O ovom svecu mnogo je legendi koje ga predstavljaju kao dobričinitelja i čudotvorca, zaštitnika ribara i putnika, gospodara vode, a veruje se i da on prevodi upokojene duše u svet mrtvih… Ova je, ipak, malo drugačija.

Počinje od vremena kada je Nikola već postao ugledni sveštenik, smenivši svog strica na mestu episkopa. U to vreme, njegovi roditelji su umrli, a Nikola je počeo da deli imanje svojih roditelja siromašnima.

U to vreme u Patri je živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio svoju službu i sav svoj imetak. Taj čovek je imao tri ćerke, koje su bile veoma lepe, ali oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda, jer nije imao miraz da im da, pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje ćerke u bludnice. Sveti Nikola je nekako saznao za tu odluku nesavesnog oca, pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjavši se noću kući ovog čoveka, ubacio je zamotuljak kroz prozor. Otac devojaka jako se začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, odlučio je da ga da u miraz najstarijoj ćerki.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

To isto ponovilo se i sa drugom njegovom ćerkom.

Odavde legenda ima dva kraja. Po prvoj verziji, čovek je naslutio da će se njegov dobrotvor pojaviti i treći put, kako bi mu ostavio novac da i treću ćerku uda, pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da i po treći put ostavi svoj dar, čovek je iskočio iz svoje zasede i u svom dobrotvorcu prepoznao je svetog Nikolu. Tada ga je svetitelj zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori i uz to mu je dao i mnoge pouke korisne po dušu.

Drugi kraj ove priče je malo drugačiji.

Naime, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi, pa se tako dosetio, da ne bi bio otkriven, da se popne na krov i zlatnike ubaci kroz dimnjak, a pošto su se čarape sušile na otvorenom ognjištu, zlatnici su padali pravo u njih. Iz ovog drugog kraja priče će se, mnogo vekova kasnije, kod nas razviti kult Božić Bate, a u zapadnoj kulturi kult Deda Mraza.

Malo je onih koji znaju da se Sveti Nikola na svom dugom putu od gotovo 15 vekova pretvorio u Deda Mraza, a u toj transformaciji su najviše učestvovali Amerikanci davši tom prazniku novu dimenziju. Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pretvorio se u potrošački praznik kojem je cilj kupovanje…

Izvor: Opanak

Dugo su na Pirinejima izbegavali da javno hvale najboljeg tenisera sveta kako se ne bi zamerili svom Rafaelu Nadalu, ali više nisu imali kuda.

Srbin je naterao i najveće rivale da priznaju da je bez premca kada je u pitanju i tenis, ali i kompletan sport. “Bik sa Majorke” sigurno nije sa oduševljenjem primio ovu vest, ali i on tužna srca mora da kaže: Novak Đoković je najbolji.

– Srpski genije je sa 34 godine osvojio ove sezone tri grend slema: Australijan open, Rolan Garos i Vimbldon i izjednačio se sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom po broju slemova – imaju po 20. Takođe, rekorder je sa 37 masters trofeja, i sedmi put je  godinu završio na prvoj poziciji, što niko još nije uradio. Pretekao je idola Pita Samprasa koji je šest puta sezonu završio na tronu. Pored toga, počeo je 351.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

nedelju na prvom mestu na ATP listi – divi se španski magazin As Novaku Đokoviću.

I za kraj morali su Španci da pomenu svog Rafu…

– Zbog impresivnih rezultata zaslužuje posebno priznanje i zbog njegovog rivalstva sa Rafaelom Nadalom, jedan drugog čine boljim.

Đoković neće biti na dodeli nagrada, pa mu je zato priznanje uručeno za vreme Dejvis kupa u Madridu.

– Ponosan sam, srećan i zahvalan, nadam se da ću nastaviti ovako – poručio je Nole na španskom, prenosi As.

Svaka čast, Španci, svaka čast, Nole, pa da i u 2022. godini nastaviš tako.

Izvor: novosti.rs

Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika. Svetiteljev kult rasprostranjen je ne samo kod pravoslavaca, već i među katolicima, te je u drugim zemljama poznat i kao Božić Bata.

Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), čudotvorac, rođen je u maloazijskom gradu Patara, u današnjoj Turskoj. Umro je 19. (6) decembra 345. godine, sahranjen je u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije, a krajem 11.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir Svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, Sveti Nikola se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Slavu Sveti Nikola proslavlja najveći broj Srba, a zašto je to tako pokušala je da objasni etnolog Milica Karapandžić.

– Veliki broj etnologa smatra da je slava dodeljivana na način da porodica slavi onog sveca na čiji je dan kršten prvi predak te porodice. Zastupljena su i stanovišta da je slava birana po zavičajnom hramu, odnosno svecu kome je taj hram bio posvećen. Najbrojnije su porodice koje slave Svetog Nikolu, Svetog Aranđela, Đurđevdan, Svetog Jovana, Mitrovdan… Prema nekim podacima, najbrojniji hramovi u Srbiji posvećeni su upravo Svetom Nikoli – objašnjava Karapandžićeva.

Sveti Nikola je posna slava zato što pada u toku Božićnog posta. Priprema se riba, kao glavno jelo, posni pasulj i paprike, krompir salata, posni kolači. Ali najvažnije je toga dana pripremiti slavski kolač, skuvati žito, vino. Ovaj praznik se nikako ne priprema sa mrsnom trpezom.

Protojerej Sabornog hrama u Nišu Miodrag Pavlović kaže da pravoslavci znaju da je ovo strogo posna slava i da nema mrsa tog dana.

– Praznovanje Svetog Nikole poznato je ne samo kod nas, već i kod katolika. Njegove mošti nalaze se u Bariju, u Italiji. Ono što je važno za sve koji slave da se ne ogreše i omrse. Toga dana trpeza je posna (a i Božićni post je u toku), a porodica treba da bude na okupu. Domaćin izjutra nosi slavski kolač u crkvu, žito, vino i sveću, nakon liturgije sveštenik domaćinu seče kolač. Po povratku kući, porodica se okuplja za trpezom, i ono što je važno ko god toga dana dođe u kuću, ne treba ga vratiti – objašnjava protojerej Pavlović.

Na hrišćanskim brodovima duž Jadranskog i Sredozemnog mora moreplovci su držali ikonu Svetog Nikole jer ga smatraju svojim zaštitnikom.

Ko je bio Sveti Nikola?

Svetitelj je rođen u Patari u Likiji, bio je jedinac, sin bogatih i uglednih roditelja. Duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion u kojem se već nalazio njegov stric, Sveti Nikolaj episkop patarski. Nakon smrti roditelja, krenuo je da širi veru i milosrđe, ali o svojim dobročinstvima nije govorio javno. Nakon toga postao je arhiepiskop Mirlikijski te je u vreme progona hrišćana završio u tamnici, ali ni tada nije odstupio od vere. Smatran je svetiteljem i tokom života, ljudi bi ga pozivali u teškim i bolnim trenucima. Bolovao je kratko i upokojio se 343. godine, kada je sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri. Šest vekova vernici su obilazili njegov grob u Miri, među kojima su bili i Stari Sloveni. Nakon turskog osvajanja Likije i iz straha da mošti svetitelja ne budu oskrnavljene, 1096. godine prebačene (prokrijumčarene) su u Bari, u Italiji, gde su položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče. Posle tri godine izgrađena je velelepna crkva posvećena Svetom Nikoli.

Običaji za Svetog Nikolu

Prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ipak, u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj da se na Nikoljdan pravi poseban, šareni kolač koji se ukrašava pticama od testa. Njega sveštenik obavezno osveštava i preliva vinom, pa se uveče on deli deci koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu kako bi u narednoj godini bila zdrava i vesela.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekom sitnicom – njih ćete obradovati, vama će biti lepo, a i narod kaže – valja se.

