Doktora Olivera Stojakovića iz Kikinde, na radnom mestu u Dečjem dispanzeru Doma zdravlja, fizički je napao trinaestogodišnji sugrađanin. Nezabeležen incident se dogodio u četvrtak oko 18 sati, kad je lekar maloletnom pacijentu rekao da mora da mu uzme bris iz nosa. Dečak je kod lekara došao sa majkom. Iako je dr Stojaković uveravao maloletnika da ga ništa neće boleti, ni slutio nije da će on izvući deblji kraj.

– Tinejdžer je počeo je da psuje lekara i medicinsku sestru. I tu se nije zaustavio. Usledili su iznenadni udarci. Jedan, pa drugi i treći u predelu lica lekara, odnosno oka. Sve je trajalo samo nekoliko sekundi, ali je napadnutom lekaru delovalo kako večnost. Vrata ambulatne i čekaonice bila su otvorena, pa su incident gledala i slušala druga bolesna deca i njihovi roditelji – saznali smo od dobro obaveštenog izvora detalje skandaloznog incidenta u Dečjem dispanzeru.

Niko od roditelja koji su u tom trenutku bili sa decom nije se umešao u incident. Kad je povređeni lekar seo i stavio oblog na povređeno oko, ponovo se ispred njega pojavio ratoborni tinejdžer. Nastavio je da provocirao povređenog lekara. Ni dolazak policijske patrole nije ga urazumio, pa se i dalje nedolično ponašao. Doktor Oliver Stojaković već 18 godina radi kao lekar, a nakon svega što mu se desilo nije bio raspoložem za razgovor:

– Razočaran sam, tužan i potišten – bilo je sve što nam je rekao dr Stojaković. U kikindskoj policiji potvrdili su nam da im je prijavljen ovaj incident. Policija je izašla na lice mesta i utvrdila okolnostima događaja o čemu je obavestila Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.

Izvor:kurir.rs

Biljke postaju ugrožene preteranim branjem zbog lekovitosti, lepote i dr. Ukoliko su biljke u opasnosti od nestajanja, postaju zaštićene zakonom i uvode se na crvene liste i crvene knjige. Crvene knjige sadrže detaljan opis retke i ugrožene biljke, kao i njenog staništa.

Spisak ugroženih biljaka Srbije

Stepski božur

Stepski, uskolisni ili tankolisni božur (lat. Paeonia tenuifolia), je biljka prelepih, upadljivo crvenih cvetova. Zbog nesavesnog branja danas je postao retkost. Tipična staništa su suvi, peskoviti, stepsko-travni predeli, krečnjaci i vrtače. U Srbiji je jedna od pet ugroženih vrsta divljeg božura, koja se može naći u Deliblatskoj peščari, iznad sela Odorovci u okolini mesta Skrobnica. Lekovitost ove biljke poznata je od davnina tako da i njeno ime odatle vodi poreklo.

Gorocvet

Gorocvet (zečji mak, gorocvat, gospina vlas) (lat. Adonis vernalis), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke mitologije, lepi lovac Adonis. S obzirom na to, da cveta u proleće (od marta do maja) eto i drugog dela njenog imena (lat. vernalis = prolećni). Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju – ona je otrovna.

Zeleničje

Zeleničje je šumski predeo ispod planine Ostrozub, u izvorišnom delu Ostrozupske reke, koja se uliva u Rupsku reku, nastanjen lovorvišnjom zvanom „zeleničje“ ili „zeleniče“ (lat. Prunus laurocerasus).

Rosulja

Rosulja (lat. Drosera) je rod karnivornih biljaka sa preko 170 vrsta. Javlja se na mestima osiromašenim mineralnim materijama, pa to nadoknađuje proteinskom ishranom — digestijom životinja. Hvata ih pomoću listova na kojima su žlezde koje prave lepljivu tečnost na koje se potom zalepi insekt. Rosulja nije velika biljka. Pravi rozetu od nekoliko listova.Ovoj biljci preti izumiranje.

