Virus kovid-19 svakog napada drugačije, to smo se uverili na nizu različitih primera. Isto važi i za posledice koje ovaj virus ostavlja. Naučnici su saglasni oko toga da korona virus utiče na pluća, ali nedavno su otkrili da posledice mogu biti kobne i za bubrege.

Naučnici iz jedne nemačke klinike i holandski stručnjaci sa Univerzitetskog medicinskog centra “Radboud” otkrili su da virus SARS-CoVa-2 inficira bubrege, što dovodi do trajnih oštećenja na tkivu, piše u istraživanju objavljenom u magazinu “Cell Stem Cell”, prenosi “Science Direct”. Ovo istraživanje je pokazalo da takva posledica ozbiljno može da ukomplikuje čovekovo zdravlje, a može izazvati i trajno oštećenje bubrega.

U ovoj je studiji učestvovalo je 62 ljudi čija su bubrežna tkiva bila podvrgnuta biopsiji. Nakon toga je utvrđeno da je bubrežno tkivo pacijenata obolelih od korona virusa imalo nekoliko ožiljaka, što je naučnike dovelo do zaključka da virus nekako dospeva i do bubrega – zbog čega su uradili još jedno dodatno istraživanje.

Naučnici su u laboratoriji uzgajali mini bubrege (nazvali su ih organoidi) i zarazili ih koronavirusom, kako bi videli šta se događa u stanicama veštački oformljenih bubrega. Otkrili su da je razlog ožiljaka, koje su uočili kod pacijenata zaraženih korona virusom, bio upravo sam virus, a ne drugi faktori, piše “net.hr”.

Ovo istraživanje je veliki korak napred u naučnim krugovima koji rade na tome da što bolje “upoznaju” ovaj opasan virus.

Izvor: zena.blic.rs

Najbolji teniser sveta Novak Đoković oglasio se na društvenim mrežama nakon što je australijski sud poništio odluku da mu se ukine viza. Đoković je zahvalio svima na podršci i poručio da želi ostane da se takmiči na ovogodišnjem Australijan openu koji počinje 17. januara.

„Zadovoljan sam i zahvalan što mi je sudija poništio ukidanje vize. Uprkos svemu što se desilo, želim da ostanem i pokušam da se takmičim na Australijan openu. Ostajem fokusiran na to. Doleteo sam ovde da igram na jednom od najvažnijih događaja koje imamo pred neverovatnim navijačima. Za sada ne mogu reći više, ali hvala vam svima što ste bili uz mene kroz sve ovo i ohrabrili me da ostanem jak“, naveo je Đoković.

Ako ste se više puta zapitali da li postoje slučajnosti ili se sve dešava s razlogom, s pravom ste u dilemi. Ono što je naizgled slučajno, poput susreta s drugom osobom, znači da je ona s razlogom ušla u naš život

Prema istočnjačkom veerovanju svako od nas ima svoj karmički zadatak koji je povezan s nekim drugim, jer naš život i delovanje utiče na mnoge druge. Kada se u nečijem životu pojavi neko nov, to nikada nije slučajno i tek tako. Svaki susret ima svoju svrhu, a najčešći razlog je da osoba treba da nauči određenu životnu lekciju

Osoba koja je ušla u naš život, naizgled slučajno, ima zadatak da nas nauči mudrosti. Svi smo doživeli određene neuspehe, razočarenja, u većoj ili manjoj meri, nesrećene ljubavi, izdaju prijatelja i slično. Svi ti problematični odnosi sa ljudima teraju nas da nešto naučimo – kome poklanjamo svoje poverenje, ko zaslužuje naše poštovanje, da je uvek dobro biti na oprezu.

Naizgled slučajni sastanci su osmišljeni da dokažu čoveku da greši, da mu promiče nešto što je veoma važno. Ako je u životu bilo koga od nas bilo veza koje nisu dovele ni do čega dobrog, to ne znači da nisu bile važne i korisne. Pripremile su nas za nešto bolje, naučili smo šta je ono što želimo, a šta ne želimo. Negativna iskustva nam pomažu da budemo ono što jesmo danas. Na primer, žena koja je nekoliko godina bila u vezi sa alkoholičarem, sledeći put će biti mnogo pametnija.