Treba da se obratit Svetom Nikoli sa ove tri molitve

Molitva prva Svetom Nikoli

O, svehvalni i svečesni arhijereju, veliki čudotvorče, svetitelju Hristov oče Nikolaje, Božji čoveče i verni slugo, željeno biće, sasude izabrani, čvrsti stube Crkve, presjajni svetilniče, zvezdo koja obasjavaš i osvetljavaš svu vaseljenu. Ti si pravednik, uzrastao si kao palma posađena u dvorima Gospoda svog, živeo si u gradu Miru, mirom si zamirisao i izlivaš nepresušno miro blagodati Božje. Svojim putovanjem, presveti oče, more si osvetio, kada mnogočudotvorne mošti tvoje putovahu u grad Bari, da od istoka do zapada slave ime gospodnje. O, prekrasni i predivni čudotvorče, brzi pomoćniče, usrdni zaštitniče, predobri pastiru koji duhovno stado spasavaš od raznovrsnih opasnosti, tebe proslavljamo i tebe veličamo kao nadu svih hrišćana, izvor čudesa, pokrovitelja vernih, premudrog učitelja, hranitelja gladnih, radost uplakanih, odeću nagih, lekara bolesnih, krmanoša moreplovcima, osloboditelja sužnjima, staratelja i zaštitnika udovica i sirotih, čuvara celomudrija, krotkog vaspitača dece, okrepljenje staraca, nastavnika postnika, odmor trudbenika, izobilno bogatstvo ništih i ubogih.

Usliši nas koji ti se molimo i pod okrilje tvoje pribegavamo, zauzmi se za nas pred Višnjim, i svojim bogoprijatnim molitvama izmoli nam sve što je korisno po spasenje duša i tela naših. Pomoću tvojom sačuvaj od svake nevolje svetu obitelj ovu, svaki grad i selo, i svaku hrišćansku zemlju, i ljude što u njima žive, jer znamo, znamo da molitva pravednoga može mnogo pomoći na dobro, a posle preblagoslovene Djeve Marije mi tebe pravednika imamo kao zastupnika pred svemilostivim Bogom, i tvome usrdnom posredništvu i zastupništvu smireno pribegavamo.

Preblagi oče, ti nas, kao budni i dobri pastir, sačuvaj od svih neprijatelja, pogibije, zemljotresa, grada, gladi, poplave, požara, pokolja, najezde tuđinaca. I u svim našim opasnostima i nevoljama pružaj nam ruku pomoći, i otvori nam vrata milosrđa Božjeg, jer smo zbog mnoštva nepravdi naših nedostojni gledati visinu nebesku, okovani smo okovima greha, te nikada ne satvorismo volju Stvoritelja našeg, niti održasmo zapovesti Njegove.

Toga radi preklanjamo pred Tvorcem našim kolena skrušenog i smirenog srca našeg, i prosimo tvoje očinsko posredovanje pred Njim, pomozi nam, ugodniče Božji, da ne izginemo sa bezakonjima našim, izbavi nas od svakog zla i od svake napasti, uputi um naš, i ukrepi srce naše u pravoj veri, da bismo tvojim posredovanjem i zauzimanjem ostali nepotamanjeni ni ranama, ni opasnostima, ni pomorom, niti ikakvim gnevom Sazdatelja našeg. I da tako u miru proživimo ovdašnji život, i udostojimo se videti dobra na zemlji živih, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednog u Trojici slavljenog i obožavanog Boga, sada i uvek i kroza sve vekove, Amin.

Molitva druga Svetom Nikoli

O, svesveti Nikolaje, prekrasni ugodniče Gospodnji, naš usrdni zastupniče, i svuda u nevoljama brzi pomoćniče, pomozi meni grešnom i utučenom u ovom sadašnjem životu, umoli Gospoda Boga da mi oprosti sve grehe moje koje od mladosti svoje počinih u celom životu mom, delom, rečju, mišlju i svim čulima svojim, i pri ishodu duše moje pomozi meni kukavnom, umoli Gospoda Boga, Sazdatelja svih tvari, da me izbavi vazdušnih mitarstava i večnih muka, kako bih svagda proslavljao Oca i Sina i Svetoga Duha, i tvoje milostivo posredovanje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Molitva treća Svetom Nikoli

O, sveblagi oče Nikolaje, pastiru i učitelju svih koji sa verom pribegavaju tvome zastupništvu, i usrdnom te molitvom prizivaju, brzo pohitaj, i izbavi stado Hristovo od vukova koji ga rastržu, i svetim molitvama svojim ogradi i sačuvaj svaku hrišćansku zemlju od pobuna, zemljotresa, najezde tuđinaca i međusobnog rata, od gladi, poplave, požara, pokolja i iznenadne smrti, i kao što si se smilovao na tri čoveka što su bili u tamnici, i izbavio ih od careva gneva i posečenja mačem, tako se smiluj i na mene koji sam u tami grehova umom, rečju i delom, i izbavi me od gneva Božjeg i večne kazne, da bi mi, zbog tvog posredovanja i pomoći, i zbog Svoga milosrđa i pomoći, Hristos Bog podario da tih i bezgrešan život proživim u ovom svetu, i da me izbavi stajanja s leve strane, a udostoji sa svima svetima stajanja s desne strane. Amin.