Sasa

Sasa ili šumarica (lat. Anemone) je rod zeljastih dikotiledonih biljaka iz familije ljutića. Ime je izvedeno od grčkih reči anemos-vetar i mone-življenje, zato što su neke vrste pronađene na vetrovitim mestima. To je prilično velik rod otpornih zeljastih biljaka lepih cvetova. Neke imaju gomoljasto (krtolasto) korenje.

Runolist

Runolist (lat. Leontopodium alpinum) je veoma retka i zaštićena biljka u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim i visokim delovima planina (od oko 2000 do oko 2900 metara nadmorske visine), kamenitim, planinskim liticama (otuda ime – lat. alpinus = planinski) pa je njeno branje često dovodilo do stradanja planinara. U Srbiji se može naći samo na Kopaoniku, Tari i Mučnju. U Bosni i Hercegovini se može naći na Dinari oko vrha Troglav.

Žuta lincura

Žuta lincura (lat. Gentiana lutea) pripada familiji lincura u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.

Gospina papučica

Gospina papučica (lat. Cypripedium calceolus) je evropska vrsta orhideje koja u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od reči – grč. Kypris, što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote) i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što se ponavlja i u drugom delu imena – lat. calceolus, takođe znači cipelica.

Šumska breberina

Breberina (šumarica, otrov-sasa) (lat. Anemone nemorosa), zaštićena je biljna vrsta samo u Vojvodini gde je retka biljka. Česta je u šumama hrasta, jasena, graba i bukve kao što se redovno javlja i u četinarskim šumama. Pripada familiji ljutića, a ime je dobila od grč. anemos = vetar (duvanje vetra je povija) i lat. nemorus = šumski.

Beli lokvanj

Beli lokvanj (lat. Nymphaea alba) je vodena biljka sa plivajućim listovima koja pripada familiji lokvanja. Karakterišu je krupni cvetovi čija boja daje jedan deo imena ove biljke (lat. albus znači beo). Drugi deo imena potiče iz grčke mitologije u kojoj postoji priča o tome kako se jedna od nimfi preobratila u lokvanj. Danas je ova biljka pred istrebljenjem zbog uništavanja njenog prirodnog staništa – močvara, koje se ubrzano isušuju. Beli lokvanj je strogo zaštićena vrsta u flori Srbije.

Žuti lokvanj

Žuti lokvanj je rod višegodišnjih vodenih biljaka iz familije lokvanja, sa debelim, mesnatim rizomima položenim na dnu, u mulju. Biljka ima dva tipa listova, podvodno (tanko i prozračno) i plivajuće (veliko, čvrsto, smešteno na dugačkim drškama). Cvetovi su izrazito žuti, krupni i mirišljavi. Plod je u obliku boce. Cveta od aprila do septembra. Zovu ga još i žuti lopoč i žuti plutnjak. Sreće se na površini stajaćih voda. Srednje termofilna biljka koja se razvija na punoj svetlosti. Žuti lokvanj je strogo zaštićen u flori Srbije.

Zlatni ljiljan

Zlatni ljiljan je specifičan po svojim zlatnim cvetovima koji na prvi pogled daju predivan utisak. Baš zbog te zlatne boje je mnogo bran, zato i jeste ugrožen.Latinski naziv lilium bosniacum, jer je jedan od simbola Bosne.

Kovilje

Kovilje (lat. Stipa pennata) je retka vrsta koja se može naći u Panonskoj niziji, npr. u Deliblatskoj peščari. Pripada porodici trava (Poaceae) — evoluciono među najsloženijim familijama biljaka kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Dugačko osje liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je ova biljka dobila naučno ime (grč. stype), a i lat. naziv pennatus = perast takođe to pobliže objašnjava.

Srpska lala

Srpska lala je jedna od najugroženijih biljaka na područiju Srbije. Neki naučnici smatraju da je izumrla. Specifična je po lepom cvetu crvene boje.

