja. Krajem marta biljka započinje vegetativni period, pa cvet možete da prebacite na njegovo uobičajeno mesto.

Izvor: penzionisani.rs

Dracena je dekorativna biljka potpuno prilagodljiva životu u zatvorenom prostoru, što je čini jednom od najpopularnijih pri izboru za ukrašavanje enterijera. Uz malo pažnje i osnovno poznavanje njenih potreba, obezbedićemo joj uslove za pravilan rast i razvoj, a prostor u kome se ona nalazi biće lepši i zdraviji.

Delotvorna protiv zagađenja

Dracena je uvršćena na spisak biljaka najefikasnijih čistača vazduha u zatvorenim prostorijama. Naime, Bil Volverton, američki naučnik iz NASA-e, sprovedenim istraživanjem otklonio je zabludu da sobno cveće oduzima kiseonik i da ga zato ne bi trebalo držati u prostorijama u kojima boravimo. On je dokazao da biljke ne samo da proizvode kiseonik, već oslobađaju i kapljice koje sakupljaju štetne materije iz vazduha i smanjuju količinu prašine čak do 20%.

Dracena je poznata i kao ženski zmaj

Dracena vodi poreklo sa afričkog kontinenta, sa Madagaskara, a njen naziv dolazi od grčke reči drakaina i znači ženski zmaj, pa je u nekim delovima sveta poznata i kao Zmajevo drvo.

Rodu dracene pripada preko 40 vrsta biljaka, pretežno drvenastih i žbunastih, dok je kod nas najzastupljenija vrsta Dracena Marginata (lat. Dracaena Marginatta). To je manje drvo sporijeg rasta, godišnje naraste oko 10 cm, a tokom svog životnog veka dosegne do nekoliko metara visine. Odlikuju je meki, špicasti i povijeni listovi, koji mogu da se razlikuju po boji, u zavisnosti od varijeteta. Kod nas se najčešće gaje Dracena Marginata Bikolor i Dracena Marginata Trikolor.

Osnovni zahtevi nege dracene

Dracena traži dosta svetlosti, ali joj nikako ne prijaju direktni sunčevi zraci, jer mogu da izazovu opekotine na listovima i oštete biljku. Nedostatak svetla će, sa druge strane, za posledicu imati nezdravu boju listova, odnosno listovi će biti bleđi od uobičajenih.

Za dracenu se uslovno može reći da odlično podnosi suvo tlo i neredovno zalivanje, dok je stalno pisutna vlaga u tlu jedan od njenih najvećih neprijatelja i dovodi do truljenja korena. Zbog toga je potrebno izbegavati i česta i obimna orošavanja listova, kao i tuširanje, jer ako voda dospe u rozetu iz koje se lišće razvija i tu se zadrži, dolazi do oštćenja listova, čak i do propadanja biljke.

Iako ne podnosi vlažno tlo, draceni je neophodna veća vlažnost vazduha. Suv vazduh, naročito u zimskim mesecima, u prostorijama sa centralnim grejanjem, kaloriferima, TA pećima, štetiće biljci. Isto važi i za promaju, nagle promene temperature i često menjanje položaja. U takvim nepovoljnim uslovima dracena reaguje opadanjem lišća. Minimalne zimske temperature za pravilan rast i razvoj su od 15°C do 18°C, a leti od 23°C do 26 °C. Tokom leta dracena može da boravi napolju, u umerenoj hladovini.

Od štetočina i bolesti koje one mogu da prouzrokuju, dracenu najčešće napadaju štitaste vaši i crveni pauk, protiv kojih bi trebalo da se reaguje adekvatnim insekticidima.

Presađivanje i razmnožavanje

Tokom rasta, na vrhu stabla dracene formira se gusti sloj listova, dok stari listovi postepeno opadaju, pa je donji deo dracene potpuno ogoljen. Za pravilan razvoj stabla poželjno je osigurati da stabljike budu uspravne, a za postizanje željene forme dracena se orezuje.

Presađivanje se obavlja u proleće, obično svake druge godine, za šta je idealna duboka saksija, za broj veća od predhodne, sa dobrom drenažom. Takođe, proleće je i period za razmnožavanje, koje se obavlja reznicama ili margotiranjem.

Izvor: agroklub.rs

NASA je u svom istraživanju uvrstila svekrvin jezik kao jednu od biljaka koje ekstremno dobro pročišćavaju vazduh, pa je to samo po sebi razlog više da je imate u svom domu.

Svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) je najpoznatija biljka iz roda Sansevierije, a ima preko 70 podvrsta. Često se drži kao sobna biljka, zbog svoje lepote, otpornosti, ali i toga što je veoma korisna jer pročišćava vazduh.

Veoma je laka za gajenje, trpi gotovo sve uslove i ne zahteva nikakvu posebnu negu – drugim rečima, gotovo je neuništiva. Tako je, valjda, dobila i nadimak…

Šalu na stranu, svekrvin jezik može izrasti i do 90 cm i zimzelena je biljka koju možete posaditi i u dvorište. Njeni listovi su dugi i oštri pri vrhovima i jarko zeleni, sa žućkasom unutrašnošću. Sve njene podvrste izgledaju jako dekorativno, iako mogu međusobno dosta da se razlikuju.

Ova biljka retko cveta, ali može se i to dogoditi ukoliko joj uslovi jako pogoduju. Cvetovi su bele i bež boje, veoma lepi i prijatnog mirisa.

Svekrvin jezik u Kini se smatra „biljkom osam vrlina“ i običaj je bio pokloniti je onome kome želite da darujete te vrline –dug život, snagu, kreativnost, inteligenciju…

Prema načelima feng šuia, svekrvin jezik trebalo bi da pozicionirate tako da bude blizu ulaza u prostor, kako bi vrline mogle da “cirkulišu prostorijama”.

Idealni uslovi za gajenje svekrvinog jezika su temperatura između 12 i 30 C, ne smeta joj ni manjak ni višak svetlosti i sunca i potrebno joj je umereno (ne prečesto i preobimno) zalivanje. Jedina dva razloga zbog koga vam ova biljka može uvenuti – jesu preterano zalivanje i ekstremno hladni uslovi.