Izvor: blic.rs/ Svetosavlje.org

Kada je vreme da razmišljamo o promeni jastuka?

Neki stručnjaci kažu da većina jastuka traje 6 do 12 meseci. Drugi tvrde da je sasvim u redu koristiti isti jastuk dve do sedam godina. Ali postoji jednostavan način da shvatite kada treba da zamenite jastuke.

– Ono što radite je da presavijete jastuk na pola, stavite nešto teško na poleđinu jastuka, a zatim pustite jastuk. Ako se jastuk ponovo savije u oblik i zbaci predmet sa sebe, u redu ste. Ako ne, izgubio je sposobnost pravilnog držanja glave – objašnjava psiholog za spavanje Džošua Tal.

Kada bi trebalo da zamenimo jastuke?

Umorni ste od buđenja sa ukočenim vratom?

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Onda je možda vreme da promenite jastuke. Čak i potpuno novi jastuk može da izazove bol u vratu.

– Najčešća greška koju ljudi prave je odabir jastuka koji savija vaš vrat napred ili na jednu stranu. Vaš položaj spavanja je takođe važan. Na primer, ležanje u krevetu sa bradom privučenom prema grudima može izazvati naprezanje vrata – objašnjava kiropraktičar Bang, piše The List.

Bang preporučuje odabir jastuka koji se prilagođava vašem položaju spavanja. Što se tiče materijala, prirodni lateks je vaš najbolji izbor. Jastuci od perja imaju tendenciju da pogoršaju bol u vratu. Perje se pomera, tako da možete da  završite bez podrške, a to dalje može da uzrokuje bol.

Takođe predlaže da spavate na debljem jastuku ako imate čvrst dušek. Kao opšte pravilo, zamenite jastuk – bez obzira na njegovo stanje – ako se stalno budite sa zategnutim vratom.

Izvor: novosti.rs

Svi znaju na koga Sergej misli dok peva stihove “Prije tebe, znaj, ja nikad nisam znao voljeti”, ali je Kristina sve vreme krila “poglede u tami”. Nikada nije želela da se javno eksponira zato što smatra da je pažnja usmerena na Sergeja dovoljna. Nedavno je otvorila svoj Jutjub kanal “Remek jelo” gde sa ljuidma deli svoje kulinarsko umeće i recepte za jela koje najviše vole njene ćerkice Lola i Mila, ali i suprug Sergej.

Priprema slatkiša je Kristini omiljena zanimacija u kuhinji. Tu su i specijaliteti italijanske kuhinje, koji su Sergejeva najveća draž za nepca, dok ćerke vole sve što im mama spremi.

– Sergej voli italijanske specijalitete, deca većinom sve, a ja najviše volim kada su njihove reakcije onakve kakve sam očekivala. Svi smo uključeni, zabavno je, a nekada se desi da pojedu ono što sam spremila za kanal, pre nego što to slikam i postavim, pa sve kreće ispočetka.

Kuvanje joj je, kaže, postalo inspirativnije nakon što je postala mama.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Mnoga jela nije volela dok nije počela da ih priprema svojim ćerkama, a uz njihovu pomoć je sada svaki specijalitet lepši i ukusniji, prenosi Blicžena.

– Njih dve su pune ideja, obožavaju da budu sa mnom dok spremam, pomažu, igraju se i kad vidim koliko uživaju u tome, trudim se da ispunim svaku njihovu želju.

Suprug me osvaja iz dana u dan

Sergej ju je osvojio svojim vrlinama i duhovitošću. Kaže da je srećna žena što tako divnog i plemenitog čoveka ima pored sebe, a on nastavlja da je osvaja iz dana u dan.