Kockavica degenova

Kockavica degenova ili nežna kockavica (lat. Fritillaria gracilis) je poznata po lepoti cvetova zbog kojih se nedozvoljeno bere i prodaje. Ime roda potiče od lat. fritillus što znači čaša za bacanje kocke zbog šara na perigonu nekih vrsta ovog roda. Pripada familiji ljiljana (lat. Liliaceae).

Srpska ramonda

Srpska ramonda (lat. Ramonda serbica — ramonda serbika; kolačić ili cvet feniks) je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Biljku je otkrio Josif Pančić 1874. godine u okolini Niša. Ramonda serbica je ostatak suptropske flore Evrope i Mediterana, najverovatnije afričkog porekla. Veoma je slična biljci Ramonda nathaliae i smatra se da se od nje poliploidijom odvojila tokom tercijara u samostalnu vrstu.

Jagorčevina

Jagorčevina (lat. Primula vulgaris) je ugrožena biljna vrsta. Ljudi je sakupljaju zbog lepih cvetova. Postoje brojni hortikulturni oblici koji se upotrebljavaju u dekorativne svrhe. Spada među najranije proletnjice o čemu govori i njeno ime – lat. primus znači prvi, dok lat. vulgaris znači običan, svakodnevan.

Veprina

Postoji meka i tvrda veprina. Obično raste u šumama. Ima je i na Fruškoj gori.

Pančićeva omorika

Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je endem Podrinja. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari, 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Omorika se spušta do oko 400m nadmorske visine, a penje se do 1700m. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu.

Tisa

Tisa (lat. Taxus baccata) je drvenasta biljka koja spada u četinare i potiče iz porodice Tisa. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata zapadnu, srednju i južnu Evropu, severozapadnu Afriku i jugozapadnu Aziju do severnog Irana. U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku, u Đerdapskoj klisuri.

Molika

Molika (lat. Pinus peuce) je četinarsko, zimzeleno drvo, visoko 40-50m koje može da doživi starost 200-300 godina, što uopšte nije retkost među četinarima, pogotovo kada se radi o familiji borova. Ostatak je flore tercijara, (relikt) i endem centralnog dela Balkana. Četine su sivozelene, nežne i grupisani su po pet u jednom rukavcu.

Izvor: wikiwand.com

Razne biljke se već vekovima koriste kako u ishrani tako i zbog svojih višestrukih lekovitih i aromatičnih svojstva. Biljke često doprinose ukusu naših omiljenih jela, ulepšavaju njihov izgled i neretko su sirovine za izradu mnogih lekovitih preparata i lekova koji se izdaju bez recepta.

Kada je u pitanju nega kože, lekovite biljke takođe pokazuju nezamenjiva sredstva – osim što vrše korekciju mirisa, predstavljaju neiscrpljiv izvor lekovitih supstanci koje se koriste za proizvodnju mnogih prirodnih proizvoda koji se svakodnevno koriste.

Izdvajamo vam najbolje lekovite biljke za kožu koje se koriste za održavanje lepote, kvaliteta i zdravlja kože:

Neven

Ova lekovita biljka pokazuje antiinflamatorna, antibakterijska i antivirusna svojstva. Neven sadrži supstance koje ubrzavaju proces reparacije oštećenih ćelija kože. Veoma je cenjena zbog značajne uloge u lečenju i ublažavanju simptoma ekcema.

Neki od najznačajnijih efekata nevena:

Zaštitni efekat

Neven je često korišćen dodatak anti-aging (protiv starenja) formulacijama jer pomaže koži da održi zdrav i mladalački izgled. Istraživači smatraju da je to zbog visokog sadržaja antioksidansa koji ostvauju zaštitnu ulogu tako što sprečavaju oštećenja uzrokovana delovanjem štetnih slobodnih radikala.

