Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, Popovo polje, nadomak Trebinja u Hercegovini od majke Ane-Anastasije i oca Petra Jovanovića, po predanju 28. decembra 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici hercegovačkih težaka.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Tamo se je učio crkvenoj pismenosti. Posle nekoliko godina, Stojan prelazi u trebinjski manastir Tvrdoš, gde nakon pohađanja manastirske škole, najzad prima i monaški postrig i sveštenički čin, postavši paroh popovopoljski.
Pogoršanje prilika u manastiru, naročito zbog unijatskih pritisaka iz Dubrovačke nadbiskupije i samovolje turskih vlasti i želja za dubljim podvigom odvode ga kao arhimandrita u Pećku Patrijaršiju i, po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca, dalje na Svetu Goru, a zatim u Vlašku i Ukrajinu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Otuda se vraća sa darovima tamošnjih vladara stradalnom narodu u Hercegovini.
Godine 1638. arhimandrit Vasilije je rukopoložen u Peći odlukom Svetog sinoda za mitropolita hercegovačkog, sa obnovljenom svetosavskom titulom – mitropolit Zahumski. Kasnije će dodati i titulu i Skenderijski. Knez Luka Vladislavić (otac Save Vladislavića) ga je pratio na put u Peć i nazad, kada je Ostrog bogato darivao.
Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od militantnih rimokatoličkih misionara i prelata. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa unijate Savatija 1641. godine. Izlagan je bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Ipak, stizao je gde god su ga vodili zadaci njegove arhiepiskopske službe, od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta i Bjelopavlića.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život.
Umro je 1671. godine. Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor.
Manastir Svetog Vasilija Ostroškog mu je posvećen.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
ČUDA SVETOG VASILIJA
“Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna djela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve. Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, evo već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika”, stoji na zvaničnom sajtu manastira Ostrog.
“Činjenica netljenosti tela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji mi hrišćani nazivamo – čudom. Ovaj se fenomen jedino može shvatiti i objasniti svetim životom Ostroškog Sveca. A život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazidan po Hristu, u kome sve i sva beše Hristos.
Još veće čudo i dokaz svetiteljstva Svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog netljenog tela. On, koji je u svom zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čoveka, uzdigao je svoj duh do prestola Božijeg, a svoje telo obesmrtio. To sveto telo bilo je za vreme zemaljskog življenja hram Duha Svetoga, a posle rastanka sa svojom bogočežnjivom dušom postalo je riznica blagodati Božije.
Svetog Vasilija je u našoj Srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscjelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku. I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i u kojoj počivaju njegove svete mošti, svojevrsna Vitezda, banja iscjeljenja, u kojoj mnogi: bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja, velikog Božijeg ugodnika, velikog jerarha i učitelja, molitvenika, podvižnika, revnitelja svete pravoslavne vjere, Vasilija Ostroškog, po čudima poznatog širom vaseljene”, navodi se na sajtu manastira Ostrog.
Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom za sreću i zdravlje:
Sveti oče Vasilije, pomoćniče silni i zaštitniče milosrdni, čuj i sada molitve naše, suze i uzdahe. Kao dobri pastir koji traži zalutale ovce i za njih strada, okupi nas oko kivota Tvojega i nauči čudotvornim poukama Tvojim da bismo Ti blagodarili i slavili Oca nebeskog.
Naše se duše grče u porocima, ali i plaču u pokajanju kao zabludeli sin koji je tražio oca da mu oprosti i kao posrnula žena koja je priznavala grehe.
Sagrešismo mnogo, sagrešismo u znanju i neznanju, gordim mislima i sebičnim srcem, rečima, delima i propuštanjem Te ne učinismo mnoga dobročinstva. Zato pogledaj na nas ranjene i izobličene u nevaljalstvu.
Pogledaj i ublaži bolove i patnje duše i tela i daruj nam izgubljeni mir, bratsku ljubav i radost nebesku. Molimo Te, pozovi sve svete iz roda našega, sve svete mučenike, pravednike i prepodobne i zajedno s njima umoli Gospoda slavljenoga u Presvetoj Trojici da nam podari oproštaj grehova i spasi nas od adske propasti.
Tako pokajani i poučeni da bismo mogli Tebe veličati i s Tobom slaviti bespočetnog Oca sa jedinorodnim Sinom i životvornim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova, Amin.
Professor je sa grupom svojih studenata sociologije otišao u siromašno predgrađe kako bi napravili studiju o 20 dečaka iz jednog razreda. Svako od njih imao je zadatak da napiše svoje mišljenje o budućnosti svakog od tih dečaka. Studenti su, svi do jednoga, napisali da ti dečaci nemaju baš nikakvih šansi na uspeh. Jedan drugi profesor sociologije posle više od 20 godina slučajno je naleteo na ovu studiju. Odmah je došao na ideju da proveri šta se zaista desilo da ovim dečecima, da li su se sumorne prognoze iz nekadašnje studije obistinile. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
On je takođe od svojih studenata zatražio da istraže šta se dogodilo sa nekadašnjim dečacima.
Studenti su otkrili neverovatnu stvar, saznali da su, da su osim dva dečaka, jednog nisu mogli da pronadju a drugi je umro, njih 18 su postali uspešni advokati, doktori i poslovni lјudi. Profesor je bio zapanjen. Odlučio je da detalјnije ispita u čemu je stvar. Svi ti lјudi, srećom, živeli su u okolini, tako da je svakome od njih mogao da postavi pitanje: „Šta je, po vašem mišlјenju, najviše doprinelo uspehu koji ste postigli u životu?“ Gotovo u svim slučajevima odgovor je ukazivao na činjenicu da su dečaci imali dobru učitelјicu.
Srećom učitelјica je još uvek bila u životu, pa je profesor potražio tu staru, ali još uvek živahnu ženu koja je koristila magičnu formulu pomoću koje je te dečake izvukla iz siromašnih udžerica u predgrađu i utrla im put ka uspehu.
Učitelјičine oči su blistale, a usne se razvukle u lјubazan smešak. „To je tako jednostavno,“ – rekla je ona. „Jednostavno sam volela te dečake.“
U Francuskoj je za 24 sata zabeleženo više od 100.000 novih infekcija korona virusom, što nije dostignuto ni jednom od početka pandemije u martu 2020, pokazuju zvanični podaci. U Parizu otkazani vatromet i koncert za doček Nove godine u aveniji Jelisejskih polja.
Velika Britanija je u petak prijavila još jedan dan sa rekordnim brojem novozaraženih. Prema zvaničnim podacima, u petak je bilo 122.186 novozaraženih, nakon što je u četvrtak takođe pređen prag od 100.000 dnevno obolelih.
Nemačke vlasti uvode nove restrikcije, a većina regiona zatvara noćne klubove i druge mere.
Austrija je najavila dodatne strože mere sa ranijim zatvaranjem kafića i restorana.
Dok gradovi širom Evrope i regiona otkazuju javne novogodišnje proslave pripreme za masovne dočeke u Beogradu i drugim mestima u Srbiji uveliko su u toku
“Nije strašno kad si u gužvi, posebno ako đuskaš, kupiš kuvano vino… Lako se zagreješ i ne bude problem da par sati budeš napolju”, navodi Pantović.
Međutim, ta gužva koja širi toplinu tokom dočeka 2022. godine mogla bi da širi još nešto – korona virus, a posebno omikron soj, sve učestaliji u svetu i koji je registrovan i u Srbiji.
Ali pojedini gradovi su, kao i prošle godine, odlučili da novac za doček i koncerte, preusmere u humanitarne svrhe.
Dok se pojedini epidemiolozi, među kojima i oni iz vladinog Kriznog štaba, protive masovnim okupljanjima, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da se postojeće mere neće pooštravati.
To znači da će važiti kovid propusnice i oni koji idu u lokale moraće da budu vakcinisani ili da imaju negativan test, rekao je on za Euronjuz.
Kada je reč o proslavama na otvorenom, Lončar je rekao da će te večeri biti pojačane kontrole, ali da bi organizatori trebalo da preuzmu odgovornost i da urade svoj deo posla.
Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štava izjavio je za RTS da niko nije odobrio okupljanja više od 500 ljudi, kao i da bi sve to brzo moglo da dođe na naplatu.
„Moram da kažem da su odabrane proslave i slavlja umesto zaštite života”, istakao je Kon.
Međutim, gradski zvaničnici uglavnom navode da će biti poštovane epidemiološke mere.
