Dr Branimir Nestorović odlučio je da osnuje pokret “Vitezovi reda zmaja”. Da li sa ovim pokretom Nestorović ima političke ambicije znaće se već u sredu, 22. decembra, za kada je zakazano javno predstavljanje.

Prema agendi koju su objavili sami Nestorovićevi “vitezovi”, pokret će se, između ostalog, baviti i “unapređenjem položaja dece”. Potpredsednik pokreta biće Saša Borojević.

Podsetimo da je dr Nestorovića početkom godine čak 28 odsto građana Srbije označilo kao javnu ličnost koja im uliva poverenje, a da se ne bavi politikom.

Kao formalni korak u politiku moglo bi da posluži osnivanje ovog pokreta, odnosno “viteškog reda zmaja”?

Viteški red zmaja- Priča o jednom veoma moćnom redu…

Jedan od najznačajnijih ljudi iz Viteškog reda zmaja bio je Srbin i sin kneza Lazara i knjeginje Milice, Despot Stefan Lazarević a vlastela iz Evrope hitala je u Srbiju da ih za vitezove proglasi baš on.

Viteški red Zmaja (nem. Drachenorden; lat. Societas Draconistrarum) nastao je prema ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa.

Red je prvobitno bio zadužen za zaštitu kraljevske porodice cara Svetog rimskog carstva Žigmunda (u vreme dok je još uvek bio kralj Ugarske). Članovi reda nazivali su se drakonima. U hrvatskim stručnim tekstovima koristi se i naziv zmajonosci

Despot Stefan Lazarević, bio je sjajan diplomata i vojskovođa, vešt igrač u političkim igrama, čovek koji posle bitke kod Ankare 1402. godine, ponovo osamostaljuje srpsku državu, visok, lep, fizički izuzetno snažan, ekskluzivno obrazovan, imao je svoju školu borilačkih veština.

Borilački autoritet nije stekao pričama već bitkama, a osnovni princip mu je bio postići pobedu sa što manje poginulih i ranjenih.

Čak i u bici protiv Tamerlana, koju njegov zet Bajazit gubi, Stefan Lazarević dobija. Dobija poraženu bitku, jer sa svojim oklopnicima pravi lom po tatarskoj vojsci i sa minimalnim gubicima se vraća kući.

Posebnu pažnju posvećuje borilačkim veštinama, i reformisanju vojske.

Da nekog vlastelina Despot Stefan rukopoloži u viteza, već u startu to je značilo slavu ali i ogromnu obavezu da mora da se ponaša prema pravilima despotove škole, u kojoj je diplomirao, da bude human, da čuva ljudske živote, da voli ljude i da se bori protiv zla.

Despot Stefan je čuvao kulturna dostignuća Nemanjića, a vojska ga je posebno interesovala, tako da je napravio radikalno korigovanje vojnog sastava.

Ukinuo je feudalne odrede i uveo regularnu, stajaću vojsku. Vojne obaveze niko nije bio oslobođen, čak i ako je to pokušavao zidajući manastire i pomažući ih u najlepšoj tradiciji Nemanjića. Prvi zavodi porez manastirima, da bi imao novac za izdržavanje i naoružavanje svoje stajaće, odlično naoružane, navežbane i dobro motivisane vojske.

Despot Stefan Lazarević je bio pripadnik čuvenog viteškog reda „Zmaja“ koji je 1408. godine ustanovio ugarski kralje Žigmund Luksemburški.

Bila su dvadeset i četiri člana prvog reda ordena „Zmaja“ a na prvom mestu je bio Despot Stefan Lazarević.

Pripadnici ovog reda imali su pravo da na svom grbu prikažu zelenog zmaja, koji repom drži vrat a na sklopljenim krilima ima crveni krst.

Viteški red Zmaja ili Ordo Dragonis u svetu je osnovan 12. decembra 1408. godine, a među osnivačima pored ugarskog kralja Žigmunda Luksembruškog i njegove supruge Barbare nalazila su se i dvadeset dva najuglednija vlastelina iz Ugarske i njoj susednih zemalja. Red je navodno stvoren s ciljem da se povede borba protiv šizmatika i jeretika.

Nakon bitke kod Nikopolja u kojoj je kao osmanski vazal učestvovao i knez Stefan Lazarević došlo je do promena u ugarskoj politici na njenim južnim granicama.

Krajem 1403. ili početkom 1404. godine došlo je do pomirenja između ugarskog kralja i srpskog despota. Ugarski kralj postao je sizeren srpskog despota, a Stefan Lazarević je dobio i Mačvu sa Beogradom. Time on nije postao samo Žigmundov vazal već i ugarski magnat koji je u tom svojstvu bio obavezan da učestvuje u radu Sabora.

Verovatno je tada uvršćen i među barone ugarskog kraljevstva pa je dobio pravo da nosi titulu magnificus. U to vreme napeti politički odnosi u Ugarskoj doveli su do grupisanja magnata u međusobno suprostavljene skupine. Grupa magnata okupljenih oko palatina Ugarske Nikole II Gorjanskog (1403—1433) bila je čvrsto povezana rodbinskim vezama i zajedničkim političkim interesima i podržavala je kralja Žigmunda na položaju ugarskog kralja. Iz ove grupe nastao je Zmajev red.