Efekat protiv starenja

Cvetovi nevena, sadrže pigmente karotenoide što se lako može primetiti na osnovu karakteristične boje. Oni poseduju brojna lekovita svojstva, ključni su za umanjenje uticaja starosti na stanje i izgled vaše kože i održavaju njen mladalački izgled. Karotenoidi štite kožu od negativnog uticaja stresora iz spoljašnje sredine i prirodno su prisutni u određenim slojevima kože.

Hidratantni efekat

Neven omogućava pravilnu negu i hidrataciju, tako da je odlična za primenu kod suve i osetljive kože. Kreme ili masti na bazi nevena su toliko blage da se slobodno mogu koristiti i na veoma osetljivom regionu ispod očiju, takođe, bezbedna je primena i kod male dece.

Lavanda

Pored opuštajućeg i sedativnog efekta, lavanda takođe ima brojna lekovita svojstva i pomaže u poboljšanju cirkulacije koja omogućava regeneraciju svih tkiva u našem organizmu i čini našu kožu zdravom. Lavanda sadrži jedinjenje linalol u relativno velikim količinama, jedinjenje za koje je potvrđeno da pomaže u lečenju i održavanju zdravlja kože, a takođe sprečava degeneraciju tkiva u koži i sprečava prerani nastanak bora. Osim toga, pokazano je da lekovite supstance iz lavande podstiču rast novih ćelija kože i vrše zamenu starih i oštećenih ćelija. Lavanda takođe pomaže u lečenju rana, ožiljnog tkiva, akni, ekcema i problematične kože. Poseduje antivirusna, antiinflamatorna, antioksidativna, antibakterijska i antiseptična svojstva što je predstavlja osnovni razlog zašto je lavanda jedna od najcenjenijih biljaka koje se koriste za razvoj preparata za negu kože. Koža je naš najveći organ, tako da je veoma važno održavati njeno zdravlje. Trebali bi izbegavati rizične tretmane opasnim hemikalijama i umesto toga primenjivati prirodne lekovite preparate.

Aloe vera

Aloe vera je još jedna od veoma cenjenih biljaka za lečenje i poboljšanje izgleda kože. Najčešće se primenjuje u obliku gela, ženama se preporučuje da koriste aloe vera gel pre nanošenja šminke i na taj način obezbede adekvatnu hidrataciju kože, dok se muškarcima preporučuje da nanose ovaj gel posle brijanja kako bi regenerisali oštećenja uzrokovana malim rezovima i kako bi lakše hidratisali kožu.

Aloe vera je takođe važan sastojak prirodnih proizvoda koji se koriste u borbi protiv upornih akni. Njena antiinflamatorna svojstva ogledaju se u smenjenju veličine akni dok antimikrobnim delovanjem utiče na bakterije koje su odgovorne za njihov nastanak. Bogata je vitaminima C i E – verovatno dva najvažnija vitamina za našu kožu.

Hajdučka trava

Poznata trava naših predaka Hajdučka trava ili Stolisnik je vekovima poznata lekovita biljka za kožu koja potpomaže zarastanje rana i posektina, čisti kožu od čireva i infekcija. Takođe, Stolisnik je odlična lekovita trava za sluzokožu, tako da se s velikim uspehom koristi kod afti u ustima, paradentoze, upala desni, kao i kod upale materice, belog pranja.

Hajdučka trava spada medju prvoklasne lekovite biljke za kožu i sluzokožu mada se u zadnjim decenijama manje koristi, što je prava šteta. BioBalsam krema i njeno močno regenerativno delovanje na zarastanje rana, opekotina, fisura se zasniva na delovanju upravo Hajdučke trave.

Kamilica

Lep poljski korov sitnih belih cvetića sa žutom cvašću i prijatnim mirisom se pojavljuje svuda po ravničarskim livadama. Vekovima je kamilica pratila polja i njive ali je zadnjih decenija zbog upotrebe sredstava za uništavanje korova isterana sa njiva. Spada vekovima već u najbolje lekovite biljke za kožu.

Kamilica se koristi kao čaj, kao maska i obloga, zatim u vidu krema i losiona jer deluje blagotvorno i umirujuće na kožu, sluzokožu i kosu. Njeno etarsko ulje plave boje je vrlo skupo i lekovito za kože. Sastavni je deo mnogih krema za negu kože.

