Kod nas se smatra da je najbolje koristiti mast koja se dobija od gusana. Na jesen, kada se kolju gusani, treba vaditi mast, zbog toga što je ta mast prirodnim mehanizmima pripremljena za zimu i zimsko preživljavanje gusana. Hemijski sastav guščije masti deluje mukolitički i spazmolitički. On razgrađuje lepljiv i gust sekret koji se stvara u plućima nakon infekcija. Može se pomešati sa medom i uzimati dva puta dnevno.

Kako se guščija mast koristila u prošlosti

Guščija i pačija mast bile su od velike pomoći kada su u pitanju mnoge bolesti.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

U nekim zemljama se guščija mast koristi sve do danas: za oslobađanje od tuberkuloze i u borbi protiv lezija na koži. Guske se uzgajaju i zbog mesa koje se može grilovati, sušiti… Perje se sakuplja za posteljinu, a topljena mast se čuva u posebnim teglama i koristi kasnije za kuvanje i lečenje.

Sudeći po informacijama do kojih smo mogli da dođemo, guščija mast se nekada smatrala najvažnijim afrodizijakom. Za mladence su se pripremali posebni kolači od guščije masti i heljde kako bi se obezbedila plodnost u prvoj nedelji braka. Muškarci su lečili prostatu, stavljajući obloge od guščije masti na perineum.

Ljubitelji hrane su odavno otkrili prednosti kuvanja sa guščijom mašću i to ne samo za pravljenje najboljeg pečenog krompira, nego i domaće supe. Ipak, neki ljudi ne znaju da je pored odličnog ukusa, guščija mast dobra i za zdravlje čoveka, u poređenju sa ostalim životinjskim mastima. Ima puno mononezasićenih masti koje su odlične za zdravlje našeg srca jer je poznato da takve masti smanjuju nivo holesterola u krvi.

Kao što je slučaj sa svim mastima i guščija mast je dobar izvor energije; 1 g masti obezbeđuje 9 Kcal. Smernice nutricionista preporučuju da masti treba da čine trećinu naše ishrane. Žena bi u proseku trebalo da unese oko 76 g dnevno, a muškarac oko 100 g.

Mast je suštinski deo bilo koje izbalansirane ishrane. Daje organizmu vitamine D, A, K i E koji su rastvorljivi u mastima. Oni su osnovni za rast i razvoj. Takođe, masti, poput guščije, sadrže esencijalne masne kiseline koje su važne u održavanju normalnog zdravlja i telesnih funkcija.

Iako se životinjske masti često smatraju lošim mastima, guščija mast je jedna od boljih i sadrži mnogo manje zasićenih masti nego, na primer, puter. Guščija mast sadrži 32.7 g zasićenih masti na 100 g u poređenju sa 54 g što je slučaj kod putera.

Guščija mast ima dosta mononezasićenih i polinezasićenih masti koje su zdrave za srce. Ona sadrži 55 g mononezasićenih masti, dok puter sadrži 19.8 g. Takođe sadrži 10.8 g polinezasićenih masti, dok puter sadrži svega 2.6 g.

U guščijoj masti ima dosta oleinske kiseline C18.1 (to je specifičan tip mononezasićene masne kiseline) za koju se zna da može da snizi nivoe holesterola u krvi. Guščija mast sadrži u proseku 58 % oleinske kiseline C18.1 što je u poređenju sa drugim životinjskim mastima mnogo više.

Da li je guščija mast zaista korisna?

U principu, možete i sami proveriti. Na kraju krajeva i lekari govore da umerene doze ne mogu škoditi. Naprotiv, pokazalo se da oni koji žele da imaju zdravu kožu, kosu, mogu da koriste guščiju mast, naročito tokom zime.

Guščija mast se oduvek koristila i to u različitim delovima sveta. Jedinstvena svojstva guščije masti opisali su još Hipokrit i Avicena. Kreme i obloge od guščije masti koristile su se i u drevnom Egiptu. U Aziji je guščija mast davana bolesnim i hendikepiranim ljudima.

U poslednjim decenijama, američki naučnici su sprovodili istraživanja i ustanovili da guščija mast može imati pozitivan efekat na imuni sistem. Ako se pravilno koristi, može imati sledeće efekte:

• tokom prolećne i jesenje melanholije i slabosti, guščija mast može podići raspoloženje i delovati kao antidepresant, aktivirati telesnu odbranu, pobediti hronični zamor, poboljšati san;

• za starije, guščija mast može značiti kod senilnosti, slabosti, gubitka pamćenja; ateroskleroze, srčanih napada i moždanih udara;

• specijalne karakteristike guščije masti ogledaju se u ubrzanom lečenju rana, opekotina i promrzlina, pa nije slučajno što je guščija mast deo mnogih kozmetičkih proizvoda; topikalna aplikacija pomaže u oslobađanju od akni.

Ova jedinstvena namirnica je uvek uživala veliku popularnosti u Koreji, Japanu i Kini. Naravno, orijentalna medicina je oduvek bila jedna od najboljih i u njoj se verovalo da guščija mast može uklanjati toksine i otrove, prečišćavati žuč, ublažavati efekte stresa, dovoditi do balansa hormona i uspešno štititi od raka.

Upotreba guščije masti

Nažalost, u doba antibiotika i antiseptika, čovečanstvo je izgubilo mnoga znanja koja su pomogla našim precima da prežive. Konkretno, misli se na tradicionalne lekove koji su dokazivali svoju efikasnost već nekoliko hiljada godina zaredom. Sada, oni nam se čine kao nešto beskorisno. Ali ne tako davno, pre samo stotinu godina, oni su nas čuvali od mnogih ozbiljnih problema. Ovo se odnosi ne samo na lekovito bilje, već i na popularnu guščiju mast.