U drugoj polovini 14. veka osnovan je veliki broj viteških redova. Za razliku od ranijih vremena kada su oni bili osnivani kao monaški viteški redovi a pod uticajem krstaških ratova, redovi iz druge polovine 14. sa početka 15. veka bili su elitističke organizacije najuglednije vlastele koja se na taj način okupljala da bi zaštitila vlastite političke interese. Glavni interes kralja Žigmunda bila je odbrana Ugarske. Jedna od mera učvršćivanja odbrane bilo je i formiranje Reda, zapravo političkog saveza, ugarskih i stranih magnata koji su imali posede na granicama Ugarske ka Nemačkoj, preko Srbije i Erdelja do Galicije. Članovi Zmajevog reda su potpisivali osnivačku povelju onim redom koji je istovremeno odražavao unutrašnju hijerarhijsku strukturu reda ali i značaj pojedinih oblasti za odbranu Ugarske. Zato se na prvom mestu nalazio despot Stefan Lazarević.

Članstvo u Redu donosilo je i neke privilegije, poput prava da se izvestan broj ličnosti proizvede u vitezove Reda, a poznato je da je despot Stefan ovo pravo i koristio. Smatra se da je despot Stefan koristio i obeležja Reda u vidu heraldičkih simbola, ali kako je izgledao njegov grb i da li su u njega bili uključeni simboli Reda nije poznato.

Članovi Reda su takođe imali i određen način ponašanja, odevanja i obavezu davanja milostinje. Pored simbola zmaja koji se nosio oko vrata, članovi reda nosili su plavi plašt od somota sa zlatnom insurekcijom plamenog krsta u kome je bila ispisana deviza reda. Simboli reda nalazili su se i na drugim odličjima viteškog staleža, na primer mačevima.

SIMBOL REDA!

Simbol reda je zmaj sa repom obavijenim oko vrata. Na leđima zmaja, od vrata pa sve do repa, nalazio se crveni krst Svetog Đorđa, dok je čitav simbol bio na srebrnoj pozadini.

Zmaj je predstavljao zver iz Knjige otkrovenja, dok je crveni krst simbolizovao pobedu Hrista nad zlim silama. Od članova reda očekivalo se da stalno nose simbol, najčešće u obliku medaljona oko vrata i često su sahranjivani sa njim.

Predstavnici Univerziteta u Bukureštu smatraju da je originalni naziv povelje o osnivanju reda ‘O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus’ najverovatnije bio deo amblema.

MODERNO DOBA!

Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićkih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda.

Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. godine, koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.

Danas „Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja“ predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika.

Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“, koju je sam sebi nadenuo.

Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarlsa Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta. 28.Juna 2011 godine Knez Aleksandar Karađođević kao pripadnik kraljevske porodice iz Srbije, države čiji je vladar Despot Stefan Lazarević bio jedan od osnivača starog Reda Zmaja, pokreće ponovo Red. Nakon njegove smrti prvi čovek reda je Princ Vladimir Karađorđević.

Ovaj sirup je toliko ukusan da ga možete piti i iz čistog užitka. Lovor mu daje poseban ukus i ton slatkoće i gorčine, limun mu dodaje svoju posebnost kiselosti, a šećer je onaj koji “povezuje” ove sastojke i s vodom ih nosi kroz tjlo.

Sastojci:

6 listova lovora,

2,5 dcl vode,

6 kašika šećera (smeđi),

1 limun.

Priprema:

Prokuvajte vodu, dodajte lovor i kuvajte poklopljeno od 6 do 10 minuta. Izvadite listove lovora, sipajte u posudu u kojoj ćete pripremati sirup, pa dodajte šećer i isccedite limun.
Dobro promešajte i sačekajte da se sav šećer istopi. Uzimajte po kašičicu nekoliko puta dnevno. Prvi dan možete uzimati po kašičicu uvek kada se javljaju intenzivni napadi kašlja.

Izvor: kucnilekar.com

Naglo i iznenadno trzanje dok tonemo u san je hipničko stanje, odnosno nenamerno grčenje mišića.

Live Science piše da je naziv dobilo prema hipnagoškom stanju, odnosno prelaznom periodu između budnosti i sna. Grčevi mišića mogu nastati spontano ili mogu biti uzrokovani spoljašnjim uticajima poput zvuka ili svetla. Neki ljudi tvrde da uz trzanje znaju dožive i halucinacije.

Neki naučnici veruju da stres, velike količine kofeina, umor i nedostatak sna mogu da povećaju učestalost i šanse za hipnagoški trzaj, ali ta pojava još uvek nije dovoljno istražena. Neki tvrde da tome može pridoneti i povećana fizička aktivnost u večernjim satima, piše Tportal.hr

Naučnici nisu sigurni zašto se tačno javlja taj trzaj, ali postoji nekoliko teorija. Jedna kaže da je to prirodni telesni prelaz iz budnog u san, te da se javlja kad živci oslabe tokom procesa.