– On me svakoga dana zasmejava raznim doskočicama. Mi se poznajemo od kada smo bili deca i uvek sam se osećala posebno u njegovoj blizini, što mi je tada bilo neobjašnjivo. Kasnije se pokazalo zašto je bilo tako. Jedno drugom smo u svemu podrška, a i dan-danas me osvaja svojim vrlinama zbog kojih ga, pored ostalog, toliko volim – ističe Kristina koja je u braku sa Sergejem pune 22 godine.

Jedna se samo smejala, druga je bila nemirna

Ona i Sergej su 2010. godine usvojili devojčicu Lolu, a dve godine kasnije u njihov dom je stigla četvoromesečna Mila. Kristina dolazak ćerkica u njihov dom, ali i srce pamti kao najlepše trenutke u svom životu. Lola je bila ljupka i mirna, dok je Mila odmah odlučila da ih razgali svojom buntovnošću.

– Lola je bila jedna predivna, mirna beba, samo se smejala. Njen dolazak pamtim kao jedan od najlepsih trenutaka u životu. Nije bilo straha tada, odmah smo se uklopili kao da smo celog života bili zajedno. Mila je bila jako nemirna kao beba i sada se stalno šalim da je Mila bila prva, ne bismo poželeli da imamo drugo dete – seća se Kristina.

Dok su malene bebe polako rasle, Kristina se priseća da je bila veoma nestrpljiva da čuje koju će reč prvo izgovoriti, da vidi kada će prohodati. Sa trenutne vremenske distance smatra da su takve stvari marginalne, već da je u srcu fabule velika međusobna ljubav.

– Baš sam pre neki dan pričala sa prijateljicom u vezi sa tim. Koliko je to dok su bile bebe bilo važno, koju će reč prvu izgovoriti, sa koliko meseci ce početi da hodaju, a sada mi je to smešno. Pravo da vam kažem, zaboravila sam da li su prvo rekle tata ili mama, ne sećam se. Znam samo da se tu rodila jedna ogromna bezrezervna ljubav, i da je to ono sto je najvažnije u našem odnosu.

Lola i Mila su se rodile za nas

Kristina i Sergej kažu da su se Lola i Mila rodile za njih, ali da će im pomoći da upoznaju i svoje biološke roditelje ukoliko ikada budu poželele.

Kristina I Sergej nikada od svojih naslednica nisu krili das u usvojene. Stalno bi im predočavali da su ih oni “rodili iz srca” i da su one suđene da budu baš njihove ćerke. Na kraju se samo računa ljubav, podrška, atmosfera podrodice i porodičnog doma. Ipak, ukoliko Lola i Mila ikada budu poželele da upoznaju svoje biološke roditelje, Kristina i Sergej će se potruditi da im i tu želju ispune.

– Njih dve odavno znaju da su usvojene i to je ono najvažnije. Nema nikakvih zabranjenih tema ili laži u našem odnosu. Nikada nismo ni pomislili da im sakrijemo nešto. One sve znaju i ako budu želele da upoznaju svoje biološke roditelje, bićemo tu da uradimo sve sto je u našoj moći da se to desi. To su normalne stvari, nemam nikakav strah od toga, jer im niko ne može biti više majka ili otac od nas dvoje, bez obzira na to sto ih nismo rodili. Mi smo im bili suđeni, za nas su se rodile, kao što smo se i mi rodili da njima budemo roditelji. Bog je za nas imao takav plan i hvala mu na tome.

Kada je odgajanje dece u današnjim okolnostima u pitanju, Kristina smatra da su izazovi mnogo veći nego što je bilo u periodu kada je ona bila devojčica u osnovnoj školi.

– Danas je mnogo teže nego kada smo mi bili deca. Sve im je lako dostupno. Najviše me nervira sto je telefon postao centar sveta. Da ne pričam o drugim opasnostima koje prete. Zato mislim da im stalno trebamo pričati, pričati, pričati. Biti stalno tu, uključeni i zainteresovani za sve što im se dešava. Trudimo se da im usadimo one prave porodične vrednosti, da budu dobre i da čine dobro i da se onda samo dobru i nadaju – navodi Kristina za kraj.

Izvor: Kurir.rs/Blicžena/Viktor Veličković