Ono što je najinteresantnije jeste da su ove ptice spašavale ljude još u drevnim vremenima. Negde su ih gotovo obožavali. Setite se Rima, koji su spasile guske, koje su živele u hramu boginje Junone. Čak i pod opsadom, kada su umirali od gladi, Rimljani nisu hteli da ih ubijaju i jedu. A guske su im uzvratile time što su gakale kada se neprijatelj približavao.

Ipak, religiozna uverenja su jedno, a gastronomija i medicina – drugo. Malo je verovatno da ćete koristiti guske kao alarm, ali njihova mast je upravo ono što vam može koristiti.

Pneumonija, tuberkuloza, bronhitis

Kod bolesti pluća, mnogo mogu pomoći mešavine od guščije masti, aloje i meda. Svi sastojci se pomešaju u porculanskoj posudi u jednakim proporcijama. Kasnije se mešavina čuva u staklenoj posudi. Uveče se jedna kašika ove mešavine popije sa čašom vrućeg mleka. Kome ne odgovara ovakav način uzimanja, može istopiti mešavinu, pa je popiti sa mlekom ili čajem.

Ako pacijent ima veliki kašalj, onda je dobro trljati leđa i grudi guščijom mašću, a potom se dobro utopliti. Nakon toga, bolest odlazi kroz znojenje.

Guščija mast protiv hemoroida

Ljudi koji imaju poremećaje u digestivnom traktu, popiju uveče malo rastopljene guščije masti i time sprečavaju gorušicu, konstipaciju i hemoroide.

Promrzline

Ako se koža koja je oštećena promrzlinama dobro namaže guščijom mašću, i redovno maže na pogođene ruke i lice tokom noći, mnogo može pomoći! Čak je i Suvorov govorio da bi prelazak njegove vojske preko Alpa bio nemoguć bez guščije masti jer su samo vojnici koji su bili namazani ovom mašću preživeli i izdržali posledice zimske hladnoće.

Zbog toga, ako idete na planinarenje u zimu, obavezno ponesite teglicu ovog magičnog sredstva. Takođe, nežniji pol može dodati guščiju mast u kreme i time mazati ruke i lice kako bi zaštitio nežnu kožu od vetra i hladnoće.

Pelenski osip i ekcem

Ako se guščija mast primenjuje za lečenje dekubitisa, pelenskog osipa i mokrog ekcema, onda se maže tako što se pomešaju 2 kašike masti i 1 kašičica borovog ulja. Ova mešavina se stavlja na obloge ili se utrljava na upaljena područja uz pomoć pamučnog tufera.

Opekotine

Kod opekotina, guščija mast se koristi da bi podmazala kožu. To pomaže da bi se izbeglo pojavljivanje ožiljaka.

Guščija mast i mamurluk

Pre nekog velikog slavlja, slavljenici bi uzimali kašičicu guščije masti i time bi osigurali da neće u krevet otići potpuno pijani, a ujedno bi osigurali da neće imati glavobolju i mamurluk ujutru kad se probude

Izvor: prirodnoizdravo.com

Naslov ovog teksta je preuzet iz pregleda medicinske literature časopisa Japanske Akadamije Nauka iz 2011. Sedamdesetih godina prošlog veka mikrobiolog Satoshi Ōmura, sa Instituta Kitasako u Tokiju je izučavao stotine uzoraka zemlje, u pokušaju pronalaženja novog antibiotika. Sakupljene uzorke je slao u Merck u Nju Džersiju, gde ih je testirao njegov suradnik William Campbell. U jednoj od bakterija, Streptomyces avermictilis, je pronađena aktivna supstanca koja je izvranredno delovala na parazite. Nazvana je avermektin, a u promet je puštena za veterinarsku primenu 1981 modifikovana, kao ivermektin (dihidroavermektin).

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Od tada je u svetu upotrebljeno preko 3,7 milijardi doza leka u lečenju onihocerkoze (“rečno slepilo“, bolest koja hara Afrikom) i filarijaze (crva koji zapušava limfne sudove, izazivajući elefantijazu). Za ovo otkriće su Omura i Campbell dobili Nobelovu nagradu 2015 godine.

Neobičnost ivermektina je njegova selektivnost za parazita i neverovatno dobar bezbednosti profil za ljude. Razlog je da on blokira kanal za jedan transmiter (GABA) kod insekata i parazita, a pošto ne prolazi krvnomoždanu barijeru kod ljudi (ni kod dece), prakitčno nema neželjena dejstva. Ni posle 30 godina primene, nije uočeno da nastaje rezistencija na njega, što je neverovatno u eri bakterijske rezistencije na antibiotike. Kasnije je pokazano da skraćuje život komarcima, pa se koristi u pokušaju eradikacije malarije. U projeku čudnog imena  BOHEMIA, daje se komletnoj populaciji krava u nekom odručju da eliminiše malarične komarce. On je tipičan lek za siromašne, cena leka je na nivou od jedan do dva evra po jednoj kuri lečenja.

Poluživot u serumu mu je do 1,5 dan, a metaboliti se nalaze do tri dana u krvotoku. Neverovatno dobar bezbednosti profil je omogućio da se u nerazvijenim zemljama može prepisivati čak i od strane nemedikcinskog osoblja. Međutim, ivermektin nije prestao da iznenađuje i dalje. U članku iz 2017 iz Journal of Antibiotics se opisuju neverovatna dejstva ovog leka.