Još jedna popularna ideja temelji se na evolucijskoj teoriji, te kaže da su ti grčevi zapravo drevni refleks primata na opuštanje mišića tokom padanja u san. Naime, opuštanje označava da primat pada sa stabla, te to uzrokuje brzo reagovanje mišića, piše Live Science.

Ipak, naučnici se slažu da je reč o bezopasnoj i uobičajenoj pojavi oko koje se ne treba brinuti.

Najbolja rukometašica Irana nestala je tokom Svetskog prvenstva u Španiji i zatražila politički azil.

Sve češće se dešava da tokom velikih sportskih događaja nestaju sportisti iz siromašnih zemalja. Tako je tokom Svetskog prvenstva za rukometašice u Španiji nestalo nekoliko sportistkinja.

Ni traga ni glasa nema od pet rukometašica Kameruna, ali i najbolje igračice Irana.

U pitanju je Šagajeg Bapiri (30) koja je blistala u dresu Irana, međutim njena reprezentacija je turnir završila na pretposlednjem mestu, a ona je odlučila da se ne vrati kući. Odlazak na Svetsko prvenstvo u Španiju bio joj je samo način kako bi zatražila azil pošto je u Iranu “nevidljiva”.

Tako nijedna TV stanica iz Irana nije emitovala nastup rukometašica, pošto i inače ne prenose sportska takmičenja kod dama, dok Bapiri ističe i da su ih pred polazak ismevali.

– Samo ćete nas brukati, bolje da ne idete… – navodno su joj rekli navijači, prenosi Mondo.

Nakon što je Bapiri “nestala” u Španiji, zatražila je politički azil, a potom se oglasila za “Glas Amerike”. Ispričala je potresne detalje koje svet do sada možda nije znao, kao i sa kakvim sve problemima se nosila pošto je odlučila da se bavi rukometom u Iranu.

– Naša noćna mora počela je i pre odlaska na Svetsko prvenstvo. Kada je objavljen spisak pozvanih igračica, nedostajale su dve najbolje rukometašice koje imamo u Iranu. Bila sam šokirana. U početku sam mislila da je to samo greška Saveza. Konačno, kasnije se na ovu temu pojavio i tekst u kojem se opravdano kritikovao izostanak dve devojke. Ovaj tekst je podeljen na društvenim mrežama i ja sam se složila sa onim što je napisano, zbog čega sam isti tekst “lajkovala”, kao i neke druge rukometašice. Sledećeg dana predstavnik našeg Saveza je počeo da nas napada i da viče. Pretili su nam da ni mi nećemo otići u Španiju na Svetsko prvenstvo i da će nas obrisati sa spiska. Na kraju sam ja počela da govorim. Rekla sam da ne mogu tako da nas tretiraju zbog jednog lajka i zbog našeg mišljenja – rekla je rukometašica Irana.

Nakon toga su joj tražili da se izvini, što je odbila.

– Onda je počeo još jedan skandal. Jedan od naših trenera htio je da sve rukometašice koje su lajkovale tekst budu smaknute sa spiska. Nakon dugih rasprava, vraćene smo na treninge, ali smo bile uznemirene. Lično sam se osećala nemoćno, pogotovo jer mi je rečeno da imam dva dana da im pokažem da zaslužujem da idem na Svetsko prvenstvo. Na kraju sam se spasila, ostala sam na spisku.

Bapiri ne želi da se vrati u Iran jer kaže da se tamo “događa nešto loše što ne može da prihvati”, pošto je za 30 godina života u ovoj zemlji videla svašta.

– Toliko je ograničenja za žene u Iranu… Ne znam ni kako da vam to objasnim. Mnogo patimo u Iranu. U iranskom društvu postoji ogromna razlika između muškaraca i žena. Da vam navedem jedan primer koji nema veze sa sportom. Moju košminicu u Iranu redovno je tukao muž. Kad je konačno podnela tužbu protiv njega, sudija joj je rekao: “Gospođo, u Iranu muž ima pravo da vas tuče jednom godišnje”. Nakon tog odgovora ta žena je odustala od razvoda, adsvokata, svega. Bila je tako šokirana – ispričala je rukometašica Irana.

Njoj se na Svetskom prvenstvu desila i velika neprijatnost.

– Na našoj prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu protivnik mi je nesvesno skinuo “veo” sa glave. Ne možete ni da zamislite kako me je nakon toga nagrdio selektor, iako se kasnije događalo to i drugim igračicama. Druge je mirno upozoravao da paze na to da im ne padne veo s glave, a na mene je vikao. Kad su mi “izašla” dva pramena kose, on je počeo da vrišti. Rekla sam mu da mi u Iranu na silu moramo da prihvatimo hidžab, iako se ne slažemo s njim, ali ovde, tokom utakmica, nisam bila kriva. Slučajno me protivnik povukao i veo mi je spao. Sve u svemu, ne mogu da prihvatim da me tako tretiraju, zato sam zatražila azil i odlučila da ostanem u Španiji.

Izvor: blic.rs