„Možda još nije vreme za neku masovnu proslavu, ne gajimo uverenje da će trg biti prepun, ali smo pripremili skromniju proslavu za one koji hoće da se prošetaju to veče”, kaže za BBC na srpskom Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota.
Deo sredstava će, navodi, biti preusmeren u humanitarne svrhe, a iz istog razloga Novi Pazar i Užice odlučili su da javnog dočeka uopšte ne bude.
„Nije jeftino to sve organizovati, pevači su veoma skupi, mnogo je bolje da sredstva preusmerimo deci bez roditeljskog staranja”, kaže za BBC Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara.
„Ipak je to novac građana”, dodaje.
Koliko koštaju dočeci na trgovima?
Pa, mnogo.
Najveći deo sredstava odlazi na honorare pevača i pevačica, koji tokom novogodišnje noći zarade velike sume.
Mediji prenose da se honorari kreću od nekoliko desetina, pa sve do 100.000 evra, koliko su prethodnih godina zarađivale najveće estradne zvezde.
Međutim, Kovid-19 je sve promenio, pa i to.
„Ne vidim ništa naročito u tome da neka muzička zvezda dođe za Novu godinu”, kaže Miloš Colić iz gradske uprave Pirota.
„Tada su svi izvođači mnogo skuplji, a i Nova godina je sama po sebi svečani trenutak i ljudi su svakako radosni, nije potrebno neko preskupo i prepoznato ime”, navodi.
Zbog toga, korona virusa, ali i humanitarne pomoći, Pirot se odlučio da ovogodišnji doček bude „skromniji kada je reč o izdacima”.
„Nastupiće kultni pirotski bend Vesko i kuriri, izašli su nam u susret”, kaže.
„Pitao sam i ljude da li ima ima čari u vatrometu i svi su mi rekli da ima, pa smo ga naručili, iako nije baš jeftin – ljudi su navikli na njega i treba pokušati da dočaramo atmosferu kakvu zaslužuju u periodu praznika”, dodaje.
Način i percepciju organizovanja novogodišnjih proslava delom je promenila i inicijativa „Da slavimo život dece” sa dočeka 2021. godine.
Tada je 11 gradova širom Srbije novac za doček preusmerilo u humanitarne svrhe, pa je prikupljeno 20 miliona dinara, saopštilo je tada Udruženje građana „Kreni promeni”.
„U momentima kada zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom postoji zabrana okupljanja, kao i teža materijalna situacija velikog broja građana prouzrokovana ovom krizom, smatramo da je potpuno besmisleno bacati novac građana Srbije na organizaciju proslave Nove godine”, naveli su iz tada inicijative „Da slavimo život dece”.
Vesić: „Pevaju besplatno”; Karleuša: „Kao na Tajms skveru”
U Beogradu će biti organizovana dva novogodišnja koncerta i to na razdaljini od kilometar.
U centru grada nastupiće pevačice Jelena Karleuša, Marija Šerifović i Sara Jovanović, poznata kao Sara Jo, ali sve besplatno, tvrde gradski zvaničnici.
„Ugovor koji smo upravo potpisali predviđa da sve tri nastupe bez honorara”, izjavio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.
Na konferenciji za novinare, Karleuša je izjavila da joj je čast da peva u rodnom gradu i da bi „bilo apsurdno naplatiti nešto što treba da bude ponos svakog umetnika i izvođača”.
Ipak, njen nastup će koštati, jer je tražila da joj se obezbede najbolji mogući uslovi.
„Nema honorara, ali će se grad potruditi da ja u teničkom smislu dobijem ono što želim, da mogu da izvedem koncert koji će izgledati kao koncert na njujojrškom Tajms skveru.
„Mislim da sa pravom treba da očekujete možda i nešto najbolje u mojoj karijeri”, rekla je Karleuša.
Na promenadi kod novog naselja Beograd na vodi, nastupiće muzičar Goran Bregović, jedan od pevača nekadašnje grupe Bijelo dugme Mladen Vojčić Tifa, kao i Saša Kovačević, Angelina i Cobi.
Vesić nije rekao da li su se i oni odrekli honorara, ali je najavio i vatromet i laserski šou.
Na niškom Trgu Kralja Milana nastupiće pevači Alen Ademović i Zorica Brunclik, a gradonačelnica Dragana Sotirovski kaže da će to platiti „prijatelji”.
„Ono što je najvažnije to grad neće koštati ništa, jer su se javili ljudi koji žele maksimalno da pomognu gradu – dakle, platiće sve to što je potrebno”, izjavila je.
Gradonačelnica Niša kaže da su donatori – čime identitet nije objavila – zaslužni i za veliku jelku koja će u centru grada biti postavljena za pravoslavnu novu godinu.
U Kragujevac 31. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
decembra stiže grupa Kerber, za šta je izdvojeno 10.000 evra, prenosi Danas, a veoma živo će tokom praznika biti na Zlatiboru.
Tamo će u novogodišnjoj noći nastupiti folk pevačica Vesna Zmijanac, jedan od pevača Bijelog dugmeta Alen Islamović i trubači Dejana Jevđića, za reprizu, 1. januara Senida, a 2. januara hrvatska pop-rok grupa Parni Valjak.
Iz Opštine Čajetina do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom koliko je novca za to izdvojeno.
Poseban doček očekuje i Novi Sad, koji će u 2022. biti evropska prestonica kulture, pa će u Novu godinu ući sa predstavom, svetlosnim performansima i brojnim muzičkim nastupima.
Iz Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, koja organizuje doček, navode da je sve finansirano iz budžeta predviđenog u okviru tog projekta.
O dočecima
Jovana Pantović je do sada tri puta Novu godinu dočekala na ulici – poslednji put 2018.
„Od svih drugih opcija sam odustala, a kada se to dogodi i nemaš gde, uvek bude ‘ma ok, ići ćemo na trg'”, navodi.
„Posle smo potpuno nasumice upali u neki kafić – mrzim kad moraš da rezervišeš mesecima unapred – i bilo je baš super”, dodaje.
Ne seća se, kaže koje sve nastupao tog dana na trgu, što nije ni bitno.
„Najveća poenta takvih dočeka je atmosfera – baš se oseti praznik zbog raspoloženja ljudi, novogodišnje rasvete i muzike”, navodi.
„Mnogo više nego u restoranima ili bilo kakvim okupljanjima zatvorenog tipa”, dodaje.
Jedina mana su, kaže, petarde, ali vatromet popravi utisak.
„On je neizostavni detalj svakog dočeka, uvek volim da ga vidim, iako je uvek bolji kod Hrama Svetog Save za Srpsku novu godinu”, kaže.
Na trgu je Novu godinu nekoliko puta planirala da dočeka i Žana Petušević, takođe iz Beograda.
„Prijatelji iz drugih gradova i zemalja kada su mi dolazili za Novu godinu, obično su želeli da idemo na trg”, kaže Petušević.
„Valjda su doček gledali na televiziji, pa im je izgledao posebno čaroban”, dodaje.
Međutim, ponoć nikada nije zaista dočekala na trgu – taj plan se uvek izjalovio u poslednjem trenutku.
„Verovatno bi naši drugari shvatili da je previše hladno da budemo celu noć napolju ili bismo jednostavno našli na neku zanimljivu žurku”, navodi.
„A nekoliko puta mi se desilo i obrnuto – da budem na žurci u centru grada i malo kasnije izađem na trg”.
Kako navodi, uvek je imala osećaj da je doček na trgu „malo prenaduvana stvar”.
„Nikad nema puno ljudi kao što se čini preko televiziji, uglavnom je najčešće gužva baš ispred bine, a već nekoliko desetina metara dalje nema nikoga”.
Dočeci i korona virus
Iako je situacija u Srbiji sve stabilnija, lekari upozoravaju da se ne treba opuštati.
Epidemiolog Predrag Kon da se situacija lako može promeniti zbog omikron soja koji je stigao i u Srbiju.
„U drugoj polovini januara neminovno nas čeka skok broja novozaraženih”, rekao je Kon za RTS.
On zbog toga strahuje od novogodišnjih dočeka na trgovima.
„Sigurno neće biti nijednog epidemiologa, bar u Kriznom štabu, koji će podržati takve događaje”, naveo je Kon.
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) takođe pozivaju ljude na otkazivanje prazničnih planova kako bi se sprečilo širenje virusa.
„Otkazani događaj je bolji od otkazanog života”, rekao je Tedros Gebrejesus, šef SZO.
Zdravstveni zvaničnici zabrinuti su zbog širenja omikron soja, koji je tokom novembra potvrđen prvo u Južnoj Africi, a potom se raširio po svetu.