U ispitivanju iz 2011 je pokazan dobar efekat na astmu kod miševa, u dozi od 2 mg/kg (deset puta veća od one koja se koristi kod ljudi). On je smajivao sintezu IgE antitela koja izazivaju alergijsku reakciju, sekreciju mukus u disajnim putevima. Pokazan je njegov dobar efekat na bolesti kože posredovane imunološkim mehanizmima.

Obzirom na delovanje jednu vrstu receptora za neurotransmitere (P2X4 receptori) ivermektin je potencijalno zanimljiv za oboljenja motornog neurona. U 2007. grupa naučnika iz Belgije  je prijavila patent  pod nazivom „Use of ivermectin and derivates thereof for the treatment of amyotrophic lateral sclerosis’(Publication No.: WO/2008/034202A3)“. Dakle, primena ivermektina je poboljšavala motornu funkciju kod obolelih od amiotrofične lateralne skleroze. Pokazan je efekat i na poboljšavanje kognitivnih funkcija i pamćenja kod obolelih od neurodegenerativnih bolesti. Nemam saznanja da li je kasnije rađeno sa ovim lekom u lečenju ovakvih pacijenata.

Poslednjih godina se nagomilalo puno radova o antitumorskim efektima ivermektina.  Posebno je zanimljivo njegovo dejstvo na matične ćelije karcinoma, na koje standardna hemoterapija ima slab efekat. Pokazan je odličan efekat u zaustavljanju rasta ćelija tumora jajnika (među najmalignijim tumorima uopšte). On inhibira PAK1 (faktor neophodan za rast 70% karciunoma ćoveka . uključujući najčešće dojke, prostate, pankreasa, debelog creva, želuca, pluća, grlića materice, ali i glioma, melanoma. Hepatoma i tumora kod neurofiromatoze). Kod tumora dojke dovodi do cistostake autofagije ćelija, posebno kod trostruko negativnog karcinoma (koji ima najlošiju prognozu). On vraća senzitivnost ćalija tumpora na tamoksifen kod rezistentnih oblika Pokazano je da kod eksperimentlnih životinja inhibira nastajanje matičnih ćelija karcinoma dojke i sprečava nastajanje  metastaza.

U leukemiji dovodi do hiperpolarizacije membrane leukemijskih ćelija, sa njihovom smrću.Sličan efekat je pokazan kod karcinoma cerviksa. Inhibicijom proteina tubulina sprečava replikaciju malignih ćelija. Obzirom da je lek registrovan za upotrebu kod ljudi, ne vidim razloga da se ne počne njegovo korišćenje u lečenju karcinoma (osim ekonomskih motiva).

Ali, iznenađenja vezana za ivermektin ne prestaju. Još odavno je pokazan njegov antivitusni efekat (posebno na dengu i virusna zapaljenja mozga). Ima veoma izražen efekat na replikaciju virusa HIVa.

I na kraju, ima inhibitorni efekat na Chlamydia trachomatis, seksualno prenosivu bolest, ali i na različute mikobakterije (uzročnike tuberkuloze i nekih drugih infekcija. Efekti na novi koronavirus (CoV-SARS2) su jasno dokazani.

 (zainteresovani mogu da pronađu članak na https://doi.org/10.1038/s41429-021-00430-5 (zanimljivo je da u zaglavlju članka stoji napomena od 22 juna 2021 godine izdavača da zaključci u radu mogu biti predmet kritike , nikada nisam video ovakvu napomenu za druge radove u karijeri). U metaanalizi iz juna 2021 u devet studija sa  1788 pacijenata  ivermektin je značajno smanjivao smrtnost obolelih od Covida19. Najslabiji rezultati su dobiveni u grupi sa teškom kliničkom slikom. Jedna druga metaanaliza 18 studija u Americ Journal of Therapy iz juna 2021 je pokazala jesne pozitivne efekte ovog preparata, kako u profiulaksi tako i u lečenju. U radu iz januara 2021 pokazana je jasna profilaktička vrednost leka.

Najzanimljiviji je nalaz rada iz 2020 indijskih naučnika (originalni link ka radu je  doi: 10.1016/j.nmni.2020.100684. ) je sinergizam efekata ivermektina, azitromicina i hidroksihlorokina. Juna 2020 su italijanski naučnici predložili profilaksu  ivermektinom i hidroksihlorokinom Covida19, obzirom na nepostojanje interakcije dva leka, a sinergistički efekat. Ovaj predlog nije izazvao nikakvu reakciju naučne zajednice.

Četvrti deo ove kombinacije je cink, jer su i ivermektin i hidroksihlorokin jonofore (to jest unacuju cink u ćelije).

Dakle, ivermektin je stvarno čudotvoran lek, koji se i dalje ignoriše i ne koristi. Advkatska komora Indije je pokrenula tužnu poriv svoje predstavnice u SZO, jer ne promoviše uotrebu ivermektina, koji je obuzdao epidemiju u Indiji u junu 2021.

Autor: prof. dr Branimir Nestorović

Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Donosimo vam super ideje za igre na snegu koje će i vas roditelje zadržati u višesatnom uživanju, tako da nećete ni primetiti koliko dugo ste napolju…

Nema zime bez snega, ni snega bez zabave, ali, priznajemo, hladno je i vrlo se brzo zasitimo zabave kada nam promrznu ruke, a klincima se ispod skafandera uvuče gomila snega.

Kada vam sankanje dosadi posegnite za ovakvom vrstom zabave. Verujte, nećete ni primetiti da ste toliko dugo napolju.