Kamilica deluje umirujuće, smiruje opekotine, ojede, crvenilo, omekšava kožu, leči akne, smiruje nadraženost i upale sluznica. Koristi se i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje kose. Na žalost, sve je veći broj ljudi alergičan na kamilicu.

Ostale lekovite biljke za kožu

Postoji čitav niza lekovitih biljaka za kožu, počev od bosiljka, smilja, gaveza, žalfije, zove, kantariona, krastavca, vilinog sita, oraha, beli slez, medjutim mi smo izabrali one najznačajnije. Napominjemo da ne deluje svaka lekovita biljka za kožu isto, niti se svaka biljka sa svakom može stavljati u formulu za kremu ili losion. Treba znati svojstvo svake lekovite biljke za kožu i kako deluju, zašto bi se mogle složiti a zašto ne.

I treba znati da je nekad manje bolje, odnosno da kod nekih stanja je dovoljna samo jedna biljka, a negde moramo da koristimo više njih.

Izvor: BastaBalkana.com

Ukoliko je čovek svestan da problem postoji, shvata da je bolestan i želi da se vrati normalnom životu, narodni preparati i čajevi mogu mu pomoći u lečenju zavisnosti od alkohola…
Niko, naravno, ne može garantovati brz i potpun oporavak lečenjem pomoću lekovitog bilja. Međutim, ustanovljeno je da neke biljke mogu izazvati trajni efekat odbojnosti prema alkoholu, a druge značajno olakšavaju mamurluk i simptome apstinencije. U principu, pravilno i dosledno korišćenje lekovitih trava i mešavina često daje dobre rezultate.

Napitak od ovsa

Emajliranu šerpu od 3 l napuniti do polovine neočišćenim ovsom, a zatim sipati hladnu vodu do vrha. Na laganoj vatri kuvati ovas oko pola sata. Procediti vrelu tečnost i dodati 100 g nevena, pa poklopiti i umotati u ćebe. Nakon 10-12 sati procediti tečnost . Piti po 2 dl, tri puta dnevno, pre jela.

Čaj od majčine dušice

Četiri kašike majčine dušice preliti sa 0,75 l ključale vode i ostaviti da stoji 5 minuta. Na svakih 2 sata uzimati po jednu kašiku čaja. Majčina dušica se pokazala kao vrlo moćno prirodno sredstvo za lečenje od alkoholizma. Kod alkoholičara će njena upotreba izazvati mučninu, proliv, povraćanje, pojačanu glad, ali delovaće i umirujuće, i tako ublažiti apstinencijalnu krizu.

Čaj od hajdučke trave i divljeg pelina

Pomešati 100 g hajdučke trave i 50 g divljeg pelina, pa kašiku mešavine preliti sa 6 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji jedan sat. Procediti i piti po 2 dl čaja, tri puta dnevno pre jela. Nakon svaka 3 dana tretman se ponavlja, dok god se ne pojavi averzija prema alkoholnim pićima.

Zeleni  čaj

U Kini i Japanu smatraju da konzumacija zelenog čaja i te kako ima veze s tim. Preporučuju se  3 šolje dnevno, kako bi se smanjila želja za alkoholom.

Sirup koji jača jetru

Ovaj preparat pomaže u čišćenju organizma od toksina, jača jetru i uklanja bol u želucu. On vam dugoročno može predstavljati idealno rešenje za lečenje alkoholizma na prirodan način.

Sipati u 2 decilitra hladnije vode po dve supene kašike cveta vratića i hajdučke trave .Ostaviti dobro poklopljeno nek odstoji  tokom cele noći.

Ujutru prokuvati i ostaviti poklopljeno sve dok se ne prohladi. Procediti dobro i dodati dve kašike smeđeg šećera i dve kašike domaćeg meda. Potom opet prokuvati i ostaviti na hlađenju. Piti po dve kašike slatkog sirupa, obavezno pre doručka i večere.