Omikron se, navode, brže i lakše širi, a trenutno je dominantan soj u Engleskoj i Americi, zbog čega je i i doček na čuvenom njujorškom Tajms skveru još pod znakom pitanja.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, ističe da će sva dešavanja 31. biti na otvorenom, kao i da će biti poštovanje sve epidemiološke mere koje u tom trenutku budu na snazi.
Isto za BBC navode i iz Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022″.
Colić iz gradske uprave Pirota ukazuje na značaj vakcinacije i navodi da će tokom dočeka u njegovom gradu sredstva za dezifinkovanje ruku biti „na sve strane”, uz poštovanje distance.
„Posle dve godine izolacije ljudi su željni pre svega koncerata na otvorenom, željni su da dočekaju Novu godinu onako kako su navikli, da izađu na trg sa prijateljima ili decom”, kaže.
„Mislim da ima nekih čari u svemu tome i možemo da, uz poštovanje svih epidemioloških propisa, probamo da se vratimo u neka normalna vremena”, dodaje.
Predstava, tombola i Nova godina bez dočeka
Pored standardnog novogodišnjeg repertoara, doček u nekoliko gradova ove godine izlazi iz kalupa.
-
Novi Pazar i Užice – bez dočeka u humanitarne svrhe
Novi Pazar, grad od oko 12.000 stanovnika, već pet godina nije imao gradski doček.
„Od 2016. godine, kada je počeo moj prvi mandat, novac preusmeravamo za one kojima je potrebniji”, navodi za BBC gradonačelnik Nihat Biševac.
„Uglavnom je išao za decu bez roditeljskog staranja, ali smo ponekad menjali”, dodaje.
Jedne godine je, kaže, od sredstava namenjenih za doček kulturnom centru kupljen klavir, jedne godine su novac dobili samohrani roditelji, a jedne deca ometena u razvoju.
„Ove godine će to takođe biti deca bez roditeljskog staranja, kojih ima oko stotinu, kao i deca obolela od retkih i malignih oboljenja – njih 44″, kaže Biševac.
„Za njih će biti izdvojeno 3.840.000 dinara”, dodaje.
Isto su najavile i gradske vlasti u Užicu – 3.000.000 dinara namenjenih za doček i nove ukrase preusmereno je za lečenje dece, javlja Tanjug.
Kako se navodi, komisija koja procenjuje kome je neophodna pomoć, na osnovu medicinske dokumentacije i materijalnog stanja porodice, do sada odobrila 11 zahteva.
Najviši iznos koji je dodeljen iznosi 370.000, a najniži 50.000 dinara, piše Tanjug.
-
Novi Sad – doček značajne godine za grad
Svaka novogodišnja noć je posebna, ali će se doček 2022. posebno pamtiti u Novom Sadu – uskoro evropskoj prestonici kulture.
Na sajtu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2020″ se navodi da će program 31. decembra biti inspirisan likom i delom Nikole Tesle.
Takođe, dodaje se, tokom dočeka u Novom Sadu nastupiće više od 400 umetnika iz Srbije i čitave Evrope.
Kod mosta Duga, u simboličnih 20:22 časa, biće premijerno izveden deo predstave „Tesla, izumetnik”, u režiji Nebojše Bradića, a u izvedbi Srpskog narodnog pozorišta.
Reč je o predstavi koja uključuje i publiku, formirajući povorku preko mosta, do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave.
Tamo će biti otvorena multimedijalna Teslina svetlosna galerija, u čemu će učestvovati brojni umetnici.
Kada je reč o muzičkom delu, u novogodišnjoj noći, između ostalog, nastupiće Nipplepeople, austrijski trio Elektro Guzzi, beogradski sastav Kanda, Kodža i Nebojša, novosadski di-džej sastav Noise Destruction, kao i Đorđe Miljenović.
Ceo program 31. decembra je besplatan.
Međutim, tu nije kraj kada je reč o Novom Sadu – ceremonija otvaranja godine Evropske prestonice kulture biće održana 13. januara, za Srpsku novu godinu.
„Doček proslavlja dve Nove godine, dva datuma, dva računanja vremena kroz vizuelnu i izvođačku umetnost i na taj način slavi interkulturalnost karakterističnu za Novi Sad”, ističu.
Tada će naviše od 40 lokacija nastupiti brojni muzičari među kojima su Bojana Vunturišević, Josipa Lisac, Morcheeba, Nouvelle Vague, Carminho i drugi.
Za taj doček karte su u prodaji, a organizatori navode da su ulazak i prisustvo događajima mogući samo uz kovid sertifikat.
A u Leskovcu će u centru pažnje biti besplatna novogodišnja lutrija, najavio je gradonačelnik Goran Cvetanović, prenose Južne vesti.
Kako navodi, iz gradskog budžeta biće izdvojeno 600.000 dinara za kupovinu bele tehnike i televizora, koji će biti dodeljeni Leskovčanima.
Na novogodišnjoj lutriji, dodaje, biće moguće osvojiti i vikend vaučere, koji su poklon turističkih organizacija iz cele Srbije, a biće i torti i pečenih prasića.
„Novac koji estradne zvezde traže za doček su ponekad i pet puta veće od realnih”, izjavio je Cvetanović.
„Mi ćemo, siguran sam ove godine, biti jedini grad koji će 2022. godinu dočekati uz lutriju, gde će veliki broj naših sugrađana biti nagrađen”, dodao je.
Cvetanović ipak najavljuje da će u novogodišnjoj noći biti i muzičkog programa, ali da lokalni bendovi „neće mnogo koštati”.
Južne vesti podsećaju da je u Leskovcu lutrije bilo i tokom dočeka 2020. godine, ali da su tada dodeljene samo četiri nagrade.
Kakva je situacija u regionu?
U Sarajevu neće biti javnog dočeka zbog mogućeg pogoršanja epidemiološke situacije, odlučilo je Gradsko veće.
Novac planiran za organizaciju – 50.000 konvertibilnih maraka, što je oko 3.000.000 dinara – biće preusmeren na lečenje bolesne dece, prenosi Oslobođenje.
Polovina novca biće raspoređena za decu obolelu od raka, dok će drugi deo dobiti deca obolela od dijabetesa, navedeno je.
U Banjaluci će proslave biti – 31. decembra nastupaće hrvatski pevač Petar Grašo i pevačica iz starije garde Neda Ukraden, a 1. januara folk pevačica Ana Bekuta.
Sve to će koštati 50.000 konvertibilnih maraka (oko 25.000 evra), ali nije poznato koji deo te sume ide iz budžeta.
„Zahvaljujemo se privrednicima i kompanijama koji su nas podržali. Nadam se da će sredstva za izdvajanje iz budžeta grada biti što manja”, izjavila je Milada Šukalo, savetnica gradonačelnika za društvene delatnosti.
Kada je reč o Hrvatskoj, situacija je prilično konfuzna.
Javne dočeke otkazali su Pula i Split, ali će ih biti u Dubrovniku i glavnom gradu Zagrebu, mada se još ništa ne zna sa sigurnošću.
Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba, izjavio je da se planira doček na otvorenom i to verovatno na Trgu bana Jelačića.
Međutim, kako kaže, taj plan je podložan promenama zbog korona virusa.
Deset dana pre dočeka nije poznato ni ko će nastupati, ali jedno jeste – za doček će biti potrebni kovid sertifikati, prenosi zagrebački Indeks.
U Crnoj Gori je zato još u novembru doneta odluka o zabrani novogodišnjih koncerata i proslava na trgovima.
Mere su nedavno ublažene, što znači da je ukinuta zabrana održavanja veselja, svadbi, rođendana i drugih proslava u zatvorenim prostorima, ali organizovanog dočeka na otvorenom po svemu sudeći neće biti.
Slovenija je zabranila masovne dočeke Nove godine na otvorenom, ali je dozvolila rad ugostiteljima do ranih jutarnjih sati uz obavezne kovid potvrde i negativne testove za sve, bez obzira na kovid status.
Vlada je objavila epidemiološki okvir, koji će biti na snazi tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a koji je znatno blaži od prošlogodišnjeg kada je gotovo sve bilo zatvoreno.
Za razliku od prošle godine, ponoćne službe će se održavati u crkvama, ali će moći da prisustvuju samo vakcinisani, oni koji su preboleli Kovid-19 ili imaju negativan test.
Gde za Novu?
Standarno prednovogodišnje pitanje, koje kod mnogih izaziva nervozu, uveliko je aktuelno.
Jovana i dalje ne zna gde će dočekati 2022. godinu.