1. Duvanje balona od sapunice 

Ova letnja zabava i više je nego dobrodošla zimi jer će deca tako imati priliku da trče i skaču za balončićima padajući pritom na meko snežno tlo, a posebno će im veselje stvarati balončići koji će se smrzavati na hladnom vazduhu.

2. Napravite drugačijeg Sneška

Mnogima je najzabavniji deo pravljenja Sneška valjanje velike kugle za telo i glavu, ali je kuglu ponekad teško dignuti pa zašto stoga ne bi pokušali da napravite veliku gusenicu od pet-šest-sedam-koliko god kugli spojenih u vijugavo telo. Tako će snežne kugle ostati dovoljno niske da ih čak i malo dete  može samo urediti po svom.

3. Napravite snežnu kućicu za ptice

Kućica ne mora nužno da visi. Napravite je na zidu, ogradi, klupi… ukrasite je grančicama i obavezno napunite hranom za ptice.

4. Iznesite kalupe za pesak

Zašto bi se dvorci mogli praviti samo od peska kada je i sneg dovoljno dobar materijal za izgradnju svega i svačega. Potrebno je samo malo dobre volje i ravna površina gde ćete zajedno s decom slagati različite oblike.

5. Vežbe gađanja

Na ravnoj površini snega iscrtajte krug, dalje od nje postavite granicu s koje se gađa i jednostavno s decom vežbajte da gađate unutar kruga.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Možete pribeći i boćarkism pravilima pa prvo ubaciti jednu malu grudvu, a potom je pokušavajte pogoditi drugim grudvama. Pobednik je onaj ko pogodi, ili baci svoju grudvu najbliže onoj maloj.

6. Snežni pikado

Ako vam je dosta grudvanja, iznesite napolje komad čvrstog kartona sa izrezanom dovoljno velikom rupom. Karton jednostavno prislonite na zimzeleno drvo pa iz daljine prilagođene detetu gađajte u rupu.

7. Izgradite zid

Jedan dan potrošite na izgradnju velikog zida nasred dvorišta ili livade gde se igrate, kako bi drugi dan (ukoliko zid ostane čitav) mogli iskoristiti za grudvanje – svako sa svoje stane utvrđenog zida.

8. Smeško zabava u šetnji

Gde god se okrenete oko sebe ćete naći automobile zatrpane snegom. Neka se svatko prihvati “svog”, pa im crtajte smešna lica.

9. Pravite mozaike u snegu

Umjesto snega kao glavnog materijala za igru, iskoristite netaknute površine snega kao podlogu za mozaik. Prikupite suve grančice i sve što nađete, a da nije zatrpano pahuljama pa njima radite svoje slike.

10. Iizgradite iglo

Ukoliko ste već stvorili veliku gomilu snega od čišćenja staza oko kuće ili zgrade, već imate sasvim pristojne temelje za jedan ogroman iglo. Sve što je potrebno jeste dobro utabati gomilu i polako početi sa kopanjem rupe kroz koju ćete se moći zavući čak i vi. A ukoliko imate još više volje, jednostavno prionite gradnji igla onako kako se oni prave u originalu. Od dobro nabijenih snežnih “cigli” – jedna po jedna i možete ceo dan da provedete na snegu gradeći super zabavno sklonište za igru.

Izvor: yumama.mondo.rs

Vremenski uslovi su oduvek bili osnova preživljavanja, a duge zime i sneg “preko krova” bili su do skoro sastavni deo zimskog miljea. I tada je bilo iznimnih poremećaja, pa su tako u našem narodu nastale i ove mudrosti, štampane u kalendarima sa početka 20. veka.

•  Ako je trave u januaru, neće biti u maju.

  •    Ako o Jefimiji cveta, biće o Cveti mraza.

  •    Bolje u februaru videti u polju gladnog vuka nego li u košulji u polju čoveka.

  •    Bolje da te zima upekne nego martovsko sunce ugreje.

Šta kažu bašte i oranice, voćnjaci i livade, zašto je njima važan sneg?

Za biljni svet sneg je važan jer se otapanjem zimskih padavina u proleće povećavaju zalihe vode u zemljištu. Potrebno je najmanje dva meseca padavina da bi se zemljište natopilo i biljke imale zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta.

Sneg je važan za rast i razvoj ozimih useva, naročito pšenice, a njemu se uvek i te kako obraduju voćari i vinogradari. Padavine i niže temperature zaustavljaju prerano buđenje voćki, naročito kajsije.
Suv i rastresit snežni pokrivač ima mnogo vazduha i slabo provodi toplotu štiteći ozime useve svih ratarskih kultura, ali i baštensko bilje od zimske hladnoće.

Snežni pokrivač u bašti smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Merenjem parametara kao što su temperatura vazduha i temperatura zemljišta sa ili bez snega utvrđeno je da sloj snega debljine 70 cm, kada je spoljna temperatura vazduha -40 C, utiče na temperaturu na površini zemljišta pod snegom i ona ne bude niža od -3 C. U samom zemljištu pod snegom, na dubini od 20 cm temperatura zemljišta je -2 C. Kada se posmatra zemljište koje nema snežni pokrivač, temperature se spuštaju i do -23 C. Čak i biljke otporne na hladnoću, pri tako niskim temperaturama, mogu da izmrznu.
Zatim, niske temperature dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizama i zemljišnih štetočina.