Biljna kupka

Biljne kupke su se pokazale kao veoma blagotvorne u slučaju alkoholizma. Ovaj način lečenja naročito se preporučuje zavisnicima od piva, od kojeg najviše stradaju kardiovaskularni sistem i bubrezi. Za kupku je potrebna po jedna supena kašika korena anđelike i listova breze, koji se sipaju u litar vode i kuvaju pet minuta. Potom se odvar sipa u kadu s toplom vodom. Ova kupka podstiče izbacivanje alkohola i toksina iz organizma, a pomaže u svim stadijumima alkoholizma.

izvor:lekovitobilje.rs

Obzirom da je bršljan veoma raširen i može se praktično svuda u šumi pronaći tokom cele godine, a ekstrakt u ulju, tinkturu i kupke je izuzetno lako napraviti, donosimo recepte kako ih možete načiniti i koristiti – besplatno i bez dodatih konzervansa i aditiva.

Berba listova tokom cele godine

Bršljan je zimzelena puzavica koja se obično penje na stabla ili uz kuće, a ponekad ih i posve obraste. Listovi su sa gornje strane obično tamnozeleni, a sa donje svetliji; kožnati su i obično tro- ili petokraki. Beru se tokom cele godine, a za macerat u ulju je najbolje koristiti mlade listove ubrane u maju i junu: to su listovi svetlije boje koji rastu u podnožju biljke, a za razliku starih listova pokriveni su dlačicama.

Pazite! Plod bršljana je crna boba koja zri u proleće, je otrovna. Smatra se da preparati od bršljana regenerišu potkožno tkivo, podstičući dubinsku cirkulaciju, a delotvorni su za otapanje celulita, nakupina masnog tkiva i uklanjanje viška vode.

Od listova bršljana napravite i kombinovano koristite macerat u ulju, kupke i tinkture. Ako nemate vremena za šetnju šumom i berbu listova, kupite sušeni list bršljana i primenite u receptima kao za sveže listove. Takođe, ubrane listove bršljana možete sami osušiti i koristiti tokom cele godine.

Kao i kod drugog lekovitog bilja, vredi opšte pravilo da kura traje tri nedelje. Nakon kure sledi tri nedelje pauze, pa tek tada možete ponoviti tretman.

Kod nekih ljudi bršljan izaziva reakcije na koži – kontaktni dermatitis. Ukoliko ste u toj grupi, izbegavajte ove preparate.

Ulje od bršljana za noćni tretman

Sveže ubrane listove bršljana prostrite međusobno raširene na prozračnom i senovitom mestu neka se prosuše 24 sata. Nakon toga ih složite u teglu sa širokim grlom, i zalijte maslinovim, suncokretovim ili nekim drugim uljem za masažu. Ulje treba da prekrije listove. Uopšteno se preporučuje da odnos mase bude 1: 5. Dakle, na 10 g bršljanovog lista dodajte 50 g ulja.Teglu zatvorite i ostavite da stoji na tamnom mestu tokom celog leta. Svakih nekolik dana protresite. Nakon 3 meseca stajanja procedite ulje iz tegle i listove bršljana istisnite gazom, te prelijte u tamne bočice u kojima će ulje stajati. Najbolje je ovo raditi jednom godišnje – tako da odmah pripremite macerata koliko vam je potrebno.

Primena: svakoga dana pre spavanja ovim uljem masirajte 10-20 minuta delove tela na kojima imate celulit

Vodeni rastvor bršljana za dnevni tretman

Sveže nabrane listove bršljana prvo prosušite 24 sata (kao i za uljni macerat), odvažite 50 grama i sitno ih iseckajte. Stavite na dno staklene posude sa širokim grlom i zalijte litrom hladne vode. Poklopite i ostavite da stoji 24 sata, pa procedite i prelijte u staklenu bocu te ju držite u frižideru. Napravite količinu koja vam je potrebna za nedelju dana, a potom napravite svežu rastvor. Ovom vodenim rastvorom ujutro, nakon tuširanja namažite površinu tela koju tretirate. Ostavite da se nekoliko minuta upije u kožu, pa lagano osušite peškirom, najbolje papirnim. To mesto nemojte više ispirati, nego se obucite.