„Uvek odlučim tek 30. decembra, ali išla bih nekad ponovo na trg, zašto da ne”, kaže.
Ima to, ponavlja, nekih čari.
„Možda sve vezujem za detinjstvo, kada su nas roditelji jedne godine, dok smo još bili klinci, vodili ne baš na sam doček, ali u centar grada nekoliko sati pre toga”, navodi.
„Verovatno mi je u glavi ostala ta atmosfera i taj doživljaj”, dodaje.
Colić kaže da program u Pirotu počinje negde oko 22 časa i da će trajati sve do jedan ujutru.
„Potrudili smo se da bendu obezbedimo i grejalice, kako bi opstali na bini ako temperatura bude u minusu”, navodi uz osmeh.
Ostale, ističe, čekaju kuvano vino i rakija.
„Da pokušamo da se polako vratimo u normalu, naravno uz poštovanje svih propisa.
„Dosta je bilo”, kaže kratko.
Samohrani otac 4 sina moli za pomoć, hladno je, a kuća im je već gorela: Mali Vule želi samo jednu igračku
Hetin. Mestašce u Vojvodini koje pripada opštini Žitište, ali je geografski najbliže Rumuniji. Toliko da se nalazi na samoj granici sa drugom državom i čini se kao da, kada dođete do kraja poslednje ulice, dalje nema ničega.
U ovom banatskom selu, daleko od gužve, buke i haosa, živi Tomislav Pavlović, samohrani otac četvorice sinova. U ulici u kojoj je više porušenih kuća nego onih koje se mogu nazvati domom, žive Nemanja (15), Dejan (14), Nikola (11) i mali Vukašin (7), skromni dečaci koji ne traže puno. Žele samo da njihova kuća bude topla tokom zimskih dana, jer tata ne radi i mesečno žive sa 30.000 dinara, koliko iznosi dečiji dodatak i socijalna pomoć.
Požar u jedva kupljenoj kući
Pavlovići su se pre nekoliko godina u Hetin doselili iz Beograda. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Tomislav i njegova supruga razišli su se, a četvorica sinova pripala su njemu. Još jedno muško dete ostalo je sa majkom. Tako se, priča otac, tražilo. Dečaci koji su ostali sa njim o majci ne govore, a u Hetinu su Pavlovići pronašli mir i stvorili svoj mali svet. Imaju veliko dvorište, pse i mačke. I jedni druge.
Po dolasku u Hetin, doživeli su veliku tragediju, kada im je 2018. godine izgorela kuća koju je Tomislav jedva kupio uz pomoć svojih roditelja. Sve je, priseća se Tomislav u razgovoru za Telegraf.rs, tada izgorelo. Ništa, pa ni ono malo što su imali, nije uspeo da sačuva.
Humani ljudi tada nisu “omanuli” i meštani ovog kraja ujedinili su se kako bi pomogli glavi porodice Pavlović da kupi drugu kuću. Ona je bila stara i oronula, a onda im je prošle godine u susret izašla ekipa “S Tamarom u akciji” koja je starudiji dala novo ruho.
Brige sa prvim zimskim danima
Ipak, sreća je bila kratkog daha.
– Meni je ovde teško da se zaposlim, a i ne mogu da radim jer imam maloletnu decu, posebno ovu mlađu, Nikolu i Vuleta koji ima samo 7 godina. Idem u nadnicu, kad me pozovu, pa tad nešto zaradim. Kada dođu zimski dani, drva su nam najveći problem – priča Tomislav za Telegraf.rs.
Kako kaže, od 30.000 dinara, koliko primi mesečno, plati ono što se platiti mora – struju, vodu, telefon. Koliko ostane? Premalo za pet “duša”. Zato ovaj otac četvorice sinova moli za bilo kakav vid pomoći.
– Najstariji ide u srednju školu u Zrenjaninu, za kuvara, dobra stvar je što mesečnu kartu plaća opština – kaže naš sagovornik.
Dok priča, sinovi ga pomno slušaju. Najstariji, Nemanja, ne žali se što do škole svakog dana mora da putuje celih sat vremena. Nekad i duže. Dečaci imaju svoja zaduženja – jedan pomaže u dvorištu, drugi u kuhinji, treći brine o životinjama.
I najmlađi brat – sedmogodišnji Vule, presladak mališan zelenih očiju koje ne prestaju da se smeše, kako kaže, ima svoje dužnosti.
– Nameštam svoj krevet, počistim, izbacim đubre. Pokupim igračke… – nabraja dečak.
Na pitanje šta bi voleo da ima, snebiva se, stidljivo izbegavajaći odgovor. Posle kratkog ubeđivanja, rekao je: “Autić. Na daljinski“. Ostali, stariji dečaci požalili su se kako nemaju mobilni telefon. Nemaju ni kompjuter, ni laptop. Uz veliki napor svog oca, jedva da imaju i za ono najosnovnije.
Pomozimo četvorici braće i njihovom samohranom tati da bar zimske dane prebrode uz manje brige i strepnje od onoga šta nosi sutra. Tomislava Petrovića za sve dodatne informacije možete pozvati na broj telefona 062/211-254.
Ukoliko svoju decu naučite da za svaku peticu u školi dobiju poklon, ili da mogu očekivati da ćete im kupiti nešto što žele ako se lepo budu ponašali, vrlo je verovatno da će oni tokom razvoja i kasnije u životu biti materijaliste.
Na ovaj način, deca uče da nas kao ljude određuje samo ono što imamo – materijalno, i da bi trebalo da rade samo ono od čega će imati neke koristi, opet materijalne.
Istraživanje koje su sproveli dr Mašra Ričins sa Univerziteta u Misuriju i dr Lan Ngujen Čaplin sa Univerziteta u Ilinoisu, pokazuje da “ako materijalnim pokušavate da izrazite ljubav ili nagrašujete dete za njegove uspehe, to će vas skupo koštati” – navodi se u istraživanju koje je objavljeno u stručnom časopisu “Journal of Consumer Research”.
U istraživanju je učesvovala 701 odrasla osoba, koji su bili u obavezi da opišu trenutno životno stanje i vrednosti kojima se rukovode, ali i okolnosti u kojima su odrasli. Neki od važnijih odgovara za istraživanje bili su odgovori na pitanja o odnosu sa roditeljima tokom odrastanja, kao i nagrade i kazne koje su dobijali u detinjstvu.
Odrasle osobe koji su dobijale više materijalnih nagrada i kazni tokom odrastanja češće su navodili materijalna dobra koja sada poseduju – kao nešto što ih sada određuje.
Roditelji bi trebalo da budu oprezniji kada je vaspitanje dece u pitanju, jer i nagrade, kao i kazne mogu loše uticati na njihov razvoj, navode autori istraživanja.
“Deca koja su materijalno nagrađivana češće se dive bogatim ljudima i sude o drugima na osnovu onog što imaju”, zaključili su istraživači.
Izvor: Novosti
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dr Branimir Nestorović, otvorio je dušu u novoj emisiji Kurir televizije Realna priča.Istakao je kako njegovi roditelji nisu podnosili njegovo ponašanje i na to je ispričao jednu anegdotu iz detinjstva.
– Nisu podnosili moje ponašanje. Iza moje kuće prolazila je ta industrijska pruga, tu je prolazio jedan voz koji je sa Save vukao tu neku građu. To je bila ona spora parnjača i mi smo se kao mali kešali i tako vozali do Save koja je bila 3 kilometra odatle. Ja sam se jedan dan tako kešao na voz i kako sam bio mali opiknem i padnem između dva vagona.
Ništa mi nije bilo, mada moja pokojna majka koja je prostirala veš kada je to videla ona se onesvestila. Ja se tako vraćam besan što moram peške, i vidim svoju majku dole na podu kako joj kaplje onaj njen veš. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako sam uzviknuo njeno ime tako sam popio takvu šamarčinu iz nesvesti – ispričao je Nestorović.
Nestorović otkriva da su ga konstantno tukli roditelji i kakav je odnos imao sa ocem.
– Što se tiče toga dal su me tukli, majka i baka su me stalno tukle. Mada jednom su čak i na smenu. Zapali smo neku zgradu kao mali i zbog toga su me majka i baka tukli na smenu, tada sam im rekao: ” Vi mene ne možete da bijete toliko koliko ja mogu da izdržim”, a one bi samo na to sele i počele da plaču. Moj otac me nikad recimo nije udario, ali su njegove metode bile spartanske.