Belina snega takođe odbija do tri puta više sunčevih zraka nego površina zemljišta bez snega, pa se sneg topi sporije. Zemljište ima više vremena da upije vodu koja nastaje topljenjem snežnog pokrivača. Time se prirodno sprečavaju poplave i bujice izazvane naglim otopljavanjem. Isto tako, sprečava se naglo zagrevanje zemljišta i prerano kretanje vegetacije.

Autor: – SnežanaOgnjenović.
izvor: organskabasta.rs

Zima može biti dobra za zdravlje. Sportske aktivnosti na snegu nisu samo zabavne već i korisne. Za početak, jačaju srčani mišić. Istrovremeno, tokom zime, organizam troši više kalorija jer su mu potrebne da bi se ugrejao. Čak i tokom noći, potrošnja kalorija može da skoči do 7% kad je prijatno hladno, odnosno, ako je temperatura u sobi ispod 18°C.

Ukoliko niste u prilici da intenzivnije vežbate, bar šetajte.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

To će Vam pomoći da, uz adekvatnu temperaturu sobe, lakše utonete u kvalitetan san. Lepše ćete spavati i ujedno štititi mozak od Alchajmerove bolesti.

Spavanje na nižim temperaturama pomaže produkciju melatonina (anti-aging hormon sa jakim antioksidativnim dejstvom). Ovo indirektno utiče na odbranu od mnogih bolesti, naspram kojih zimske prehlade deluju bezazleno. Ako dođe do prehlade, hladnoća pomaže aktiviranje imunog sistema, što uvećava sposobnost odbrane od infekcija.

Još ima faktora koji motivišu na aktivnost i održavanje pravilne težine (što je inače važan faktor za zdravlje u svako doba godine). Većina masnoća u telu je bela, dok ona braon boje pomaže sagorevanje masnoća i podizanje temperature tela. Ljudi sa manjim BMI (indeks telesne mase), imaju veći udeo braon masnoća. Dakle, do masnoće koja greje dolazi se vežbanjem, ne neadekvatnom ishranom koja rezultira taloženjem belih masnoća u ogranizmu.

Što se tiče boravka u zatvorenom, ukoliko je centralno grejanje takvo da ste u kratkim rukavima, držite otvoren prozor. Odlazak na pauzu u vidu šetnje napolju će pomoći da se um razbistri. Čak je i u istraživanjima potvrđeno da su ljudi produktivniji ako je temperatura prostorije u kojoj borave niža.

Hladnoća skuplja površinske krvne sudove, zbog čega ima manje znojenja i crvenila, kao i proizvodnje sebuma. Ujedno, ko ima problem sa izraženim venama na nogama, zna da je ovaj problem izraženiji leti.

Alergije uzrokovane polenom jenjavaju s dolaskom hladnijeg vremena. Međutim, ako je uzrok alergija u kući, stanje se zna pogoršati zimi. Stoga, opet je dobro izlaziti napolje, provetravati prostorije i obavezno izbegavati sušenje veša u stanu.

Naposletku, zima zbližava ljude, kao i praznici koji su u ovo doba godine. Nema te aktivnosti koja može zameniti benefite druženja sa najbližima, bilo da su tu kao rame za plakanje ili kao izvor smeha i radosti.

Izvor: apotekaplus.rs

Ako ste mislili da nije poželjno jesti samo onaj sneg koji je žut i malo neprijatno miriše, onda će vas razočarati činjenica da ne bi trebalo jesti sneg uopšte ako želite da očuvate zdravlje.

  Najnovija studija objavljenja u žurnalu “Enviromental Science: Processes & Impacts”, nagoveštava da ukoliko možete da izbegnete konzumiranje snega, bilo bi poželjno da to i uradite.

Otkriveno je da sneg efektivno reaguje kao materija koja privlači sitne čestice koje se mogu naći u automobilskim izduvnim gasovima, pa bi tako unošenje snega bilo jednako jedenju sladoleda sa ukusom zagađenja.

Zagađen vazduh ubije 3.3 miliona ljudi svake godine, pa je zato važno naučiti na koje sve načine on može da dospe u naš organizam i ako je uglavnom svuda oko nas, šta da uradimo kako bi sprečili dodatna zdravstvena oštećenja. U ovom slučaju – ne jesti sneg.

Tim istraživača na “McGill” Univerzitetu u Montrealu (Kanada) odlučio je da istraži sposobnost snega da apsorbuje zagađivače. To su uradili tako što su u određenoj komori simulirali razna stanja snega, a onda su ih mešali sa zagađivačima koji se mogu najčešće naći u automobilskim auspusima.

Na osnovu toga su uspeli da odrede koliko zagađivača je “pobeglo”, a koliko ostalo zarobljeno u snegu. Organski ugljenik, nivoi toskičnih zagađivača, uključujući benzin, toluen, etilbenzin, ksilens unutar snega su bili meren pre, tokom i nakon svakog pokušaja eksperimenta.

Otkrili su da samo sat vremena nakon spajanja snega i zagađivača, nivo istih se unutar snega drastično povećao, jer su toksične čestice ostale zarobljene u malim česticama snega ili su se razložile u okviru “džepova” istopljenog snega. To znači da je sneg izuzetno pogodan “domaćin” automobilskim izduvnim zagađivačima.

A, šta se dogodi kada se sneg istopi? Zagađivači ili ostanu u toj vodi, ili pobegnu nazad u vazduh, ali to je već neka druga priča.

Pouka ove je da koliko god vam sneg deluje belo i primamljivo, a vi možda u tom trenutku očajni od žeđi ili biste da se našalite sa prijateljima, naš savet je da ga nikako ne konzumirate, baš kao što ne biste prišli auspuhu i direktno udisali izduvne gasove. Takođe, važno je da ovo kažete vašoj deci, jer su ona ipak daleko podložnija konzumiranju snega, nego što ste vi.