Kupka sa bršljanom – regenerativni vikend ritual

Pristavite 5-litarski lonac sa vodom, pa kad voda proključa ubacite 2-3 rukohvata svežih listova bršljana (ili sušenog). Ostavite da kuva još pola sata, pa procedite i sipajte u kadu napunjenu toplom vodom za kupanje u kojoj ste otopili 1 kg morske soli. Ležite u kadi barem pola sata, ili dok se voda ne ohladi.

Izvor: cajeviza.net

Gostujući u Jutarnjem programu Hepi TV, dr Branimir Nestorović razbio je nekoliko mitova u koje smo verovali skoro svi, o slabom imunitetu kod dece, antibioticima i bakterijama kojih se svi toliko plašimo.

Govoreći o imunitetu kod dece, doktor je rekao da, prema nekim američkim statistikama, deca do 6 godina imaju respiratorne infekcije 6 do 8 puta češće od starijih. Iz raznih razloga su predisponirani na razne bolesti.

Međutim, kaže doktor, to nije razlog za brigu. Najvažnija stvar koju treba pratiti nije termometar, već kako dete izgleda.

“Ima engleskih vodiča koji kažu da temperaturu treba spustiti kada je visoka, tvrde preko 39,5 i kada dete izgleda loše. Ako vaše dete ima temperaturu i skače, igra se, nije bolesno dete“, kaže doktor i dodaje:

“Mnogi ne veruju da je čak 95, a prema nekim istraživanjima 98 odsto infekcija kod dece zapravo virusno. Samo obični virusi koji dolaze i odlaze. A ono što je interesantno je da ta deca za koju kažemo da su pothranjena jer se razbole svakih sat vremena, kasnije će u životu biti neverovatno zdrava.”

“Prošle godine je završena studija koja je pokazala da deca koja retko imaju temperaturu kao deca imaju veću verovatnoću da kasnije u životu dobiju rak. To je zato što je imuni sistem poput vojske. Mora da trenira. Ako ne trenira (a treniraju ga crevne bakterije, razni virusi), postaće lenj“.

Doktor kaže da je normalno da su deca stalno bolesna i da tome ne treba pridavati značaj.

“Kao što sam već rekao, u većini slučajeva to su samo virusne infekcije, samo nekoliko odsto su bakterijske, one koje se leče antibioticima. Deca koja imaju bakterijsku infekciju prepoznaju se, izgledaju drugačije, donekle su dehidrirana, pospana, odbijaju obroke“

Svi kažu da antibiotike ne treba uzimati olako, a znamo da ima lekara koji ih olako daju.

“Antibiotici se daju kada postoji bakterijska infekcija koja je potvrđena brisom, kao što je upala grla. Mnogi lekari tvrde da golim okom mogu prepoznati bakterijsku gnojnu anginu, ali to jednostavno nije tačno. Postoji jedna studija koju su sproveli u Australiji. Okupili su 50 najboljih pedijatara i doveli im gomilu dece sa gnojnom anginom da pregledaju i utvrde da li je angina bakterijska ili virusna. Lekari su u samo 30 odsto slučajeva dali tačnu dijagnozu, a još zanimljivije je da su im dva puta dovodili isto dete, a u samo 22 odsto oba puta istu dijagnozu. Što znači da je u većini slučajeva istom detetu isti lekar postavljao različite dijagnoze“, objašnjava doktorka. Dakle, moj savet, kada dete ima dugo povišenu temperaturu – bris, krv, CRP“, zaključuje dr Nestorović.

Izvor: alo.rs

Da li ste nekada pogledali u čašu mleka i zapitali se zašto je baš bele boje, a ne recimo zelene?