Bio je to 6. razred osnovne, i ja kažem neću više da učim školu. Otac nije reagovao samo je rekao dobro. Mada to nije bilo dobro jer svaki put kad nije reagovao nešto se spremalo. I tada je rekao: “Aj obuci se” i krenemo mi na kraj Obrenovca i tu je bila kovačko-potkivačka radnja “Bude Potića”. Tu su tad bili konji, nije tad bilo automobila.
Buda on onako ogroman, dlakav, go do pojasa potkiva tako konja. Pored njega vatra seva, šegrt tamo potkiva, i stvarno jezivo izgleda. Dolazi tako moj otac kod Bude i kaže:” Evo doveo sam mog sina neće da uči školu i sad kreće da radi kod tebe”, na to sam odmah odgovorio kako želim da je učim. Ono što je zanimljivo je da bi on to stvarno uradio, imao je težak život i uvek mi je govorio tu jednu poznatu rečenicu:
“Ja imam sto obaveza, a ti samo jednu, da učiš školu, ako ti tu jednu ne vršiš nema potrebe više da te finansiram, mislim ja ću da te hranim ali ništa više od toga”, i moram da priznam da je to bila jedna surova lekcija. On nije bio kao ovi sad moderni roditelji koji konstantno viču: ” Stani, ubiću te” , koliko njih na to reaguje. To je trenutni problem sa decom, jer ne shvataju roditelje ozbiljno, a i roditelji prete bezveze jer reči treba da imaju težinu – rekao je Nestorović.
Najčešća verovanja kada se radi se o pravilima ponašanja koja važe za dan uoči kao i prvog dana nove godine ( 31. decembar i 1. januar), a za koja se veruje da će u narednoj godini doneti sreću su:
Novogodišnja večera
Kada je praznična trpeza u pitanju, prema verovanju nekih kultura, ako pripremate jelo od mesa, poželjno je da to bude meso životinja koje nemaju krila (dakle bez piletine i ćuretine). Prema određenim narodnim verovanjima, time obezbeđujete da blagostanje ostane u vašoj kući, odnosno da ne “odleti” sa vašeg stola.
Radna godina
Obavite neki simboličan posao prvog dana Nove godine, iako je praznik. Ako ste na poklon dobili rokovnik, upišite datum, par reči… zadržite pažnju, razmišljajte o poslu makar par minuta tog dana. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Po verovanju, ovaj čin simbolizuje da ćete u toku naredne godine imati dovoljno posla i da ćete ga sa voljom raditi.
Poljupci za sreću
U ponoć obavezno podelite poljupce sa dragim osobama. To se smatra potvrdom da će i u predstojećoj godini vaša ljubav i bliskost trajati.
Odnosi sa drugima
Slično običaju koji važi za Božić, važno je i ko će posle ponoći, odnosno 1. januara, prvi ući u vaš dom. Ovo je važno zato što se smatra da će ta osoba značajno uticati na vaš život u narednoj godini.
Crveno za sreću
Opštepoznato pravilo kaže da uoči Nove godine valja obući nešto novo. Za sreću u ljubavi, veruje se da je dobro nositi veš u crvenoj boji.
Postoji nekoliko verovanja koja se odnose na to šta ne valja raditi u toku ova dva dana:
Čak iako niste ljubitelj sms poruka, telefoniranja, slanja mejlova … ne propustite da čestitate Novu godinu dragim ljudima, kao i da odgovorite na čestitke. Time simbolično jačate veze među vama, razvijate osećaj topline i prijateljstva.
Na samom početku godine, izbegnite pozajmljivanje novca. Simbolika je jasna – ukazuje na to da ćete u toku godine imati materijalnih problema, odnosno da nećete imati novca u dovoljnoj meri.
Ovo verovanje se sigurno ne poklapa sa vašom dosadašnjom praksom, a to je da 1. januara ne bi trebalo ništa iznositi iz kuće. Iako svi volimo da razmenimo kolače, razne poslastice i jela koja smo pripremili za novogodišnju noć, ipak po ovom verovanju to ne bi trebalo raditi.
Počastite sve vaše goste, to je svakako dobar znak, ali prilikom posete drugima ne nosite ništa od jela. Za to, pričekajte 2. januar.
U nekim kulturama pranje veša 1. januara je neprihvatljivo. Naime, smatra se da je pranje bilo čega potrebno svesti na najmanju moguću meru, jer bi moglo loše uticati na zdravlje ukućana u narednoj godini.
Isto tako, potrudite se da budete pažljivi sa posuđem i uopšte lomljivim stvarima, jer se razbijanje stvari smatra prizivanjem nesreće.
Poznato je i nekoliko ukorenjenih verovanja koja se odnose na vremenske prilike u toku ta dva dana.
Ukoliko tog dana duva južni vetar – znak je da će naredna godina biti dobra i bogata.
Ukoliko duva severni vetar – znak je da će cela godina biti hladna i sa lošim vremenom.
Ukoliko duva istočni vetar – godina može doneti nestašice i nevolje.
Ukoliko je 1. januar vedar i sunčan dan, bez vetra znak je da nas čeka vesela i bogata godina.
Za sreću sa novcem
Mali ritual – u svaki novčanik koji imate u kući stavite novac. To je znak da će sledeća godina teći u blagostanju. Za sreću sa novcem važi verovanje da je dobar znak ući u novu godinu bez dugova i neplaćenih računa.
Rođenje
Bebe rođene 1. januara smatraju se „decom sreće”!
Izvor: stil.kurir.rs
Tri hirurga u isto vreme navlače rukavice, vizire i skafandere. Rade na tri različita kraja Srbije, ali svi svakodnevno odlaze u bolnička odeljenja označena crvenom bojom i natpisom: STOP, korona virus.
Tatjana Milačević iz Zaječara, Predrag Ivanović iz Leskovca i Nebojša Stojaković iz Valjeva već godinu i po dana u salama leče ljude koji su oboleli od korona virusa, a moraju na hitne intervencije.
„Za dve godine, u valjevskoj bolnici smo uradili 130 operacija pacijenata koji su imali kovid”, kaže za Stojaković, hirurg iz Valjeva.
Najteže mu pada kada posle operacije izgubi pacijenta, a ne može da uradi obdukciju jer je takva svetska praksa, odnosno nalog Svetske zdravstvene organizacije.
„Tada, ne možete da znate zašto je tačno pacijent preminuo, da li zbog naše greške, korona virusa ili nekog drugog uzroka”, dodaje on.
Svo troje su načelnici hirurgije u bolnicama u kojima rade.
Dodatni izazov su im hirurški zahvati teško obolelih ljudi, koje je pandemija ponekad I odgadjala.
„Bilo je jako neprijatno, koliko god da objasnite ljudima da moraju da čekaju”, kaže za Milačević, hirurškinja iz Zaječara.
„U dubini duše, znate šta ćete možda videti za nekoliko meseci – mnogo veći tumor ili uklještenu kilu sa teškim komplikacijama”.
Svo troje se bave minimalno invanzivnom hirurškom metodom, laparaskopijom, kojom je broj otvorenih i komplikovanih operacija smanjen i za više od 80 odsto u pojedinim mestima.
Ovaj zahvat stručnjacima posebno pomaže u vreme pandemije, jer se pacijenti mnogo brže oporavljaju i kraće ostaju u bolnici.
Do 19. decembra, u Srbiji je od korona virusa preminulo više od 12.400 ljudi, a zaraženo je blizu milion i trista hiljada ljudi.
Priča prva: Valjevo – Iz obrenovačkih poplava u korona režim
Jutro, nešto pre osam časova. Opšta bolnica u Valjevu.
Apsolutna je tišina u operacionoj sali.
Načelnik hirurgije Nebojša Stojaković danas operiše pacijenta sa uznapredovalim karcinomom debelog creva.
U njegovoj sali se uvek zna – vlada sportska disciplina. Jer, Stojaković dolazi iz sporta.
Godinama je bio profesionalni vaterpolista, a i danas vodi jedan lokalni vaterpolo klub.
„Prvoligaš je”, napominje hirurg.
Novinarskoj ekipi dozvoljen je ulaz tek posle dva i po sata.
Dok skidamo svu odeću i oblačimo posebnu hiruršku, sestre me pitaju: ‘Da li se onesvešćujete?’.
U prvom trenutku mi nije jasno pitanje, ali onda shvatam – prvi put ću videti otvoren stomak.
Odgovaram: „Nisam do sada, ali ko zna”.
Ulazimo u salu i trudim se da ne gledam direktno u ranu pacijenta.
Fotoreporter već zna, bio je u sali, ali ja se osećam kao da sam u nekoj drugoj dimenziji, zaboravljam da treba da postavljam pitanja.