Izvor: mondo.rs

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Došlo je vreme da se podvuče crta i da Vi, naši dragi čitaoci, izaberete NAJ DR 2021. godine, koji je obeležio ovu godinu. Glasove šaljite na https://ordinacija.tv/kontakt do 12. januara 2022. godine.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

U poruci napišite za koga glasate. 13. januara 2022. ćemo objaviti ko je NAJ DR 2021. godine.

Mi smo izdvojili pet doktora za koje mislimo da su obeležili godinu, a vi izaberite jednog od njih:

Dr Zlatibor Lončar rođen je 3. avgusta 1971. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu sa odličnim uspehom. Po završetku srednje škole upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, koji je završio u školskoj 1996/97. godini. Naredne godine je završio pripravnički staž u Kliničkom centru Srbije, nakon čega je za oblast specijalizacije na matičnom fakultetu odabrao opštu hirurgiju i položio je specijalistički ispit 2003. godine. Tokom studija, ali i po njihovom završetku, učestvovao je u izradi više naučnoistraživačkih radova kao autor i koautor.

Doktorske studije iz oblasti medicinske epidemiologije upisao je 2008. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranio je 2015. godine.

Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završio je 2001. godine u Londonu u bolnici Hammersmith, gde se usavršavao i tokom 2006. godine. Na Univerzitetu King’s college u Londonu završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije 2011. godine, a tokom 2012/2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC Merkur u Zagrebu.

U zvanje kliničkog asistenta za predmet hirurgije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izabran je 2012. godine a u zvanje docenta izabran je 2019. godine.

Zaposlen je na Klinici za Urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije, a od 2010. godine obavljao je funkciju načelnika Intenzivne nege, na odeljenju Hirurgije I. Funkciju direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja, obavljao je od avgusta 2012. godine. Na mesto načelnika Odeljenja za transplantaciju postavljen je 2013. godine.

Tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, formirao je Odeljenje za transplantaciju jetre i predvodio je tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru. Osnovao je multidisciplinarni onkološki konzilijum, formirao Odeljenje za dobrovoljno davanje krvi, kao i Trauma centar Urgentnog centra na Kopaoniku.

Dr Predrag Kon rođen je 1955. u Beogradu, a sa samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radio je 15 godina, a bio je i ratni epidemiolog.

Kako se navodi u zvaničnoj biografiji, 1991. i 1992. bio je referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu na području Krajine i Zapadnog Srema i načelnik odeljenja za medicinsku informatiku u 1. Armiji do 1995.

Načelnik jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd bio je od 2001. do 2014. Od 2014. dolazi na poziciju savetnika Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u okviru Gradskog zavoda za javno zdravlje,

Trenutno je Načelnik je Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Kon je bio koordinator projekta “Jačanje nadzora nad zaraznim bolestima u Srbiji” Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, od 2005. do 2008. godine. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio je član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe.

Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine.

Bio je predsednik Posebne radne grupe za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa od 2005. do 2010. godine i rukovodio preventivnim aktivnostima u toku pandemije gripa 2009. godine.

Nosilac je Medalje za vojne zasluge i Povelje Srpskog lekarskog društva.

Član je Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, koji je u martu 2020. formirala Vlada Srbije.

Dr Danica Grujičić rođena je u Užicu 1959.godine. Otac je po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60.

Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 1984. godine, gde je od 2007. načelnica Odeljenja za neuroonkologiju. Uporedo sa kliničkom praksom angažovana je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkinju 1992. godine, docentkinju 1998. godine, a od 2009. je redovna  profesorka.

Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.

Nosilac je ordena Karađorđeve zvezde.drugog stepena, od 2020. godine.

Dr Goran Stevanović rođen je 1972. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, kako ističe u biografiji priloženoj uz doktorsku disertaciju, sa odličnim uspehom.

Medicinski fakultet u Beogradu upisao je školske 1990/91. i diplomirao 1. jula 1996. godine sa prosečnom ocenom 9,42. Tokom studija, navodi, objavio je nekoliko stručnih radova na studentskim kongresima i časopisu „Medicinski podmladak“.

Poslediplomske studije iz oblasti Imunologije upisao je školske 1996/97. godine i 20. juna 2002. sa uspehom odbranio magistarsku tezu pod nazivom “Neadekvatna sekrecija antidiuretskog hormona kod obolelih od gnojnog bakterijskog meningoencefalitisa”,

Prvu godinu specijalističkih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti Infektologije upisao je školske 1997/98. godine i specijalistički ispit položio sa odličnim uspehom 30. oktobra 2001. godine.

Od 2003. godine radi kao asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na predmetu Infektivne bolesti. Doktorirao 2012. sa tezom „Klinički značaj vanplućne tuberkuloze u diferencijalnoj dijagnozi nejasnog febrilnog stanja“. Mentor mu je bio dr Mijomir Pelemiš.

U zvanje docenta na katedri za infektivne bolesti izabran u julu 2013. godine.

Navodi da je objavio više stručno-naučnih radova kao autor ili koautor u časopisima sa recenzijom i na međunarodnim i domaćim kongresima.

Sekretar Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju.

Zaposlen u Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog Centra Srbije od 24. avgusta 2000. godine, a sada je na funkciji direktora ustanove.

Na čelu je Komisije za unapređenje kvaliteta rada Kliničkog centra Srbije.