Osoba ne mora da vam bude  srodna duša ili prijatelj da bi uspela da dopre do vas. Ponekad slučajni poznanici igraju veoma važnu ulogu u našem životu. Na primer, dok čekate u pošti započnete razgovor s osobom do vas. Tokom razgovora, ta nepoznata osoba može reći nešto što će vas dirnuti, ganuti, naterati vas da se zapitate, da zastanete, možda promeniti vaš odnos prema životu. Slučajni poznanici mogu da nas inspirišu, daju nam neki korisni savet i kao neko ko nas ne poznaje, da sagledaju naš problem iz drugog ugla

Neko nam donosi patnju, a neko životne lekcije i svoju priču, koja drugog inspiriše na promene ili pruža pomoć u trenutku kada nam je najpotrebnija. Na primer, novi poznanik zna način da dođe do određenog lekara koji može pomoći u lečenju bolesti. Novo poznanstvo može nam u trenutku emotivno pomoći – dati savet i zauvek nestati iz našeg života. Neki bi rekli da je to bio naš anđeo čuvar.

Možemo zaključiti da život pokušava da spasi osobu od problema šaljući joj određene signale ili stavljajući joj na put određene osobe u vidu slučajnih susreta. To može biti samo prolaznik, neko ko je tu s određenom misijom, a može biti i vaša srodna duša. Stoga otvorite svoje srce i um za nove ljude, dopustite im da uđu u vaš život jer postoji razlog za to- da vam ukažu na grešku ili da ostanu zauvek!

Izvor: www.oazaznanja.com

Za sve što mi je dao i nisam uzeo.

Pa i za ono što mi je tražio i nisam Mu dao.

Iznad svega želim da se isplačem u Njegovom zagrljaju, za sve one dane u kojima nisam živeo, već preživljavao…

Da kažem “izvini” za toliko puta gde nisam izgovorio “volim te”, za zagrljaje koje nisam dao, za vrata koja sam zatvorio, za telefonske pozive na koje se nisam javio, za oči u koje nisam gledao, za poljupce koji se nisu ovaplotili, za molitve koje se ne javiše …

Na kraju da kažem, ako nađeš bar jednu osobu da te oseća, da te razume, da te voli, drži je, pa nek’ je i na drugom kraju planete.

Dovoljno je da si je našao…

Neće ti se to desiti puno puta u životu.

I da se setiš da za poklone kažeš “hvala”, pa makar ih nikad ne raspakovao.

Otac Livios

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici danas slavimo Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Stefandan ili Stevanjdan je prva krsna slava nakon Božića i slave je brojne porodice. Uvek se slavi 9. januara. Obeležen je kao crveno slovo u kalendaru.

Bogorodica gledala Stefanovu mučeničku pogibiju

Sveti Stefan je u crkvenim spisima poznat kao Prvomučenik Stevan jer je prvi koji je nastradao za veru hrišćansku.

Bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.

Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.

Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali.

Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle – kasnije apostol Pavle.

Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.

– Gospode ne uračunaj im greh ovaj – bile su poslednje reči svetog arhiđakona.

Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.

Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu

Najvažniji posao na dan praznika je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili pak privredne zgrade.

Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada.

U šumadijskim selima na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.

I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu.

U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stevanjdan. Slamu prema narodnom običaju skupljaju žene koje treba da budu tihe i da ćute da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine već se čuva zbog zdravlja.

Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom… Iznosi se na sto obogaćen sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi.

Za Stefandan se šaljivo kažu da je slave škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju Svetog Stefana ili letnji Sveti Stefan, ponegde poznat i kao Stevan Vetroviti.

Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata i na bazi kovanica.

Kao krsnu slavu svetitelja slavi i Republika Srpska koja je i osnovana 9. januara 1992. godine.

Na internetu je pokrenuta peticija pod nazivom „Oslobodite Novaka Đokovića“, u želji da se skupi što više potpisa kako bi najbolji teniser sveta bio pušten da igra na predstojećem Australijan openu.

Novak Đoković našao se u čeljustima australijskih političara koji skupljaju jeftine poene pred izbornu kampanju koja se očekuje narednih meseci.

Građani Australije veoma su nezadovoljni na koji način se vodi njihova država i Đoković je poslužio kao instrument da se povrati jedan deo biračkog tela, pošto su mnogi bili nezadovoljni time što je Novak dobio medicinsko izuzeće.

Međutim, Đoković tu nije ništa kriv, igrao je po pravilima, nezavisna dvočlana komisija nije znala čije zahteve pregleda jer je podnošenje bilo anonimno, i izuzeće mu je potvrđeno.

Ipak, po dolasku u Melburn kreće maltretiranje, zadržavanje na aerodromu, a zatim i pritvor u izbegličkom hotelu jer Đoković navodno nije imao potrebne dokaze za izuzeće.

Sve to dovelo je do veliko nezadovoljstva, kako god njegovih navijača, ali i kod neutralnih posmatrača.

Peticiju možete potpisati OVDE.