Medicinsko osoblje nam želi dobrodošlicu i govore: „Nasmejani smo, pogledajte nam osmeh u očima”.
Jer nose maske pa ne možemo da ga vidimo na usnama.
Atmosfera je prilično lagodna.
„Pustili smo vas kada je već sve gotovo”, objašnjava Stojaković.
Tokom zahvata je bitno da se hirurzi i osoblje čuje, da govori samo ko treba, dodaje on.
„Sada, kada se zašiva koža, onda je malo opuštenije”.
Kada čujem da je zapravo već sve skoro gotovo, odvažujem se da pogledam u pacijenta i ranu.
Mislila sam da će mi se pozliti, ali nije – rana izgleda slično kao i u filmovima.
Verovatno bi mi bilo gore da sam došla sat vremena ranije.
Stojakovićev tim je do sada morao da operiše više od 130 pacijenata sa drugačijim ishodom testa.
„Kada je počela pandemija, ja sam sa hirurškim timom opet nastupio sportski”, objašnjava Stojaković.
„Primenjivao sam tehniku bezbrojnog ponavljanja. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Svakodnevno smo vežbali oblačenje opreme i to po desetinu hiljada puta”.
Jer, kaže on, „svaki pokret koji ponovite, sutra dočekujete spremniji i sa manje straha”.
Zbog nedostatka opreme, vežbali su, kaže, svi na jednoj opremi.
Najneizvesnija situacija sa kojom se pre korone susreo jesu poplave u Obrenovcu 2014. godine, kada je kao spasilac, lekar i dobrovoljac ulazio u vodu i spasavao ljude.
„Adrenalin koji postoji kod hirurga je valjda uvek tu”, kaže Stojaković.
Posle dve godine, za kovid operacije mu, kaže, treba samo nekoliko minuta da obuče specijalnu opremu.
„Na početku je to trajalo i po nekoliko desetina minuta”, kaže on.
‘Nema obdukcije – nema ni tačnog odgovora’
Pacijente koji su zaraženi korona virusom operišu u posebnom delu hirurškog bloka koji je razdvojen dvostrukim vratima.
„Ovaj prolaz zovemo sendvič”, objašnjava hirurg.
„Služi i da bi se bezbednije prenosili instrumenti do pacijenata zaraženih od korone”.
U kovid deo ne ulazimo, iako u njemu tog dana nema pacijenata.
Ipak, kada je pandemija korona virusa počela, veći deo bolnice je bio upravo crvena kovid zona.
Na stolu, kako hirurzi kažu, nisu izgubili nijednog kovid pacijenta.
Ali neki od njih su preminuli nakon što su operisani.
Mahom su to bile urgentne operacije koje nisu mogle da se odlože i da se sačeka da pacijent preleži korona virus.
„Svetska praksa je takva da se nad kovid pacijentima ne radi obdukcija”, objašnjava načelnik bolnice.
Hirurzima ova nepoznanica, dodaje on, posebno teško pada, jer ni porodicama preminulih ne mogu da daju tačan odgovor.
‘Surovo vreme za teške slučajeve’
Vreme kovida je, kaže Stojaković, „surovo i za pacijente koji nisu zaraženi”.
„U kratkim zanosima smo operisali samo hitne slučajeve”, kaže on.
„Ljudi masovno nisu ni odlazili kod lekara, čak i kada su osećali smetnje, pa sada imamo veliki broj pacijenata sa uznapredovalim bolestima”.
Poređenja radi, pre pandemije, u bolnici u Valjevu su hitni slučajevi u operacijama debelog creva, poput teških malignih tumora, zauzimali oko 20 odsto svih zahvata.
Sada se taj broj povećao na više od 50 odsto.
Pandemija je otežala posao i mladim hirurzima, kaže njihov načelnik.
„Pre korona virusa, radile su nam četiri sale, a sada je jedna otvorena za ne kovid pacijente”, kaže Stojaković.
„Gotovo svi mladi hirurzi su povučeni sa specijalizacija jer su morali da uskaču kao pomoć sa kovid pacijentima”.
Tehnike su često, dodaje, učili u slobodno vreme.
Priča druga: Zaječar – Gangrena u doba korone
Hirurškinju Tatjanu Milačević tog jutra sačekala je informacija – pacijent kojem je zbog gangrene amputiran prst na nozi operisan je posle negativnog testa na korona virus.
Ipak, drugi test je stigao pozitivan.
„Zbog kovida je došlo do progresije bolesti i sada je potrebno uraditi amputaciju noge, a čovek je i dalje pozitivan na korona virus”, kaže Milačević za BBC na srpskom.
Dok hoda kroz hodnike bolnice u kojoj je načelnica operativnog bloka, telefonom se konsultuje sa kolegama – da li će pacijenta operisati u bolnici u Zaječaru ili ostati u Nišu, većem bolničkom centru, u koji je u međuvremenu prebačen.
„To je današnji slučaj, ali već imamo iskustva sa pacijentima sa gangrenom koji su imali kovid, pa ćemo videti kako se odvija situacija”, dodaje ona.
Na samom početku pandemije, kada se o korona virusu jako malo znalo, Milačević je operisala pacijente sa IGM pozitivnim antitelima.
„To znači da je virus bio aktivan”, objašnjava ona.
U početku su sve slučajeve radili pod punom opremom – skafander, vizir, duple rukavice.
„Sada, iako je pacijent životno ugrožen, a pozitivan je na korona virus, operacije ne radimo više pod punom opremom”, kaže ona.
Strah na duge staze
Milačević je danas dežurna, a to znači da će raditi i više od 32 sata, jer je zadužena i za hitne slučajeve koji dolaze iz Urgentnog centra.
Godišnje uradi oko 200 operacija, a danas na planu ima dve konsultacije, jednu intervenciju, dok je sutradan čekaju operacije karcinoma dojke i kile.
U Opštu bolnicu u Zaječaru uvela je novu tehnologiju – ultrazvučni nož, savremeni instrument koji koriste najveći centri u Srbiji, ali je za pojedine manje bolnice u zemlji godinama bio nedostižan.
Dok obilazi pacijente na prijemu, stiže nova infomacija – pacijent sa gangrenom će možda biti vraćen u Zaječar iz Niša.
„Strah od korone više ne postoji u istom obliku kao na početku”, kaže Milačević.
„Ali, to je zabrinutost na duge staze, jer mi kao hirurzi znamo da se možda nikada nećemo vratiti u punom obimu na posao koji smo ranije radili, a to neće biti dobro za pacijente”.
Poseban problem za istočnu Srbiju u vreme pandemije, dodaje hirurškinja, jeste razuđenost sela.
„Ljudima iz okolnih sela je često jako teško da dođu u grad u vreme pregleda ili operacije”, kaže hirurškinja.
„Zato, kada na jedvite jade stignu kod nas, teško ih je vratiti i reći ljudima – dođite drugi put, jer je pandemija u jeku”.
Osim opasnosti od razboljevanja, izloženost virusu za Milačević znači i dodatni rizik.
Njen sin zbog oštećenja vida ne sme da primi imunizaciju do kraja života i zato ne može da dobije vakcinu protiv korona virusa.
„Kao lekar i kao majka nisam znala kako da ga zaštitim”, kaže hirurškinja.
„A i on je mlada osoba koju je bilo teško zadržati u kući, a ja sam bila u bolnici stalno. To je neverovatno opterećenje”.
‘Biće operacije’
Spuštamo se na prijemno odeljenje, gde hirurškinja pregleda pacijente.
Određuje šta je hitno, koji zahvat može da sačeka. Pre svake operacije, pacijent se šalje na brzi antigenski i PCR test na korona virus.
Neke od ljudi po čekaonicama zamolila je da se ne približavaju jedni drugima.
„Mi smo nekako čudan narod – imate ljude kojima ne možete da dokažete da treba da stave maske i budu tihi u čekaonici, kako bi se izbegao kontakt”, objašnjava ona.
„Ali, ima i ljudi koji su u ozbiljnom strahu, sve zdravstvene probleme vezuju za kovid”.
Iako je polovina opreme u operacionom bloku poslednjih godina obnovljena, na šta je načelnica ponosna, pojedina oprema stara je i do 50 godina.
„Naša najstarija instrumentarka je počela da radi sa 18 godina, a neki instrumenti su se koristili još pre nego što je ona došla”, kaže hirurškinja.
„To su pincete, makaze. Sreća je da su kupovani nemački, kvalitetni instrumenti”.