Član je Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, koji je u martu 2020. formirala Vlada Srbije.

Dr Branimir Nestorović je rođen 1954. u Beogradu. Živi u Obrenovcu, gde je završio i gimnaziju, prirodno-matematički smer.

Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine. Na istom fakultetu je, kako ističe u biografiji, doktorirao 1985. godine sa temom: „Polenska alergija u dece“. Specijalijsta pedijatar, pulmolog i alergolog.

Za asistenta na Medicinskom fakultetu izabran je 1987, a potom 1991; za docenta 1995; vanrednog profesora 2000. godine, a za redovnog profesora na katedri za pedijatriju 2002. godine.

Bio je redovan profesor na katedri za pedijatriju i načelnik odeljenja pulmologije i alergologije na Univerzitetskoj dečjoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. Tiršova.

Radi u ordinaciji Zmaj.

Napisao knjige: Dete sa alergijom, ekcemom i astmom; Između dva sveta, Karcinom – kako sprečiti i lečiti karcinom.

Mirza Delibašić je rođen u Tuzli 1954. godine. Prvo je trenirao tenis i bio je jako uspešan u tom sportu. Bio je pionirski šampion Bosne i Hercegovine, međutim, kasnije se zaljubio u košarku. 1968.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

godine postao je član tuzlanske Slobode.

Sa Drganom Kićanovićem je predvodio kadetsku rerpezentaciju Jugoslavije do titule na Evropskom prvenstvu u Gorici, a samo godinu dana kasnije (1972.) osvojili su i šampionat sveta.

Mirza je odmah privukao veliku pažnju brojnih klubova. Prednjačili su Paritzan i Bosna. Bio je kratko u Beogradu, ali je ipak odlučio da se vrati za Sarajevo i prihvati ponudu Bosne.

Sa Bosnom je Kinđe dva puta osvojio titulu prvaka države, jednom Kup tadašnje Jugoslavije, a 1979. godine u Grenobleu, pobjedom u finalu protiv italijanskog Emersona (96:93), i titulu prvaka Evrope.

Godinu dana nakon toga dobio je ponudu koja se ne odbija. Kraljevski klub iz Madrida je želeo Mirzu. 1980. je počela najbolja sezona njegovog života. Osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Moskvi s reprezentacijom Jugoslavije, a iduće godine je osvojio špansko prvenstvo s Realom i Svetski kup, a igrali su i u finalu Kupa pobednika kupova.

“To je bila moja zlatna godina. Lopta nije htela nigde sem u koš“, govorio je Delibašić.

Nažalost, onda su počeli problemi.

Napustila ga je žena, a on je brak okončao onako kako je i igrao košarku, brzo i precizno… Na praznoj kutiji od cigareta je ostavio poruku ispred njenog stana u Beogradu:

“1. Sporazumno se razvodimo. 2. Izdržavaću tebe i Darija” napisao je i vratio se u Madrid

I dalje je igrao dobro, ali nikada više nije bio onaj stari Mirza. Krenuli su problemi sa alkoholom, zbog čega je i napustio Real.

Otišao je u Italiju u Indesit iz Kazerte kod svog prijatelja i mentora Boše Tanjevića i tada počinju njegovi ozbiljni problemi sa zdravljem. 1983. godine je doživeo je moždani udar i završio na Vojnoj medicinskoj akademiji u Beogradu. Njegova košarkaška karijera bila je završena i počela je borba za život.

Nije mogao da se kreće ni da govori, a oporavak je trajao jako dugo. To ga nije sprečilo da nastavi da pije. Čaša vina pre spavanja se pretvorila u litre… Opet je završio na VMA, bio je klinički mrtav, pravim čudom se ponovo vratio među žive.

Mirza se ponovo oženio. Venčao se sa najboljom košarkašicom Željezničara iz Sarajeva, Srpkinjom Slavicom Šukom, i dobio je sina Danka.

Uprkos svim problemima košarkaška javnost ga nije zaboravila. 1991. godine FIBA ga je proglasila za jednog od najboljih evropskih igrača. Kada se zemlja raspala imenovan je na mesto selektora Bosne i Hercegovine, ali je zbog sukoba sa ljudima iz Saveza napustio tu funkciju.

Poslednje godine života proveo je u jednom kafiću, a alkoholizam ga je na kraju koštao života.

Legendarni Bogdan Boša Tanjević je u jednom intervjuu otkrio da je Mirza bio autodestruktivan i da ga je tuga ubila.

“Mirza, misliš li da se od alkohola lako umire? Ne, druže, to je teška smrt. Ako si junak i ako to već hoćeš, skoči u Miljacku, pa završi priču” – govorio sam mu.

“Kada sam ga, pet meseci pre smrti video posednji put, to više nije bio Mirza Delibašić. Smanjio se, jedva da ste ga mogli pronaći u tom velikom krevetu. Iznuren, očajan… Polumrtav. Ali je i dalje pušio kao Turčin. Umro je od bolesti koja se zove tuga. Zove se rat. Zove se Jugoslavija“.

Umro je 2001. godine u 47. godini života u Sarajevu.

“Doleteti, kao Mirza, do samog Sunca i onda se survati u ponor, to je zaista tragedija dostojna jednog Ikara” napisao je u njegov biograf Slobodan Đurasović.

Izvor: kurir.rs

Dr Petar Ivanovski na najuglednijem svetskom kongresu dečijih onkologa obelodanio tezu po kojoj je vakcina protiv difterije mogući uzročnik pojave leukemije kod dece. Skupo eksperimentalno dokazivanje, koje bi moglo značajno da izmeni svetsku medicinu.