Odgovor na ovo čudno pitanje nije tako jednostavan, a kraća verzija je da je to zato što reflektuje sve talasne dužine vidljive svetlosti, kao i druge bele stvari. Ovakvo rasipanje svetlosti takođe objašnjava zašto je sneg beo. Suprotnost je crna boja koja nastaje kada površina apsorbuje sve talasne dužine svetlosti.

Međutim da bi otkrili zašto je to baš tako u mleko moramo detaljnije da proučimo njegov hemijski sastav.

Od čega se sastoji kravlje mleko?

Kravlje mleko je sastavljeno od oko 87 odsto vode i 13 odsto čvrste materije, a za belinu su ključni molekuli proteina zvanog kazein, kompleksi kalcijuma, kao i masti (lipidi) jer ne apsorbuju vidljive talasne dužine svetlosti. Pored njih, čvrstu materiju čine i neka obojena jedinjenja, ali ona obično nisu prisutna u dovoljnoj koncentraciji da bi ga “ofarbala”.

Mleko je takođe koloid, tj. supstanca koja je na prelazu između homogene i heterogene mešavine, što znači da su njegovi elementi pomešani, ali ne potpuno sjedinjeni.

Kada se poveća koncetracija jedinjenja koja ne reflektuju sve talasne dužine svetlosti menja se i boja. To je ili posledica unosa vitamina riboflavina, koji je zelenkasto žute boje, ili specifične ishrane krave. Naime hrana bogata karotenom (pigmentom iz šargarepi i bundevi) može da oboji mleko.

Obrano mleko može biti plavičasto

Bezmasno ili obrano mleko može da ima plavičastu boju zbog tzv. Tindalovog efekta, koji nastaje u koloidima kada se snop svetlosti rasprši među česticama koje su ostale da lebde poput prašine u vazduhu. Ovako na primer nastaje duga.

Kada se iz mleka uklone kuglice masti, kazein, koji čini 80 odsto proteina u mleku, počinje da utiče na boju. Ovo jedinjenje rasipa nešto više plave nego crvene svetlosti, pa je rezultat blago plavičasta tečnost. Ovaj efekat pojačava i činjenica da se uklanjanjem lipida gubi i karoten, koji je oblik vitamina A rastvoren u masti, tako da mleko ostaje i bez žućkastih pigmenata.

Izvor: objektiv.rs

Zbog sitnice.

Zbog jednog običnog malog “ne”, koje sam izgovarala kad su tražili da budem sa njima (u partnerskoj vezi, partiji, školskom odboru, timu za ‘između dve vatre’…).

Oni su u stvari tražili ortake.

A ja, ja naivno i dalje verujem da voleti nekog nije isto što i dati mu ulogu.

Može se voleti i na daljinu i bez upotrebne vrednosti, može se voleti i bez nade…

Ali nikako bez ljubavi.

Ljubav ne zna za “da” i “ne”, ona živi sama od sebe, a ne od milostinje koja dolazi od drugog bića.

“Ne bih ovo mogla bez tebe”

Brankica Damjanović

Izvor: https://www.facebook.com/damjanovicbrankica

Ovu pitu možete praviti po izvornom receptu sa krompirom, ali je možete pripremati i sa tikvicama. Ukusna je u bilo kom obliku.

Sastojci:

• 500 g krompira

• 1 glavica crvenog luka

• 5 supenih kašika brašna

• 200 ml mleka

• 50 ml ulja

• 2 jaja

• 2 čajne kašičice soli

• čajna kašika bibera

Priprema:

Krompir ogulite i isecite na kockice. Luk očistite i iseckajte na sitno. Zatim dodajte sve ostale sastojke i dobro promešajte. Smesu je potrebno izliti na nauljenu tepsiju veličine 20 x 40 cm, pa peći 20 minuta na 250 stepeni. Nakon što tepsiju izvadite iz rerne ostavite nekoliko minuta da se ohladi, pa onda isecite na kocke.

Izvor: stvarukusa.mondo.rs