Dok odlazimo iz Zaječara, stiže i vest – pacijent sa gangrenom noge biće vraćen u Zaječar i operisan istog dana, iako je pozitivan na korona virus.
Ako načelnica bude učestvovala u ovoj operaciji, dežurstvo će još dodatno potrajati.
Priča treća: Leskovac – kako reći pacijentu ‘sačekajte da prođe talas’
U bolnici u Leskovcu pre epidemije se godišnje radilo 2.000 operacija, ali je korona virus prepolovio ovaj broj.
Hirurg i načelnik operacionog bloka Predrag Ivanović učestvovao je u polovini svih operacija tokom 2020. godine.
„Taj broj je možda malo i preko mere”, priznaje Ivanović, koji je godinama na specijalnom režimu ishrane i vežbanja kako bi fizički izdržao ovaj zahtevan posao.
Ponosan je jer u Leskovcu ni jedan dan nisu prestali da operišu onkološke pacijente tokom pandemije.
„Nikada nije lako reći pacijentu sa malignim tumorom – sačekajte malo da prođe talas”, kaže on.
„Jer vi znate šta to za njih znači i psihološki i realno”.
Ivanović je dežurao juče, a trebalo bi i večeras.
„Imamo dosta dežurstava jer je jedan broj lekara u delu bolnice u kojem se leče pacijenti sa infekcijom”, objašnjava on.
Sa fotoreporterom i hirurgom odlazim do intenzivne nege, u kojoj su pacijenti koji se oporavljaju od operacije.
Cevčice su svuda, ljudi prozbore sa doktorom po nekoliko reči, ali više nemam osećaj kao da gledam film.
Jer, vidim stvarne ljude i borbu u njihovim očima.
Bolnica je delom obnovljena 2016. godine, ali u narednim godinama je čeka kompletna rekonstrukcija – nove operacione sale, kao i dvokrevetne sobe sa kupatilom.
Sada živimo pravila iz hirurgije
Ivanović je od prvih hirurga koji su u Leskovcu u aprilu 2020. godine oboleli od korona virusa.
Nije primao kiseonik, ali je imao upalu pluća i kao pacijent završio je na svom radnom mestu – u bolnici.
„Vrlo je bilo neprijatno, najteža mi je bila distanca”, kaže on.
„Nisam mogao da prepoznam ljude u skafanderima, pa bi oni okrenuli leđa da pročitam ko je od kolega ispod opreme”.
Kada se razboleo, čuo je da mu je kolega, hirurg iz Niša, preminuo od korona virusa.
„Ti prvi slučajevi su bili za nas dramatični, bilo nam je jako teško kada to čujemo, nismo ni mi shvatali da će to biti toliko opasno”, kaže on.
„Ne možete da ostanete imuni na to, a morate da radite i da život teče dalje”.
Ono što su hirurzi ipak spremno doživeli jesu – maske.
„Mi smo u hirurgiji navikli na principe koje danas svi žive, zato nam ne pada dodatno teško”, dodaje.
Laparaskopija i korona virus: ‘Doktore, nisam ni prespavao u bolnici’
Sva tri hirurga operišu mahom debelo crevo, kao i hitne hirurške invervencije – kile, žučne kese, slepo crevo.
Kad god mogu, svo troje operišu laparaskopski, umesto otvorenim rezom.
Laparaskopija je minimalno invanzivan hirurški zahvat u kojem se umesto otvorenog reza na stomaku, pacijentu pravi samo nekoliko ubodnih rana.
Ova program proširio se u Srbiji od 2018. godine, kada je britanski hirurg Amdžad Parvajz započeo seriju obuka kolega iz Srbije.
Leskovčanin Predrag Ivanović objašnjava da se na ovaj način umnogome skraćuje vreme oporavka pacijenta i ostajanja u bolnici, što je posebno bitno zbog sprečavanja zaraze korona virusa u bolnicama.
„To nam pomaže jer možemo pacijente što pre da pustimo kući, a komplikacije su na nivou statističke greške”, kaže Ivanović.
„Kada kažem pacijentima da posle operacija mogu odmah uveče da idu kući, oduševe se”.
Pojedini, šali se hirurg, budu i iznenađeni, pa Ivanović mora da ih uveri da je to bezbedno.
„Neki kažu ‘doktore, nisam ni prespavao u bolnici, a već treba da idem’, a ja im kažem, ‘izvolite, slobodno prespavajte'”.
Ivanović je, kao jedan od rodonačelnika laparaskopije u Srbiji, pokrenuo Jutjub kanal, na kojem postavlja operacije kao svojevrsan vid pomoći mlađim kolegama.
Jer, kaže, hirurzi su se nekada radovali novoj knjizi ili časopisu, pa zna kako se osećaju mladi ljudi kada im informacija nije tako dostupna.
Pacijent doktora Stojakovića iz Valjeva se posle sedam dana vratio na posao, pošto mu je laparaskopski operisan tumor.
On će uskoro postati i prvi subspecijalista laparoskopske hirurgije u Srbiji.
Razlog za poklanjanje može da bude naklonost, poštovanje i ljubav, ali i pokušaj manipulacije i zloupotrebe. Svako od nas ima pravo na svoj doživljaj poklona.
Imamo pravo i da mu „gledamo u zube“ kako bi se zaštitili. Poklone možemo da prihvatimo ili da odbijemo i to je naš izbor.
Rečnici definišu „poklon“ kao nešto što dajemo svojom voljom, besplatno, bez nadoknade, kao izraz naklonosti, poštovanja i ljubavi prema drugoj osobi. S druge strane, poklon ne mora uvek da bude izrazpoštovanja i ljubavi, već način ili pokušaj manipulacije drugom osobom.
Svake godine obeležavamo datume koji označavaju novi početak i trajanje kroz vreme, a poklon simbolizuje deo nas koji dajemo kao naš doprinos tom uspehu, početku i trajanju.
Pokloni mogu da budu materijalni i nematerijalni, poklonjeni određenim povodom ili bez njega, ali uvek sa razlogom. U zavisnosti od iskustva koje imamo sa poklonima, poklanjanje može da probudi različite asocijacije u svakome od nas. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Jedna asocijacija na poklon može da bude „nešto lepo, upakovano u ukrasni papir“ i iščekivanje prijatnog iznenađenja. Druga može da bude osećaj neprijatnosti i zapitanost: „Šta ova osoba želi od mene?“. Neki od nas nemaju iskustva sa poklonima, drugi ih doživljavaju kao obavezu koju pokušavaju da izbegnu ili je samo„odrade“, a treći ih koriste kao pokušaj da ostvare neke svoje skrivene ciljeve.
Šta naši pokloni govore o nama? Koju poruku šaljemo o sebi i o našem stavu prema osobi kojoj je poklon namenjen?
Povodi i razlozi za poklanjanje
U našoj kulturi najčešći povod da poklanjamo i primamo pokolone su određeni praznici poput novogodišnjih i obeležavanje značajnih životnih događaja – rođenje deteta, rođendan, akademski, sportski i profesionalni uspesi, venčanje, godišnjice različitih saradnji i sl. Zajedničko svim ovim povodima je novi početak i trajanje kroz vreme, a poklon simbolizuje deo nas koji dajemo kao naš doprinos tom uspehu, početku i trajanju.
Poklanjanjem iz ljubavi, negujemo drugu osobu i pokazujemo joj naše prihvatanje i poštovanje. Nadopunjujemo njene resurse, podržavamo njena interesovanja i otvaramo joj nove horizonte.
Razlog za poklanjanje može da bude naklonost, poštovanje i ljubav, ali i pokušaj manipulacije i zloupotrebe. U grčkoj mitologiji, poznat je mit o Trojanskom konju i stih iz Vergilijeve Eneide „Ne veruj Danajcima ni kada darove nose“ kao upozorenje Trojancima na oprezno postupanje sa drvenim konjem koji su dobili na dar od Grka.
Kada poklanjamo iz poštovanja i ljubavi, poklon je izraz naše želje da nekoga obradujemo time što ćemo mu dati nešto za šta znamo ili pretpostavljamo da će mu se dopasti. Na taj način tu osobu negujemo, i pokazujemo joj naše prihvatanje i poštovanje. Nadopunjujemo njene resurse, podržavamo njena interesovanja i otvaramo joj nove horizonte.
Poklanjanjem iz manipulativnih razloga, u prvom planu nam je ostvarenje naših skrivenih ciljeva i planirane dobiti. Drugu osobu tretiramo kao sredstvo da dođemo do cilja, a poklon ima funkciju da zamaskira situaciju nepoštovanja i manipulacije putem zloupotrebe njegove izvorne simbolike.