DA li je rat protiv leukemije kod dece otpočeo tako što mu je istrebljenje objavljeno u Srbiji, ostaje da potvrdi međunarodna stručna javnost, ali je jasno da je dr Petar Ivanovski, iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, napravio prvi korak u tom smeru.
Naime, na nedavno završenom Kongresu svetske pedijatrijske onkologije (SIOP) u Oslu, dr Ivanovski je, pred kompletnom svetskom elitom u toj oblasti, izneo svoju tezu, po kojoj “krivca” za akutnu limfoblastnu leukemiju, inače najčešćeg raka kod dece, treba tražiti u preranom vakcinisanju od difterije.
– Na istraživanje me je nagnao rad jednog od prestižnih svetskih stručnjaka, profesora Melvila Grejvsa, koji je 1999. godine objavio kako leukemija ima prenatalni početak, odnosno da geni koji joj pogoduju nastaju kod deteta dok je još u utrobi majke – objašnjava Ivanovski. – Profesor Grejvs je pokazao da dete već na rođenju ima takozvane “B” limfocite, koji sadrže gen za leukemiju, takozvani Tel AML 1. Bez ovog gena nema leukemije.

ZAJEDNIČKO SVOJ DECI

NEDUGO zatim, dr Karolina Feliks iz SAD je, komentarišući nalaze profesora Grejvsa, zaključila da “je sad na medicinskim stručnjacima da otkriju koji je to faktor koji utiče na proliferaciju ovih ćelija, odnosno šta je to što utiče na njih da se pretvore u leukemiju”.
– Mnogo puta sam pročitao oba stručna rada – kaže dr Ivanovski. – I iznova sam sebi postavljao isto pitanje – šta je to što ove, normalne ćelije na rođenju, sa ugrađenim leukemijskim genom kasnije pretvara u leukemiju, i to kod dece uzrasta od dve do pet godina? To mi je, po sebi, nametnulo još jedno pitanje – šta je to što je zajedničko za svu decu, što im se dešava konstantno, i to baš u periodu dok su odojčad. Jedini odgovor bio je – vakcina!
I zaista, Ivanovski daljim istraživanjem dolazi do podatka da je ovaj vid leukemije moderna bolest, dakle, da je ozbiljno uzela maha u svetu tek četrdesetih godina prošlog veka, tek nekoliko godina pošto je uvedeno obavezno vakcinisanje od difterije.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

ODGOVOR – NA MIŠEVIMA

– JEDAN od eksperimenata koji mi je pobudio posebnu pažnju odigrao se 2001. godine u SAD, na univerzitetu Harvard – potkrepljuje svoju tezu dr Ivanovski. – Tada je ženkama eksperimentalnih miševa bio ubačen gen AML 1 (isti koji imaju deca na rođenju), u oplođeno jajašce, kako bi novorođeni miš imao u “B” limfocitima ovaj gen. Posle pet generacija miševa, i nakon 24 meseca, nijedan miš nije oboleo od leukemije. Prirodno, autori eksperimenta su zaključili da nije postojao faktor koji bi delovao na miševe, kako bi se to desilo.
“U čemu je suštinska razlika između onoga što se dešava laboratorijskim miševima i deci” pita se dr Ivanovski i odmah odgovara “u tome što se deca podležu obaveznoj vakcinaciji!”
Na kongresu pred najboljim svetskim pedijatrijskim stručnjacima dr Ivanovski je upozorio da je neophodno napraviti novi eksperiment sa miševima, ali tako da budu vakcinisani na isti način na koji se to čini sa decom.
– Ako se pojavi, kao posledica, da neki od miševa dobije leukemiju, onda smo napravili prvi džinovski korak ka sprečavanju nastanka limfoblastne leukemije – zaključuje dr Ivanovski. – Tek tada nam sledi veliki posao. Međutim, da bi ova hipoteza dobila naučnu potvrdu, potreban je mukotrpan put. Za sada je pozitivno što su imena poput Mela Grejvsa ili Pera Brandzega, koji su bukvalno svetski lideri u saznanjima vezanim za ovu oblast, veoma zainteresovani za tok istraživanja.

PROMENITI KALENDAR

– POSEBNO je važno da naglasim kako nikako nisam protiv vakcinacije – objašnjava dr Ivanovski. – Taman posla! Međutim, ako je ova moja pretpostavka tačna, biće potrebno redefinisati proces vakcinacije, odnosno promeniti mu kalendar.

UNIŠTAVANJE ODBRANE

KADA se deca prerano vakcinišu, vakcina suzbija razvoj takozvanog Th1 sistema. A taj sistem je upravo odgovoran za citotoksičnu funkciju. Tu spadaju ćelije koje ubijaju čak i kancerske ćelije. Tako se suzbija sistem nadležan za odbranu od raka. Ovo je dokazano na miševima 1996. godine, u Švajcarskoj, tokom eksperimenta doktorke Berios.

LONDON – PRVA STANICA

DA bi dokazao svoju teoriju, koja je očigledno uzburkala stručnu javnost, dr Ivanovskom su potrebni uslovi koje ima tek nekoliko laboratorija u svetu. Da bi se izveo eksperiment sa transgenskim miševima, najbliža stanica mora da bude London, jer kod nas ne postoje uslovi za tako skup i delikatan eksperiment.
Sada nije bitna samo naša, već i svetska javnost, i njeno opredeljenje da iskoreni jednu od najopasnijih i najpodlijih svetskih bolesti.

Izvor: novosti.rs