Kada nešto poklanjamo iz manipulativnih razloga, u prvom planu nam je ostvarenje naših skrivenih ciljeva i planirane dobiti. Nije nam namera da nešto učinimo za tu osobu, već upravo suprotno, da ona učini nešto za nas, a da toga nije ni svesna i po mogućstvu da nikada i ne sazna. Na taj način drugu osobu tretiramo kao sredstvo da dođemo do cilja, a poklon ima funkciju da zamaskira situaciju nepoštovanja i manipulacije putem zloupotrebe njegove izvorne simbolike.
Izbor poklona
Način na koji biramo poklone za drugegovori o nama, našim namerama i našem stavu prema osobi kojoj je poklon namenjen. Kada poklanjamo osobikoju poštujemo i volimo i kada se trudimo da joj priredimo prijatno iznenađenje u najvećem broju slučajeva uspevamo u tome. Možda najviše zbog poruke koju smojoj izborom poklona poslali: „Stalo mi je do tebe, razmišljam o tvojim potrebama, želim da te obradujem“.
Manipulativni pokloni
Kada poklanjamo usiljeno i neiskreno, zbog obaveze, pritiska okoline ili manipulacije, poklon odslikava upravo tu dinamiku – usiljenost i nesklad. Kod takvih poklona nešto uvek upadljivo štrči i privlači pažnju.
Manipulativni pokloni su upadljivi i po tome što su često isuviše lični ili preterano skupi za dati kontekst. To je upravo zato jer predstavljaju pokušaj da veštački dodaju ono što relaciji suštinski nedostaje – poštovanje i ulaganje sebe.
To može da bude poklon kao takav, pogotovu kada je u pitanju manipulacija, jer je sam gest neprirodan, neočekivan i ne odslikava prirodu relacije sa drugom osobom. Kada ne postoji minimum bliskosti i kontekst da bi jedno drugome bilo šta poklanjali, korisno je da se zapitamo „šta se ovde dešava“ i koja je funkcija tog poklona. To su situacije u kojima se najčešće dvoumimo kako da postupimo i sasvim je u redu ako te poklone odbijemo. Na taj način ne ulazimo u razmene i relacije koje nam ne prijaju i čuvamo svoje granice.
Manipulativni pokloni su upadljivi i po tome što su često isuviše lični ili preterano skupi za dati kontekst. To je upravo zato jer predstavljaju pokušaj da veštački dodaju ono što relaciji suštinski nedostaje–poštovanje i ulaganje sebe, što su neke od najvećih vrednosti u međuljudskim relacijama. Zato je i efekat kod nekih od nas upravo suprotan – lični ton i materijalna vrednost poklona dodatno naglašavaju nedostatak autentičnog odnosa i pozivaju na oprez– šta ova osoba želi od mene? Manipulacija ili pokušaj manipulacije su upravo u tome – da resursi uloženi u poklon budu maska za izostanak ulaganja sebe u odnos, i da time zamaskiramo prazninu i nedostatak autentičnog ulaganja u relaciju sa drugom osobom. Dominantna poruka manipulativnih poklona mogla bi da bude: „Naša relacija nije onakva kakva jeste i kakvom je ti vidiš, već onakva kakvom ti je ja prikazujem“.
Pokloni iz obaveze ili zbog pritiska okoline
Kada poklanjamo pod prinudom,bilo zbog osećaja obaveze ili zbog pritiska okoline, taj poklon je često nespojiv sa osobom kojoj je namenjen i upadljivo se ne poklapa sa njenim interesovanjima, ukusom ili potrebama. Na taj način smo zadovoljili svoje istinske potrebe – da toj osobi ne poklonimo ništa jer to i ne želimo, a s druge strane smo odgovorili na pritisak okoline tako što smo joj nešto ipak uručili. Takvi pokloni ne izazivaju radost niti prijatno iznenađenje,već ravnodušnost, a ponekad i prezir, kada onaj kome je taj poklon namenjen prozre nameru koja stoji iza poklona. Možda je zato i korisno da se zapitamo šta radimo kada poklanjamo iz obaveze, da li nam je to potrebno i šta nam donosi.
Stvaranje grupne kohezije razmenom poklona, lako može da se pretvori u svoju suprotnost. Zato je važno da umesto nametnutim ritualima, koheziju u radnom timu prvenstveno gradimo profesionalnim ponašanjem koje podrazumeva poštovanje, saradnju, podršku i otvorenu komunikaciju.
Pokloni na radnom mestu
Kultura poklanjanja u određenim radnim sredinama kada se raznim povodima (rođendan, napredovanje, promena radne sredine i sl.) od svih članova kolektiva sakuplja novčani prilog za poklone može da predstavlja pritisak i nametanje neželjene obaveze.
Prirodno je i očekivano da svi članovi kolektiva nisu jednako bliski i da nemaju želju da učestvuju u svakom poklonu i proslavi. Osećaj prinude kod mnogih od nas stvara otpor, pa tako izvorna ideja poklanjanja, a to jestvaranje grupne kohezije, lako može da se pretvori u svoju suprotnost. Posebno ako se osećamo pod pritiskom da biramo između odbacivanja od strane grupe i postupanja protiv svoje volje.Zato je važno da umesto nametnutim ritualima, koheziju u radnom timu prvenstveno gradimo profesionalnim ponašanjem koje podrazumeva poštovanje, saradnju, podršku i otvorenu komunikaciju.
Dečiji pokloni
Dečiji pokloni mogu da budu posebno opterećenje i veliki izvor stresa za roditelje. S obzirom da deca često imaju mnogo drugara i vole da idu na rođendane jedni kod drugih, možda je dobra ideja da se roditelji međusobno dogovore oko poklanjanja. Roditelji slavljenika mogu da predlože da deca sama osmisle i naprave poklone za svog drugara, a da se roditelji oslobađaju obaveze da osmišljavaju, traže i pre svega kupuju poklone. Tako dečiji rođendani ponovo postaju prilika za okupljanje i druženje dece, što im je i osnovni cilj. Na taj način deca mogu da se neometano druže i da idu na sve rođendane na koje žele, a roditelji se oslobađaju stresa oko odabira i kupovine poklona, i uloženog novca kao merila poštovanja.
Društvene konvencije nalažu zahvalnost prema onome ko poklanja. U prilog tome govori i poslovica „Poklonu se u zube ne gleda“, koja insistira na pokazivanju zahvalnosti bez obzira da li nam se poklon dopao ili ne – u suprotnom rizikujemo osudu okoline, jer se ponašamo van zadatih konvencija.
Šta sve možemo da vidimo kada poklonu „gledamo u zube“
Deo rituala poklanjanja je i naša reakcija na poklon. Društvene konvencije nalažu zahvalnost prema onome ko poklanja. U prilog tome govori i poslovica „Poklonu se u zube ne gleda“ („Poklonjenom konju se u zube ne gleda“), koja insistira na pokazivanju zahvalnosti bez obzira da li nam se poklon dopao ili ne.
Jedna od implicitnih poruka ove poslovice može da bude da nije važna suština, već forma. To bi značilo da nije važno kako se mi osećamo i šta želimo da uradimo, već da treba da postupimo onako kako se očekuje u datoj situaciji. U suprotnom rizikujemo osudu okoline, jer se ponašamo van zadatih konvencija. A rituali su upravo to – redosled jasnih struktiriranih formi i svako traženje suštine remeti dinamiku rituala i potencijalni je rizik za privlačenje negativne pažnje, kritike i odbacivanja.
Prema teoriji Geštalt terapije, osnova našeg mentalnog zdravlja je naš kapacitet da vidimo ono što je očigledno. Zato je važno da taj kapacitet negujemo, između ostalog i u našem odnosu prema poklonima. Da istinski vidimo poklon, kontekst, sebe i onog koji nam nešto poklanja. Mit o Trojanskom konju i izraz „Trojanski konj“ govore upravo u prilog tome.
Baš zbog toga što poklon može da bude i iskren i manupulativan, poklonjen od srca ili „odrađen“ iz obaveze, imamo pravo na svoj doživljaj svakog pojedinačnog poklona. Imamo pravo i da mu „gledamo u zube“ kako bi se zaštitili od manipulacije i zloupotrebe. Poklone možemo da prihvatimo ili da odbijemo i to je naš izbor. Svesnost je jedini način da se zaštitimo od manipulacije, a da istovremeno ne propustimo prave ljude i prilike.
Autorka -Kristina Pota Radulović je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut
gestalt.org.rs
1...211212213...503Stranica 212 od ukupno 503
